godi

na I

I

maj

201

3

broj

16

Putovanje:

Rio de Žaneiro Ćaskanje:

Tatjana VenčelovskiMisterija:

Kristalna lobanja

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing support

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Tanja Nikolajevićdizajnerka

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Petar Peđa Grubortehnički asistent

broj 16, godina II maj 2013

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

Dragi naši,

Polako se upoznajete sa frajlama sa naslovne strane, nadamo se da ćete se susresti sa svojim favoritom, ako već do sada niste. Za vas smo, kao i uvek, spre-mili puno novih i zanimljivih tema. Sedite, prelista-jte novi broj i pročitajte nešto o kafi, što možda niste znali, kako da sačuvate zdravo srce pomoću ishrane ili našu novu dijetu, koja će vam pomoći da rasporedite i organizujete svoje ubroke. Ponovo se bavimo tema-ma zagađivanja životne sredine, kao i misterioznim stvarima, u ovom slučaju su to Kristalne lobanje.

Ostanite vedri, srdačan pozdrav!

Reč urednice:

Putovanje:Rio de Žaneiro

Intervju:Tatjana Venčelovski

Uredjenje:Zidna umetnost

Zdravlje:Hrana za zdravo srce

Zorana Petković:Hej, oprez!

Zaštita životne sredine:Otpadne vode

Intervju:Umetničko ćoše

Hrana i piće:Kafa

Moda:Cvetni print

Ishrana:Hrono dijeta

Misterije:Misterija kristalne lobanje

Lepota:Saveti za zdrave nokte

Žene koje su menjale svet:Seka Sabljić

Frizure:Sačuvajte svoju kosu

Recepti:Bakina kuhinja

Anegdote:Citati poznatih

Nova sezona takmičenja za NAJ FRAJLU je počela!Prošlog meseca pobedila je Barbara Vašalić i ona je prva

takmičarka koja se plasirala za dalje takmičenje. Čestitamo!

Treća takmičarka u sezoni 2013 je Marija Mudrić rođena 26. maja i učenica je srednje ekonomske škole. Ovu simpatičnu de-vojku, širokog osmeha, pitali smo šta ju je navelo da se prijavi za takmičenje. Marija nam je rekla da voli da se slika, da je to opušta, i da je to glavni razlog što se prijavila. Sudeći po njenim fotografi-

jama, zaista uživa u fotografisanju!

Ako mislite da je Marija Mudrić NAJ FRAJLA, glasajte

OVDE

fotografije: Aleksandar Avramesku make up: Frajla tim

frizura: Sanja Džamićenterijer: Kafe Scena

BUDI

SA NASLOVNE STRANE

Za razliku od relativno užurbanijeg i većeg Sao Paula, Rio de Žaneiro je prava boemska metropola, grad sa prelepim plažama, komunikativim, otvorenim ljudima, vrhunskom

muzikom, sasvim solidnom hranom i neosporno genijalnim duhom. Rio je grad prepun kontrasta i svakako je kategorija za sebe, po svakom kriterijumu. Već pri sletanju na aero-drom „Santoš-Dumont“ putniku namerniku zastaje dah pri pogledu na brda Glavu Šećera (port. Pao d’Asucar) i Korkovado (port. Corcovado) sa statuom Hrista Spasitelja, sam centar grada, zaliv Guanabaro i plaže Flamengo i Botafogo.

Sam grad je smešten na obali mora koja je isprepletana prelepim plažama i brdima. Na Korkovadu (710m), jednom od tih brda, nalazi se statua Hrista Spasitelja (port. Cristo

Redentor) koji nadgleda grad širom otvorenih ruku. Statua je visoka 38 metara i izgrađena je još 1931 godine a dizajnirao ju je francuski arhitekta Pol Landovski (fr. Paul Landowski).

Rio de Žaneiro, Brazil

Do statue se stiže tramvajem čija je početna stanica u podnožju brda Korkovado. Vožnja traje dvadesetak minuta i košta 36 Reala (USD 18). Drugo čuveno brdo je skoro duplo

manja Glava Šećera (port. Pao de Asucar) koja se nalazi na samoj obali i koja pruža pogled na grad sa zaliva Guanabaro.

Pre nego što je osnovana Brazilija, glavni grad Brazila od 1763. do 1960. godine je bio Rio de Žaneiro. Rio je u periodu od 1808 do 1822 bio proglašen i glavnim gradom ce-

lokupne Portugalske imperije. Kao takav je bio jedini glavni grad neke evropske države van evropskog kontinenta.

Stanovnici Rio de Žaneira se nazivaju Karioke. Pogrešno je nazivati sve Brazilce ovim im-enom. Pored Karioka (o kojima će biti jos reči) i navedenih brda, glavne karakteristike

Rija su plaže, muzika, noćni život, fudbal, favele, itd.

Rio de Žaneiro, Brazil

Sve plaže Rija duguju svoje nazive gradskim četvrtima u kojima se nalaze. Najpoznatije su

Kopakabana, Ipanema, Leblon, Botafogo i Flamen-go. Kopakabana (port.Copacabana) je sigurno jedna od najčuvenijih plaža u gradu sa oko 4km dužine. U tom kraju grada se nalaze mnogobrojni hoteli, noćni klubovi, restorani, diplomatska predstavništva itd. Sama plaža je uvek puna ljudi koji igraju fudbal na pesku, odbojku ili se samo opuštaju sunčajući se.

Ipanema je epicentar boemskog života koji je zaživeo u Riju u punom smislu tokom 1950-tih godina.

Pored prelepe plaže, Ipanema je čuvena po mnogob-rojnim kafanama i činjenicom da je upravo tu nastala Bossa Nova. Tom Đobim (port. Tom Jobim), jedan od stvaralaca ovog žanra je ovekovečio Ipanemu u pesmi „Girl from Ipanema“ (port. Garota do Ipanema). U Ip-anemi se nalaze i mnogi dobri restorani. Generalno, u Brazilskim restoranima se služe pozamašne porcije i to pravilo se poštuje i u Riju.

Rio je grad u kojem dominira muzika vrhunskog kvaliteta. Samba, Bossa Nova i odličan brazil-

ski džez su poslastica za svakog poznavaoca i nepo-znavaoca muzike. Ipanema i Lapa (centar grada) sadrže spektakularna mesta sa živom muzikom, a među posećenima bih istakao Rio Scenarijum (www.rioscenarium.com.br) sa bendovima koji sviraju vr-hunsku Sambu. Nije retko da grupa muzičara jed-nostavno krene da svira na javnom mestu ili ispred bašte nekog kafića/restorana. U slučaju da se nađete tu i posmatrate performans, običaj je da se muzičari nagrade određenom sumom (2-3 reala je dovoljno).

Cene pića su manje više slične cenama u Srbiji. Pivo je odličnog kvaliteta i u lokalima se prodaje

u staklenim bocama od 660ml. Najprodavanija piva su Skol, Brahma, Antarktika, Bohemia. Cena jedne boce u lokalima po Ipanemi ili Kopakabani je od 3 do 5 Reala (USD 1.5 do 2.5). U najpopularnijim lokalima cene su iste ali za malu bocu od 330ml.

Ljudi u Brazilu generalno žive za fudbal, stalno pričaju o njemu i igraju ga na svakom koraku. Rio de Žaneiro, sa čuvenom Marakanom, je jedan veliki hram fudbala, sigurno jedan od na-jbitnijih u svetu. Grad ima 4 predstavnika u prvoj saveznoj ligi: Flamengo, Fluminenze, Vasko da Gama i Botafogo (klupske boje su crno-bele). Rambo Petković je jedan od najpopularni-jih fudbalera u zemlji. Njega znaju svi, mladi, stari, žene, deca, širom Brazila. Kad je saznao odakle smo, jedan taksista u Riju nije mogao čudom da se načudi da Rambo nije bio pozvan u reprezentaciju SCG za vreme mundijala u Nemackoj.

Šoping. Rio je grad gde kupac može da pazari robu vrlo dobrog kvaliteta i dizajna po više nego pristupačnim cenama, a propraćena je uslugom prodavaca koji vas neće previše gnjaviti. Gen-eralno, za razliku od zemalja Bliskog Istoka gde vas prodavci neće ostaviti na miru, Brazilski trgovac će ispoštovati vašu želju da u miru kupujete ili ne kupujete. Majice odličnog kvaliteta se mogu naći po ceni od 7 do 20 dolara, u zavisnosti od tipa prodavnice.Ljudi. Karioke su opušten, dobro raspoložen i komunikativan narod. Neznanje portugalskog nije prepreka u komuniciranju, a spontano i neobavezno stupanje u kontakt je više nego lako. Žene su prelepe i prilično je lako ostvariti komunikaciju sa istima.

Saobraćaj. Iznajmljivanje vozila je jako skupo i nepotrebno. Cene taksija su slične beograd-skim, a sama vožnja u Riju je izazov za sebe, uzbudljiva i haotična. Slična je recimo vožnji u Istanbulu ili Kairu.

Rio je veliki grad koji, kao uostalom i velika većina svetskih metropola, ima znatno visoku stopu kriminala. Iako je dosta učinjeno da se bezbednost turista poboljša u Ipanemi i Kopa-kabani, čak i u tim krajevima može da dođe do pljačkanja ili džeparenja turista tako da je na odmet uvek biti na oprezu.

Favele su improvizovana siromašna naselja koja se nalaze u samom Riju i u njegovoj okolini. Čak 25% stanovnika Rija živi u favelama. Veliki broj favela nije bezbedan. Postoje međutim favele u kojima se nalaze banke, pošte, itd. Kao i u Sao Paulu, ne treba štedeti na taksiju kao glavnom prevoznom sredstvu. Postoje i lažna taksi vozila bez istaknute dozvole za rad tako da treba obratiti paznju gde ulazite. Ip-anema, Kopakabana i odredjeni delovi centra grada (Lapa) su uglavnom bezbedni ali pošto je grad isprepletan siromašnim i bogatim četvrtima treba uvek da znate gde se nalazite i gde se krećete. Iznad svega, treba se ponašati normalno, bez preteranog isticanja fotoaparata, novčanika, itd. Nemojte nositi prevelike sume novca sa sobom i uvek imajte 20-30 reala pri sebi.Izbor hrane je na zadovoljavajućem nivou. Brazil je ogromna zemlja i kao takva ima različite specijalitete. Generalno, po celoj zemlji se hrana služi u velikim porcijama. Brazilci vole meso i roštilj koje možete probati u roštiljarnicama koje se zovu „Ćuraskarija“ (port. Churascaria). U Riju postoji vrlo veliki izbor raznovrsne hrane, a cene se kreću od 4-6 USD u jeftinijim mestima do 20 USD u restoranima više kategorije.

Da li ste zaboravili ZABORAVLJENE? Ne, naravno da niste... Kao ni prelepu, krupnooku Veru, koju je u ovoj kultnoj seriji glumila Tatjana Venčelovski. Posle nekoliko uloga na televiziji, filmu, a pre svega u pozorištu, Tatjana je nestala sa javne scene.Njena nedavno objavljena knjiga “Isidorin šal“ podstakla nas je da Tatjanu zamolimo za nekoliko odgovora, na nekoliko, pitanja, baš onako, ženskih...Ona nas nije izneverila, pa vam na sledećim stranama prenosimo razgovor sa ovom sves-tranom umetnicom.

ĆASKANJE

Tatjana Venčelovski

foto: Siniša Ponjević

FRAJLA: Publika Vas se seća po ulogama iz filmova, serija i pozorišnih predstava sa početka devedesetih, pre svega po ulozi Vere u seriji „Zaboravljeni“. Nakon toga, nesta-li ste iz javnog života. Zašto ste napustili glumu?TATJANA: Ljudsko biće i njegovu sudbinu određuju, između ostalog, i njegovi izbori. U tom trenutku, početkom ili sredinom devedesetih, ja sam, iz više razloga, izabrala da se na određen period izmaknem, i da prioritet dam jednom segmentu privatnog života. Nisam nikad zažalila zbog toga. Kao, uostalom, ni zbog jedne važne odluke koju sam donela u životu. Unutarnji kompas je pokazao da treba da krenem u jednom drugom pravcu i to je bilo značajno iskustvo. Splet životnih okolnosti je što je taj period bio nešto duži nego što sam planirala.„Napustiti“ je teška reč. I nije tačna. Jer, nakon 11 godina, kada mi se ukazala prilika, 2004.godine vratila sam se na scenu u dva navrata – glavnom ulogom u predstavi „Sig-urna kuća“ Srpskog narodnog pozorišta i manjom ulogom u TV seriji „Jelena“. I to sas-vim prirodno, kao da sam juče imala poslednju probu, i kao da mi to u potpunosti pripada. I danas bih to učinila opet, izašla bih na scenu i pred kamere ako postoji iza-zov i mogućnost. Gluma je značajan i neodvojivi deo moje ličnosti, tanana filigranska nit mog bića i moja ljubav, ali ne i jedini način na koji mogu da se izrazim,i sasvim je sigurno da, čak i da sam svih ovih godina bila aktivna glumica, sigurno bih se bavila i drugim kreativnim stvarima.

Tatjana u seriji “Zaboravljeni“

FRAJLA: Bavili ste se jedno vreme novinarstvom, pa se bavili poslovima odnosa sa javnošću u jednoj velikoj kompaniji. Kako je izgledao taj period Vašeg života?TATJANA: Komunikacija je uvek bila u žiži mog interesovanja. I profesionalnog i ličnog. Informacija, dijalog, razumevanje, uz veliku dozu radoznalosti i stalnu potrebu za kreativnošću i timskim radom. Tako sam se, sledeći intuitivne putokaze, i spajanjem svojih afiniteta i znanja, obrela najpre u televizijskom novinarstvu, potom i u odno-sima s javnošću i onda u segmentu upravljanja promenama u projektima. Tako sam nadograđivala svoja saznanja o potencijalu komunikacije, informacije i poruke sa me-dijske, sociološke, psihološke i marketinške strane. Naučila sam se egzaktnosti, pro-cenjivanju tačnosti i važnosti, vrednovanju reči i medijskog vremena, razumevanju različitih percepcija i potreba, brusila zanat i svoje i profesionalne etičke kodekse. Taj period bio je izuzetno dinamičan, kako zbog ritma radnog dana, više različitih tema koje sam u toku dana obrađivala, tako i zbog velikog broja ljudi koje sam upoznala, sa kojima sam sarađivala, i od kojih sam učila.Mislim da bih mogla da kažem da mi je umetnost pomogla da razumem sebe, a novi-narstvo i odnosi s javnošću – svet u kome živimo.

Tatjana na promociji knjige “Isidorin šal“ u Beogradu

FRAJLA: Pisali ste još u školi. Zašto ste čekali toliko dugo da objavite prvu knjigu?TATJANA: Prvu pesmu i prvu nagradu dobila sam u drugom razredu osnovne. Olovku nisam ispuštala iz ruke, nosila sam je u džepu i u tašni, morala je da uvek bude pri ruci, a noću uz uzglavlje, jer sam se često budlia iz sna i u mraku zapisivala misli i stihove. Ali prvenstveno sam pisala zato što je moja duša imala potrebu za tim, ne zato što što sam planirala da nešto objavim. Onda sam pre nešto manje od 10 godina poželela da materijalizujem svoje stihove između korica. I tako je izašla moja prva zbirka pesama „Tamo u životu“, i dala mi jedan nestvaran osećaj lične ispunjenosti, ali i opipljivosti emocija izraženih rečima, za mene, tada, na granici naučne fantastike. Nakon toga sam, naravno, nastavila da pišem, i sada imam dosta pesama koje čekaju da se prikažu javnosti , ali je u međuvremenu nastala ideja da napišem neku vrstu lirskih ispovesti, kratkih ženskih monologa, priča o stvarnim i fiktivnim ženama koje su obeležile svet umetnosti, istoriju književnosti, ali i moj unutarnji svet. Tako je nastala moja druga knjiga „Isidorin šal“ u kojoj sam predstavila 11 ženskih likova: Klitemnestru, ledi Magbet, Marinu Cvetajevu, Fridu Kalo, Virdžiniju Vulf, Tes Galager (ženu Rejmonda Karvera), Martu iz pesme Toma Vejtsa, Justinu iz filma Melanholija Larsa fon Trira, kao i Olgu, Darju i Nađu koje su u potpu-nosti plod mašte pisca.FRAJLA: Gde nalazite inspiraciju za svoje priče?TATJANA: Nagovestila sam već odgovor. Inspiraciju sam našla u životu, umetnosti i ve-likim ljubavima žena koje sam imenovala. U njihovoj strasti –životnoj, seksualnoj, krea-tivnoj.

Tatjana na promociji knjige “Isidorin šal“ u Novom Sadu

U njihovom intelektu i prefinjenosti, u njihovoj slobodi i hrabrosti da budu to što jesu i da se daju do kraja. U ženskoj duši. U emotivnosti. U univerzalnosti životnih principa i večitog burnog ciklusa života i smrti. U večnim temama poput straha, patnje, životne energije i vere i materinstva. U muzici kompozitora koji se pominju u pričama. U likovnoj umetnosti i onome što se krije ispod boje i linije. U nepresušnom potencijalu da nas te, istorijom zabeležene, sudbine stalno dotiču i provociraju, otvarajući nas i menjajući nas. Pišući i tragajući, ja sam se poslužila glumačkim sredstvima – uživljavanjem, verom i razumevanjem i pretočila taj doživljaj u reči.FRAJLA: Koliko se današnje vreme razlikuje od vremena kada ste Vi odrastali?TATJANA: Moguće da neću biti potpuno objektivna, jer se tog vremena sećam iz vizure deteta, odnosno iz jedne nevine perspektive. Ali reći ću više stvari.Najpre, u broju mogućnosti koje nam se nude. One su u isto vreme šansa da zaista izaberemo nešto što osećamo kao najviše svoje, ali i opasnost da budemo zatrpani i da se izgubimo i udavimo, da ne umemo da proberemo iz te gomile. Mašine, aparati, gedžeti, preparati...svi stižu sa uputstvom za upotrebu, ali život - život dobijamo kao da smo ga već bezbroj puta do sada živeli, bez reči objašnjenja. I onda nam ne preostaje ništa drugo no da pokušamo da se, u najdubljem kontaktu sa sobom, prisetimo ne-kog unutarnjeg, iskonskog, ćelijskog znanja o njemu, i otkrivamo svakodnevnu radost življenja, ali i da stvaramo svet koji će nas edukovati, koji će nam davati putokaze za kritičko mišljenje i empatiju.Takođe, koliko god su činjenice i informacije pos-tale transparentnije, kao da su transparentniji postali i demonstracija moći, agresija i zlo. I ljudi su zbunjeni i izgubljeni, jer ne vide ni smisla, ali ni kraja. Volela bih da verujem da je ovo, u stvari, završna agonija te zveri doba Kali Juge.Simulacija stvarnosti i života je još jedna karakte-ristika. Od svojih života smo napravili „zaštićene svedoke“ koji se kriju na tajnim adresama i pod lažnim identitetom. Lakše nam je da ispeglamo problem kao boru i da botoksiramo istinu. Lakše je da budemo voajeri tuđih nego kreatori sopst-venih života. Iskrenost i plemenita osećanja postaju deficitarni i moram da verujem da ako ih budemo pažljivo uzgajali, počevši od ovog trenutka, da još imamo šanse da ostanemo humani. Jer seme svakako da postoji, samo mu treba dati šansu.

FRAJLA: „Znate, sve to što se dešava u životu, sam život, to Vam je, o, eto Vam ga, kao sadržaj ženske tašne, toliko nepotrebnih stvari, a ono što tražite, nikad ne znate gde je.“ – napisali ste u priči „Marina“, jednoj iz zbirke „Isidorin šal“. Jeste li našli u svom životu ono što ste tražili, ili potraga još uvek traje?TATJANA: Tražim, gubim i ponovo nalazim. Postoje stubovi oko kojih gradim svoj život, a to su sloboda, ljubav, određeni etički principi i kreativnost. Bez njih ne mogu da dišem i potrebno je da bar dva nesmetano funkcionišu kako se ne bih raspala. Ostale potrebe se menjaju i lakše se nadomešćuju. Ponekad nedostaje fizičke snage, ponekad motiva, vizije ili smisla, nekad ima viška energije ili snova, ali održavanje ravnoteže i jeste naš svakodnevni posao. Ponekad mučan, ponekad divan. Nikad završen.FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...?TATJANA: Radite neprestano na sebi, budite ono što jeste, poštujte različitost, radujte se malim stvarima, i - volite.

Tatjana u frajlastom izdanju, foto: Aleksandar Dolgij

Zidovi kao nekadaBojenje prostorija nije više suvoparno krečenje sa ciljem da se malo osveži prostor. Raz-vojem tehnologije, načina rada i, naravno, odgovarajućih materijala vaše prostorije sada mogu da se pretvore u fantastičnu celinu usklađenu sa vašim željama, potrebama i na-menom prostora.

Zašto da bacate pare na tapete, kada možete sami da uradite nešto kreativno i zanimljivo?Sigurno se vaše bake sećaju ovog načina farbanja zidova uz pomoć valjka. Tipičan je za Banat.

Savršen način da dekorišete vaše zidove i unesete promene u okruženje.Stari enterijeri su imali nešto što je danas možda zaboravljeno, ukrašavanje zidova tehnikom zidnog slikarstva.

Budite umetnici i pustite mašti na volju.Da li zbog cene ili velikog naleta minimalizma u arhitekturi, tehnika zidnog slikarstva je nestala, ili se bar samo tako čini. Ta tehnika je može se reći preteča današnjih tapeta i stikera za zid. Zidno slikarstvo potiče još od starih naroda koji su oslikavali svoje zidove. Kasnije je to primenjivano kao svojevrsna umetnost u ukrašavanju domova, bio je to nezaobilazni deo opremanja svakog doma, pogotovo kod onih imućnijih građana kojima je kuća bila prezentacija svoje moći.

Kasnije se, kao što sam napomenula, gubi. Zidovi obojeni jednobojno preovlađuju, pojav-ljuju se tapete kao mnogo jeftinije i jednostavnije rešenje, sada već imamo i nalepnice za zid i ostale varijante ukrašavanja zidova. Međutim, kreativci koji imaju ideje, ali ne mogu da ih ispune postojećom ponudom ne treba da izostave tehniku slikanja po zidovima. Nar-avno upotrebom boja i materijala koji su nam lako dostupni i koji su primereni današnjem načinu uređenja enterijera.

Trendovi se menjaju. Izbor tapete prepusite svom ličnom ukusu ali ipak po koji savet arhitekte nije na odmet.Cvetovi su bili i ostali jedan od najčešćih i uvek aktuelnih motiva na tapetama. Da bi izgledali neodoljivo na vašem zidu, morate ih smisleno uklopiti u ostatak prostora. Sa par naših saveta, saznaćete kako.Savet 1: Ukoliko se odlučite za šareni dezen na zidu, ostatakom prostorije treba da preovla-davaju smireniji motivi i boje. Uz cvetove na zidu, opredelite se za pruge ili jednobojni materi-jali na nameštaju, zavesama ili jastucima.Ponekad je moguće pronaći štof ili materijal istog proizvođača sa potpuno istim motivima kao i tapeta. Ovo je super materijal za šareni jastuk koji ćete postaviti između mnogobrojnih jednobojnih.Savet 2: Najbolje da boja jastuka ili drapera bude jedna od boja sa tapete. Znači, ukoliko se na tapeti nalaze cvetovi zelene, žute ili plave boje odlučite se za jednobojne jestuke u ovim bojama.Murali na zidovima daju idnividualnost prostoru pa se slobodno može koristiti i u dečijoj sobi, i u dnevnom boravku ali i u kupatilu.Mural je slika urađena na zidu, plafonu-tavanici ili nekoj drugoj velikoj permanentnoj zidanoj površini. Motivi su različiti a najčešće srećemo one s prirodom, stripovima, gradskim pejzažima i slično. Ipak, iscrtavanje direktno na zidu i nije tako jednostavno pa nam zato u pomoć stižu tapete.

izvor:www.gradnja.rs

Ishrana za zdravo srce

Hrana koju jedemo uveliko može da utiče na zdravlje srca i krvnih sudova. Velike količine pržene hrane, bogatih soseva punih maslaca može da dovede do začepljenja arterija. Zato je veoma važno da pripazite na ishranu, posebno ako u porodici imate istoriju kardiovaskularnih bolesti.

MASNOĆE

Zasićene i trans masnoće mogu povećati nivo holesterola u krvi. Mononezasićene i polinezasićene (omega 3 i omega 6) masnoće pomažu u snižavanju nivoa holesterola. Kako bi imali zdravo srce, sman-jite zasićene masnoće u Vašoj ishrani i zamenite ih nezasićenim masnoćama.Saveti za zdravo srce:Koristite margarin umesto putera.Odstranite kožu na piletini, masnoću sa mesa i izbegavajte obrađeno meso.Odaberite mleko, jogurt i sir sa manje masnoće.Kolače i keks jedite samo u posebnim situacijama.Jedite ribu bar dva puta nedeljno.

RAVNOTEŽA ENERGIJEAko unosite više kilodžula (energije) nego što ih sagorevate kroz aktivnosti, možete dobiti na težini. Za zdravlje Vašeg srca, neka Vam cilj bude da održite zdravu težinu birajući hranu sa manjom energijom (kilodžuli) i sa puno nutrijenata.Saveti za zdravo srce:Konzumirajte manje hrane koja sadrži puno šećera i masnoća i smanjite porcije u Vašim obrocima. Budite aktivni, ali se konsultujte sa Vašim lekarom pre početka vežbanja.

SO

Postoje dokazi koji povezuju unos velike količine soli sa povišenim krvnim pritiskom. Visoki krvni priti-sak dodatno opterećuje srce. Ako imate Visok krvni pritisak, redovno ga pratite i ograničite unos soli.Saveti za zdravo srce:Izbegavajte da dodajete so u jelo i ne stavljajte posudu za so na sto.Ukus hrane poboljšajte dodavanjem svežeg bilja i začina umesto soli.Odaberite neposoljene koštunjave plodove ili neposoljene kokice.

VLAKNA

Topiva vlakna pomažu u održavanju zdravih nivoa masnoća u krvi smanjujući absorpciju holesterola. Za zdravo srce, odaberite hranu sa topivim vlaknima, poput hleba od celog zrna, žitarica, voća i povrća kao što su mahunarke.Saveti za zdravo srce:Započnite dan žitaricama od celog zrna.U ishranu uključite mahunarke dodavanjem humusa u sendvič ili pasulja u salatu.

ANTIOKSIDANSI

Hrana koja sadrži puno antioksidansa može smanjiti rizik od razvijanja KVB-i. Poznato je da antiok-sidansi pomažu u sprečavanju sakupljanja masnih naslaga u arterijama.Za zdravo srce, uživajte u voću i povrću raznolikih boja, koštunjavim plodovima i napicima koji sadrže antioksidanse poput čaja, kafe i kakaa.Saveti za zdravo srce:Opustite se uz šolju zelenog čaja.Jedite voće za užinu, a za vreme obroka napunite pola tanjira sa povrćem ili salatom.Za desert, uživajte u tamnim bobicama poput borovnica i kupina.Počastite se sa nekoliko kockica tamne čokolade.

PAHULJICAservis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2

065 501 9 503

Prvi put sam se zaljubila negde sa svojih šesnaest godina. Bio je visok i imao di-vnu, dugu plavu kosu i oči boje neba. Protutnjao bi pored mene u crnoj kožnoj jakni, na crnom motoru, ostavljajući za sobom miris benzina pomešanim s muškim perfemom, pa ja sam još dugo posle toga udisala taj miris, da ga sve i do danas osećam svaki put kad neka plava muška kosa zaleprša na nekom mo-toru. Bio je momak iz komšiluka i mogla sam satima da ga gledam s prozora svoje sobe dok je glancao svoj motor, pa onda i vrhove svojih špicastih cipela. Sakrivena iza zavese, disala sam duboko dok su mi obrazi goreli, a srce tuklo kao ludo. Iznenada, i ko zna zašto, odlučila sam da mu napišem pismo, pa sam dugo pisala, gužvala hartiju i opet pisala iz početka... Naravno bila su to pisma koja nikada nisu poslata i nežnosti koje on nikada nije pročitao. Možda je i bolje tako, jer ko zna da li bi razumeo prve treptaje tek probuđene devojačke čežnje. Bio je stariji od mene punih 12 godina, a i nisam bila jedina kojoj se je sviđao, jer skoro sve devojke iz moje ulice istrčavale su na prozore na zvuk motora i tajno uzdisale. Sve dok se jedna crna Svetlana nije toliko osmelila i provozala se s njim na motoru, dok su joj ruke bile omotane oko njegovog struka, a glavu čvrsto naslanjala na njegova leđa... Bože, kako sam je samo mrzela! I posle toga ON nikada više nije bio sam na motoru, uvek ona s njim, pa onda je motor sve češće bio parkiran ispred kuće, a njega nigde, sve dok jednog dana nisu nestali i on, i motor, i ta crna Svetlana... Ostala je prva tuga i prva suza, i prva bol, i prvo sećanje... Drugi put sam se zaljubila kada sam bila na drugoj godini studija. Bila sam zre-lija, pametnija i razumnija. I tačno sam znala sta želim. Više mi se uopšte nisu sviđali plavi momci, a ni duga kosa, pa nešto i motore nisam baš podnosila. Sada sam više volela crnopute dečke, atletskog tela, kratko ošišane, čije oči žare i pale kao letnje sunce. I tako sam upoznala Marka i odmah se zaljubila, a on... imao je sve što sam ikad poželela kod nekog momka, pa i malo više... Divan osmeh, koji kad bi mu ozario lice pokazivao niz belih zuba. Bio je pros-to neodoljiv. A on, svestan svoje muškosti i privlačnosti, trošio ih je obilno, menjajući devojke kao košulje, pa svaki dan nova devojka i gomila slomljenih ženskih srca. Bila sam lepa, zgodna plavuša i na sve načine pokušavala da privučem njegovu pažnju, oblačila sam se izazovno, neke bezobrazno kratke suknje, pa uvek, kao slučajno,

Hej, oprez! -prvi deo

by Zorana Petković

Marko je bio samo moj. Nesebično sam mu dala sebe, svoju ljubav, mladost, snove i još mnogo više od toga. Ugađala sam mu, mazila ga i, kao tigrica, pa-zila od drugih devojaka. Ali imao je on i nešto urođeno, prokleto po ženski rod - lepotu i magičnu privlačnos, a takvog je, priznaćete veoma teško zadržati!Sve dok se jednog dana nisam vratila kući dosta ranije nego obično, srećna sto ću ga iznenaditi... O, kakvo je to iznenađenje bilo! On i moja najbolja druga-rica Marija, zajedno u krevetu.Dosta dugo mi je trebalo da se oporavim pronađem sebe i preispitam, ali vreme leči sve.

Otpadne vode po svom porijeklu dijelimo u četiri kategorije:•sanitarne (fekalne)•industrijske•atmosferske•infiltracioneSanitarne (fekalne) otpadne vode

Fekalne otpadne vode nastaju na sanitarnim čvorovima stambenih, javnih, industrijskih i drugih objekata gdje žive i rade ljudi, koji u fiziološkom procesu produkuju zagađenja u tečnom i čvrstom obliku. Slično je i sa domaćim životinjama koje se uzgajaju na farmama i drugim pojedinačnim mjestima.

U ove vode ubrajamo i otpadne vode od čišćenja prostorija, spremanja hrane, pranja posuđa i rublja, održavanja lične higijene i sl. Količina sanitarnih otpadnih voda zavisi od specifične potrošnje vode, pa je jednaka ili manja od nje cca 10%.

Otpadne vode

Industrijske otpadne vode

Industrijske otpadne vode nastaju u fabrikama i industrijskim pogonima nakon upotrebe vode u procesu proizvodnje, kao i prilikom pranja aparata, uređaja i dr. Danas postoji veliki broj po karakteru različitih industrijski otpadnih voda, koje se dijele na niz podtipova u zavisnosti od tehnologije proizvodnje. Ove vode mogu biti i uslovno čiste, kada se upuštaju direktno u recipijent ili atmosfersku kanalizaciju.

Kod hemijske i metaloprerađivačke industrije preovladavaju zagađenja mineralnog pori-jekla. Kod tekstilne, prehrambene, kožarske, industrije papira i sl. zagađenja su pretežno organskog porijekla.Kod zajedničkog prečišćavanja sanitarnih i industrijskih voda postiže se mješavina koja se dobro biološki prečišćava, ukoliko nisu prisutne toksične materije, kao npr. teški metali, cijanidi, razni otrovi, kada je za industrijske otpadne vode, prije miješanja, potrebno uraditi predtretman, kako bi se one neutralisale i bile pogodne za dalje prečišćavanje.

Količina i kvalitet otpadnih voda industrije zavisni su od tehnološkog procesa proizvodnje i mijenjaju se tokom dana, što je manje izraženo kod sanitarnih voda.

Atmosferske otpadne vode

Ove vode se formiraju kao površinski oticaj od padavina i otopljenog snijega sa urbanog područja. U ove vode se ubrajaju i otpadne vode od pranja uličnih površina, trotoara i dr.

Količina i kvalitet ovih voda zavisi od intenziteta i učestalosti padavina, od načina održavanja javne higijene, od broja i intenziteta motornog saobraćaja, vrste površinske obrade terena i saobraćajnih površina, zagađenja atmosfere, od klimatskih uvijeta i sl.

Po ukupnoj bakteriološkoj zagađenosti, atmosferske otpadne vode su slične sanitarnim. Međutim, atmosferske vode sa industrijskih površina nose značajne količine bakra, olova i arsena, sa asfaltnih površina naftne produkte (15 -25 mg/l), što izuzetno ugrožava sanitarni režim recipijenta (nastaje trovanje riba, otežano korištenje vode i sl.). Nažalost, praksa je da se ove vode ne prečišćavaju, jer se smatraju uslovno čistim, što ponekad nije tako.

Infiltracione vode

Infiltracione vode su podzemne vode koje dotiču u kanalizacionu mrežu preko cjevnih spo-jeva, drenažnih sistema i sl. Po svom kvalitetu su najčistije, međutim, u većim količinama, kad razblaže sanitarne vode, mogu da poremete biološko prečišćavanje na postrojenjima

Umetničko ćoše

Maja Mitrović je još jedna od darovitih, mladih žena koje vam predstavljamo, i verujemo da će vam se ono što ona radi dopasti, bar koliko se dopalo redakciji našeg magazina. Na pitanje kako je nastalo “Umetničko ćoše“, Maja odgovara:Umetničko ćoše je nastalo u julu 2011. godine, sasvim spontano. Nakon završetka gimnazije i prijemnih ispita, ostala sam bez ijedne obaveze, što je postalo nepodnošljivo. Došla sam na ideju da pravim broševe, da majicama dodajem zanimljive detalje. A već sam imala i malo iskustva u šivenju. Ubrzo sam počela da pravim minđuše i prstenje od satena, tila, čipke, pa se iz svega toga izrodila dalja ideja o Umetničkom ćošetu. Iz dokolice se probudila kreativnost i ljubav prema stvaranju.A podsticaj su mi svakako bile devojke koje su zadovoljne mojim nakitom. Kada od jednostavhih materijala stvoriš nešto novo i neobično, a da pritom nekome postane omiljeni komad nakita, stvara se osećaj zadovoljstva koji ti ne dopušta da staneš.

Pri izradi nakita koristi razne materijale - u početku su to bili čipka, saten, biseri, a budući da uskoro proslavljaju drugi rođendan i da se ponuda proširila, u kolekcijama su zastupljeni i pos-rebreni privesci, mesing, bakar a tu su i popularn lanci, poludrago kamenje...“Ne pratim trendove,” - kaže ona, “a nije mi glavni cilj da pravim nešto što će se dopasti tržištu. Jednostavno, pravim nakit koji je meni lep i trudim se da bude raznovrstan. Kolekcije koje osmišljavam odražavaju moju ličnost. Ja sam jedina zaposlena u Umetničkom ćošetu.Mada, moram priznati, kada je potrebno, i brat priskače u pomoć.” - uz osmeh priča Maja

Nakit možete pogledati na Fejsbuku, na profilu Umetničkog ćošeta: https://www.facebook.com/umetnicko.cose .“Što se tiče planova i ideja, uvek se trudim da s vremena na vreme unesem neku novinu, bilo da je to novi model ili nešto što pre toga nisam pravila.Plan za blisku budućnost mi je da se oprobam u dizajniranju i šivenju novčanika. Čitateljkama magazina FRAJLA želim da poručim: Ne odustajte od svojih ideja, koliko god one izgledale nemoguće ili nestvarne. Gurajte sebe napred. Trud se, na kraju, ipak isplati!”

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

Hrono dijetaVoće ujutru – nikada!

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primenom principa ove ishrane se bez velike muke trajno gubi višak kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je režim omogućava postizanje normalnih vred-nosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Međutim, izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uziman-je namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne rezerve se pune. Osim toga, klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutro. Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećer (med, običan šećer, voće).

Desert nikad uz ručak

Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana i nikad, baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka, savetuje doktorka. Kako je ručak takozvano punjenje baterija, taj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak).

U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela, koja se često prave: šnicla s krom-pirom; meso i hleb, meso i testenina (lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira) ba-nana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija. Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih.

Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata). Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna težina idealna).

Naša sagovornica naglašava da je povrće zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki (glikemijski) indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti presno (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko skuvati na pari.

Testo uveče – nikada!

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i „lenje“ (kortizon, hormon budnosti se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna) i po liniji manjeg otpora one žude za brzim šećerom, da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate (kao i povrća) koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana (koji će nas zasititi u toku čitave noći) i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe, kao što su skuša, losos, som). Drugi, isto tako dobar, izbor za večeru je sledeći: grilovana piletina/ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata, začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba bude kraće od dva sata.

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netoler-ancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Magazin Politika

Ono što život čini lepšim - kafa je, posle vode, najpopularniji napitak na planeti. Kad vam espreso bude načinjen od 25 mililitara isteklih za 25 sekundi, dobili ste pravi napitak.

Dok uživate u gutljajima kafe i upijate aromu koja navire, budite sasvim sigurni da u tom trenutku niste jedini na svetu sa tim hedonističkim osećajem. Na planeti se dnevno ispije skoro milijardu i po šoljica kafe, što znači da vam sigurno neko, negde, pravi društvo u ispijanju crne tečnosti, koja je, posle vode, najpopularnije piće.Za razliku od nekih drugih pića, koja traže da se ispijaju na velike čaše, krigle ili flaše, za dobru kafu je nekada dovoljna i jedna jedina šoljica da ulepša dan.

Doduše, već dosta dugo kod nas se sa setom govori o nekadašnjim vremenima, kada se kafa ispijala polako i u društvu najbližih, bio to član porodice, komšija sa sprata ili neko ko je slučajno svratio. Uostalom, kada se gost u kući pojavi, običaj je da se prvo pita za kafu, pa sve ostalo. Ali, sada su neka druga vremena, šoljice se sve manje prevrću, ne zato što se u „čitanje iz soca“ ne veruje, već zato što se nema vremena, a „ovi mladi piju neke druge kafe“, iz kojih nema šta ni da se vidi.A tačno je da se od ove voćke, jer drvo kafe je voćka, zaista može napraviti više različitih napitaka. Od onog u koji se dodaju voda i šećer, preko espreso kafe, filter kafe , kafe iz prese...Sirova kafa je zapravo seme biljke, smešteno unutar koštice ploda koji i po veličini i po izgledu liči na trešnju. Kada se koštica razbije, dolazi se do dva semena, dva zrna sirove kafe. Postoji oko 80 podvrsta i nije svaka za ljudsku upotrebu, ali dve jesu, i daleko su najpoznatije: arabika i robusta. Arabika su aromatične kafe koje daju između 80 i 100 ukusa. Robusta je upravo onakva kako joj ime kaže - robus-nija, jača, bez izrazite arome, ravna. Ono što mi pijemo, spravljajući našu „domaću“ ili „tursku“, jeste upravo robusta.- Kultura kafe je danas drugačija od one pre nekoliko godina - kaže nam Davor Arsić, koordinator Evropske organizacije za kafu, koja lobira i bori se za kvalitetnu kafu i pravi način pripremanja ovog napitka. - Edukacija sa vinima u Srbiji traje više od deset godina i daje prve rezultate. Tako će biti i sa kafom. Sve je više školovanih majstora za spravljanje kafa - barista, sve je više mesta koja pokušavaju da naprave pravu mešavinu kvalitetnih zrna koja će dati aromu i ukus „za pamćenje“.Kada je 2009. održano prvo takmičenje barista, malo njih je znalo i šta ta reč znači - priča Davor u svom kafeu koji je pretvorio u mali hram kafe.

Mala, crna, vrela

- Da na jednom mestu imamo pravu kafu potrebne su još dve stvari: dobra mašina i onaj ko zna da kafu napravi. Neophodno je da se mašina izglanca i očisti, ali ne samo spolja, već i iznutra, da se uk-lone aromatična ulja od kojih ostaje užegli ukus. A barista je onaj sa finalnim dodirom, ko zna da uz pomoć mašine koja ima pritisak od 9 bara iz kafe istisne njena aromatična ulja. I kada se sve poklopi, dolazi veliko finale - 25 mililitara treba da istekne u šoljicu za 25 sekundi. To je malo manje od polo-vine sadržaja standardne šoljice za espreso.Kafa se danas gaji u samo sedamdesetak zemalja sveta, ali je, kada se pomene, Brazil za mnoge prva asocijacija. S razlogom, jer je ova zemlja lider u proizvodnji sirove kafe, ispred Vijetnama, Kolumbije, Indonezije i Etiopije. Sirova kafa se prži i tek takva može da se koristi. Zrna tokom ovog procesa gube na težini, ali dobijaju na volumenu, baš kao što aromatična ulja i kiseline slabe menjajući ukus zrna. Na temperaturi od 205 stepeni ostala ulja dobijaju na intenzitetu. Jedno od njih je kafeol (razvija se na 200 stepeni) - najzaslužniji za aromu i ukus kafe.A to je baš ono bez čega mnogi ne mogu da započnu dan. Ta prva, „biološka“ kafa je ne samo ritual već i način buđenja. Naučna istraživanja pokazuju da je ovo tačno - umerena količina kafe pojačava funkcije mozga, ali i mišićnu aktivnost.Možda najveću popularnost ovaj napitak ima na radnom mestu. Nezaobilazna „pauza za kafu“ uspela je da prežive sve reforme i ostane omiljena uzrečica svih zaposlenih.

ZABRANE I VEROVANjAOd trenutka kada je pre 1.100 godina iz Jemena krenula da osvaja svet, kafa je nailazila na brojne prepreke i bila zabranjivana više i češće od ostalih napitaka. I to na mestima gde bi se to najmanje očekivalo.U Meki je u 16. veku proglašena za „jeretičku supstancu“, pa je, čak, bila nakratko zabranjena i u Oto-manskom carstvu, ediktom sultana Murata IV.Etiopski hrišćani su kafu, verujući da je to piće muslimana, zabranili krajem 19. veka. Čak je jedno vreme stavljena „van zakona“ i u Nemačkoj 18. veka.A članovi naroda Oromo, koji žive u Etiopiji, Keniji i Somaliji, i dan danas veruju da grm kafe raste samo na posebnim, svetim mestima, tamo gde su pale suze boga raja.

Oggy Art Style

Cvetni print

Rast temperatura zadnjih dana počeo je da nas podseća na leto. Mnogima najdraže godišnje doba donosi mnoge zanimljive trendove. Jedan od hit letnjih trendova jeste i cvetni print!

Dizajneri su definitivno želeli da ove sezone izgledamo ženstvenije, pa su se potrudili da svoje kolekcije obogate cvetnim printovima i romantičnim detaljima. Bilo da idete na posao ili se spremate za noćni provod, uz male varijacije na temu možete postići fantastičan izgled.

Ovaj print nalazićemo ovo leto na svim odevnim komadima - od košulja, suknji, pantalona i haljina do cipela, sakoa, šešira i torbi.

U uzanoj haljini izgledaćete seksi, u boho tunici sa cvetnim printom, delovećete slobodno i razuzdano, a cvetna suknja svedenijih boja biće odličan izbor za odlazak na posao.

Ukoliko niste ljubitelj romantičnog izgleda, to ne znači da treba da zaboravite na komade prošarane cvetovima – jednostavno dodajte neki smeliji detalj, poput kožne jakne i odmah ćete promeniti utisak koji ostavljate oko sebe.

Budite hrabri i iskombinujte print pantalone i sako sa običnim salonkama i jednobojnom majčicom- sigurno nećete proći nezapaženo! Za manje hrabre, kombinujte jedan cvetni komad, poput sakoa ili suknje s jednobojnim i jednostavnim komadima. Postići ćete dašak svežine u naizgled jednostavnom outfitu.

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini. Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda nap-ravio ovakvo nešto i zašto, kome je služila ?! Kruže glasine da ona ima neobične moći, ljudi koji su joj se našli u blizini primećivali su kod sebe čudne promene. Kakvu tajanstvenu silu poseduje Kristalna Lobanja? Može li da isceljuje ili da transformiše čovekovu psihu? Kristalna Lobanja poznata je kao Mičel-Hedžisova Lobanja jer ju je pronašla Ana, usvojena ćerka F.A.Mičel- Hedžisa. Pronađena je u Lubaantunu (Grad Palih Kamenova) u Britanskom Hondurasu 1924. godine prilikom arheoloških iskopavanja. I samo njeno otkrivanje obavi-jeno je misterijom i intrigama. Pošto starost kvarcnog kristala ne može da se odredi datiranjem pomoću radioaktivnog izotopa ugljenika, ne možemo odrediti tačnu starost Kristalne Lobanje.Pretpostavlja se da je njena starost 12.000 godina, mada mnogi tu granicu pomeraju do fantastičnih nekoliko miliona godina. Tačan odgovor bi se mogao dobiti samo razbijan-jem Lobanje da bi se tako odredila starost vodenog sadržaja u njoj, ali njena neprocenjiva vrednost to ne dozvoljava. Mada i u tom slučaju dobili bi samo geološki period u kojem je nastao kristal, a ne i vreme kad je Lobanja izrađena. Pitanje je i zašto je Lobanja izrađena baš od kvarcnog kristala, kad je on izuzetno tvrd materijal koji je težak za obrađivanje. Sma-tra se da je bilo potrebno 300 godina strpljive obrade, pri čemu su pesak i voda korišćeni da bi uglačali svaki deo stene, a zatim brušenjem rađeni neverovatno precizni detalji. Tvrdi se da Kristalna Lobanja ima čudesna isceliteljska svojstva i da sadrži telepatske informacije o poreklu ljudskog roda.

lobanje

Misterija kristalne

Smatra se da je načinjena ili korišćena u mitološkoj Atlantidi. Na osnovu toga što je Kristalna lobanja pronađena u Srednjoj Americi, a i zato što je motiv mrtvačke glave zauzimao važno mesto u kultovima Maja i Asteka, neki su pretpostavili da je ovo mogao biti kultni predmet koji je korišćen u verskim obredima i u bogosluženju kod ovih naroda. I ostale pronađene kristalne lobanje potiču iz različitih arheoloških nalazišta na području nekadašnje kulture Maja, a većinu njih širom sveta čuvaju potomci autohtonog stanovništva. Do sada su poz-nata četiri tipa antičkih kristalnih lobanja: od čistog kvarca - potpuno providne, ametista - purpurne boje, ružičastog kvarca, dimljenog kvarca - sive do crne boje. Jedno vreme, naročito četrdesetih godina, Lobanja je imala mnogo mračniju reputaciju. Za nju su verov-ali da je ‘Lobanja Strašnog suda’ i da će svakoga ko je gleda zadesiti nesreća ili će prevreme-no umreti.Kasnije, a naročito u novije vreme, zauzet je pozitivniji stav prema njoj. Sada se veruje da Lobanja ima isceliteljsku moć, a da je osim toga i skladište informacija.Dolazak do ovih podataka i njihovo pronalaženje biće moguće tek kada naučimo da crpimo znanje iz ovog kristalnog kompjutera. Grad Maja u kome je Kristalna lobanja pronađena, Lubaantun, je jedan od poslednjih velikih centara Maja, sagrađen u osmom ili devetom veku naše ere. Čitav taj predeo zarastao je u gustu vegetaciju. Zbog svoje neprocenjive vrednosti Lobanja se čuva u sefu jedne banke u mestu Mil Veli u Kaliforniji. Kristalna Lobanja bila je podvr-gavana mnogim naučnim istraživanjima. Počelo je 1964. kada je Ana Mičel Hedžis odnela Lobanju u Njujork kod bračnog para Dorlend. Oni su 6 godina proučavali Lobanju u svom stanu u Kaliforniji. Jedne večeri kad su zaključili da je kasno da bi je vratili u sef, Dorlend je seo kraj kamina, a pored njega na stočiću bila je Lobanja.Odjednom je primetio da oči Lobanje verno reflektuju vatru. Ovo izuzetno opažanje dovelo je do otkrića tajanstvenog i jedinstvenog optičkog sistema koji je ugrađen u Lobanju.Kako, to niko ne zna!Dorlend je pod mikroskopom otkrio neverovatno sofisticiranu optiku.U gornjem delu usne duplje Lobanje pronašao je široko providno telo koje je bilo slično prizmi koja prelama svetlost pod uglom od 45 stepeni. Ovakva prizmatična površina usmeravala je svetlost ispod Loban-je u njene očne duplje.Izbrušena je još jedna tanka površina koja je mogla da posluži kao uveličavajuće staklo.Kroz više od 15 cm prirodnog kristala u jednom komadu proteže se ka-nal bez prepreka i inkluzija. Štampani tekst koji bi gledali kroz njega bio bi i čitljiv i uvećan.Iza onoga što deluje kao namerno izbrušena prizma, uočava se jedna konkavno-konveksna površina koja služi za sabiranje snopa svetlosti, koji se potom baca na prizmu i odande u očne duplje. Zadnji deo lobanje je majstorski izrađen kao sočivo modernog fotoapara-ta i koje skuplja svetlost odasvud i reflektuje je u očne duplje. Na Lobanji su naznačeni i zigomatični lukovi. Oni su urezani u reljef pored jagodičnih kostiju, kao na pravoj ljudskoj lobanji. To se ne može videti ni na jednoj statui u svetu. Vilična kost je odvojena i može da se skida. Savršeno je upasovana u dva uglačana ležišta i lako se pokreće gore dole!Jednom prilikom Frenk Dorlend je opazio oreol oko Lobanje, sličan prstenu oko Meseca. Prsten se protezao oko četrdeset pet centimetara i nestao je tek posle šest minuta. 1970.godine Kristalna Lobanja odneta je u Hjulit Pakardove laboratorije u Santa Klari u Kaliforniji, na detaljna ispitivanja.

To je jedna od vodećih laboratorija u svetu za ovakvu vrstu istraživanja. Laboratorije su sprov-ele dva osežna istraživanja. Posle toga jedan od zaposlenih je izjavio: ‘’Nema načina da se ut-vrdi starost Lobanje. Verovatno su mnoge ideje o misterijama i zlu koje kruže o Lobanji, potekle od njenih očiju. Pomeranjem svetlosnog izvora ili lakom promenom ugla posmatranja dobija se beskrajni niz slika i obrazaca usled prelamanja svetlosti. To može da deluje vrlo hipnotički.” I u samoj laboratoriji Lobanja je izazivala uzbuđenje i nemir. Ni profesionalci koji su tamo radili i koji su poznavali do najmanje sitnice kristale i njegove osobine, nisu ostajali imuni na Lobanju. Na kraju su se eksperti iz laboratorije složili da, pod pretpostavkom da kad bi dobili komad kristala iste veličine, ni vrhunski proizvođači kristalnih komponenti sa najsavremeni-jom današnjom tehnologijom ne bi mogli da izrade Lobanju sličnu ovoj. Ili izjavia jedan od kristalografičara iz laboratorije Hjulit Pakard-a: ”Ova prokleta stvar jednostavno ne bi trebala da postoji!”Kristali na neki tajanstven način mogu da utiču na ljudsku svet. I bračni par Dorlend, koji je ispitivao Lobanju, nije izbegao mentalnin efektima Lobanje. Sve vreme dok su ispitivali Lobanju nisu pušili, niti pili alkohol i kafu, a postali su i vegetarijanci. Na neki čudan način Kristalna Lobanja uticala je na njihovu svest. I drugi ljudi koji su se prvi put susreli sa Lobanjom, reagovali su na susret sa njom. Neke je hvatala sanjivost, a neki su imali problema sa disanjem ili lupan-jem srca. Kod nekih ljudi kao da je stimulisala čulo mirisa i stvorila utisak da emituje aromu mošusa, koja je bila neopisiva. U prisustvu Lobanje neki ljudi su čuli laki hor glasova ili zvonjavu praporaca. Kod kristalnih lobanja na delu je neka nepoznata inteligencija ili neki program koji je u njih ugrađen, a koji je na osobe koje su se podvrgle ispitivanju uticao stvarajući specifična en-ergetska polja. Dejstvo tih polja na testirane osobe bilo je pozitivno a instrumenti su zabeležili povećanje harmonije i ravnoteže u njihovim biomagnetnim poljima. Kod osoba koje su meditirale u blizini kristalne lobanje zabeleženi su sledeći fenomeni: neki su dospevali u stanje alternativne svesti, drugi su imali raznovrsne vizije, neki su osetili oslobađanje dubokih emocija ili karme pohranjenih u njihovim čakrama ili fizičkom telu, a manji broj testiranih je osetio veliku radost ili bio blažen i ushićen.Kod nekih ljudi kontakt sa kristalnim lobanjama izazivao je kasnije specifične snove ili bi dani-ma osećao dejstvo energije lobanja. Kod pojedinih učesnika testova dolazilo je i do spontanog otvaranja njihovih unutrašnjih, duhovnih sposobnosti - pre svega trećeg oka ili sposobnosti da se čuju duhovi.Mnoge osobe koje su učestvovale u ovim testovima izvestile su kasnije Centar o korenitim promenama koje su im se posle kontakta sa kristalnim lobanjama dogodile. Prethodne nepri-jatne i nepoželjne situacije bile su brzo eliminisane ili bi se iznenada pojavila mogućnost za rešenje tih situacija, što im je donosilo mir i radost. Jedna od legendi koja se sačuvala do danas govori da još od vremena kada su ljudi naselili dvanaest planeta postoji trinaest kristalnih lobanja. Sve kristalne lobanje bile su poverene lju-dima koji su naseljavali Zemlju,a koji su se nazivali Atlanti. Atlanti su potom ove kristalne lobanje ostavili Majama. Ako bi lju-dima pošlo za rukom da sve ove lobanje sakupe na jednom mestu, one bi mogle da nam pruže podatke o našem poreklu. Naši preci su, prema predanju, umeli da navedu kristalne lobanje da govore, pri čemu bi im se čak pokretala vilica.

Da li znate da nokti brže rastu tokom toplih, sunčanih perioda godine?

To znači da su nastupajući meseci idealni za to. Ipak, ako želite da ubrzate ovaj proces, možete to da učinite uz pomoć prirodnih ulja.

Formula za lepe nokte

Mešavina od maslinovog ulja i limunovog soka je najjednostavniji recept za prirodni rast noktiju. U dve kašike ulja stavite 10 kapi limunovog soka. Svakog drugog dana time premažite celu površinu noktiju.

Ostala ulja koja imaju sličan učinak na kosu i kožu su: bademovo, arganovo, ulje od se-menki bundeve, semenki lana, ricinusovo ulje... Ulje jojobe i kokosa ima sličan efekat kada je reč o ubrzanom rastu noktiju.

Odličan izbor je i vitamin E. Istisnite ga iz kapsula i svakodnevno time trljajte nokte. Nokti ne samo da će biti duži već i čvršći.

Esencijalna ulja koja će u kratkom vremenskom roku poboljšati kvalitet noktiju su ono o čajevca, lavande, sandalovine, jagorčevine, rastavića, a dobar je i pačuli. Možete da ih koristite pojedinačno ili da od njih, za postizanje boljih rezultata i prijatnijeg mirisa, nap-ravite mešavinu po želji.

Na rast noktiju utiče i način ishrane. Poželjno je korišćenje suplemenata, ali je važno da oni sadrže biotin, deo kompleksa vitamina B koji deluje najbolje u spoju sa vitaminom B12.

Najbolji prirodni način za postizanje boljeg kvaliteta noktiju jeste da jedete više hrane bogate proteinima.

Lisnato povrće, semenke i orašasto voće sadrže važan protein koji će telo pretvoriti u keratin. Takođe, u ishranu uključite i više namirnica bogatih vitaminom C.

Rođena je u Beogradu 13. juna 1942. godine Još u gimnazijskim danima bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov.

Diplomiravši 1965. godine glumu u klasi Mate Miloševića na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, debituje u Pozorištu „Boško Buha“ u predstavi „Pepeljuga“ Aleksandra Popovića.

Od 1967. članica je Ateljea 212, gde ostvaruje najznačajnije pozorišne uloge: u „Kralju Ibiju“ A. Žarija, te u „Razvojnom putu Bore Šnajdera“, Aleksandra Popovića, za koju prima nagradu „Ćuran“ na festivalu Dani komedije u Jagodini (kao i kasnije za ulogu u „Ožalošćenoj porodici“ Branislava Nušića); na Steri-jinom pozorju nagrađena je za sporednu ulogu u „Klaustrofobičnoj komediji“ Dušana Kovačevića.

Seka Sabljić

Na filmu debituje u crnohumornom rediteljskom prvencu Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare „Vrane“ (1969). Uz retke izuzetke (npr. „Kičma“, 1975, V. Grlića, i „Gospođica“, 1980, V. Jasnoga) glumi komične uloge: npr. U široko pop-ularnim komercijalnim komedijama Milana Jelića („Rad na određeno vreme“, 1980; „Moj tata na određeno vreme“, 1983; „Razvod na određeno vreme“, 1986) i Zorana Čalića („Žikina dinastija“, 1985 i „Druga žikina dinastija“, 1986).Najviše glumačke domete ostvarila je u delima Slobodana Šijana; „Kako sam sistematski uništen od idiota“ (1983), „Davitelj protiv davitelja“ (1984) te posebno u groteski „Maratonci trče počasni krug“ (1982), gde je za lik pijanist-kinje Kristine nagrađena Zlatnom arenom za glavnu ulogu na festivalu u Puli. Uspešno nastupa i na televiziji.

Seka je 2008. godine nagrađena nagradom „Žanka Stokić“.

Uloge u predstavama “Mačka u džaku” (Julija), “Kape dole” (Okica), “Pendžeri Ravnice”, “Rado ide Srbin u vojnike” (sestrica Mileusnićeva), “Kosa” (Dženi), “Ziger zager”(Sandra), “Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera” (Jelisaveta), “Četvoro” (Meri), “Čudo u Šarganu” (Cmilja), “Višnjevi sad”(Varja), “Svadba” (Gretica), “Izdaja” (Ema), “Ožalošćena porodica” (Gina), “Majka” (Sofija Plejtus), “Materijalisti” (Bogda-

nka) ), “Veliko i malo” (Lota), “Čaplja” (Sintija Harenhajt), “Karijera” (Desa), “Pod Prešernovom bistom” (Marija Bertoncelj), “Tebanska kuga” (Alekta), “Su-fle od pomorandži/Beleg” (Hilda, Marsela Menelik), “Iza kulisa” (Doti), “Kola mudrosti, dvoja ludosti” (Turusina), “Ovde” (Pet), “Prokleti Kovalski” (Ela), “Tu-lumbus” (Mara Pomija), “Hazardski rečnik” (Anastasija Suk, Efrosinija Luccari), “Uho, grlo, nož” (Tonka Babić)...

Istovremeno je igrala i igra veliki broj uloga u svim beogradskim pozorištima, i scenama bivših republika.

Puž: “Romeo i Julija”Jugoslovensko dramsko pozorište: “Narodni poslanik”, “Kokoška”, “Mrtve duše”, “Molijer-još jedan život”Bitef teatar: “Master Klas Marije Kalas”, :“Poseta stare dame“ (Klara Zahanasja)Narodno pozorište Beograd: “Žene u skupštini”, “Pokondirena tikva”,Kult teatar: “Tamna je noć” “Divče”, “Život iz početka”’Studentski kulturni centar: “Ženski orkestar”Zvezdara teatar: “Klaustrofobična komedija” (Vesela Kraj), “Pazarni dan”(Mirićija), “Navala (Milica Sajkić), “Doktor Šuster” (Divna),Crnogorsko narodno pozorište: “Elektra”

Kruševačko pozorište: “Svinjski otac”Dubrovačke letnje igre: “Dundo Maroje”

Teatar u gostima-Zagreb: “Ujka Vanja”, “Prevara”.Takođe, sa samostalnim pro-gramima gostovala je i gostuje u pozorišnim sredinama kod nas i u inostran-stvu.1998. godine napušta stalni angažman u Ateljeu 212 i prelazi u slobodne umet-nike.

Uloge u filmovima“Ledina”, “Rane”, “Tamna je noć”, “Biće bolje”, “Juriš na skupštinu”, “Balkanska Perestrojka”, “Masmediologija na Balkanu”,”Poltron”, “Vikend na mrtovci”, “Uvek spremne žene”, “Indijsko ogledalo”, “Debeli i mršavi”, “Davitelj protiv davitelja”, “Kako sam sistematski uništen od idiota”, “Maratonci trče počasni krug”, “Gospođica”, “Vrane”...

Uloge u TV dramama“Nikoljdan 1901 godine”, “Ljubav, ženidba i udadba”, “Sabinjanke”, “Radni dan”, “Kućna terapija” “Marija Magdalena” “Ranjeni orao”, “Sestre”, “Andra i Ljubica”, “Kraj nedelje”, “Nora”, “Povratak lopova”, “Jednog lepog dana”, “Ćelava pevačica”, “Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera”, “Proždrljivost”, “Ptičje kupalište”, “Razvojni put Bore Šnajdera”, “Čep koji ne propušta vodu”, “Ujka Vanja”, “Daleko je Australija”, “Noćno dežurstvo sestre Grizelde”, “Jed-nog lepog,lepog dana”,...

Uloge u TV serijama“Najbolje godine”, “Metla bez drške”, “Složna braća”, “Srećni ljudi”, “Sekula nevino optužen”, “U ime zakona”, “Dome, slatki dome”, “Drugarica ministarka”, “Mala Nada”, “Roman o Londonu”, “Svetozar Marković”, “Ceo život za godinu dana”, “Diplomci”, “Operacija 30 slova”, “Čedomir Ilić”, “Hajde da rastemo”, “U registraturi”, “Ljubav, navika, panika”...

Dobitnik je gotovo svih relevantnih jugoslovenskih nagrada i priznanja za glu-mu.Živi u Beogradu.

Kutak za savete o nezi kose - Sanja Džamić

Sačuvajte svoju kosuDani pred nama su sve topliji, a mnogi od vas se spremaju za odmor. Ako idete put mora, jezera ili obližnjeg bazena, evo nekoliko saveta kako da sačuvate i zaštitite svoju kosu. Najveći problem je taj što se kosa pod uticajem vode i sunca suši, vlas puca i ona postaje beživotna. Šta raditi sa kosom tokom letnjih meseci?

Najpre, pre odlaska na letovanje, ošišajte krajeve, da bi na more krenuli sa što zdravijom kosom. Kako se temperatura povećava, tako se i mi više zno-jimo, pa je normalno da kosu moramo češće da peremo. Da bi smo zaštitili krajeve, trudite se da šampon utrljavate u koren kose, a samo svaki treći put na celu dužinu kose.

Trudite se da na plaži kosu zaštitite šeširom ili maramom. Na taj način će kosa biti manje izložena suncu, a i vi ćete biti u trendu, posebno ako dezen i boju marame uskladite sa kupaćim kostimom.

Ako vam ne smeta, svako pranje kose završite mlazom hladne vode. Na taj način se zatvara kutikula dlake, što joj daje glatkoću i sjaj. Malo ulja bademovog ili čičkovog ulja, utrljanog na mokre krajeve kose, pomoći će da oni ostanu zdravi i da se kosa ne rascveta.

Naravno, kosi ćete na letovanju najviše pomoći korišćenjem regeneratora. Stavl-jajte ga pri svakom pranju, malo više nego obično, i dobro ga umasirajte u kosu pre ispiranja. I najvažnije – tokom leta zaboravite na sušenje kose fenom! Letnji dani su dovoljno topli da kosu možete sušiti prirodno, pa to i činite, što je češće moguće. Leti ćete io-nako najčešće nositi podignutu kosu, skupljenu u rep, punđu ili ispletenu u pletenicu.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepoteBeautyBoom

Iz bakine kuhinjePILETINA U SOSU OD ANANASA

1 manja konzerva seckanog ananasa (oko 500 gr), pola čaše kečapa, 2 kašike sirćeta, 1 čaša mlake vode, 4 kašike šećera, sok od jednog limuna, 2 kašike gustina, 600 gr pilećeg filea, 90 gr brašna, 40 gr prezli (hlebnih mrvica), 1 prašak za pecivo, 2 kašike gustina, pola čaše vode, 1 jaje, pola kašičice soli

Sos

Sipajte sok od ananasa iz konzerve u šerpu, pa stavite da se zagreva. Kada počne da ključa, sipajte gustin koji ste umutili sa jednom čašom mlake vode, pa vratite na ringlu i smanjite temperaturu.Sipajte, kečap, šećer, sok od limuna i sirće i mešajte dok ne počne da se zgušnjava.Na kraju ubacite ananas, promešajte i sklonite sa vatre.

Pohovana piletina

Pileći file operite pod mazom hladne vode.Iseckajte ga na male kockice i posolite.U plastičnu činiju razmutite jaje, pola čaše vode (ili više, ako je smesa previše gusta), dodajte brašno u koje ste umešali prašak za pecivo, gustin, so i prezle. Izmešajte. Svu iseckanu piletinu stavite u pripremljenu smešu za pohovan-je, promešajte da se lepo sjedini, pa vadite kašikom po jedno parče mesa i pržite na dosta vrelog ulja.

PAPRIKA U PAVLACI4-5 paprika, 1 kg pavlake, 2 kašike soli

Svaku papriku očistiti i posoliti sa 1/2 kašičice soli. Ostaviti uspravno 1h da odstoje. Nakon toga ocediti od viška vode. Pavlaku posoliti sa 1 kašikom soli i umutiti blago kašikom, puniti paprike. Na dno kantice (koja ima dobar pokolopac) staviti za dva prsta pavlake, ređati paprike, između puniti pavlakom i na kraju završiti sa dva prsta pavlake. Dobro zatvoriti i ostaviti u frižideru 10 dana da odstoji. Nakon toga je spremna za jelo.

SALATA OD PASULJA400 g pasulja iz konzerve, 2 veće glavice crnog luka, so, biber, sirće, ulje

Pasulj iz konzerve operite pod mlazom hladne vode, ocedite i stavite u po-sudu za salatu. Luk očistite, isecite na tanka rebarca, posolite i malo rukom izgnječite, pa dodajte pasulju. Sirće razblažite vodom i zakiselite salatu po ukusu. Pobiberite, prelijte uljem, pa sve dobro izmešajte i poslužite.

ZALIVENI KOLAČ SA JABUKAMA8 srednjih nakiselih jabuka, 200gr šećera, 1 kašika sode bikar-bone, 600gr brašna, 150gr seckanih oraha, 2,5dl ulja, 1 kašičica praška za pecivo, 1 kašičica cimeta (ako volite može i 2), 2 kesice vanilinog šećera, 4 dl vode, 2,5dl šećera, 1 kašika soka od limuna

Jabuke oljuštite i izrendajte, dodajte sodu bikarbonu, šećer, ci-met i ostavite da odstoji oko sat ipo i povremeno promešajte.Dodajte u smesu sa jabukama brašno u koje ste umešali prašak za pecivo, orahe, ulje i lagano izmešajte varjačom. Izlijte ga u pleh na koji ste stavili pek papir ili podmazali sa malo ulja i brašna.Pecite ga na oko 190C oko 20 - 30 minuta (zavisi od rerne)Kada je kolač pečen sačekajte da se skroz ohladi pa ga prelijute vrućim šerbetom koji ste pustili da lagano vri oko 10 minuta. Isecite ga na kocke i pred služenje pospite šećerom u prahu u koji ste dodali vanilin šećer.

Ne možemo svi biti heroji, neko mora da sedi na trotoaru i tapše dok oni prolaze. Vil Rodžers

Neuspeh nije samo kazna za lenjost, to je i uspeh drugih Žil Renard

Citati poznatih

Citati poznatihShvatanje da ste neznalica je veliki korak ka znanju Bendžamin Dizraeli

Radost duha jeste mera njegove moći Ninon de Lenklos