godi

na I

okt

obar

201

2

bro

j 29

Putovanja:

Srpska Atina

Enterijer:

Police

Moda:

Jakne i jaknice

Ćaskanje:

Maja Volk

model: Barbara Vašalićfoto: Aleksandar Avrameskumake up: Mirjana Škorićfrizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev

str 2 - UVODReč urednice

str 3 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJANovi Sad

str 11 - RAZGOVORIRuka u rukavici

str 16 - UREDJENJE PROSTORAPolice

str 20- ZDRAVLJEKako protiv stresa

str 23- ZDRAVLJEAlternativna medicina - meditacija

str 28 - INTERVJUMaja Volk

str 33 - ZANIMLJIVOSTIParadajz, rajsko voće

str 36 - MODAJakne i jaknice

str 41- RODJENDANACPokloni od FRAJLE za frajle

str 43 - NAJ FRAJLAGlasanje

str 45 - MITOVI I LEGENDESirene

str 47 - LEPI I ZDRAVIMaske za lice

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENEMilica Stojadinović Srpkinja

Sadržaj:

Redakcija

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Tanja Nikolajevićdizajnerka

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Petar Peđa Grubortehnički asistent

broj 29 oktobar 2012

Drage frajle i frajlice,

U ovom broju proslavljamo prvi rođendan maga-zina FRAJLA! Pre godinu dana, negde otprilike baš u ovo vreme, jedan mali, ženski tim, rešio je da pokuša... Da li smo uspele? Da napravimo magazin u kome nema tračeva, skandala, ružnih reči i uvreda, da kreiramo oazu za sve vas (nas!) koje volimo lepu reč, poštujemo estetiku, radujemo se tuđem uspehu i posežemo za svojim sopstvenim... Pa, ja bih rekla da smo uspele! I sve to uz vas, vaše sugestije, komen-tare, prave životne priče, podršku! I zato danas, zajedno slavimo, jer ovaj naš mali jubilej je naš zajednički. Tim povodom, pripremile smo za vas nekoliko poklona, u saradnji sa našim dragim saradnica-ma, da obeležimo naš prvi rođendan!Kao i uvek, i pokloni su na samo klik od vas, a da bi smo malo “začinile“ i ovo druženje, nećemo pokloniti sve odmah, sada... Tokom dve nedelje, koliko je ovaj broj aktivan, učinićemo poklone dostupnim, jedan po jedan. Prelistajte magazin svakog dana, i kada mišem dođete na polje KLIK-NI pored poklona koji želite, ako je ono aktivno, kliknite i poklon će dobiti najbrža čitateljka. Poklone potražite na strani 41, a kao i do sada, uživajte u zanimljivim pričama koje smo vam pripremili.

Voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

oktobar 2012 2

Redakcija

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Tanja Nikolajevićdizajnerka

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Petar Peđa Grubortehnički asistent

broj 29 oktobar 2012

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

Glasali ste, i izabrali šest potencijalnih NAJ FRAJLI! Od ovog bro-ja, imate mogućnost da između njih izaberete tri finalistkinje, od kojih će jedna poneti titulu NAJ FRAJLE i pojaviti se na naslovnoj strani novogodišnjeg izdanja magazina FRAJLA. Prva finalistki-nja je Sanja Džamić, a u ovom broju nam se ponovo predstavlja Barbara Vašalić.

Kao i do sada, dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Barbara na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 magazina FRAJLA. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se po-javiti na naslovnoj strani u finalu.

avgust 2012 4

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

NOVI KONKURSAko i ti želiš da se uključiš u takmičenje za NAJ FRAJLU, ovo je prilika! Pozivamo sve frajle i frajlice da se prijave za takmičenje za NAJ FRAJLU 2013!!!

Prijave primamo od danas, pa do 1. decembra ove go-dine, kada ćemo organizovati snimanje za devojke koje uđu u uži izbor.

Svoje podatke, ime, prezime, datum rođenja, zanimanje i 2 fotografije (lica i cele figure), pošaljite na e-mail adresu mstanimirov@frajla-magazin.com

Očekuje vas pojavljivanje na naslovnoj strani magazina FRAJLA, zanimljivo druženje tokom snimanja, a za one koje stignu do finala tu su i vredne nagrade...

PRIJAVITE SE, ČEKAMO VAS!!!

Novi Sad je grad širokih bulevara, velelepnih objekata, obilja parkova i zelenila, uređenih uli-ca i brojnih mesta za odmor i razonodu. Osnovan 1694. godine, Novi Sad je dugo vremena

bio centar srpske kulture. Prvobitna imena Novog Sada bila su Racka Varoš, Rački grad i Petro-varadinski Šanac, a današnje ime datira iz 1748. godine. Tada su njegovi žitelji platili bečkom dvoru 95.000 ondašnjih forinti za dobijanje statusa slobodnog grada. U Revoluciji 1848/49, grad je bombardovan i uništen. Nekom čudnom snagom njegovi građani su ga obnovili u kom-binaciji baroka i drugih arhitektonskih stilova, uzdigavši ga u drugoj polovini XIX veka u „Srpsku Atinu“. On je glavni grad Autonomne Pokrajine Vojvodine i njegovo oličenje. nosi tragove gra-diteljskih stilova iz prošlih vremena i odiše šarmom prošlosti. Grad festivala za decu, mlade i stare sa brojnim manifestacijama kao što su Zmajeve dečje igre, Sterijino pozorje, Nomus i na-jnoviji EXIT festival. Grad kulture sa brojnim bibliotekama, muzejima, galerijama. Legendarni Janika Balaž i kompozitor i dirigent Sava Vukosavljev učinili su da tamburaška muzika postane još jedan važan simbol grada. 1914. godine u Novom Sadu je osnovan drugi najstariji fudbalski klub u Jugoslaviji – FK “Vojvodina”, dvostruki šampion “druge” Jugoslavije. “Vojvodina” 1924. godine dobija i svoj stadion “Karađorđe”, po nacrtima inženjera Dake Popovića, i dan danas stoji na istom mestu, uz SPENS. Ovaj grad je prepun zanimljivosti koje vas mame da ih posetite. Jezgro grada, odnosno centar grada, definitivno počinje od Trga Slobode. To je glavni gradski Trg, na kojem se sve dešava i koji je svedok svega onoga što se u Novom Sadu dešava, doček Nove godine, proslave, koncerti, manifestacije i brojni drugi značajni i manje značaji događaji. Trg uokviruju prelepe građevine: Magistrat (Gradska kuća), koja je građena u neorenesan-snom stilu, sa 16 alegorijskih figura, delo Julija Anike, i gradskim grbom.

Srpska Atina

oktobar 2012 6

Na gradskoj kući se posebno ističe visoki toranj sa zvonom Svetog Florijana, katoličkog svetitelja - zaštitnika gradova od požara. Ovo zvono je poznato i kao Matildino zvono po do-

brotvorki koja je zvono poklonila novosadskim vatrogascima; Finansijska palata (Vojvođanska banka), katolička crkva Imena Marijinog, Tanurdžićeva palata; Odmah pored finansijske palate se nalazi zgrada Gradske galerije. Ova zgrada je podignuta na temeljima nekadašnje kafane, a kasnije hotela „Zeleni venac”. U ovoj zgradi je nekad bio hotel „Sloboda”, a vlasnik zgrade je od 1916. do 1947. godine bio Lazar Dunđerski. Pored zgrade Gradske galerije se nalazi zgrada „Gvozdeni čovek”, koja je građena u stilu secesije sa velikim brojem fasadnih ukrasa. Izgrađena je 1908. godine po planu arhitekte Peklo Bele. Na vrhu zgrade se nalazi kupola sa nišom u kojoj stoji stari ratnik u metalnom oklopu i sa helebardom u desnoj ruci, po kojem je zgrada i dobila ime. Najvećim delom Trga se proteže zgrada hotela Vojvodina. To je najstariji novosadski ho-tel, nastao još 1854. godine pod nazivom Jelisaveta (Elizabeta), a od 1922. godine je prome-nio ime u Kraljica Marija. Centralno mesto na trgu zauzima statua Svetozara Miletića (1826 - 1901), novosadskog gradonačelnika, političara, novinara i advokata. Na Pozorišnom trgu se nalazi Srpsko narodno pozorište. rpsko narodno pozorište je najstariji profesionalni teatar u Srba, osnovano 1861. godine, i zbog toga ima posebno mesto u kulturnom životu grada. U ulici Kralja Aleksandra I se nalazi stari novosadski tramvaj, popularno nazvan Trčika, koji je sada preuređenu u atraktivan kafić. Zmaj Jovina ulica se pruža od Trga Slobode do Vladičanskog dvora i čini glavnu pešačku i trgovačku zonu Novog Sada. Ona je nekad nosila naziv Glavna ulica ili u žargonu Magazinski sokak. U pročelju Zmaj Jovine ulice se nalazi Vladičianski dvor, odnosno rezidencija srpskog pravoslavnog Episkopa Eparhije Bačke.

Odmah pored Vladičanskog dvora se nalazi ulaz u Dunavsku ulicu. Dunavska ulica na slikovit način opisuje život Novog Sada iz nekadašnjih vremena i danas. U ovoj ulici je

očuvana ambijentalna celina koja je među Novosađanima omiljena za šetnju, kupovinu ili predah u kafićima i restoranima. Dunavska ulica je poznata i po kućama znamenitih novo-sadskih porodica Hošek, Ivković i dr. Na ulazu u Dunavsku ulicu, iz Zmaj Jovine ulice, se nalaze dve zgrade značajne za istoriju grada. Sa leve strane, na broju 1 se nalazi Gradska biblioteka, osnovana kao Srpski čitalački klub još davne 1885. godine, izdavača i knjižara Arse Pajevića. Gradska biblioteka ima ogranke u svim delovima grada i fond od oko 400 000 knjiga. U ovoj zgradi se jedno vreme nalazilo i Srpsko narodno pozorite. Na broju 2 se nalazi druga značajna kuća u Dunavskoj ulici. To je kuća „Kod belog lava”. Ona je značajna po tome što se u njoj nal-azi najstariji bunar u gradu, koji datira još iz 1720. godine. Na broju 29 se nalazi Zbirka strane umetnosti Muzeja Grada. Dalje niz ulicu, na broju 35, se nalazi Muzej Vojvodine, i odmah do njega, na broju 37, Muzej savremena umenosti Vojvodine. a druge strane ulice, preko puta Muzeja Vojvodine, se nalazi Dunavski park, najlepši i najuređeniji park u Novom Sadu. On je uređen 1895. godine na nekadašnjem močvarnom zemljištu dunavskog rukavca. Na površini od 34 000 m² zasađeno je 250 vrsta različitog cveća i drveća. Centralni deo parka zauzima jezero sa malenim ostrvom „Eržebet”, u sredini, posvećeno tragično stradaloj austrijskoj ca-rici, u čiju spomen je zasađena žalosna vrba. U jezeru i oko njega se ponosno šepure labudovi Isa i Bisa i nekoliko pataka. Na ulazu u park se nalazi fontana „Devojka sa rogom izobilja”, delo prvog srpskog školovanog vajara Đorđa Jovanovića iz 1912. godine. U parku se osim toga nalaze i spomenici i biste Đure Jakšića, Svetog Sergeja Radonješkog, Branka Radičevića i Mike Antića. Odmah do parka se nalazi i Učiteljski dom, delo arhitekte Danila Kaćanskog iz 1936. godine, sa skulpturom Đorđa Natoševića iznad ulaza, delo Karla Baranjija. Pored Dunavskog, tu su još Kamenički park, Limanski, Futoški i Železnički park. Petrovaradinska tvrđava, poz-nata još kao i Gibraltar na Dunavu nalazi se na desnoj obali Dunava kod Novog Sada.

oktobar 2012 8

Građena je u periodu od 1692. do 1780. godine, a njen idejni tvorac je bio markiz Sebastijan Voban. Nastala je u vreme austrijskih vladara Leopolda I, Josifa I, Karla VI, Marije Terezije

i Josifa II. Na latinskom jeziku petra znači stena, var je na mađarskom grad, dok bi na turskom din bilo vera. Spajanjem tih reči dobija se ime Petrovaradin, što u doslovnom tumačenju našeg naroda znači da je to grad na steni čvrst kao vera. Kula sa velikim satom na bastionu Ludvig, svakako je jedna od najpoznatijih turističkih atraktivnosti Tvrđave i Novog Sada. Ovaj barokni toranj je poznat po tome što na satu velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute. Ovo je učinjeno kako bi ljudi, a pogotovo lađari mogli da vide sa velike daljine koliko je sati. Sat pokreće originalni mehanizam koji se svakodnevno navija. Još jedna karakteristika ovog sata je i da po hladnom vremenu sat kasni, a po toplom žuri. Topovnjača, Arsenal ili Mamula je najmonumen-talnija jednospratna zgrada na Gornjoj - Petrovaradinskoj tvrđavi. U ovoj baroknoj građevini pravogaone osnove se danas nalazi Muzej Grada Novog Sada. Duga kasarna čini prepoznatljivu siluetu Petrovaradinske tvrđave. Ona je bila ključni objekat u garnizonskom kompleksu, jer je služila za smeštaj oficira i vojnika, a sadržala je i niz radionica, intendantskih službi, konjušnica i slično. Danas se u njoj nalazi hotel, dok su u podrumskim prostorijama smešteni brojni ateljei Likovnog kruga. Današnja tvrđava jedno je od najboljih ostvarenja evropske vojne arhitekture 18. veka. Veoma je dobro očuvana i važi za drugu po veličini tvrđavu u Evropi. Izuzetno uspešno odigravši svoju odbrambenu ulogu u prošlosti, Petrovaradinska tvrđava je danas kulturno-is-torijski spomenik od prvorazrednog značaja i svojevrsna turistička atrakcija. Dobro došli u Novi Sad, dobro došli u Srpsku Atinu, gostoljubiv i lep grad, gde Vas građani, vedri i raspoloženi, dočekuju otvorena srca, iskreno i prijateljski.

Izvor: Turistička organizacija Novog Sada

jul. 2012 10

Kao što uvek govorimo, detalji su vrlo bitni, po njima si prepoznatljiva i što je najbitnije drugačija. Ukoliko želiš da ostaneš primećena tokom narednih praznika neće biti dovoljno da budeš tek doterana, rukavice će ti dati dodat-nu dozu misterioznosti koja će privući svačiju pažnju! U ovom broju pričamo sa Danicom Komadinom iz Sombora, koja gaji veliku ljubav prema rukavica-ma. Iz te ljubavi se rađaju prozvodi kojima ukrašavamo svoje ruke. Plemstvo je tokom XII veka nosilo rukavice kao posebno obeležje. Uglavnom je njeno bacanje protivniku u lice značilo izazivanje na dvoboj. Takođe se smatralo teškom uvredom ukoliko bi jedan muškarac drugog simbolično „išamarao“ rukavicom. Vremenom one postaju nezaobilazan deo odevanja uz haljinu, tako da se nijedna otmena žena engleskog plemstva nije mogla pojaviti bez njih, naročito tokom vladavine kraljice Elizabete I.

Ruka u rukavici

oktobar 2012 12

Kasnije one bivaju pristupačne i običnom, a ne samo „dvorskom“ narodu. U XVI i XVII veku rukavice su bile preterano ukrašene, korišćene su sve vrste tkanina i detalja poput čipke, svile, satena, kože, platna, ukrasnog veza, karnera, a neke su bile čak i obrubljene mnoštvom dragulja. Danas u moru različitih dezena i stilova u mogućnosti si da izabereš baš one koja ti odgo-varaju. Čini se da rukavice nikada nisu ni izlazile iz mode, a najaktuelnije su tokom praznika. Ukoliko želiš da ostaviš dobar utisak, sada je pravi trenutak! Pitali smo Danicu da li je izrada rukavica nešto za šta se školovala, ili je to bio hobi koji je postao nešto više od toga. Isključivo hobi koji je vremenom postao mnogo više od toga. One su postale moja ljubav, opsesija, omiljene igračke... Ja u stvari ne radim rukavice nego nakit za ruku koji ima oblik rukavice. - rekla nam je naša sagovornica.

Šta je to u Vašem poslu što Vas inspiriše? Da li radite sami ili imate zaposlene, ili članove porodice koji Vam pomažu? Radim isključivo sama. Trenutna kreativnost u meni je moja glavna inspiracija i izazov mi je da na tako malo prostora imam veliku mogućnost da izrazim tu kreativnost. Isključivo se vodim svojim osećajem za estetiku, a trenutne modne trendove koristim kao začin. Daničine rukavice mogu se naći na raznim sajmovima, narudžbinom preko Facebook-a, preko sajta ili ličnim kontaktom.

Danica Komadina

Osim kreativnosti koja je potrebna u mom poslu ona je potrebna i u nabavci materijala. Nemam određene prodavnice gde kupujem materijale, glavni vodič su mi neobični, zanimljivi materijali koje ja pretvaram u unikatne ručne radove. Danica nam je takođe rekla da su devojke iz benda The Frajle nosile njene ru-kavice: Novosadski bend The Frajle su letos imale koncert u Somboru na mani-festaciji “Somborski kotlic” i tada su kupile desetak pari mojih rukavica, mogu se videti na njihovim nastupima.Danica poručuje čitateljkama magazinaFRAJLA: Razbijte predrasudu i danas umesto prstena i narukvice stavite moju rukavicu!

oktobar 2012 14

Prilikom uređivanja i dekoracije dnevnih soba potrebno je naći odgovarajući balans koji je najvažnija karakteristika dobrog ukusa i stila. Police su najčešće neprimetne,

neugledne, potpuno zabačene, ponekad klimave, a često preopterećene. Ona nije samo jedna ploča na zidu, ili nekakav stojeći pravougaonik sa pregradama. Polica je mnogo više od toga. Uobičajeno shvatanje nameštaja, oblika, načina korištenja, samog dizajna, može biti veoma dosadno i stereotipno. Nameštaj može biti potpuno drugačiji od onoga na šta smo navikli i šta očekujemo. Zidne police mogu da osveže prostor brzo i lako. Uz malo ulaganja i puno mašte, zidne police će istaći lepotu i boje prostorije, a korisne su i za problem manjka prostora. Prva asocijacija na “zidne police” nam je, uglavnom garaža, podrum, ostava i ostala mesta za skladištenje, međutim zidne police mogu lako biti i najinteresantniji komad u dnevnoj sobi i ne treba zanemariti njihov potencijal, kako praktični, tako i dekorativni. Namene zidnih polica su beskrajne. TV police za dnevnu sobu su pored garnitura centralni deo dnevnog boravka. TV police je potrebno uklopiti sa ostalim nameštajem u dnevnoj sobi, i u zavisnosti od želja stanara mogu biti jednostavnog, modernog, minimalističkog ili rustično-stilskog dizajna.

Police...

oktobar 2012 16

Konzolne police su uveliko zamenjene komodama za televizor spuštenim na pod. Za dinamičan i zanimljiv konačan izgled, igrajte se kombinacijom otvorenih i zatvorenih

polica. Na otvorene police postavite reprezentativne vaze, satove ili knjige. Najlakše za izvođenje, idealno ravne linije polica ne izlaze iz modernih enterijera. Poželjne su i odmerene kombinacije sa nepravilnim formama. Za prostran zid u dnevnoj sobi, ideal-na je kombinacija zidnih i podnih polica. Police od nerđajućeg čelika su izdržljive i jed-nostavne, lake za čišćenje, i poslužiće za skladištenje i odlaganje. Ovakve police mogu da izdrže veliku težinu i uglavnom služe za baštu ili ostavu. Ugaona zidna polica je dobro rešenje u kupatilu ili kuhinji, gde postoji manjak prostora, a uglovi su, najčešće, slobodni. “Lebdeće police” se instaliraju tako da se nosači ne vide. Moderne su i jed-nostavne. Na njima ćete efektno izložiti kolekciju vaza, posuđa ili sveća. Minimalističke police, oštrih uglova će izgledati lepo u “haj-tek” ambijentu. Zidne police neobičnog oblika, boje i teksture, mogu služiti čisto dekorativnom ispunjavanju prostora i istica-nju lepote sobe.Drvene, rustične police (na koje ćete možda staviti minijaturni čipkani stolnjak), deluju romantično i ženstveno npr. u kuhinji, kao i elegantne, starinske po-lice od kovanog gvožđa.

Na zidnim policama uglavnom stoje knjige i dekorativni komadi posuđa, ali one mogu biti više od držača - mogu biti zidni ukras, svojevrsno umetničko delo.

Savremeni dizajn zidnih polica, u kombinaciji sa adekvatnim osvetljenjem “prolazi” i kao skulptura. Zidne police su u malim sobama (kuhinja, kupatilo) apsolutno ne-ophodne, zbog uštede prostora. Jedna od najšarmantnijih detalja u kuhinji su police sa začinima. Svrha takvih polica je prvenstveno dekorativna, ali su i praktične - na njima čuvajte knjige sa receptima, napravite malu kuku za kuhinjsku krpu ili pros-to odlažite stvari kojima se svakodnevno služite, tako su Vam uvek na dohvat ruke. Velike sobe lako mogu da deluju prazno i negostoljubivo. U tom slučaju, jedno od rešenja, kojim biste “ispunili” prazan zid, jesu dekorativne police u kombinaciji sa slikama. Možete nabaviti set polica i simetrično ih grupisati na prazan zid, a na njih staviti dekorativne knjige, ramove za slike ili male saksije sa biljkama. U dečijoj sobi možete instalirati red niskih polica sa zaobljenim ivicama (ili gumenom zaštitom na ivicama, koja se, eventualno, posle može skinuti), i tako sprečiti “glavni nered” kuće- razbacane igračke.Izvor: enterijer.rs

oktobar 2012 18

Designed by Fimolina

Bracelet Beige Flower

Manja doza stresa može biti pozitivna, jer nam podiže adrenalin i često nam omogućava da se izborimo sa izazovima. Međutim, kada je telo duže pod stalnim

i jakim stresom, to može imati negativne posledice po mentalno i fizičko zdravlje. U prošlom broju smo vam obećali dvadeset saveta u borbi protiv stresa. 1) Voće - U ishrani koristite što više voća i prirodnih sokova bez šećera. Preporučujemo sledeće voće: avokado, bademi, pistaći, orasi, narandže, limun... 2) Povrće - Sveže povrće je izvor zdravlja i pomaže nam u borbi protiv stresa. Izdvajamo sledeće povrće: spanać, brokoli, krompir, zeleno povrće i salatno povrće. 3) Poželjna hrana - U ishrani treba koristiti pretežno laku hranu. Ovsene pahuljice, losos, voće i povrće - idealni su da se prebrodi stresni period. 4) Nepoželjna hrana i napici - Ukoliko ste pod stresom, umorni, nervozni i razdražljivi ili očekujete stresne i naporne situacije - izbegavajte u to vreme “jaku hranu”. U nepoželjnu hranu spadaju gazirani napici, veštački zaslađivači, jaki začini, slana jela, kafa i alkohol. Nepovoljno na stres deluju jaka i masna mesa, grašak, pasulj, sočivo, crveni kupus i mahunarke. Ovu hranu smanjite za vreme stresnog perioda, ali njihove pozitivne efekte na zdravlje ne treba izbegavati u redovnoj ishrani.

oktobar 2012 20

Preživite stres

5) Vitamini i minerali - Protiv stresa povoljno deluju: vitamin C, vitamin E, vitamini B, magnezijum, folna kiselina. 6) Šetnja - Šetnja od desetak minuta do pola sata deluje višestruko pozitivno na zdravlje, jer se tako smiruju nervi, udiše čist vazduh, razgibavaju i opuštaju mišići. Pored toga, šetnja povoljno deluje na vitku liniju i krvne sudove. 7) Hobi - Hobi može mnogo da doprinese našem zdravlju, za žene vez ili pletenje, za muškarce ukrštene reči ili sudoku, ili pak čitanje dobre knjige. 8) Rad u bašti i na terasi - Odvojite na svaka dva-tri dana ili bar jednom nedeljno vreme da sredite cveće na terasi ili u bašti. Ovaj rad deluje smirujuće i opuštajuće. 9) Odmor - Veoma je važno voditi računa o odmoru. Od svakodnevnih obaveza i aktivnosti često zaboravljamo ono što bi trebalo da bude svima poznato. Treba imati vremena za dnevni odmor, nedeljni i godišnji odmor. 10) Dnevni odmor - Dnevni odmor (pauze i redovno noćno spavanje) predstavlja biološku potrebu, bez obzira na važnost naših obaveza. Tu može pomoći sedenje (bar desetak minuta dnevno) na terasi ili u bašti (uz zvuk fontane ili tihe muzike). Ko ima mogućnosti, preporučujemo desetak minuta sedenja u parku ili pored reke. 11) Nedeljni odmor - Nedeljni odmor je veoma važan, mada često subotom i nedeljom imamo obaveze koje treba završiti. Važno je organizovati se tako da se u toku vikenda porodično okupimo i odmorimo bar neko kratko vreme.

oktobar 2012 22

12) Godišnji odmor - Godišnji odmor od deset-petnaest dana - povoljno deluje na organizam, kao da smo “napunili baterije” za nove aktivnosti. Najbolja kombinacija je (ako postoje uslovi) dva odmora u toku godine od po 7-10 dana, i to jedan u toku zime, a drugi u toku leta. 13) Cigarete - Cigarete samo prividno smanjuju stres, a u stvari samo pojačavaju razdražljivost i nepovoljni uticaj stresa na naše zdravlje. 14) Sedativi i droga - Sedativi mogu samo u izrazito stresnim situacijama delovati povoljno, ali ih treba uzimati samo pod nadzorom lekara. Dugotrajno samoinici-jativno uzimanje sedativa može stvoriti zavisnost i nepovoljno uticati na zdravlje. Taj negativni efekat je isti i kada su u pitanju narkotici. 15) Čaj - Ritual ispijanja čaja smiruje, a naročito je korisno ako se protiv stresa koristi i odgovarajući čaj: od đumbira, nane, kamilice, valerijane, lipe... 16) Joga - Joga vežbama može se svako od nas uspešno boriti i protiv gojaznosti i protiv stresa, ali i protiv mnogih bolesti 17) Cveće - Cveće u neposrednoj okolini značajno ublažava stres, pa je zato dobro imati male oaze sa cvećem u sobi, na terasi, u bašti, na prozoru ili u kancelariji. 18) Organizacija vremena i prostora - Organizujte se tako da poslove rasporedite i da u vama ne izazivaju stres. Ustajte na vreme da ne biste žurili na posao (ili školu) i da se ne biste nervirali zato što kasnite. Složite (spremite) svoj radni sto ili radnu površinu u kuhinji pre nego što počnete sa radom. 19) Osvetljenje - Potrudite se da vam radni prostor bude dobro osvetljen, a ne mračan. Najbolje je da vam radne i dnevne prostorije budu dobro osvetljene dnevnim svetlom, a ukoliko nema do-voljno dnevnog svetla, svetiljke ga mogu nadoknaditi. 20) Hitno i bitno - Naučite da nekim ljudima i nekim poslovima kažete “ne”. Isplanirajte šta je bitno, a šta može da se odloži za drugi dan. Izvor: Krstarica

Meditacija je reč, a reči različiti ljudi koriste na različite načine. Ovo može izgledati trivijalno, ali nije. Vrlo je važno tačno odrediti šta neko podrazumeva pod rečju koju koristi. Svaka poz-nata kultura razvila je, na primer, neku vrstu mentalne prakse koja se može nazvati meditaci-jom. Sve zavisi od toga koliko je široko definišete. Tehnike se takođe enormno razlikuju i nema smisla sve ih nabrajati. Meditacija zna da bude iscrpljujuć i bolan proces, posebno u početku, kada vas celo telo boli i žulja od sedenja i neprirodno savijenih nogu, odnosno ukočenosti na koju niste navikli. Ali živ i uporan čovek se na sve navikne, pa tako ako ustrajete, telo se po-lako navikava, relaksira i sedenje u lotos pozi ili japanskom sedu i ne predstavlja neki poseban problem za iskusne meditantne. Zanimljivo je da ne bole ista mesta sve ljude, neke kolena, neke ruke, grudi, vrat, glava, sinusi. Svako je imao svoju količinu boli da iznese. Doduše, posle nekoliko dana mučenja polako počinje da nestaje bol, da bi na kraju satima vrlo udobno bili u meditativnom položaju, a da ne osećate telo. Za meditaciju, ključne stvari jesu koncentracija I pravilno disanje. Koncentracija znači unutrašnju budnost i opreznost. Ako sumnja uđe u naš um, moć koncentracije će je razneti u parčiće. Ako strah uđe u naš um, moć koncentracije će odagnati naš strah. Koncentracija je dinamička volja uma koja deluje u nama da bismo prihva-tili svetlost, a odbacili tamu. Neverovatno je šta koncentracija može da učini u našem životu težnje. U koncentraciji, čitav um mora da bude fokusiran na određeni subjekt ili objekt. Ako se koncentrišemo na laticu cveta, pokušavamo da osetimo da na čitavom svetu ne postoji ništa drugo osim te latice. Ne gledamo ni napred ni nazad, ni naviše ni unutra; jedino nastojimo da prodremo u taj objekat našom usredsređenom koncentracijom. To nije agresivan način ulaska u nešto.

Meditacija

avgust 2012 24

Ta koncentracija dolazi direktno od neukrotive volje, odnosno od snage volje. Bez obzira koji put meditacije sledite, prvi i prevashodni zadatak je da nastojite da um učinite tihim i mirnim. Ako um neprekidno luta, ako je sve vreme žrtva nemilosrdnih misli, onda uopšte nećete napredovati. Um mora da se umiri i utiša, tako da kad se svetlost spusti odozgo možete da toga budete potpuno svesni. Vašim svesnim opažanjem i svesnim prihvatanjem svetlosti ući ćete u duboku meditaciju i videti pročišćenje, preobražaj i prosvetljenje svog života. Dok meditiramo naše telo se pročišćava i napaja kosmičkom energijom, a misli stvaraju prepreke i sprečavaju njen dotok. Upravo zbog toga, oslobađanje misli je najbitnije faktor meditacije. Iz hinduističke tradicije dolazi nam jogijska meditacija, koja je takođe čisto koncentrativna. Standardne osnovne vežbe su fokusiranje um na jedan jedini objekat – kamen, plamen sveće, slog ili nešto drugo, ne dozvoljavajući mu da bilo gde odluta. Pošto je stekao osnovnu veštinu, jogi proširuje ovu praksu tako što se okreće kompleksnijim objektima kao što su posebni stihovi, šarene religijske slike, energetski kanali u telu itd. Ipak, bez obzira koliko je kompleksan objekat meditacije, sama meditacija ostaje i dalje čista vežba koncentracije. Unutar budističke tradicije koncentracija se takođe veoma ceni. Ali je dodat i jedan novi el-emenat i potom veoma istaknut. Taj element jeste svesnost. Svi oblici budističke meditacije imaju za cilj razvijanje svesnosti, koristeći koncentraciju kao alatku. Budistička tradicija je, međutim, vrlo kompleksna i postoji nekoliko posebnih puteva ka tom cilju. Zen meditacija koristi dva odvojena puta. Prvi je direktno uranjanje u svesnost čistom snagom volje. Sed-nete i jednostavno sedite, što znači da izgurate iz polja svesti sve izuzev čiste svesnosti tog sedenja. Ovo zvuči vrlo jednostavno. Ali nije. Pokušajte pa ćete videti koliko je zapravo teško. Drugi zen pristup se koristi u rinzai školi i to je izbacivanje uma iz ravnoteže uobičajenog toka misli u čistu svesnost. Ovo se radi tako što se učeniku da nerešiva zagonetka koju treba da reši i to ga stavlja u užasnu situaciju. Još jedna strategija, tantrički budizam, ide skoro sasvim suprotnim putem. Svesna misao, barem ona koju obično imamo, jeste manifestacija ega, tog „ja“ za koje obično misliš da predstavlja tebe. Ovo se postiže procesom vizualizacije. Učeniku se zadaje specifična religijska slika kao objekat meditacije, na primer neko božanstvo iz tantričkog panteona. On to onda čini toliko temeljno da i sam postaje taj entitet. Vipassana je najstarija među praksama budističke meditacije. Ovaj metod potiče direktno iz Satipat-thana sutte, govora koji se pripisuje Budi. Vipasana je direktno i postepeno razvijanje bud-nosti ili svesnosti. Ona se razvija korak po korak tokom više godina. Meditant trenira da uoči sve više i više od svog životnog iskustva koje protiče. Vipassana je blaga tehnika. Ali je isto tako vrlo, vrlo temeljna. Ona je pažljivo osluškivanje, mudro gledanje i pažljivo testiranje. Učimo da omirišemo pomno, da dodirnemo potpuno i zaista posvetimo pažnju promenama koje se odigravaju u svakom od tih iskustava. Učimo da osluškujemo sopstvene misli, a da ipak ne budemo njima zarobljeni. Cilj prakse vipassane jeste da naučimo da uočimo istinu o prolaznosti, nedovoljnosti i ispraznosti svih pojava. Možda mislimo da sve ovo već radimo, ali to je privid. To je očigledno na osnovu činjenice da tako malo pažnje obraćamo iskustvima sopstvenog života da izgleda kao da spavamo. Jednostavno ne obraćamo dovoljno pažnje da bismo primetili da ne obraćamo dovoljno pažnje.Izvor: meditacija.com i yu-budizam.com

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

Ako kada dođete u posetu Maji Volk, ona vam neće skuvati kafu. Ne zato što nije gostoprimljiva i dobra domaćica, već zato što se u njenom domu ne jede i ne pije ništa kuvano, pa tako ni kafa! Nakon što je preživela kancer, oslušnula je svoje telo i shva-tila šta joj ono poručuje. Odlučila je da životu pristupi na drugi način, da kontroliše stres, ostavi za sobom tugu i tužne uspomene, i pre svega, promeni u potpunosti način ishrane.

Danas, potpuno zdrava, puna energije i volje za životom, veruje da će živeti 130 go-dina i umreti prirodnom smrću, negde u koloniji na Marsu, ili na Kosmaju, u svojoj tzv Nojevoj barci. Do tada, deli svoje iskustvo sa svima koji žele da je saslušaju, peva kao i pre bolesti, i predaje svojim studentima.

Ako ikada pomislite da vas je bolest savladala, da ste nemoćni, i poželite da se pre-date, pročitajte ovaj tekst i sigurno ćete promeniti mišljenje...

ĆASKANJE

Maja Volk

oktobar 2012 28

FRAJLA: Dramaturg, muzičar, pisac, profesorka, filozof, TV lice... Ko je i šta je Maja Volk zapra-vo? MAJA: Trajno zdrav covek koji se neprestano razvija i svakodnevno uci umetnost zivota. Pro-fesija ili posao ne određuju identitet coveka. Pisac, muzičar, majka, dete, roditelj, to su samo uloge koje uvežbavamo i koje su nam date (neke smo i sami izabrali). Sve životinje, počev od pčele radilice znaju ko su i šta su, samo su ljudi uvek u dilemi, zatrpani ovim nametnutim ulogama i tragaju za odgovorom. Odgovor je jednostavan. Ja sam čovek.FRAJLA: Nemate problem da otvoreno u javnosti govorite o karcinomu sa kojim ste se uspešno izborili. Iako ste o tome više puta pričali, zbog značaja teme, molim Vas da nam ispričate kako je došlo do razvoja bolesti i kako ste je pobedili? MAJA: Nema tu pobede ni poraza. Rak je opomena da ste loše vodili sopstveni život i da ste bili zli prema sebi, svojoj duši i telu. Protiv čega se borite? Protiv svog sirotog tela koje do-bija pogrešne informacije da vi želite da umrete jer ne možete da se snađete u životu? Kada nađete uzrok i suočite se sa bolom od koga ste počeli da bolujete, vi se i izlečite. Moja bolest je počela sa razvodom braka, smrću majke i nizom drugih malih nesreća, kao izraz moje tuge, bola i želje podsvesne da umrem. Pet godina je kazu bio u meni dok nije počeo da se raspada, metastaza je bila na vratu pa se videla spolja i tada mi je postavljena dijagnoza. U sredu sam saznala da imam rak u poodmakloj fazi da su mi dani odbrojani i da moram na operaciju. Tada nisam ništa znala od ovoga sto sada znam. Pristala sam i na operaciju i na 2 hemiotera-pije (borila sam se da ne primim treću, jer sam osećala da će me ta nasilna medicinska tera-pija ubiti – kako može da vam pomogne nešto što vas ubija?) i 40 zračenja .Kad su završili samnom ja sam bila starica bez grkljana, bez pljuvačnih žlezdi, isečenog mišića koji drži vrat i rame, težak invalid sa imunitetom na nuli. Tu nešto nije bilo u redu.

oktobar 2012 30

Gledala sam fotografiju sebe koja ne zna da ima rak i izgleda odlično, peva kao slavuj, i fotografiju sebe „izlečene“, bez zuba, bez kose, sasušene ispekle kože, od 45kg težine, koja ne može ni da guta ni da jede ni da pije kako treba....i shvatila da tu zaista nešto nije u redu. Još godinu dana sam se batrgala da se povratim a tonula sve niže dok nisam dobila i slom živaca. Tek tada sam se obratila mom prijatelju i saradniku, profesoru Gruji za koga znam da je trajno zdrav. Časovi psihoterapije, zatim prelazak na prirodnu ishranu živom hranom, i za par meseci ja sam bila kao nova. Tada je počeo rad na sebi, preporod koji je svakodnevni i doživotni proces......Neko će reći, da vam je medicina pomogla? A ja ću reći, bilo nas je 5 u sobi i sve smo prošle isti tretman, ja sam se jedina izborila da primim 1 hemoterapiju manje i 5 zračenja manje. 4 su mrtve pet godina kasnije, ja nisam. Jedino za čim zalim je što sam pristala na agresivni medicinski pristup. Da sam krenula ranije sa radom na sebi, danas bi imala i svoj grkljan i svoje rame, i svoj glas. Paradoks je i to da sam ranije krenula sa radom na sebi, ne bih sebi ni napravila rak...tako da sve ima svoje zašto. Danas sam zah-valna na toj opomeni, jer da nije bilo raka, ja danas ne bi bila trajno zdrava osoba.FRAJLA: Kada ste promenili način ishrane, jedete isključivo presnu hranu. Da li Vam je bilo teško da se sa ishrane bogate mesom i teškim zaprškama prebacite na potpuno drugačiji jelovnik?MAJA: Ne. Moje telo se obradovalo u roku od dva sata jer je osetilo konacno priliv energije, vitamina, enzima, živih ćelija.....u roku od pet dana koža se iščistila, za tri nedelje je krvna slika bila savršena, 3 meseca kasnije počeli su da nestaju stari ožiljci na koži, od tvrdih peta, laktova do bsz vakcine, sve je nestalo, sitne venice, celulit, a imala sam osećaj da su mi or-gani čisti iznutra. Nema znoja, nema mirisa, creva lagana, neopterećena, želudac uvek mi-ran, bez kiseline za varenje teških stvari, i najvažnije, neuroni kad su počeli da dobijaju ovu fenomenalnu hranu kao gorivo, počeli su da proizvode i kvalitetnije misli.....porast krea-tivnosti, energije, životne snage, sve je bilo petostruko. Živa hrana je toliko ukusna, da je meni ova konvencionalna hrana sada bezlična i neukusna. Kada jedete svaki dan i mešate po 30 različitih namirnica, voće, povrće, semenke, hladno ceđena ulja, klice, orašaste plo-dove, onda je monotona šnicla sa krompirom više nego otužna i jadna......

FRAJLA: Kako su Vaša deca prihvatila ovu promenu?MAJA: Nisu, jer sam ih ja kao i drugi roditelji naučila da jedu kuvano i prženo....ali kada su se razbolela (od glavobolja do Ešerihije koli, ginekoloških problema, prehlada, bronhitisa do poremećaja štitne žlezde, svega onog sto mi idiotski smatramo „normalnim“) onda su zavapila, mama pomozi. Za 4 meseca ishrane živom hranom, svi simptomi i sve bolesti i sve bakterije su nestale. Oni sada jedu mešano, 60 posto žive hrane i 40 posto konvencionalne, ali imaju znanje a znanje je moć, da sve mogu da preokrenu ako krene po zlu....kako vreme odmiče, onih 60 posto se prirodno povećava, bez ikakvog mog upliva, jer vide koliko imaju više energije, kako nemaju više bolova, kako im je kosa i koža lepša itd..... FRAJLA: Publika ima priliku da Vas čuje kako sa svojim ansamblom pevate fado, ili u scen-skom spektaklu Mama Afrika. Šta publika može da očekuje na ovim nastupima? MAJA: Ja imam tri orkestra, trio Zenijal koji izvodi koncertno program Put oko sveta za 90 minuta, svetksu muziku na desetak jezika, zatim su tu Beogradski fadisti sa portuglaskim fadom i baletom Lisabonska priča, to je fado balet sa solistima baleta Narodnog pozorišta, u koreografgiji Sase Ilica, i orkestar Abantu Ubale (dobri ljudi) koji izvodi Mama Afriku, muzicku predstavu koja prati afrički zvuk od afrike preko Kube, Haitija, do Brazila....i u fadistima i u africi, samnom je uvek i plesačica Natasa Bogdanovic iz Novog Sada. Cilj mi je da pokrenem publiku, da od pasivnog slušanja krenu u aktivno učešce telom, dušom, pokretom u ovim koncertima....

FRAJLA: Kakvi su Vam planovi za budućnost? MAJA: Mama afrika je u subotu, 29. Septembra u Bitef art Kafeu, u 20h, kao najava svet-ske konferencije žena Afrike, koja će se održati u Beogradu sledeće godine, a od jeseni Lisabinska priča će biti na sceni Madlenijanuma, fadisti i Mama afrika u Rakovici, Paliluli, a trio Zenijal, sa predavanjima o živoj hrani, po celoj Srbiji.... FRAJLA: Preporuka za čitateljke magazina FRAJLA...?MAJA: Preporuka za čitateljke magazina FRAJLA...? Budite slobodne i kreativne, živahne i radoznale i ostvarite svoje pravo da same birate gde i kako će te se poroditi, gde i kako će vam se deca školovati , gde i kako ce te raditi i stvarati. Budućnost pripada samo onima sa idejama, a ideje se rađaju u dobro i kvaliitetno hranjenom mozgu.....jedite živu hranu, i evo vam jedan super sok za mozak i raspoloženje – u blender stavite 1 grejpfrut, 2 jabuke, 1 breskvu, pola paradajza, pola dinje i veliki zeleni list kelja, sa velikom casom vode (ili jos bolje lubenicom)....sok je nevidjen! A daje vam energiju za dobar deo dana....pola litre ujutru i pola litre uvece i vec ste krenuli ka trajnom ozravljenju od svega sto vas muči!

oktobar 2012 32

Paradajz je poreklom iz Srednje Amerike, a u Evropu je donet posle kolonizacije Amerike. Semenke paradajza su bile pronađene u arheološkim iskopinama južno od Meksiko Sitija. U Stari Svet prvi put je donet 1498. godine u Španiju i Portugal, tokom Kolumbovih putovanja. Prvi opisi potiču iz 16. veka iz Italije, pod nazivom Pomi d’oro (Zlatna jabuka) a zvali su ga još i Peruanska jabuka, Jabuka ljubavi (pomme d’Amour) i slično. U početku se koristio kao ukrasno bilje i na njega se gledalo sa sumnjom, jer se mislilo da su njegovi jarko crveni plodovi otrovni. Zapravo, otkriveno je da je jestiv kada je jedan mladi gospodičić pokušao da se, zbog nesrećne ljubavi, ubije jedući paradajz! Od 18. veka koristi se u zemljama Evrope, a najviše ga u ishrani ko-riste Italijani i mediteranski narodi. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vred-nosti, paradajz je postao redovna salata, hrana i preliv. Pored toga, paradajz pomaže u sprečavanju i lečenju mnogih bolesti. Postoji mnogo vrsta paradajza, i u odnosu na njihova svojstva, koriste za pripremu salata, raznih jela ili za kuvanje. Neke od vrsta su: goveđe srce, kruškasti paradajz, paradajz bez semenki, chery paradajz (u grozdu), žuti paradajz, zeleni paradajz, jabučar... Paradajz je sezonsko povrće (maj - oktobar), ali se na našim pijacama i u piljarama može naći tokom cele godine, pre svega zahvaljujući plastenicima i staklenicima. U novije vreme dosta se i uvozi iz primorskih zemalja.

Jabuka ljubavi

Paradajz raste kao stabljika sa crvenim plodovima okruglastog oblika. Ima malo kalori-ja, a dosta hranljivih sastojaka: belančevine, beta-karoten, biljna vlakna, biljne masti, vitamini A, B, C, D i K, gvožđe, magnezijum, kalijum, kalcijum i mnogo drugih korisnih elemenata. Paradajz se u ishrani koristi sirov, kao salata, kuvan (supa ili čorba), pržen, kao pire ili kao dodatak kuvanim jelima. Sve više se koriste sok od paradajza, konzer-virani paradajz (u flašama), kašasti paradajz, kečap za prelive i sosove. U toku zime se koristi paradajz konzerviran na razne načine: konzervirani paradajz (u flašama), kiseo u teglama, kiseo sa drugim povrćem... Paradajz se preporučuje za jačanje od-brambenog sistema organizma, ali i za dijetalnu ishranu zbog toga što je hranljiv a niskokaloričan. Za lečenje nekih kožnih oboljenja kriške paradajza koriste se kao ob-loge za bolno mesto.

oktobar 2012 34

Paradajz u sebi sadrži dosta lekovitih materija, čistač je organizma i diuretik. Doka-zano je da veoma povoljno deluje u borbi protiv raznih bolesti: alergija, bolesti srca i krvnih sudova, artritisa, bronhitisa, migrene, opekotina od sunca, pa čak i nekih vrsta kancera. Ispitivanjima je utvrđeno da ova biljka ima jako antioksidantsko i antiseptičko dejstvo. Paradajz se gaji i koristi u velikim količinama u gotovo svim zemljama sveta, a pomaže u očuvanju zdravlja. Ipak, ima osoba koje su alergične na paradajz, i ne smeju da ga konzumiraju.

Oggy Art Style

Jakne...

ZAKORAČITE U JESEN

Slojevito odevanje uvek je pravi izbor za ovo doba godine. Nova modna sezona donosi nove boje i krojeve. Dobra vest je što ćete mnoštvo odeće, koju dizajneri preporučuju za ovu sezonu, naći u maminim ili bakinim ormanima. Boje koje su u jesenjim kreacijama zastupljene su siva, crvena, bež, tamnoplava, zlatna, trula višnja… Definitivni modni „must have“ već par sezona, kraljica koža, ove jeseni nosiva je u svim varijantama. Dok smo prošlu jesen nosili samo kožnu jaknu, ove jeseni svakako nabavite bar jednu kožnu haljinu, ili uske, ultra pripijene kožne pantalone.

Prijateljice životinja odlučiće se za lažnjake, dok će modne zavisnice dubljeg džepa na-baviti pravo krzno. Za jesen savetujemo krznene prsluke i kraće krznene jakne, tri četvrt dužine ili čak malo ispod struka jer deluju mladalački i moderno.

Somot ili obožavate ili mrzite, ali činjenica je da se vratio na velika vrata. Zasluge za ponovnu opsesiju dizajnera i modnih pista naglašenim ramenima idu Kristofu Dekarn-inu čiji su sakoi i blejzeri za modnu kuću Balmain postali pravi predmet žudnje modnih trendseterica.

Ogrtači vas asociraju na superheroje i 16. vek? Dizajneri su možda inspiraciju pronašli u srednjem veku ili nekim SF filmovima jer su na pistama zavladali kaputi koji deluju poput ogrtača. Pončo, ogrtač, pelerine… savršeni su za ovo vreme koje je između majica i zimskih jakni.

oktobar 2012 38

Takođe su aktuelni “safari modeli” koji se nose i uz elegantan i ležeran stil. Safari jakne savršeno stoje uz suknje svih dužina, bermude i pantalone, kao i uz ženstvene haljine i one oštrijih linija.

Trend su i kratke jakne do struka, koje su posebno omiljene mlađim damama. Moderni su kako ravni, tako i puf krojevi, a najbolje stoje uz uske pantalone, farmerke i obične majice.

S obzirom na to da je džins nezaobilazan u svakoj sezoni, stilisti uz mnoge kombinacije predlažu teksas jakne. Dizajneri su im drugačijim krojevima dali ženstveniju formu i prilagodili ih svakom stilu. Moderni su kraći i klasični modeli, u plavim nijansama tam-nijim i svetlijim, a posebno su aktuelne “isprane boje”.

Nosiće se bajkerski stil, prepun rajsferšlusa, nitni i svega što deluje oštro i motoristički. Posebno se izdvajaju sportski elegantni modeli jer su “zahvalni” za kombinovanje uz različite stilove. Mogu da se nađu u različitim krojevima, moderne su strukirane jakne sa kaišem koje podsećaju na kratke mantile. Nose se uz pantalone, suknje i haljine, a uvek više dolaze do izražaja ako se cela kombinacija upotpuni i dobrim cipelama sa potpeticama.

Poklon 1 - jesenja kapa, ručni rad, unikatSmiljana Pavić, Zrenjanin KLIKNI

Poklon 2 - jesenja ikebana od prirodnih materijalaFrajla magazin KLIKNI

Poklon 3 - podmetači za čaše i četka za kosu, ručni rad, unikatOlgica Buljovčić, Bikovo KLIKNI

Poklon 4 - narukvica, ručni rad, unikatFimolina, Novi Kneževac KLIKNI

Poklon 5 - zidni sat Coffee break Frajla magazin KLIKNI

Poklon 6 - svećnjak u obliku srcaFrajla magazin KLIKNI

za frajle... Kako do poklona - pročitajte na strani 2, u pismu urednice...

FRAJLA sa naslovne strane

AKO MISLITE DA JE BAŠ Barbara Vašalić NAJ-FRAJLA,

GLASAJTE !!!

KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow.

Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!

Naša druga polufinalistkinja je Barbara Vašalić

FRAJLA tim: Foto: Aleksandar Avramesku

Frizura: Lidija GmijovićMake-up: Mirjana Škorić

Detalji i šeširi: Ljiljana Ananijev

Kape i šeširi by Smiljana Pavić

JESENJA KOLEKCIJA

U neverovatnoj galeriji mitoloških bića antike, koja su minulih vekova rasplamsavala maštu avanturista, istraživača i naučnika, svoje su mesto imale i ljubavnice plavih dubina - morske sirene.Priča o sirenama više je nego zanimljiva i započećemo je jednim nesumnjivo senzaconalnim otkrićem, koje je među naučnicima Amerike dugo vremena čuvano kao prvorazredna tajna. Pa ipak, nekoliko godina nakon otkrića, američki naučnik Richard Carr, ekspert za morsku bi-ologiju, odlučio je da progovori: “Na jednoj pešcanoj plaži na Floridi otrkiveno je mrtvo telo neobičnog morskog bića - pola riba, pola čovek! Kreatura koju bismo mogli nazvati ‘čovekolika riba’ ili ‘riboliki čovek’, upućuje nas u drevne pomorske legende po kojima je čovek izašao iz morskih dubina i s vremenom se nastanio na kopnu!” Dr. Richard Carr je novinarima poka-zao i senzacionalnu fotografiju koja bi, na prvi pogled, mogla i da bude proizvod uspešne fotomontaže, ali stručnjaci koji su je analizirali, začudo, nisu uspeli ni potvrditi, a ni deman-tovati njenu autentičnost. Verovanje u morske sirene i nepoznata morska bića nadprirodnih moći, postoje u mnogim kulturama sveta.Još su stari Sumeri, a kasnije i njihovi naslednici Ba-bilonci, obožavali morsko božanstvo po imenu Enki (Oannes ili Ea), koje je na jednoj kamenoj fresci sačuvanoj do današnjih dana, prikazano u obličju - pola čovek, pola riba. Oni su doboko verovali da je Ea podučio čoveka umetnosti i nauci i stoga su mu svakog leta prinosili darove. Grčki pisac Lukijan iz Samosate u delu ‘O boginji Siriji’, tvrdi da je u Fenikiji video crtež semit-ske boginje Meseca, koja je predstavljena kao sirena: do pojasa je bila riba, a od pojasa žena! Japanska je sirena, poznata pod imenom Ningyo. Vitkog je ribolikog tela, s glavom lepe žene i ljudima donosi sreću.

Ljubavnice mora

U avgustu 1920. godine, mornari s broda Mary Gars, nedaleko od obala Nove Zemlje, videli su morskog čoveka, koji je kružio oko broda, uspuzao se na palubu i nekoliko trenutaka netrem-ice zurio u zaprepašćene mornare kao da je želeo nešto da im saopšti. Sirene se pojavljuju i u španskim, portugalskim, holandskim, skandinavskim, britanskim, nemačkim i afričkim mi-tovima i legendama, a u nekim irskim predanjima sirene žive na suvom tlu, a i pod morem, i imaju škrge, koje im omogućuju da kroz more doplivaju na kopno. Ta su tajanstvena morska bića, istovremeno, i muškog i ženskog pola. Dok su žene vitke, čarobne lepote i dok im niko ne može odoleti, muškarci su odvratni, imaju crvene noseve, svinjske oči, zelene zube i zelenu kosu. Godine 1608. poznati engleski moreplovac i istraživač Henry Hudson (1550 -1611), po kome danas nosi ime jedna reka i jedno more u Severnoj Americi, dakle, čovek kome se može verovati, zabeležio je u svoj brodski dnevnik sledeći događaj: “Ovog je jutra jedan od naših saputnika, opazio nimfu. Na njegov poziv, došao je još jedan saputnik. U tom je trenutku nimfa doplivala blizu boka broda, posmatrajući odozdo ljude. More se uznemirilo i okrenulo njeno telo: od pupka nagore, njena su leđa i grudi bili kao u žene; koza joj je bila bela; duga joj je kosa crne boje visila pozadi; nadole idući videli su njen rep, nalik na rep delfina i prošaran točkicama. Imena onih koji su je videli: Thomas Hiles i Robert Reiner.” Nekoliko godina kasni-je, mornari s britanskog broda ‘Kent’ ugledali su u vodama Grenlanda čudno morsko stvoren-je, koje je od glave do pojasa ličilo na čoveka, dok je drugi deo tela bio posut srebrnkastim krljustima. Početkom 19. veka su ribari s Hebridskog arhipelaga, u Atlantskom okeanu, koji broji više od 500 (ne)nastanjenih ostrva, videli mladu nimfu što se veselo igrala u moru. Čak je nekoliko ljudi pokušavalo doplivati do nje s namerom da je uhvate, ali ih je ona bez ikakve panike vešto izbegavala. Na kraju, jedan ju je ljutiti ribar udario kamenom i ona je nestala u moru. Nekoliko dana kasnije, more je na obalu izbacilo mrtvo telo mlade nimfe, koja je po nalogu šefa policije D. Shawa propisno sahranjena u drvenom kovčegu na lokalnom groblju.

oktobar 2012 46

No, pre toga njeno je mrtvo telo detaljno pregledano i o tome je sačinjen službeni izveštaj: “Gornji je deo tela morskog stvorenja veliki kao kod dobro uhranjenog deteta starog tri ili četiri godine, s nenormalno razvijenim grudima. Kosa je duga, tamna i sjajna, dok je koža bela, meka i nežna. Donji je deo tela kao u lososa, ali bez krljušti.” Krajem 1731. godine, u vodama Nice, francuskog mondenskog odmarališta, uhvaćen je veliki morski pas u čijoj je utrobi, kažu, nađena ruka, koja je umnogome podsećala na čovečiju, ali je između prstiju imala razapetu kožicu. Svi su bili ubeđeni da je to bila ruka morske sirene koju je, negde u moru, napala i rastrgala morska neman. Francuski novinar i istraživač Albert Bacad, jednoga je dana, bio u ribarenju s profesionalnim ribarima Saribom, Mohammedom i Sadlijem, Jermencima izuzet-nog ribarskog iskustva i umeća. Bili su u blizini crvenomorskog ostrva Om Gamma kada je Mohammed uzviknuo: “Pogledajte! Žena u vodi drži bebu u naručju!” Svi su pogledali prema mirnoj laguni, dok im se na licima ocrtavalo zaprepaštenje: ni stotinjak metara od njihovog čamca morska je sirena, zaista, mirno dojila ‘mladunče’! Kada su okrenuli čamac i zaplovili u njenom pravcu, sirena je zaronila i više je nisu videli. Albert nikada nije bio sklon haluciniranju i ovaj fascinantni prizor više ga je zaplašio nego iznenadio. Nekoliko dana kasnije, pošto je prikupio obimnu dokumentaciju, otišao je do uglednog profesora hidrobiologije, dr. Henria Gohara i sve mu ispričao. Saslušavši priču gotovo ravnodušno, stari je naučnik mirno odgo-vorio francuskom novinaru da se i sam već duže vremena bavi proučavanjem misterije mor-skih sirena i da mu nije teško objasniti šta je Bacad video u Crvenom moru. Poveo je novinara u svoj radni kabinet i pokazao mu skelet koji je neobicno podsećao na ljudski kostur, ali se završavao - ribljim repom. Bio je to kostur vrlo retke morske ribe ‘lamanten’, koja je u Med-iteranskom moru prvi put registrovana 1833. godine, a otkrio ju je nemački zoolog Edward Riefell. 1947. godine neki ribar s hebridskog ostrva Mack pod zakletvom dao policiji iskaz da je, u noći punog meseca, opazio nimfu kako usamljeno sedi na nekoj morskoj steni. Kada je otkrila njegovo prisustvo, jednostavno je skliznula u more. Izvor: conopljanews.com

oktobar 2012 48

Ne maskirajte se, koristite maske...Specijalni tretmani u obliku maske, seruma, pilinga potrebni su svakom tipu kože. Primenjuju se povremeno, jednom ili nekoliko puta godišnje. Teoretski, naša bi koža trebala svaka dva meseca odstraniti svoj površinski sloj, ali brojni uticaji, unutrašnji i spoljni, koji usporavaju, pa i onemogućuju odvajanje odumrle kože. Prirodnim stare-njem usporava se proces obnove kože, a spoljašnji uticaji poput nečistog vazduha i sunca pokreću odbrambene mehanizme kože - umesto da se prirodnim ritmom ob-navlja i odbacuje odumrle delove, koža se zadebljava. Odumrli delovi koži oduzimaju sjaj i smanjuju propusnost površinskog sloja, teže upija aktivne sastojke proizvoda za negu. Piling je u tom slučaju idealna pomoć. Posebno je koristan za lečenje akni, ublažavanje i sprečavanje tamnih mrlja, održavanje ili podsticanje ritma obnavljan-ja kože. Ako imate masnu, suvu ili normalnu kožu, piling koristite jednom nedeljno. Osetljivoj koži dovoljan je jednom mesečno.

Maska za suvu kožu lica Ova maska vratiće koži izgubljenu vlagu. Priprema: Pomešajte jednake delove kakaoa u prahu, meda i mleka. Masku nanesite na lice i držite 15 minuta. Nakon toga lice uobičajeno isperite vodom.Maska za masnu kožu licaMaska od zelene gline najčešće se upotrebljava za tretiranje masne kože lica. Priprema: U malo vode dobro umutiti jednu kašičicu meda, jednu kašičicu maslinovog ulja i ne-koliko kapi limuna. Ovom mešavinom preliti dve velike kašike praha gline. Ne mešati već ostaviti da se samo sjedini, što će se dogoditi nakon sat-dva, kada glina sama upije svu vlagu. Tada, najbolje drvenom spatulom naneti masku na lice i držati 15-tak minuta, zatim lice isperite mlakom vodom.Maska za lice protiv boraOva veoma jednostavna prirodna maska za lice vratiće koži vlagu, sadrži vitamine E i C tako da sprečava nastanak bora i prevremeno starenje kože lica. Priprema: Krompir oljuštiti i narendati, pa bez ikakvih dodataka staviti ga na lice. Ovu masku držati 20 minuta a nakon toga isprati vodom.

oktobar 2012 50

Maska za sužavanje proširenih poraNakon čišćenja proširenih pora, nanesite na lice masku od žumanca koja će suziti pore i time usporiti ponovno prikupljanje prljavštine i masnoće u njima. Priprema: Dobro umutite jedno žumance, pa uz pomoć malo vate nanesite ga na lice. Izbegnite predeo oko očiju. Masku držite 30-tak minuta, a za to vreme nemojte praviti nikakve pokrete i grimase na licu, pustite da se žumance osuši i zategne vam lice, tako da ćete odmah i osetiti efekat ove maske. Isperite mlakom vodom.Maska za zatezanje licaOva isto tako jednostavna prirodna maska od kvasca i mleka priprema se veoma lako, već odavno je popularno prirodno sredstvo za zatezanje lica, a osim toga kožu ce obogatiti B vitaminima. Priprema: Jednu kockicu svežeg kvasca umutiti sa vrlo malo mleka (tek toliko da smesa može lepo da se nanese na lice). Držati 15-20 minuta, pa isprati mlakom vodom.Maska protiv bubuljicaOljuštite paradajz (stavite ga na minut u vrelu vodu i kožica će se lakše skidati), te ¼ paradajza pomešajte s jednom čajnom kašikom jogurta, jednom čajnom kašikom aloe vera gela, četiri kapi eteričnog ulja mente. Od sastojaka napravite homogenu smesu i nanesite na lice. Ostavite neka deluje oko 10 minuta, zatim isperite toplom vodom.

Izvor: priroda-leci-sve.com

Srpska pesmotvorka

oktobar 2012 52

„Srpska pevačica Milica“, „pesmotvorka i spisateljka srpska“, kako su Milicu Stojadinović Srpkinju nazivali njeni romantičarski savremenici, rođena je u sremskom selu Bukovcu i bila je jedna od najpoznatijih ličnosti u srpskom narodu. Kao darovito dete seoskog popa u Vrdniku objavljivala je već u svojoj trinaestoj godini. 1847 izašla je u Serbskom narod-nom listu njena prva pesma. Vuk Stefanović Karadžić ju je voleo kao svoje dete i nazivao je „moja kći iz Fruške“. Njegoš je govorio o toj lepoj i mladoj devojci; „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!“ Knez Mihailo bio joj je više nego zaštitnik: odan prijatelj. Kada je dolazila u Beograd, beogradski književnici su je dočekali kako se nijedan srpski pisac do tada nije bio dočekivao. Ljubomir P. Nenadović veličao je u svojim stihovima, slavio njene „lepe pesme“ i „čustva prava“. Đorđe Rajković joj je posvećivao svoje stihove. Ivan Mažuranić, proslavljeni pesnik “Smrti Smail-age Čengića”, dolazio je da je vidi. I van skromnih granica srpske književnosti čulo se ime ove neobične devojke: Johan Gabriel Sajdl posvetio joj je jednu laskavu prijateljsku pesmu; sa Ludvigom Augustom Franklom bila je u velikoj prepisci, i u svojoj starosti pesnik je sačuvao vernu i nežnu uspomenu na prijateljicu iz mladih dana; češka pripovedačica Božana Njemcova njena je prijateljica sa kojom se dop-isuje. Listovi su donosili njene slike, po svima krajevima pričalo se o pesnikinji iz Fruške gore, ljudi su dolazili da je vide. I od 1848. njeno ime se susreće u srpskim listovima i časopisima onoga doba, u Vojvođanci, Sedmici, Šumadinci, Fruškogorci, docnije u Danici, i bezimeno u Putniku i Komarcu. Njene pesme izilaze u tri maha 1850, 1855, i 1869. godine, i ona se pozdravlja, ne samo kao lepa nada, nego i kao ukras i ponos cele srpske poezije. „Srpkost“ i „ljubav k rodu“, to je glavna, ako ne i jedina žica njene lire. Kao i svi koji su pevali u njeno doba, ona veliča uspomene stare slave i sjaja, Dušana i njegove pohode i pobede; ona tuži nad grobovima gde su pokopane nade srpske, lije suze nad Kosovom, nad mrtvom glavom čestitoga Kneza i plahoga Miloša Obilića. Ona veliča uskrs naroda srpskog, Karađorđa, Haj duk-Veljka, Miloša Obrenovića.

Ona je bila jedna od onih vrlo retkih naših pesnika toga doba koji su imali simpatija za Srbiju. Naši romantičari, čak i Ljubomir P. Nenadović, unuk i sin heroja iz borbe za oslobođenje, imali su ljubavi i pesama samo za krševe Crne Gore i njene junake, a Srbija im je izgledala obična, zemaljska, nedostojna da se njeni istrajni napori i prozaično napredovanje opevaju na jednoj romantičarskoj liri. Milica Stojadinović je volela Srbiju, „moju pravu otadžbinu“, kako kaže u jednom pismu, to „malo čislo u slobodi“, taj „odlom od velikog carstva“, dragu zemlju gde „slobode drvo cveta“. Ona je jako, neobično, za naše prilike i za naše žene, jedinstveno volela književnost. Iz ljubavi za poeziju, ona je promašila ceo svoj život, i bila žrtva knjiga i jednog književnog višeg sna života. Poezija joj je suviše prigodna i „objektivna“. Dobra „pes-motvorka“ imala je osećanja ali se brižljivo čuvala da onom što je intimno, lično, njeno, da izraz. Milica Stojadinović ostavila je trajniji spomen svojim pesničkim dnevnikom u Fruškoj gori, pisanim od 3. maja do 22. septembra 1854, i izdanim u tri sveske, prva 1861. u Novom Sadu, druga 1862. u Zemunu, i treća 1866. opet u Novom Sadu.

oktobar 2012 54

Danju zauzeta domaćim poslovima, čitanjem ili devojačkim sanjarijama, ona je uveče, u tišini, u svojoj mirisnoj devojačkoj sobi, beležila utiske koje je dan ostavio na nju, unosila svoja pisma Ljubomiru P. Nenadoviću, Vuku Karadžiću, prevode iz Frankla ili Balzaka, narodne pesme i pripovetke, refleksije o sadanjem vaspitanju mladih devojaka, ceo jedan mlad, svež život, svu svoju osetljivu i knjigama zagre-janu dušu. Taj život mlade pesnikinje ima poezije, pored svega prozaičnoga okvira u kome se kreće. Ona je kći seoskoga popa, sama živi seoskim životom i hvali se svojom „selskom prostotom“. Ona šije košulje, plete čarape, tka na razboju, pere rublje, mesi hleb, nadgleda kako se vinograd okopava i trava plevi. Ona se dobro oseća u toj seoskoj atmosferi, u mirisu planinskoga vetra i bosiljka iz male bašte. Ona voli taj prost svet i ima toplih simpatija za seljaka, „na koga trude Bog blagu rosu i plodnu kišu šalje.“ Ona obilazi bolesnike, uči seoske devojke ženskim radovi-ma, piše molbe onima koji imaju posla sa sudom, roditeljska pisma momcima u „soldačiji,“ a kada prođe selom, goluždrava seoska deca lete joj u susret i u naručja. Bila je saradnica mnogih listova i prva je žena ratni izveštač. Njenu reportažu pod naslovom Srce i barikade iz Beograda, koji je 1862. bio poprište ratnih sukoba, ob-javio je Madžarski dnevnik iste godine. Pred kraj života, napustivši Vrdnik prelazi u Beograd, gde je i umrla 25. jula 1878. godine, potpuno zaboravljena u krajnjoj bedi. Sahranjena je u dvorištu manastira sremske Ravanice, koji se nalazi na ulazu u Vrdnik.

jun 2012 52

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

NEZAOBILAZNE pletenice...U moru mogućih kombinacija i kreativnih frizura i ideja za stilizovanje kose, našla se i pletenica.U mnogim kulturama ovaj način ulepšavanja postao je tradicija, a u nekim kulturama su čak i muškarci imali dugu kosu ukrašenu pleteni-cama. Smatra se da su ih Indijanci izmislili da bi upleli svoju dugu crnu kosu.Bez ozira da li ste dete ili odrasla osoba, javna ličnost (setite se samo Julije Timošenko!), super zvezda, ovakav način stilizovanja vaše frizure učiniće da uvek budete u trendu.

oktobar 2012 58

Pletenica kao rajf, sitne pletenice, francuska pletenica kod nas poznatija kao riblja kost, nordijska pletenica, vodopad pletenica i još mnoge druge vrste pletenica, nikada neće izaći iz mode i uvek je aktuelna i lepa frizura za svaku priliku.Kod stilizovanja ovakvih frizura u svakom smislu možete pustiti mašti na volju.Praktične su za vreme letnjih vrućina ili kada nemate dovoljno vremena pranje I feniranje kose, za kratko vreme možete sebi napraviti lepu i romantičnu frizuru.Retko kome mogu dosaditi pletenice, jer se pojavljuju u neverovatno mnogo različitih kombinacija.

jun 2012 56

Iz bakine kuhinjeČORBA SA TIKVICAMA

1 veća tikvica, 2 veće šargarepe, 1 manji crni luk, 200 gr junećeg mesa, 2 sveža paradajza, 2 dcl paradajz soka, začin C, so, biber, par listova svežeg peršuna.

Sitno seckani crni luk propržiti na maslinovom ulju. Narendati šargarepu, dodati luku i još malo propržiti sve zajedno. Naliti sa 3 l vode. Kada provri, posoliti, dodati junetinu sečenu na trakice i kuvati još sat vremena. Smanjiti temperaturu, dodati tikvicu sečenu na kriške, paradajz isečen na kockice, paradajz sok, pa kuvati na tihoj vatri još 10 minuta. Kada je supa ku-vana, pobiberiti po ukusu i dodati sitno seckan svež peršun.

Supu služiti toplu, uz tost.

ŠARENA SALATA SA PILETINOM1 glavica zelene salate, 1/4 crvenog kupusa, 200 gr kukuruza, 1 šargarepa, 3 čeri paradajza, 2 barena jajeta, 1 crni luk, 300 gr pilećeg belog mesa, so, maslinovo ulje, jabukovo sirće.

Piletinu grilovati, pa iseći na trakice. Obariti i ohladiti jaja i kuku-ruz. Povrće oprati, isitniti i postaviti u posudu za serviranje. Bareno jaje izrendati, kao i šargarepu. Posoliti i začiniti masli-novim uljem i jabukovim sirćetom. Odgore poređati grilovano belo meso isečeno na trakice. Pobiberiti i po želji dekorisati sitno seckanim peršunom.

Služiti kao predjelo.

POHOVANE ŠNICLE SA REZANCIMA1 kg svinjskih šnicli, 400 gr širih rezanaca, 1/2 kg svežeg paradajza, 6 kriški kačkavalja, 2 jaja, 5 kašika brašna, so, bi-ber, prezle.

Šnicle istući čekićem i posoliti. Uvaljati ih u brašno, umućena jaja, pa u prezle, i pržiti u ulju. Paradajz sitno iseći, posoliti i propržiti. Obariti rezance, oprati u hladnoj vodi i posoliti. U tep-siju staviti rezance, proprženi paradajz, pohovanu šniclu, na nju ponovo paradajz i krišku kačkavalja. Zapeći u rerni, koliko da se kačkavalj otopi i sjedini sa šniclom. Uz šnicle služiti svežu salatu.

Jelo služiti toplo.

INDIJANERI1 čaša vode, 1/2 čaše ulja, 1 čaša brašna, 4 jajeta. Za fil potrebno: 1 l mleka, 7 kašika šećera, 4 jajeta, 4 kašike brašna, 2 kašike gustina, malo margarina, 2 vanilin šećera

Ulje i vodu staviti da provri, pa uz mešanje dodati brašno i kuvati dok se ne zgusne. Dodavati jedno po jedno jaje i dobro mešati, da se masa ujednači. Špricem za tulumbe praviti in-dijanere, ređati na nauljen pleh i peći na 250 stepeni, dok ne porumene. Izvaditi iz pleha i ostaviti da se prohlade.Sastojke za fil dobro izmešati i kuvati na laganoj vatri dok se ne zgusne. Dobro ohladiti fil, indijanere seći na pola i filovati.

Indijanere ukrasiti čokoladnim prelivom.

VEROVALI ILI NE . . .

UPOZORENJA I UPUTSTVA NA PROIZVODIMA :

Na japanskom tosteru: Ne upotrebljavati u druge svrhe

Na pakovanju kineskih ukrasnih sijalica za jelku:

Isključivo za upotrebu u zatvorenom ili otvorenom

prostoru Na korejskom kuhinjskom nožu: Upozorenje! Držati izvan dece

Na švedskoj motornoj testeri: Ne pokušavajte da zaustavite testeru rukama

VEROVALI ILI NE . . .

Na pakovanju “Sainsbury’s” kikirikija:

Upozorenje: nije izvađen iz čaure

Na “American Airlines” pakovanju kikirikija:

Uputstvo: Otvorite paketić, jedite kikiriki

Na dečijem kostimu “Supermen”: Nošenje ovog kostima vam ne daje moć da letite.