godi

na I

nov

emba

r 20

11

bro

j 6

Tema broja:

Reci DA!

SADRŽAJ

1 novembar 2011

str 2 - POZDRAV Reč urednice

str 4 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJATransilvanija - postojbina vampira

str 9 - AKTUELNOKako da registrujete svoju firmu

str 15 - UREDJENJE PROSTORAOrganizovanje venčanja

str 19 - MODNI DETALJIŠešir glavu čuva, ili...

str 25 - PROFILStručna pomoć preduzetnicima

str 28 - ZDRAVLJEUpoznajte cveklu!

str 33 - ISTORIJA VENCANICEKraljevske haljine za jedan dan

str 37 - DIJETAKako izgubiti 5 kilograma za 5 dana?

str 39 - RECEPTSvadbena torta

str 41 - ANEGDOTEZanimljivosti o poznatima

www.frajla-magazin.com

redakcijaoffice@frajla-magazin.com

urednicamstanimirov@frajla-magazin.com

marketingdivanovic@frajla-magazin.com

Drage čitateljke, nakon velikog broja vaših e-mailova u kojima kažete da vam je tempo od jednog broja nedeljno prebrz i da ponekad ne stižete da pročitate svoj omiljeni magazin, odlučili smo da se FRAJLA od sada pojav-ljuje jednom u dve nedelje. Nadamo se da će vam se ova izmena dopasti.

Već po naslovnoj strani možete da vidite da ćemo se u ovom broju posebno baviti te-mom venčanja, jer je jesen pravo vreme za to. Pripremili smo vam nekoliko praktičnih saveta o organizovanju venčanja, pre sve-ga o aranžiranju prostora, odabiru cveća i tome slično.

Preduzetništvom se bavimo i dalje, i to kroz našu redovnu rubriku, ali i predstavljajući vam ženu kojoj je bavljenje problemima preduzetnika zanimanje.

Pogledajte i u čemu su sve žene bolje od muškaraca, i to ne po našem, već po mišljenju stručnjaka!

Redakcija

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Darko Chetehnički asistent

Reč urednice...broj 6, novembar 2011

novembar 2011 2

Da li si nekada poželela da se tvoja fotografija pojavi na nas-lovnoj strani ekskluzivnog ženskog časopisa? Ako jesi, ovo je prava prilika za tebe! Pošalji nam svoju fotografiju u FRAJLA stilu i možda baš ona osvane na našoj naslovnoj strani. . .

FRAJLA sa naslovne strane

Osim što ćete se naći na naslovnoj strani FRAJLE, bićete u mogućnosti da osvojite vredne nagrade, jer će čitateljke i čitaoci našeg magazina glasati za najlepšu Frajlu! Uz fotografiju pošaljite svoje ime i prezime, godište, e-mail adresu i kontakt telefon. Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com ili na Facebook stranicu Frajla-magazin

AKCIJA

novembar 2011 4

Transilvanija “Zemlja iza šuma”, okružena Karpatima, najinteresantniji je i najznačajniji deo Rumunije. To je kolevka rumunske nacije i kulture. Ličnost koja je inspirisala engleskog pisca Brama Stokera da napiše roman o vampiru zvanom Drakula, rođena je kao Vojvoda od Valahije i Grof od Transilvanije - Vlad III Tepeš 1431. Istorijski je upamćen kao veliki borac za nezavisnost od Turaka i nemilosrdan prema podanicima.

Transilvanija između istorije i legende

Osim što je zbog svoga plod-nog tla u ovom delu Rumuni-

je veoma razvijena poljoprivreda, pre svega stočarstvo i ratarstvo, Transilvanija je zahvaljujući ir-skom piscu Bramu Stokeru postala jedna od najintersantni-jih turističkih destinacija u ovom delu Evrope. Naime, napisavši još davne 1897. roman inspirisan neobičnim životom vlaškog vo-jvode Vlada Cepeša, poznati-jeg kao Vlad Drakula, ovaj irski književnik otvorio je Pandorinu ku

tiju i svet zauvek zaintrigirao za postojbinu grofa Drakule. Danas su veoma popularne „Drakula ture“, koju gotovo svaka turistička agencija ima u svojoj ponudi.

Transilvanijska avantura kreće iz Sigišoare, najočuvanijeg

srednjovekovnog grada u Ru-muniji, u kome je, 1431. godine, rođen Vlad Cepeš. Tom prilikom se između ostalog može videti i prostorija za mučenje gde je ovaj surovi vladar godinama mučio svoje uhvaćene neprijatelje.

Transilvanija između istorije i legende Sledeće odredište je velelpni

gotski zamak Bran, u kome je Cepeš bio zatočen i konačno preminuo. Do puta ka grobu Vla-da Drakule, neizbežne su stan-ice, manastir Sinaj sagrađen u 17. veku i dvorac Peleš, jedan od najlepših evropskih dvoraca, i nekadašnja letnja rezidencija pr-vog rumunskog kraljevskog para, Karola i Elizabete. Ostatak ture prelazi se brodom, sve do os-trva na jezeru Snagov, na kome je podignut istoimeni manastir, stiže se na cilj. Na grob gordog vladara koji zbog svog surovog načina vladavine verovatno ni sam nije bio svestan kako će ne-koliko vekova kasnije uz svoju rodnu Transilvaniju zauvek pripo-jiti osećaj mističnog.

Zamak Bran je podignut u XIV veku, tačnije 1377. godine od strane Tevtonskih vitezova, na izuzetno strmoj i nepristupačnoj steni u

podnožju Južnih Karpata na kome se predhodno nalazilo pređašnje utvrđenje koje su porušili Mongoli 1242. godine. Tokom istorije zamak je bio menjan i dograđivan ali je zadržao osnove gotskog stila.

Posebnu draž zamku daje informacija da je grof Drakula bio zarobljen u njemu. Prem istorijskim podacima tu ga je zatočio ugarski vladar

Matija Korvin. Korvin je sklopio pakt o nenapadanju od strane Turaka ali je jedan od uslova tog sporazuma bila i likvidacija i uklanjanje grofa Drakule.

novembar 2011 6

Nedaleko od dvorca Bran nal-azi se grad Brašov.

Brašov ima odličan položaj za tu-rizam – smešten je u srcu Transil-vanije, okružen planinskim selima razbacanim po Karpatima, sred-njevekovnim zamkovima, i ski centrima, a pri tome je samo 180 km udaljen od Bukurešta, s kojim je povezan odličnim vozovima.

Osim istorije i prirode, Brašov ima pregršt kafea sa baštama

na otvorenom i dobre restorane od kojih su neki urađeni u pravom srednjevekovnom dungeon stilu. Relativno je skup u odnosu na druge rumunske gradove, naročito smeštaj u tokom leta. S druge strane, jedan je od najčistijih u zemlji i ima do-bro organizovan javni prevoz.

Stari Grad je istorijski centar srednjevekovnog Brašova,

čije središte čini veliki trg Piata Sfatului, a kuće koje ga okružuju sagrađene su u različitim arhitek-tonskim stilovima.

Crna crkva (Biserica Neagră), najveća protestantska crkva

u regionu. Građena je u 14. i 15. veku. Prvobitna građevina na tom mestu bila je katolička crkva Svete Marije, ali je u kasnijim peri-odima dograđivana, da bi na kraju finalne radove finansirala lokalna nemačka zajednica. Tokom na-pada Habsburgovaca na Brašov 1689. izbio je veliki požar i crkva je tada dobila ime Crna. Danas Brašov još uvek ima jaku sakson-sku zajednicu, oko 1,700 pripad-nika.

Grof Drakula je bio utamničen ali ne i ubijen

te se kasnije oženio sestrom svog nesudjenog dželata Ko-rvina.

Zamak je danas muzej srednjovekovne umet-

nosti otvoren za turiste u kome se mogu videti inte-resantne zbirke nameštaja i oružja.

novembar 2011 8

Da bi ste započeli sopstveni biznis, nakon što razvijete do-bru biznis ideju, obezbedite neophodne resurse, potrebno

je da ozvaničite svoj posao. Sledeći korak je registracija firme.

Privredno društvo je pravni subjekat čije osnivanje, unutrašnji odnosi i registracija su uređeni: Zakonom o privrednim

društvima (Sl.glasnik R Srbije br.125/04) i Zakonom o regis-traciji privrednih subjekata (Sl.glasnik R Srbije br.55/04; 61/05). Ovi zakoni, odnosno njihova rešenja prilagodena su standardi-ma koji važe u Evropskoj Uniji i razvijenim tržišnim privredama. Pre nego krenete u postupak registracije, dobro promislite koju formu privrednog subjekta ćete odabrati.

REGISTRACIJA FIRME

• Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom prav-na ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti• Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti

Podela na privredno društvo (preduzeće) i preduzetnika je osnovna podela kod osnivanja privrednog subjekta. U zavisnosti od delatnosti kojom planirate da se bavite, odabraćete da li ćete osnovati preduzeće ili preduzetničk radnju. Privredna društva se dalje dele na osnovu oblika vlasništva (ortačko društvo, komanditno, akcionarsko, itd), ali nećemo se sada udubljivati u tu temu.

Registracija privrednih subjekata vrši se u Agenciji za privredne regis-tre, proces je vrlo jednostavan i može se uraditi i preko Interneta. Seti-mo se ranih devedesetih, kada niko nije znao kako se to radi, te su se predu zimljivi ljudi dosetili da osnuju raznorazne agencije i firmice za osnivanje preduzeća! Pošto je u to doba bila ekspanzija privatnog preduzetništva, takve agencije su cvetale, bilo ih je na svakom uglu, i odlično su poslovale. Naime, tada ste za registrovanje svog PP – privat-nog preduzeća, kako se to tada zvalo, morali da platite 100 nemačkih maraka! Ako se setimo da se tada prosečna plata kretala od 5 do 10 maraka, računica je više nego jasna.

novembar 2011 10

Na svu sreću, danas za registro-vanje preduzeća ili preduzetničke radnje ne plaćate ništa, osim nara-vno redovnih taksi. Nećemo sada navoditi iznose, jer su oni promen-ljiva kategorija, ali su cifre zaista zanemarljive.

Sam proces registracije je mak-simalno pojednostavljen, sva do-kumentacija je dostupna na web site-u Agencije, uz sva neophodna objašnjenja. Takođe, vreme reg-istracije je svedeno na najkraći mogući period, tako da ako ste rešili da započnete posao, obično vrlo spora i zahtevna adminis-tracija, u ovom slučaju neće vam praviti probleme.

Vrlo često u gradovima i opštinama postoji predstavništvo Agencije i najčešće se nalazi u zgradi loka-lne samouprave, pa možete otići i tamo i raspitati se o procesu reg-istracije i obaviti samu registraciju. Ali isto tako, web site Agencije za privredne registre vam je uvek na raspolaganju, sa svim neophod-nim informacijama. Njihova web adresa je http://www.apr.gov.rs/.

Ono što je takođe vrlo važno da znate je da nakon što dobijete rešenje iz Agencije, to nije kraj i ni-ste završili proces registracije. Sa tim rešenjem dobijate PIB broj, a potom, u nekoj od banaka otvarate žiro – račun.

Pre nego što započnete proces registracije svog privrednog subjekta, najbolje je da se posavetujete sa knjigovođom, koji će vam svakako biti neophodan u daljem radu. Knjigovođa će vam dati procenu koliko će vas mesečno koštati vaš biznis, odnosno koje su neophodne dažbine: porezi, penziona i zdravstvena zaštita, taksa za isticanje firme, i sl.

Često preduzetnici krenu u posao ne znajući sve svoje obaveze i nisu svesni koliko će ih on zapravo koštati, pa se neprijatno iznenade kada dobiju opomenu za neplaćene obaveze.

novembar 2011 12

JESU LI ŽENE

USPEŠNIJE OD MUŠKARACA?

Večita borba - žene protiv muškaraca! Ko je jači, brži, spretniji, uspešniji... Ko se bolje snalazi u kriznim situacijama, ko je bolji šef, ko je omiljeniji kolega... Najnovija istraživanja u SAD dovela su do nekih novih rezultata koji idu u prilog “nežnijem” polu:

1. Uprkos ustaljenom mišljenju, istina je da su žene bolji vozači. Istraživanja su pokazala da muškarci mnogo češće učestvuju u opasnim sudarima od žena.2. Žene žive duže. Čak 85 posto svetske populacije koja je doživela stotu su žene.3. Žene bolje komuniciraju. Dok prosečan muškarac tokom dana upotre-bi 7000 reči, žena ih izgovori čak 20 hiljada.4. Žene se bolje prilagođavaju. To može biti posledica tradicionalne podele među polovima – muškarci teže pristaju na promene jer ne žele da priznaju da im nešto nedostaje.5. Žene se zdravije hrane. Anketa sprovedena na više od 14.000 ljudi Univerziteta u Minesoti pokazala je da žene biraju zdravije namirnice od muškaraca.6. Žene su bolji šefovi. Ova tvrdnja je pomalo kontroverzna, ali mno-gi stručnjaci smatraju da je ispravna jer žene znaju da slušaju, bolji su mentori, lakše rešavaju probleme – a sposobne su i da obavljaju više stvari istovremeno.7. Žene imaju jači imunitet. Estrogen ženama daje dodatnu snagu kada je u pitanju borba protiv bakterija i virusa.8. Žene su bolje u traženju utehe. Istraživanje među 2000 ljudi pokazalo je da žene mnogo češće razgovorom rešavaju probleme od muškaraca. U 53 posto slučajeva žene će s prijateljima razgovarati o onome što ih muči, a samo će 29 posto muškaraca učiniti to isto.9. Žene više napreduju u evoluciji. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da žene evolucijom postaju sve lepše, a muškarci se ne menjaju.10. Žene su otpornije na recesiju. Prema podacima američkog zavoda za zapošljavanje, 80 posto ljudi koji su ostali bez posla u prethodne tri godine su muškarci.

novembar 2011 14

ORGANIZOVANJE VENČANJA

Svaka devojka mašta o savršenom venčanju, nez-

aboravnoj venčanici, bidermajeru koji oduzima dah... Od kako je matičarima zakonom dozvoljeno da venčavaju mladence “na ter-enu”, zanimljiva i neobična mesta za venčanje postala su deo sva-kodnevice. Mladenci se venčavaju na plažama, brodovima, u korpi balona, a po rečima matičara, sve su češća tajna venčanja.

Gde god da odlučite da kažete sudbonosno DA, potrebno

je da sve dobro organizujete, da bi ste taj svoj posebni dan pamtili kao divnu uspomenu, a ne kao dan kada ste se najviše iznervirali.

Prvo treba da odlučite o mestu gde ćete organizovati venčanje

i potom kako ćete ga dizajnirati. Pri odabiru prostora treba najpre da uzmete u obzir broj gostiju koje planirate da pozovete. Morate biti sigurni da je prostor dovoljno ve-liki da za sve goste bude dovoljno mesta, i za sedenje ali i za igru. Sa druge strane, prostor ne sme biti ni preveliki, jer se gubi prisnost i prostor će izgledati hladan i polu-prazan, što vam svakako nije cilj.

Kada odaberete adekvatan pros-tor, razmislite o tome kako želite

da bude dekorisan: koje boje želite da preovlađuju, koje vrste cveća želite, kakve još ukrase i sl.

Da bi prostor u kome organizu-jete proslavu svog venčanja što

lepše izgledao, možete da upotrebite različite dekorativne elemente. Na-jpre, možete tražiti od vlasnika lokala da na stolice postavi ukrasne pres-vlake i velike mašne u boji za koju želite da dominira. Tako će ceo pros-tor izgledati romantično i elegantno.

Što se tiče boja - sve je dozvoljeno! Nema krutih pravila, dozvoljenih i

nedozvoljenih boja, prikladnih i onih koje to nisu. Ako želite crvenu boju, slobodno je koristite, kao i plavu, ze-lenu, pa čak i crnu! Crna boja veoma efektno izgleda kao detalj na beloj svadbenoj torti.

Cveće kojim ćete dekorisati pros-tor može biti sveže, veštačko, ali

i kombinacija ova dva. Vodite samo računa da, ako koristite veštačko cveće, ono bude od kvalitetnog ma-terijala, svile, satena ili nečeg sličnog. Nikako nemojte svoj svadbeni sto da zatrpate plastičnim cvećem iz kineske radnje!

Najbolji sklad dobićete ako uskla-dite cveće u sali sa svojim bi-

dermajerom. Tako ćete napraviti kompoziciju kojom ćete sigurno biti zadovoljni i vi i vaši gosti.

novembar 2011 16

Svadbena torta je još jedan važan element vašeg svad-benog slavlja. Ona treba da bude velika, ukusna, ali pre svega lepa! Danas je moguće dobiti tortu bilo koje veličine, ukusa i boje, tako da slobodno možete da pustite mašti na volju!

Svadbena torta je obično sastav-ljena od nekoliko spratova. To

možete da iskoristite i tako što ćete svaki sprat napraviti drugačije, da svaki od njih bude od različitih sas-tojaka i različitog ukusa. Tako ćete biti u prilici da svojom svadbenom tortom zadovoljite različite ukuse svojih gostiju. Isto tako, svadbe-na torta može biti sastavljena od nekoliko potpuno odvojenih torti, raspoređenih tako da čine celinu. Svaka od njih može biti različitog ukusa.

Pošto ste obezbedili osnovne elemente za savršeno venčanje, sledeći korak je priprema i slanje pozivnica. Postoji veliki broj već gotovih po zivnica, ali ako želite da budete originalni, prenesite svoje ideje štamparu koji će ih dizajnirati i odštampati po vašoj želji.

Preostaje vam da odaberete ono što ćete obući tog posebnog dana, ali o tome nećemo sada, jer je to cela jedna posebna priča.Kada budete birali burme, učinite to tako da oboje budete zadovoljni. Pre svega odlučite se za materijal, zlato ili platinu, ili ih kombinujte, kao na slici. Zatim odaberite model koji vam oboma odgovara i dobro izgleda i na tvojoj i njegovoj ruci.

novembar 2011 18

ŠEŠI

R GL

AVU

ČU

VA IL

I . .

.

Poznato je da su ljudi su pokrivali glave vekovima unazad. Najpre su to činili

da bi se zaštitili od vremenskih uslova, hladnoće, toplote, kiše i vetra, ali i da bi ublažili udarce.Kasnije, šeširi postaju statusni simboli i znak autoriteta. Ipak, vremenom oni postaju ukras i modni detalj.

Do pre nekoliko decenija bilo je nezamislivo pojaviti se u javnosti

bez šešira, i to je pravilo važilo i za žene i za muškarce. Danas je to detalj koji se veoma retko viđa, iako ga gotovo svi di-zajneri imaju u svojim kolekcijama.

novembar 2011 20

Još tokom srednjeg veka žene su šešire ukrašavale raznobojim traka-

ma isprepletim sa cvećem, a ta se moda provlači i kroz savremene modne trendove. Mnogi karakteristični oblici šešira iz prošlosti opstali su u narod-nim nošnjama nekih zemalja (torero, sombrero, breton). U žensku nošnju šešir ulazi s Francuskom revolucijom i od tada je, menjajući svoje oblike, modni rekvizit najviše izložen hirovi-ma mode.

U 20. veku kreirani su polucilidri, slamnati i pljosnati šeširi, koji

su bili u modi veći deo stoleća. Do 1960-ih, šešir je bio skoro obavezan odevni predmet, ali od tada se ređe nosi, najčešće u elegantnijim odevnim kombinacijama ili kao zaštita od vre-menskih uticaja.

Dame danas uživaju u različiti modeli-ma “pokrivalica” za glavu, pri čemu su

leti najpopularniji slamnati šeširi, neretko okićeni pravim bokorima cveća i voća, dok su štofani zimski šeširi “začinjeni” brošem ili satenskom trakom.

I za kraj malo bontona: kada muškarac ulazi u zatvorenu prostoriju obavezno

skida šešir, dok dame to nikada, ali stvar-no nikada ne treba da rade. Pritom, ako se odlučite za model raskošnog oboda i povećih dimenzija, gledajte da ne sednete u prvi red kad odete u bioskop ili pozorište - dozvolite i drugima da pogledaju film ili predstavu. Naravno, glavno pravilo kod nošenja šešira je da ne služi za pokrivanje neofarbanog izrastka ili nesređene frizure.

Svakako najpoznatija dama sa šeširom je kraljica Elizabeta II.

Kao što i doliči kraljevskoj porodici, na svim javnim pojavljivanjima Njeno veličanstvo nosi elegantne, ponekad čak i ekstravagantne šešire.

Ako ste pratile venčanje mladog prestolonaslednika, sigurno ste

primetile da su sve pripadnice kraljev ske porodice nosile zanimljive šešire, a imala ih je i velika većina ženskih zvanica. Dakle, ako želite da budete u trendu, elegantne i moderne, nabavite barem jedan šešir. On uvek može da bude zanimljiv detalj i da vas razlikuje.

novembar 2011 22

PODRŠKA PREDUZETNIŠTVUFrajla se iz broja u broj bavi temom preduzetništva, posebno ženskim

preduzetništvom, sa ciljem da vam pokažemo koje sve mogućnosti postoje za hrabre, vredne žene u situaciji kada ostanu bez posla ili su nezadovoljne sadašnjim.

Pravi sagovornik na ovu temu je Žana Pelcer, sekratar Udruženja pre-duzetnika opštine Plandište.

I sama je osetila kako je to kada se ostane bez zaposlenja, posle dve i po godine rada u preduzeću “Alfa protein” iz Vršca. Pravnica po struci,

umesto da očajava i “čeka posao”, Žana već 6 godina radi u Udruženju i pomaže onima koji su se našli u sličnoj situaciji da se osmele i pokrenu sopstveni biznis. Za one koji su osnovali svoje firme, Žana je tu sa kole-gama iz Udruženja da im pruži neophodnu podršku.

R azgovor sa Žanom Pelcer zapoćeli smo pitanjem šta joj u profesionalnom

smislu predstavlja najveći izazov, na šta je ona odgovorila: “Trenutno je to, barem za mene, animirati male i srednje pre-duzetnike da se edukuju, bilo da se radi o teoretskoj ili praktičnoj edukaciji.. ili bilo kojem drugom vidu usavršavanja obzirom da je tempo života takav da danas ljudi jednostavno nemaju vremena za dodatne aktivnosti, pored onog posla koji svako dnevno obavljaju.”

Naša sagovornica angažovana je u projektu za razvoj tekstilne indus-trije u opštini Plandište, koji je finansiran sredstvima fonda Evropske

unije, IPA Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Na neki način ovo je nastavak priče iz prethodnog broja, jer svojim najvećim dostignućem Žana smatra, kako nam je sama rekla, rad na organizaciji predivne revije koja je nedavno održana u dvorcu Kapetanovo. “Ove re-vija je pored vizuelnog efekta postigla i mnogo značajniji efekat ( što je nama koji smo radili na ovom projektu i bio cilj), a to je potvrda da tekstil u Plandištu još živi, da se kod nas i dalje šiju predivni odevni predmeti po kojima smo do sada sa privrednog aspekta uvek bili prepoznatljivi na sam pomen imena Plandište.”

Kaže da nema mnogo slobodnog vremena, jer zbog obaveza na pro-jektu često putuje. Ipak, ne žali se, jer to je nešto što je ispunjava i

diže nivo raspoloženja, omogućavajući joj susret sa novim sredinama i ljudima.

Kada ipak uspe da odvoji neko vreme za sebe, provodi ga u društvu supruga, uz dobre filmove, jer je pasionirani filmofil. Posebno voli

klasike, naročito Hičkokovi filmovi, a od savremene kinematografije izd-vaja filmove „Sabljarka“ i „Đavolji advokat“.

novembar 2011 26

Veoma je vezana za svoje kućne ljubimce, dva preslatka maltezera. Oni joj pomažu da se opusti posle obaveza na poslu i projektu, a ona

im nesebično uzvraća tu ljubav.

Planova za budućnost ima mnogo, neki su vezani za finalizaciju pro-jekta, a neki za neke buduće projekte... Na pitanje šta bi poručila

čitateljkama magazina FRAJLA, Žana je rekla: “Poručujem svim ženama da ne odustaju od svojih želja i planova, jer sve je moguće... I naravno, da čitaju FRAJLU!”

Činjenica da cvekla sadrži betanin i betain svrstava je u leko-vito povrće koje čini krvne sudove zdravijim, reguliše krv-ni pritisak, smanjuje holesterol, podstiče razmenu materija i stimuliše efikasnije funkcionisanje jetre.

Vitamini i mineraliOd vitamina u cvekli ima najviše vitamina C, pa karotina, za-tim vitamina B1 i B2 i PP. Ovo povrće može da se pohvali i gotovo čitavim spektrom minerala koji su neophodni čoveku za život i optimalno funkcionisanje: kalijum, natrijum, fos-for, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fluor, sumpor, jod, brom, litijum, rubidijum, cezijum i stroncijum. Za razliku od ostalog povrća, sadrži i određenu količinu kobalta, što se preporučuje vegeterijancima, odnosno veganima koji ne jedu ni mleko, sir i jaja, a kobalt je neophodan u sintezi vitamina B12.

Vlakna za varenjeZbog celuloze i pektina koje sadrži u izobilju, pozitivno deluje na rad creva i njihovu peristaltiku. Dovoljno je da pojedete 5 srednjih glavica cvekle da biste zadovoljili dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima ( 30g/dan ).

Gvožđe za krvIma povrća bogatijeg gvožđem, ali često se cvekla preporučuje anemičnima. Razlog je visok sadržaj antocijanina koji joj daje crvenu boju, a on štiti eritrocite i čini krvne sudove elastičnijim. Ovim posrednim načinom utiče na srce, pa ono bolje pumpa krv. A adenin kojeg, takođe, ima u cvekli, omogućava održanje visoke koncentracije leukocita.

Jedna manaCvekla ima dosta oksalne kiseline (338mg/100g cvekle ), a ona negativno utiče na apsorpciju kalcijuma i ostalih miner-ala. Ljudi koji pate od osteoporoze, kao i oni sa kamenom u bubregu bolje da budu oprezni i da ne preteruju sa cveklom.

ŠTA SVE IMA CVEKLA . . .

novembar 2011 28

REDOVNIM KONTROLAMA DO ZDRAVLJA

Redovnom kontrolom zdravlja i ranom dijagnostikom bolesti u oko 80 odsto slučajeva mogu se sprečiti ili izlečiti i najteža oboljenja. Odlazak na siste-

matski pregled jednom godišnje pogotovo se preporučuje posle navršene tridesete godine.Od raka dojke svake godine u Srbiji oboli 4.000 žena, a rano otkrivanje ove ma-ligne bolesti uvećava šansu za izlečenje za 90 odsto. Lekari stoga preporučuju da se prva mamografija uradi posle četrdesete i da se ponavlja svake dve do tri godine. U tim godinama žene bi zbog moguće osteoporoze trebalo da izmere i gustinu kostiju. Sa 60 odsto smrtnih slučajeva, kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u Srbiji. Smanjite taj procenat tako što ćete u četrdesetima početi da kontrolišete nivo dobrog i lošeg holesterola. Zdrav nivo dobrog holesterola štiti od srčanog i moždanog udara, dok njegov nizak nivo povećava rizik. Četrdesetogodišnjaci oba pola treba da izmere nivo šećera u krvi i prekontrolišu funkciju pluća, srčanog mišića i zalistaka. Da biste sačuvali zdravlje ponekad je dovoljno da s vremena na vreme uradite analizu krvi. Samo merenje gvožđa, glavnog sastojka krvi, govori da li organi pravilno funkcionišu. Postanite osiguranik Delta Generali dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i sačuvajte zdravlje redovnim sistematskim pregledima. Ovaj paket osiguranja obuhvata brzo i jednostavno zakazivanje pregleda, medicinsku i stomatološku zaštitu, bolničko i vanbolničko lečenje i dijagnostičke procedure po najnovijim dostignućima medicine u više od 270 privatnih i državnih klinika. Za savete i zakazivanje pregleda zadužen je tim lekara, dostupan 24 časa dnevno 365 dana u godini. Iza nas su 180 godina duga tradicija i snaga Generali grupe, čiji je naša kompanija član, kao i iskustvo kolega iz 68 zemalja sveta, koji zajedno imaju preko sedamdeset miliona klijenata u različitim oblastima osiguranja.

Posetite nas u Vršcu na adresi Ivana Milutinovića 46, a svakako nas pozovite na broj telefona 011 222 0 555www.deltagenerali.rs

oktobar 2011 18

Jeste li znali da venčanice nisu uvek bile bele boje? Tačnije, prvu belu venčanicu u novijoj istoriji nosila je kraljica Viktorija, 1840. godine.

U to doba smatralo se da je boja nevinosti plava i većina devojaka birala je ovu boju za svoju venčanu haljinu, ali bela je predstavljala raskoš i bogatstvo, te se najpoznatija britanska nevesta onog doba pojavila u raskošnoj, beloj čipkanoj haljini.

Od tada, bela venčanica je postala standard. . .

Kraljevske haljine za jedan dan

Grejs Keli, holivudska zvezda koja je udajom postala princeza od Monaka

Lejdi Dajana, u svojoj legendarnoj venčanici . . .

Kejt Midlton, čije je venčanje obeležilo 2010. godinu novembar 2011 34

Nijedna brza dijeta ne može da obezbedi trajne rezul-

tate u mrsavljenju ali ako želite da smršate pred odlazak na plažu ili da lepo izgledate na nekom važnom dogadjaju (na svom venčanju na pr) do kog je ostalo malo vremena brza dijeta sa supom od povrća može biti pravo rešenje.

Istraživanja su pokazala da ljudi koji jedu supu svakoga

dana ne dobijaju na težini.

Supa stvara osećaj sito-sti pa konzumirate manje

hrane nego obično.Najviše težine se dobija posle kasne obilne večere pa supa pre svake večere može biti do-bro rešenje i za period posle prestanka sprovodjenja brze dijete.

KAKO SMRŠATI ZA 5 DANA?

*Prvi dan

Jedite samo voće i supu.Možete jesti koje god sveže voće, osim banana. Dinje i lubenice su najbolje, jer sadrže mnogo vode.Možete da pijete čajeve bez šećera ili sa veštačkim zasladjivačima.

*Drugi dan

Jedite samo povrće. Možete pojesti koliko god želite svežeg ili konzerviranog povrća. Pokušajte da jedete što više zelenog listnatog povrća.Izbegavajte pasulj,grašak i sočivo (leća).

Za večeru možete pojesti poveći krompir pečen u ljusci (može i kuvan ali ne i pržen). Možete ga začiniti kašikom kisele pavlake.Ovog dana ne jedite voće.Kad osećate glad jedite supu od povrća.

*Treći dan

Jedite supu, voće i povrće koliko god želite i ništa drugo.

Ako ste u prva tri dana poštovali jelovnik i niste jeli ništa drugo van jelovnika, trebalo bi da izgubite dva do tri kilograma.

*Četvrti dan

Jedite supu, banane i nemasno mleko.Možete pojesti najviše tri banane.Banane su bogate ugljenim hidratima, a isto važi i za mleko. Četvrtog dana vašem or-ganizmu jako nedostaju ugljeni hidrati i kalijum, kalcijum i proteini, zato, da bi očuvali zdravlje morate jesti mleko i banane.

*Peti dan

Jedite supu, govedinu i paradajz. Možete pojesti 200 grama govedine i sveži paradajz (4-5 komada) ili iz konzerve (paradajz kalorije).Govedinu ispecite ili skuvajte u supi.Pijte više od 1,5 litra vode svakog dana i jedite barem dva puta tokom dana supu od povrća.

novembar 2011 38

Sastojci:• 10jaja• 30kašikašećera• 500gr.mlevenihoraha• 15kašikamleka• 10kašikaulja• 10kašikabrašna• 4kesicevanilinšećera• 1prašakzapecivo• 1,5l.mleka• 5pudingaodvanile• 3kesicešlagaili500ml.slatkepavlake• 250gr.margarina

SVADBENA TORTA

Labudovo jezero

Priprema:Umutiti belanca u čvrst sneg, dodati 15 kašika šećera, žumanca, mutiti dalje pa dodati i 250 gr. oraha, 15 kašika mleka, 10 kašika ulja, 10 kašika brašna u koje smo stavili prašak za pecivo. U zagrijanu peć na temperaturi od 180 C. u plehu velikom dobivenom uz peć peći ovu masu. Proveriti čačkalicom za jedno 15-20 min. da li je kora gotova, čačkalica ostaje suva kad je kora gotova. Pečenu koru ostaviti da se ohladi.Fil:U litri i po mleka skuvamo 5 pudinga od vanile i dodamo mu 4 kesice vanilin šećera. Ostavimo puding da se ohladi. 250 gr. margarina omekšalog na sob-noj temperaturi penasto umutino sa preostalih 15 kašika šećera. U ohladjen puding dodajemo umućen magrarin sa šećerom i ostatak od 250 gr. mlev-enih oraha. Ako fil bude malo više gušći može se dodati malo mleka. Koru preseći da se dobiju dve pa onda svaku prepoloviti tako da dobijamo 4 iste kore. Svaku koru poprskati mlekom pa filovati, takodjer na poslednju 4 koru kad se poprska mleko stavlja se malo fila i sa strana tortu lepo obogatiti filom a, zatim je ukrasiti umućenim šlagom ili slatkom pavlakom.

novembar 2011 40

ANEGDOTE O POZNATIMAPiter Askarte je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je razmišljao šta da uradi kako bi prodao štampane primjerke knjige. Najednom mu sinu ideja – dao je oglas u novine narednog sadržaja: Milioner, vi-sok, elegantan, obrazovan, muzičar, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana “Ljubav je pobijedila” koji je napisao Piter Askarte.Roman je ubrzo rasprodan.

Kada je francuski kralj Anri RÁ (1553-1610) posjetio pariski zatvor, razgovarao je sa zatvorenicima o uzrocima i okol-nostima koje su ih ovamo dovele. Svi su čvrsto tvrdili da su nedužni, samo je jedan jedini priznao svoje prestupe i izjavio da mu se čini da mu je kazna pravedna. Tada kralj uzviknu:- Skinite mu lance i pustite ga na slobodu, kako ne bi zarazio ove nedužne ovce koje su zatvorili s njim!

Kažu da je Gete imao izvanredno pamćenje. Jednom prilikom ga je sreo neki prolaznik i upitao koje mu je omiljeno jelo. Gete je odgovorio:“Jaja”.Nakon godinu dana, isti taj prolaznik ponovo sreće Getea i upita:“A sa čime?”“Sa solju”, odgovori Gete.

Rimski državnik Gaj Julije Cezar (100-44 pne), nakon uspešnih os-vajanjana zapadu i u Maloj Aziji, uputio se prema Africi. Kad je sa lađe silazio na afričko tlo, spotakne se i padne u pesak. Posto bi njegova vojska taj pad-mogla da tumači kao loš znak, bis-tri vojskovođa brzo uzviknu:Imam te, već te držim u svojim ru-kama, Afriko!

Rimski imperator Oktavijan Avgust (63 pne - 14 ne) bio je iznenađen kada je video da je neki seljak veoma nalik na njega. Da bi se našalio, zapitao ga da li je njegova majka više puta bila u Rimu.Seljak, koji je primetio isto, međutim mu odgovori:Ne, već je tamo više puta zalazio moj otac

novembar 2011 42