godi

na I

I

fer

buar

201

3

broj

9

Putovanja:

Dvorci Rumunije Uređenje:

Šarenilo cveća i saksijaModa:

Lepa i dok spavaš

Ćaskanje:

Jugoslava Drašković

str 2 - UVODReč urednice

str 3 - AKCIJAPridruži se FRAJLA timu

str 5 - PUTOVANJADvorac Peleš

str 11 - RAZGOVORIDanijela Ivanović

str 16 - UREDJENJE PROSTORASaksije

str 20- ZDRAVLJERak dojke

str 23- ZDRAVLJEBioenergija

str 28 - INTERVJUJugoslava Drašković

str 33 - ZANIMLJIVOSTIKavijar

str 36 - MODAModerna i u spavaćici

str 45 - MITOVI I LEGENDEPegaz

str 47 - LEPI I ZDRAVIBrza šminka

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENEJK Rouling

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Citati

Sadržaj:

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing supportMarijana StanimirovurednicaDanijela Ivanovićadvertising managerTanja NikolajevićdizajnerkaDragica RadićsaradnicaAdrijana IvanovićsaradnicaPetar Peđa Grubortehnički asistent

broj 9, godina II februar 2013

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

Drage frajle i frajlice, U ovom broju, putujemo u susednu Rumuniju, u posetu dvorcu Peleš, rezidenciji rumunskih kraljeva. Upoznajemo vas sa našim preduzetnicama, i u ovom broju razgovaramo sa Danije-lom Ivanović, vlasnicom servisa za pranje i peglanje veša PAHULJICA. Ćaskamo i sa Jugo-slavom Drašković, popularnom Đinom iz serije SREĆNI LJUDI, koja nam priča čime se sve bavi, i koliko se razlikuje njeno odrastanje od odrastanja njene kćerke. Ako se nekada budete našli na degustaciji kavijara, vaš omiljeni magazin daje vam uputstvo kako se to radi i kako da prepoznate kvalitetan kavijar. Bavimo se, kao i do sada, temama zdravlja, a u ovom broju tema je bolest koja odnosi živote žena širom planete, ali i o lečenju bioenergijom. Dajemo vam i nekoliko saveta o uređenju enterijera i predloge kako da keramičkim saksijama osvežite svoj životni prostor. Predstavljamo vam i JK Rouling, autorku jednog od najpoznatijih serijala romana, koja je udahnula život malim čarobnjacima iz Hogsvorta. Uživajte,voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

decembar 2012 2

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

ŽELITE LI DA POSTANETE DEO FRAJLA tima?

Potrebni su nam energični, ambiciozni i komunikativni saradnici, za poslove marketing menadžera, u svim većim gradovima Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije.

Ako želite da radite i dobro zaradite - javite se!

Pošaljite CV i broj kontakt telefona na divanovic@frajla-magazin.com

On-line magazin FRAJLA u novoj godini

dobija pojačanje - dodatak za devojčice,

magazin FRAJLICA

Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na

naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti.

Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim

sličicima....

Fotografije šaljite na:mstanimirov@frajla-magazin.com

Dvorac Peleš, pored Sinaje, 60 km od Brašova i 135 km od Bukurešta, u veličanstvenom planinskom ambijentu Karpata, predstavlja jednu od najbolje

očuvanih kraljevskih palata u Evropi. Dvorac Peleš, izgrađen u neo-klasicističkom stilu, u periodu od 1873. do 1914. godine se nalazi na srednjovekovnom putu između Transilvanije i Vlaške. Velika veličanstvena planinska vila je sagrađena za letnju rezidenciju prvog kralja Rumunije, Carola I Hohenzollerna, spajanjem različitih klasičnih evropskih stilova, većinom po ugledu na italijansku eleganciju i nemačke pojmove o lepoti. Vrednost radova na palati, sprovedenih između 1875. i 1914. godine je procenjena na 16 miliona zlatnih rumunskih leja, što danas čini oko 120 miliona USD. 300 do 400 radnika je radilo na izgradnji Dvorca Peleš.

Rezidencija rumunskih kraljeva

Dvorac Peleš obuhvata 3200 kvadrata osnove, sa 170 soba, koje tematski obuh-vataju različite kulture sveta i podeljene su po oblastima – kancelarije, biblioteke,

skladišta oružja, umetničke galerije, ili po stilovima – firentinski, turski, mavarski, fran-cuski, carski. Sve prostorije dvorca Peleš su izuzetno raskošno uređene i ukrašene do najmanjeg detalja. U Dvorcu Peleš postoji 30 kupatila.

Postavka čuva jednu od najdragocenijih zbirki umetnosti Istočne i Centralne Evrope, koju čine statue, platna, nameštaj, oklopi, zlato, srebro, vitraž, slonovača, kineski

porcelan, tapiserije, tepisi i vitraži ručno slikani u Švajcarskoj. Zbirka oklopa Dvorca Peleš obuhvata preko 4000 delova, u odeljenjima koje čine delovi istočnog i zapadnog rata i ceremonijalni ili lovački predmeti, iz perioda istorije duge više od četiri veka. Na prvom spratu Dvorca Peleš se nalazi zbirka od skoro 2000 slika, koju posetioci mogu razgledati.

Velelepno zdanje je okruženo visokim borovim stablima i prelepim umetničkim delima Itali-

jana Rafaela Romanelija – skulpturama od kamena i mermera. Ispred dvorca nailazimo na reprodukcije skulptura koje je izradio Bartolomeo Amaneti u XVI veku. Originali se nalaze u Piazza della Signoria u Fire-nci i Vili Mediči u Rimu. Spoljašnja arhitektura zamka sa dekorativnim elementima, prikazuje vajarska dela u kamenu. Možemo zapaziti i videti još mnogo replika čiji se originali nalaze u Veneciji, Firenci, Versaju. U severoistočnom delu okruženja dvorca, po naređenju kralja Karola II je 1934.god. urađena i smeštena skulptura u bronzi rumunskog umetnika Oskara Spate, koja predstavlja kraljicu Elizabetu kako veze.

U unutrašnjost dvorca se ne može ući sa fotoaparatom, što nas više i ne čudi mnogo, ali činjenica da se ne može ući obuven je ipak pomalo neobična. Na samom ulazu, kustos

će vas uputiti na papuče koje ćete nazuti preko cipela. Tepihe, koji čak nisu ni originalni, ne smete gaziti obuveni. Replike su pravih, koji se čuvaju u muzeju. Zapanjujuće je saznanje da je već krajem XVIII veka dvorac imao električnu struju, sistem za ventilaciju, centralno grejanje i lift za dve osobe. Samo dve godine nakon završetka radova je kralj Karol I mogao da uživa u njemu, dok nije preminuo 1914.god.

U ovom broju predstavićemo vam jednu od četiri dame koje smo pominjali tekstu pre dve nedelje, učesnicu projekta Ženska biznis ideja, Danijelu Ivanović. Kada smo je pitali odakle joj ideja da pokrene svoju firmu, Danijela je rekla: “S obzirom da sam bila nezaposlena, a deca mi više nisu mala, pa ne moram toliko da brinem o njima, želela sam da počnem negde ili nešto da radim. Moja kuma je spomenula, čisto onako dok smo pričale o tome gde bih i šta mogla da radim, da misli da bih možda mogla da otvorim servis za pranje i peglanje veša... I evo me, u mom servisu!”Zanimalo nas je da li radi sama ili ima zaposlene, i šta je to štoje inspiriše u njenom pos-lu, i evo šta nem je odgovorila: “Ne mogu da kažem da me posao koji radim inspiriše, ali me čini srećnom i to je najbitnije! Kada mi mušterija kaže da je zadovoljna mojom uslugom i kada me ta ista mušterija preporuči drugoj, ja sam presrećna. To mi govori da posao koji radim, radim dobro i kvalitetno. Trenutno radim sama, mama mi pomaže kada je potrebna dodatna radna snaga! Ništa bez mame...”

Pahuljica za sva godišnja doba

Danijela Ivanović, servis PAHULJICA

Ljudi u Srbiji nisu baš preterano skloni učenju i dodatnoj edukaciji. Interesovalo nas je kako se odlučila da se uključi u projekat i kakvi su njeni utisci sa treninga. Na prvi po-gled je bilo jasno da Danijela ne pripada toj kategoriji nezainteresovanih. Njen odgo-vor bio je pozitivan, kao uostalom i energija koju ona širi oko sebe: “Za projekat sam čula putem medija i pročitala sam oglas koji je bio postavljen na oglasnoj tabli u N.S.Z. Jedna moja prijateljica, koja se već bila prijavila na trening, počela je da me ubeđuje da se uključim u projekat, i da vam kažem, trebalo joj je čitavih pet minuta da me ube-di! Posle 22 god provedene u obavljanju kućnih poslova, trebala mi je promena, koja je urodila plodom. Trening je bio fenomenalan. Nisam verovala da se za tako kratko vreme može toliko naučiti. Osoba koja je držala trening, pored novih znanja i veština, ulila mi je i neku vrstu samopouzdanja koju do tada nisam imala. Beskrajno joj hvala na tome!”

Sem pranja, sušenja i peglanja veša, u servisu za pranje i peglanje veša PAHULJICA, možete dobiti i usluge zamena rajsfešlusa, skraćivanja pantalona,suknji i razne druge popravke iz domena šivenja. Za one koji su iz Vršca i okoline, reći ćemo i to da se servis PAHULJICA nalazi u naselju Hemograd, lamela 1, lokal 2. O kvalitetu usluga mogu da posvedoče brojni klijenti, mada, po Danijelinim rečima, ovo je tek početak, i ona tek očekuje pun zamah svog posla.

Kao i sve naše sagovornice i sagovornike, i Danijelu smo zamolili da poruči nešto čitaocima magazina FRAJLA.

Uz široki osmeh, ponosna vlasnica servi-sa PAHULJICA, poručila vam je:

Imali mi 7 ili 77 godina, nikada nije kasno ni sramota učiti i steći neka nova saznanja kroz najrazličitije vidova edu-kacija. Sramota je biti, kako naš narod kaže, slep kod očiju. A kako svi volimo da gledamo lepa lica sa naslovnih strana Frajla magazina, preporučljivo je eduko-vati se malo i u tom smeru, jer nikad se ne zna, možda jednog dana i mi budemo lice sa naslovnice!!!!

Keramičke saksije su veoma čest izbor za uređenje savremenih enterijera i eksterijera doma. Dekorativna biljka u keramičkoj saksiji može ulepšati sva-ki prostor i dati mu upečatljiv vizuelni izgled.

Keramičke saksije su veoma dekorativne i dolaze u različitim oblicima, bo-jama i dimenzijama. One su obično glazirane, jakih tonova ili elegantne u crnoj ili sivoj boji. Možete ih i sami bojiti i ukrašavati, i tako u uređenje prostora uneti i svoju kreativnost. U ovim saksijama sobne biljke izgledaju mnogo zanimljivije.

NAPRAVITE VRT uSVOJOJ SOBI

Keramičke saksije se najčešće koriste kao dekoracija za neugledne ili oštećene saksije. Mogu se koristiti i umesto tanjirića ili drugih podmetača koji se obično stavljaju ispod saksije.Keramičke saksije se prave od prirodnih materijala. Keramička saksija “diše” i kroz nju zemlja isparava, i na taj način uslovi za biljku u saksiji su približniji uslovima u prirodi.Veliki nedostatak keramičkih saksija je što uglavnom nemaju otvore za drenažu. Zbog toga treba voditi računa da ne ostaje veliki višak vode da biljka ne bi stradala.Kada kupujete keramičku saksiju uvek potražite onu koja ima bar jednu drenažnu rupu. Ovo će omogućiti da višak vode ne poplavi koren biljke.Glazirana keramička saksija uvek je bolji izbor od neglazirane, jer zadržava duže vlagu, biljka se manje zaliva, a zemlja se neće osušiti, čak i kada je veoma toplo vreme.

Opredelite se za keramičku saksiju svetlije boje, jer će sunčeva toplota manje prodirati nego u onu tamnije boje, posebno ako je stavljate na toplije mesto.Obezbedite bolju drenažu, a posebno ako saksija nema drenažne rupe, stavljanjem sloja kamenčića ili lomljenog crepa na dno saksije, tako da zemlja ne izlazi iz drenažne rupe. Na taj način se sprečava zadržavanje previše vlage i truljenje korena biljke. Dobro je da ova saksija ima i svoj podmetač.Da biste dobili mali vrt u enterijeru doma možete da zasadite tri do četiri sobne biljke zajedno u keramičku saksiju. Pri tome treba voditi računa da biljke koje se sade zajedno imaju bar približno iste zahteve zalivanja.Keramičke saksije daju posebnu notu svakom stilu uređenja vrta, terase ili balkona. Posebno su dobar izbor za tropski stil uređenja vrta, koji ima veći broj biljaka.

Izvor:www.artnit.net

Svaki treći čovek na našoj planeti će za života verovatno oboleti od neke vrste raka. Najvažniji činilac sprečavanja nastanka raka ste Vi sami. Vi sami možete da učinite najviše za svoje zdravlje!Rak dojke je najčešće maligno oboljenje žena, a jedna je od najčešćih malignih oboljenja uopšte.Na našoj planeti svaka tri minuta se kod jedne žene dijagnostikuje rak dojke. Svaka osma žena će za svoj životni vek (od oko 85 godina) oboleti od raka dojke. U većini zemalja sveta, poslednjih decenija, rak dojke je u stalnom porastu i sve češće obole-vaju žene mlađe životne dobi. Preko 70% raka dojke pronađu same žene prilikom samopregleda dojki. Od 10 pronađenih čvorova u dojci 8 su sigurno dobroćudni. Od svih žena obolelih od raka svaka peta boluje od raka dojke Mamografijom se mogu otkriti sićušni čvorovi i zloćudne promene dve godine ranije nego što se oni mogu opipati Rano otkrivanje raka dojke mesečnim samopregledom a naročito mamo-grafskim pregledom jednom godišnje nakon 40-te godine života su najbolje šanse za preživljavanje Ako se rak dojke otkrije u ranom stadijumu, petogodišnji period preživljavanja je oko 96%. Milioni žena u svetu su izlečene od raka dojke.

Skriveni ubica

Zbog kasnog otkrivanja raka dojke u oko 50 % slučajeva se dojka mora amputirati. Nastanak naslednog raka je samo 5-10 %. Ostali slučajevi imaju druge uzročnike. Oko 1% muškaraca takođe oboli od raka dojke. Kod oko 1400 muškaraca je u 2000 godini dijagnostikovan rak dojke Rak dojke je vodeći uzrok smrtnosti kod žena između 40 i 55 godina. Nikada niste pre mladi da obolite od raka dojke! Trebte početi sa msečnim samopregledom od 20-te godine. Rak se smatra sklopom bolesti, kada se neke ćelije u organizmu promene i počnu da se razmnožavaju nekontrolisano. Rak se obično javlja u obliku čvora ili izrasline koji se nazivaju zloćudni (maligni) tumor. Rastom tumor napada i uništava zdrava tkiva u kojima nastaje, ili okolna tkiva. Ćelije tumora se mogu odvojiti od samog tumora i, napuštajući mesto nastanka, mogu se proširiti na neke druge delove tela, gde nastavljaju da rastu. Čvor nastao na ovaj način se zove metastaza.

Nisu svi tumori rak, a neke vrste raka ne formiraju tumor, kao npr. rak krvi. Nisu svi tumori zlođudni, već su u oko 80% slučajeva dobroćudni . Vidi www.onk.ns.ac.yu “Dobroćudni tumori i stanja u dojci.”Treba znati, da niko nije otporan na rak, kao i da rek ne nestejesam od sebe, već zahteva obavezno lečenje. Rak ne mora da se završi smrtnim ishodom. Može se lečiti, posebno ako se otkrije u ranom stadijumu, dok se nije proširio po telu. Rak se leči u specijalizovanim ustanovama, takozvanim onkološkim centrima. Vidi www.onk.ns.ac.yu “Iako je diagnoza rak...moguće je potpuno izlečenje.”

I FAZA: U KUPATILUPod tušem uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Ne ko-ristiti same vrhove prstiju veæ njihove završetke i pri pipanju obratiti posebnu pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića, tu-mora i slično. Desnu ruku upotrebiti za pregled leve dojke, a levu ruku za desnu dojku. II FAZA: PRED OGLEDALOMPostavite ruke na bokove i čvrsto ih pritiskujući, pokušajte da zategnete grudne mišiće na kojima leže dojke, istovremeno u ogledalu tragajte za asimetričnim promenama na dojkama u smislu ispupčenja, ulegnuća, uvlačenja kože ili bradavice. Lakša asimetrija u veličini dojki nije značajna jer je prisutna u najvećem broju žena. III FAZA: PRED OGLEDALOMPodižući polagano ruke iznad glave tragajte za napred nave-denim promenama na dojkama, čije podizanje ruku potencira promene na koži i bradavicama, pa postaju lakše uočljive. IV FAZA: LEŽEĆI POLOŽAJDa bi najbolje pregledali desnu dojku, legnite i postavite jastuk pod desnu lopaticu i istovremeno podignite desnu ruku iznad glave. To omogućava da se dojka raspostre po najvećoj površini grudnog koša, pa je najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na drugoj strani. V FAZA: LEŽEĆI POLOŽAJPrilikom pipanja desne dojke koristitite vrhove prstiju leve ruke, sa kružnim pokretima, počevši od periferije dojke prema brada-vici, najbolje kao kretanje kazaljke na satu. Obratite pažnju na ulegnuća i čvoriće. Zadebljanja tkiva na bazi dojke u obliku ruba je normalna pojava. Ponovite pregled leve dojke sa desnom ru-kom. VI FAZA: LEŽEĆI POLOŽAJNa kraju pregleda nežno stisnite bradavice obe dojke, radi eventualnog otkrića iscedka ili sukrvice. Ukoliko ste pregledom ustanovili jedan od pomenutih znakova, obratite se lekaru.

PAHULJICAservis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2

065 501 9 503

Samo nebo zna kako ja čekam tu nedelju. Već od ponedeljka počinjem da pravim plan-ove kako ću se, konačno naspavati taj dan. Obično u subotu uveče kasno ležem, srećna što sutradan mogu da se izležavam do mile volje. Ali, vrag ti ne da! Po navici ili iz inata, mom mužu baš taj dan se ne spava... Već od pet ujutro počinje da lupa po kuhinji: opet kutija sa šećerom nije na mestu... naravno da nije oprala šoljice od juče... zar uvek moram da pijem kafu sam?Sanjivo zakolutam okicama, okrećem se na drugu stranu i ispružim po celom krevetu. Od jakog treska ulaznih vrata zatrese se cela kuca! „Idi u 60 PM!“ – pomislih. Spavaj, kažem sebi, spavaj!!! Kratku tišinu preseče zvuk telefona... Bože moj, kažem sebi, neću da ga čujem! Ali prokleta stvar nije prestajala... Lenjo podignem slušalicu, a s druge strane poznati, dragi glas, ljut i prekoran: „Sram te bilo, kad za majku i ne pitaš, mogu i da umrem a to niko ne bi primetio 10 dana, danas da si došla i decu da dovedeš, neću da kažeš ništa, gotovo!“ U ušima osetim bol od udarca zalupljene slušalice. Ovo me je potpuno probudilo, pa ustajem i bosa po tepihu, da ih ne probudim, otvaram vrata ćerkine sobe. Hvala Bogu, tu je i spava, a nisam je ni čula kada se vratila noćas... Njena haljina i cipele, šal i tašna razbacani po podu... Nesvesno ih sakupljam i izvlačim joj telefon iz ruke, spava, a neće da pusti, tako ga je jako stisla da na kraju odustajem! Ulazeći u sobu svog sina, čujem muziku. On spava na podu, a samo mu glava na krevetu, slušalice u ušima pojačane do kraja. Bože, pomislih, ogluveće! Skinem mu patike i namestim u krevet, pa tiho kradem laptop i vraćam se u sobu!

NEDELJNO JUTRO by Zorana Petković

Hajde da vidimo ima li koga na fejsu...? – kažem sebi. Ali u nedelju u 7 ujutru svi normal-ni još uvek spavaju, nikoga nije bilo. Pažnju mi privuče post moje drugarice Vesne, velika čokoladna torta s receptom za pravljenje, postavljeno na mom zidu. Iako imam poverenja u sebe, znala sam da ovako nešto ja ne mogu da napravim. Ne, zato otvorim moju najdražu stranicu, magazin za žene, i počeh da šetam fotografijama. Prelepe devojke u još lepšim haljinama, smešile su mi se bezobrazno u lice! Dobro, znam ja da mi trebaju nove haljine i čizme, i frizer bi mi dobro došao, pa kozmetičar, a i nokte bi trebalo da sredim... S uzdahom ustajem i otvaram ormar, izvlačim svetlosivu, usku trenerku i bele patike, dok sam svoje plave uvojke pokušala da ukrotim i vežem u rep na vrh glave. Moram da izgubim neki kilo-gram ... Moram, i uputih se pravo do obližnjeg keja, dok sam birala svoju omiljenu pesmu na mobilnom i stavljala slušalice! Momak na kiosku gde kupih flašicu vode gledao me je sanjivo. Spustih se na stazu i počeh lagano da trčim. Dva muškarca, previše mišićava za moj pojam muške lepote, protrčaše pored mene. Okrenusmo se u isti čas i jedan od njih zadivljeno zazviždi. „Mačko!“ – osmeli se drugi – „hoćeš da trčimo zajedno!?“I ne pogledavši ih više, počeh sve lakše i brže da trčim! Osećala sam se isto kao ona devojka kakva sam bila kad sam imala samo 18 godina! „FRAJLO“ – pomislih u sebi, još nisi za ba-canje! Trči, samo trči, spavaćeš sledeće nedelje!“

Bioenergija je energija života, doslovno “životna energija”. Lečenje uz pomoć bioenergije je terapija koja može uravnotežiti i uskladiti fizičko i duhovno stanje organizma. Ovakva terapija usmerena je na bioenergetska polja, energetske centre i kanale po kojima energija teče u telu. Da pokušamo da pojasnimo: svaka ćelija u ljudskom telu funkcioniše uz pomoć energije, emitujući električne impulse, što zauzvrat čini elektro-magnetno bio-energetsko polje koje okružuje naša tela. Naša bioenergija je veoma nežna i osetljiva na razne negativne uticaje, kao što su stres, loša ishrana, negativna zračenja, nagle promene vremena, klime, mesta boravka i slično. Ukoliko smo dugo vremena izloženi lošim uticajima naše energetsko polje može biti izmenjeno, što se opet vremenom može negativno odraziti na naše psihofizičko stanje. Svaki živ organizam konstantno emituje bio-zračenje određene frekvencije, tako se na osnovu jačine tog zračenja može i ustanoviti da li je i koji deo tela oboleo. Za vreme terapije, bioenergetičar se trudi da otkloni smetnje i blokade u telu pacijenta tako da energija može nesmetano proticati, čime se automatski olakšava proces ozdravljenja. Na taj način iscelitelj (čovek koji poseduje dovoljnu količinu bioenergije), pacijentu pomaže da dođe do izlečenja, ali se u suštini obolelo telo leči samo.

ENERGIJA ŽIVOTA KAO LEK

Da li svi ljudi imaju bioenergiju? Logičan odgovor na ovo pitanje je - da, što se jasno može i zaključiti iz prethodnog teksta. Ali, ako se pri tom misli na bioenergiju koja je potrebna za zaslužno zvanje bioenergeticara odgovor je - ne. Jedna teorija kaže da se svako od nas rađa sa određenim nivoom bioenergije. Tokom života ta bioenergija (bio snaga), može varirati, s tim da se ne može podići iznad urođenog potencijala. To znači da nemaju svi ljudi isti nivo bioenergije i da zato ne mogu svi biti bioenergetičari. Sa druge strane, biti dobar bioenergetičar ne znači samo imati dovoljno visok stepen bioenergije, vec je neophodan i određen nivo obrazovanja, samospoznaje, vežbe i naravno iskustva. Takva osoba mora dobro poznavati ljudski organizam kao vrlo složen sistem i savladati tehniku kojom se može, u pozitivnom smislu, uticati na energiju drugih ljudi. Neka druga teorija kaže da ipak svi ljudi poseduju isti nivo bioenergije, sa tom razlikom što je retko ko može svesno i kontrolisati. Oni koji uspeju u tome nazivaju se bioenergetičarima.Iskustvo nam govori da je istina obično negde između.

Lečenje uz pomoć bioenergije ili bioterapija spada u najprirodnije metode lečenja, tvrde bioenergetičari širom planete, jer se lečenje sprovodi uz pomoć lične bioenergije pacijenta. Bioenergija kao vid lečenja može pomoći kod mnogih oboljenja, mada najbolje rezultate daje kada su u pitanju problemi sa imunitetom, cirkulacijom, disanjem, kao i razne psihičke tegobe (strahovi, depresija, nervna napetost i neuravnoteženost). Zatim, može ublažiti fizičku bol, po-gotovo hroničnog karaktera. Ono što poznati bioenergetičari na početku bioterapije zahtevaju od svakog pacijenta, jeste vera u ozdravljenje, jer je to energija koja pojačava moć svake vrste terapije, a pogotovo ove.Dakle, bioenergija spada u prirodnu vrstu lečenja, koja da sada nema poznatih neželjenih efeka-ta i služi kao pomoć klasičnoj medicini. Sve je izvesnije da pametna i uravnotežena kombinacija savremene i alternativne medicine može biti od velikog značaja kada je u pitanju zdravlje ljudi.

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

“Džurdžina, džavolčiču”, rekao je tada, u seriji “Srećni ljudi“ pokojni Milenko Zablaćanski, i ona ostade Džurdžina do danas. Simpatično, novo lice, koje smo upoznali posle nekoliko epizoda ove serije, kada je u ulozi ćerke u porodici Golubović zamenila koleginicu Dubravku Mijatović, na prečac je osvojilo publiku

A onda, Jugoslava Drašković, nestala nam je iz vida. Gde je, šta radi, sprema li nove uloge, pitali smo je u ovom ćaskanju. Poseban šmek ovoj priči daje njeno viđenje razlike u odrastanju nje i njene ćerke.

Oni koji su odrastali 80-tih, prepoznaće se u njenoj priči, i verujem da će se sa zadovoljstvom prisetiti svojih tinejdžerskih dana.

ĆASKANJE

Jugoslava Drašković

FRAJLA: Nakon uloge u popularnoj seriji „Srećni ljudi“ nestali ste sa malih ekrana. Gde ste bili, šta ste radili?JUGOSLAVA: Da, zbog porođaja. Kada sam rodila svoje zlato, ćerku Mašu, „nestala“ sam sa malih ekrana, misleći da je to privremeno. Naravno, koga nema, bez njega se može. Došli su neki novi mladi glumci. Sve vreme, dok me niste gledali na malim ekr-anima, igrala sam u Pozorištancu Puž kod Branka i Cace, i taj rad za decu je jedan od najzahtevnijih, ali i najlepših poslova kojima glumac može da se bavi. Mada i serija se toliko reperizirala, da vam sigurno nisam nedostajala!FRAJLA: Da li Vam nedostaje rad na televiziji i planirate li povratak?JUGOSLAVA: Svesni smo svi da je danas na snazi hiperprodukcija glumaca i da sa državnih i privatnih akademija u Srbiji godišnje završi glumu i do 70-80 mladih ljudi. Posla za sve nema, a svake godine glumaca je sve više i više. Ako neko napravi pauzu kao što sam ja , posle mu je jako teško da se vrati u one glumačke tokove u kojima je bio. Ta voda je protekla. Ja čekam da zaplivam u novoj „Tesnoj koži“ čije je snimanje trenutno na čekanju, ali i u još jednoj domaćoj TV seriji.FRAJLA: U vreme kada su mnogi mislili da su, zbog razvoja novih tehnologija i inter-neta, bioskopi prevaziđena stvar, sa suprugom Zoranom Cvetanovićem krećete u poduhvat otvaranja modernih bioskopa po Srbiji. Šta nam možete reći o tom poslu?

Jugoslava u Pozorištancu Puž, sa kolegom Boletom Stošićem

JUGOSLAVA: To što su bioskopi opstali u našoj zemlji sve ove godine, i u vreme raz-voja novih tehnologija i interneta, u direktnoj je povezanosti i sa mojim suprugom koji je jedan od prvih ljudi u našoj zemlji koji je otvorio privatne bioskope. Prvo jedan mali „Vuk“ koji se nalazio u Domu kulture „Vuk Karadžić“, a zatim Bioskop Roda na Banovom Brdu sa tri sale i letnjom baštom, kao i renovirani bioskop Arena Cineplex u Novom Sadu sa šest sala i najnovijom 3d tehnologijom. Ako date najbolje od sebe u izgradnji bioskopa, rezultat ne može da izostane. Publika voli da se druži, a izlazak u bioskop je i socijalni događaj i kao takav je nezamenljiva komponenta u društvenom životu većine ljudi. Suprugu pomažem koliko mogu, ali najveći teret naravno podnosi on, i to vrlo dobro. Ne žali se.FRAJLA: Šta Jugoslava radi kada ne radi?JUGOSLAVA: Jugoslava, kada ne radi, veoma je zaposlena žena! Ja ne volim kada nemam posao... Mislim da je najgora kletva kojom nekoga hoćeš da kuneš – dabogda da ništa ne radio! U slobodno vreme: kuvam, šetam dva kučeta(pudlana Lea i belgi-jsku ovčarku Bler), radim po bašti, idem u pozorište da pogledam šta su kolege novo napravile, gledam filmove, čitam knjige, rekreacija mi je brzo pešačenje, stalno se bakćem sa nekim majstorima i smišljam šta bi novo mogla da uradim.

Zoran i Jugoslava

FRAJLA: Koliko se razlikuje Vaše i detinjstvo Vaše kćerke Maše?JUGOSLAVA: Naše odrastanje se razlikuje kao nebo i zemlja. Ja sam odrastala i izlazila ‘80-tih. To je definitivno bilo zlatno vreme Yu rocka. Živela sam u jednom malom, ali vrlo živahnom gradiću u Vojvodini, po imenu Odžaci! U to vreme Odžaci su bili razvi-jeni industrijski gradić u srcu Bačke. Mi smo bili bezbrižni, neopterećeni finansijskim problemima roditelja, svi smo imali isto (O, kako to utopistički zvuči!). U takvoj jednoj bezbrižnoj atmosferi, mogli smo radosno i da odrastamo. Ako si imao neki talenat, to nije moglo da prođe neprimećeno. Jednom kad nastavnik (u mom slučaju draga Stanica Mitrović) primeti da lepo govoriš poeziju, pišeš, šutiraš loptu, pevaš ili koristiš čekić kao pravi majstor, od tog trenutka te taj nastavnik, učitelj, a i čitava škola ne os-tavljaju na miru! Konkretno, ja sam stalno bila na raznim takmičenjima recitatora, a i osvajala i najveća, republička, kao ono u Velikoj Plani! Pa ti dodje k’o dobar dan da ti u žiriju sedi Miroslav Antić i još hvali tvoje recitovanje. Posle te vode kroz srednju školu (možeš i da zalutaš, kao ja u ekonomsku), ali upis na Akademiju umetnosti dođe ti kao jedini logičan izbor. Nije bilo puno iznenađenja, jer je sve na nekin način bilo uređeno i poznato. U takvoj mirnoj atmosferi odrastanja, jedino što nas je stvarno, iz korena treslo jeste tadašnja rok scena!

Jugoslava sa kćerkom Mašom, u Njujorku

Kakva je to muzika bila! Gradić od 11000 stanovnika, a svaki vikend po neki koncert u lokalnom disku i to sve zahvaljujući Simi Rebiću, menadžerskom magu iz Odžaka! O...ko tu sve nije svirao! Riblja čorba, Bijelo dugme, Parni valjak, Atomsko sklonište, Prl-javo kazalište, Smak, Galija, pa onda buljuk bendova „novog talasa“....uauuuu, kakav treskavac!!! U disku jedino što je bilo da se pije je pivo na točenje od pola litre (malo razblaženo) i voda! Pa ti izvoli! Svi oni dođu da sviraju u taj naš „državni“ disko za 300 duša i praše sve u 16! E, to su bila vremena! Treba li da podvlačim razlike između onog tada i ovog sada? Danas se talenti u školi ne prepoznaju, a i kada se prepoznaju, ne neguju se, a kada se neguju – treba puno novca za negovanje, jer danas NIŠTA NIJE BESPLATNO! Znači, ko ima para ima i talenat! O izlascima ove nove generacije mi se ni ne priča! Prosto mi pripadne muka! Da li je normalno da mladi izlaze u 23h i ostaju do 4-5h ujutru!? Neko opasno s.....va ovu našu mladu generaciju, a svi idemo linijom manjeg otpora i to im dozvoljavamo! A muzika? Majko moja!!!! Bez „dobrog“ narod-njaka ne počinje i ne završava ni jedna žurka! Deco, ko su vam roditelji!!???? Pokvarile ih Cece, Jece i Seke crnih ‘90-tih! Ni R od Rokera nije ostalo, a deca im totalno zastranila! Mutant od muzike zvani Turbo Folk pojeo je zauvek „Decu dobrih muzičara“.... Kraj, ostaju nam samo sećanja...

FRAJLA: Kakvi su Vam planovi za budućnost?JUGOSLAVA: Planiram u budućnosti da ostanem zdrava, kako fizički tako i u glavi. Planiram da me nikada ne napusti osećanje traženja višeg smisla našeg postojanja.FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...?JUGOSLAVA: „Ispredi iz svoje aorte pozlaćen konac trajanja, i zašij naprsla mesta iz kojih drhte čuđenja!

I nikada ne zamišljaj život kao uplašen oproštaj, već kao stalni doček i stalni početak buđenja...“

Miroslav Antic, Besmrtna pesma

Kavijar (khav-jar u prevodu sa persijskog bukvalno znači “kolač snage”) nije ništa drugo do ikra riba iz porodice jesetra. Ovo je rod zanimljivih, primitivnih riba bez kostiju koje

mogu da žive i po 170 godina i dostignu težinu od nekoliko stotina kilograma, a dužinu do šest metara. Zanimljivo je kod jesetri i to da one po mrestu žive oko tri godine u reci, zatim prelaze u more, odakle se, kao i losos, vraćaju na mesto gde su se izlegle iz jaja, kako bi se opet mrestile. Razlika je u tome što jesetra može da se mresti stotinama puta, a losos samo jednom. Druga razlika je što je jesetra riba koja živi na dnu mora i nema sposobnost da, kao losos, preskače velike vodopade i savladava snažne bujice. Zato se postavlja pitanje šta jesetra radi kada se nivo mora spusti i dovede do pada nivoa vode u rekama, što se često dešava sa rekama koje se ulivaju u Kaspijsko more. Ovde nas čeka odgovor na pitanje “zašto je kavijar tako skup” – jesetra tada čuva jaja u sebi sve do trenutka kada se stvore uslovi za mrest, a to je obično interval od dve do tri godine. Očigledno je da je za kavijar, kao i za vino, važan kvalitet godine kada je nastala!

Postoji nekoliko vrsta kavijara, a sve nose ime po vrsti ribe od koje poticu. Beluga je na-jskuplja među njima. Može biti svetle, do tamnosive boje ukoliko je kaspijski, ili crne boje

ako je crnomorski. Veoma je kremastog i punog puterastog ukusa. Osetra (ili kako se kod nas zove jesetra) takode je veoma kvalitetan kavijar. Njegova boja može da varira od skoro bele, iz veoma retke albino vrste jesetre, preko zlatne, do braon i crne, ukoliko se dobija od osetra iz Kaspijskog mora ili severne Evrope. Sevruga je najmanja riba iz ove porodice i od nje se dobija kavijar platinaste do tamnosive boje, “hrskave” teksture i blage arome lešnika. Osim navedenog, koji u velikom procentu dolazi iz Kaspijskog i Crnog mora, postoji i americki i francuski kavijar (izvaden iz jesetre), kao i kavijar od gajene ribe cija je cena mnogo niža, ali koji u današnje vreme nestašice čini dobru zamenu za vrhunski kavijar. Jedan od kvalitetnijih je paddlefish kavijar (paddlefish je riba koja je u srodstvu sa jesetrom), u Americi poznat i pod imenom spoonbills. Metalno je sive, do tamnobraon boje, mekane teksture i komplek-snog ukusa, a više od osam puta jeftiniji je od sevruge kavijara.

NAJSKUPLJI ZALOGAJ

Rekli smo da osim kavijara postoji ikra drugih riba koje se nalaze na mnogim trpezama i koriste se u mnogim jelima, kao što su: losos – narandžaste do svetlocrvene boje, veoma krupan, kremast i sa veoma svežom, skoro voćnom aromom; pastrmka – ovo je manja ikra od lososove, mada je boja slična dok je karakter arome sladi i svežiji; bowfin, u Americi poznatiji po imenu choupique, ima crnu boju i može da bude dobra zamena za kavijar, a prepoznatiljiv je po tome što pod uticajem visoke temperature ikra postaje crvenaKavijar se tradicionalno jede ili zlatnom kašičicom, ili kašičicom napravljenom od školjke, ili nekom drugom koja nije metalna, jer svaki drugi metal, osim zlata, kvari ukus kavijara. Servira se u staklenoj posudi koja leži na lomljenom ledu i to uz blinis ili melba tost, pavlaku, seckani luk, belance i žumance.Najbolji “par” kavijaru cini vodka, a za one koji više vole vino to može da bude veoma suv ili brut natur šampanjac. Od onoga što se može naci na našem tržištu dobar izbor bio bi Juve y Camps Brut Nature.Zapamtite da sladi šampanjci nisu dobri za kavijar jer so, šećer i alkohol stvaraju gorčinu. Postoji mogućnost da se uz kavijar pije i veoma suv i osvežavajuć sovinjon blan, kao što je recimo Chateau de La Roche ili Chablis Blason de Bourgogne.Ukoliko idete na degustaciju kavijara dobro je znati da se to radi tako što se kašičica za kavijar ver-tikalno gurne u kavijar (da se ne bi oštetila ikra) i uzme malo kavijara koji se potom stavi između kažiprsta i palca (kao so za tekilu), a zatim se pokupi usnama. Kavijar treba polako da se pritiska jezikom na gornje nepce sve dok ne pocne da puca, kako bi se aroma i ukus što bolje preneli na ceo palat. Kada se kavijar proguta, dlanom druge ruke utrlja se mesto na kome je stajao kavijar i zatim pomiriše. Vrhunski kavijar ne bi trebalo da ostavi nikakav miris.

www.b92.net

Oggy Art Style

Budi lepa i dokspavaš2

Oversized ili prevelika košulja za spavanje, je vrsta moderne spavaćice. One se najčešće os-likane raznim logo aplikacijama brendova ili veoma zabavnim printovima. Najčešće se izrađuju od pamuka koji u sebi ponekad sadrži likru koja omogućuju da se spavaćica prijanja raznim oblicima tela. Može biti dugih i kratkih rukava, kao i različitih dužina, ali je najčešća do kolena.„Bapske” spavaćice, su pamučne spavaćice koje se kopčaju do ‘’guše’’. One su veoma su tople i prijatne, dokay tome je da su im žene bile naklonjene vekovima. Izrađivale su se od flanela ili gustog pamuka, dugih rukava i dužine koja je prelazila članke, čak do samog stopala. Iako veoma konzervativne, mora im se odati priznanje, da je održavanje toplote u njima nešto što se nijendnom drugom spavaćicom ne može postići.

Još jedna interesantna vrsta spavaćica su svakako kratke spavaćice. Moglo bi se reći da su to one koje žene nose u toplijim mesecima ili kada žele da ih neko poseban u njima posmatra. One su najčešće jako tankih bretela i prostiru se do polovine butina, nekada i do kolena, zavisi od toga koliko žena voli da se otkrije. Najpopularnije su one koje se izrađuju od pamuka i satena. One su lake i preporučuju se za putovanja jer ne zauzimaju puno mes-ta u koferu. Za one dame koje su stidljivije, sa kratkom spavaćicom mogu se kupiti i kratki šorcevi za spavanje, a često u paru idu i ‘’kućne haljine’’ koje vas sem ‘’sakriva-nja’’ , mogu dodatno i ugrejati.U najtoplijim mesecima, žene se najčešće odlučuju da nose samo brushaltere i gaćice, a sada u mnogim kolekci-jama postoje i majice u istom dezenu koje mogu poslužiti za ovu svrhu.Ono što je najvažnije je da pidžame i spavaćice budu udobne i da prate sve vaše zahteve. Za one koje imaju problem sa znojenjem se ne preporučuju najlonske ili pidžame koje sadrže likru ili bilo koji veštački materijal. Ako volite luksuz i uživate u nežnostima, svilena pidžama će biti najbolji izbor.

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

Pegaz je bio divlji krilati konj koji je prema mitu iskočio iz Meduzinog vrata kada joj je Persej odsekao glavu, zajedno sa junakom Hrisaorom. Živeo je na brdu He-likon, a Muze su ga hranile zimi kad bi sneg prekrio travu. Belerofont je morao ubiti čudovište Himeru sastavljenu od lava, koze i zmije sa zmajevom glavom. Prorok mu je rekao da je može ubiti samo uz Pegazovu pomoć i da mora spavati u Atininom hramu. U snu mu se ukazala boginja koja mu je poklonila zlatnu uzdu kojom će obuzdati i pripitomiti Pegaza. Belerofont je došao na Helikon i prišao mu dok je pio s vrela Pirene te ga obuzdao zlatnom uzdom. Belerofont je uspeo da ga ukroti uz pomoć zlatnih uzdi koje mu je dala Atina, ali pošto ga nije vratio kad je ubio Himeru, već je čak ponosan pokušao da poseti stanovnike Olimpa u njihovoj palati, Zevs ga je prokleo, a Pegaza je uhvatio i koristio kao teretnog konja da mu nosi munje. U drugoj se legendi govori da ga je Atina već pripitomila i dovela Belerofontu, a u trećoj da mu ga je darovao njegov otac Posejdon

Tajna krilatog konja

Ipak, u svim verzijama, Pegaz je pomogao Belerofontu u borbi protiv Himere, kao i protiv Amazonki. Belorofont je ubio Himeru strelama iz vazduha leteći na Pegazu. Slažu se i u tome da se nakon ove pobede Belorofont osećao moćno, pa je odlučio da se uzdigne bogovima na nebo, da proveri ima li ih na Olimpu. Pegaz je znao da to nije u redu, ali poslušao ga je i uzleteo. Zevs se rasrdio i poslao obada/besnilo na Pegaza, te se Belerofont strmoglavio s njega i umro. Druga verzija mita je ta da je Zevs Belerofonta pogodio munjom.

Potom se Zevs sažalio nad Pegazom i pretvorio ga u sazvežđe Pegaz. Jedno pero iz njegovih krila je palo na tlo i tako je nastao grad Tarsus. Prema drugoj verziji, Zevs ga je darovao Eji, a prema trećoj, Pegaz mu je pomagao na Olimpu i dono-sio munje iz Hefestove kovačnice.

Leteo je brzinom vetra. Bio je prekrasan, snažan i jakih kopita - kad se jednom spotaknuo i udario kopitom po zemlji, nastao je izvor - Hipokrena (“konjski izvor”). Bio je takođe i nežan i mudar, čista srca - mogao je odleteti sve do Olimpa. Pegaz se oženio Euipom s kojom je začeo naraštaj krilatih konja.

Nakon što je u jednom od ranijih brojeva žensko spremanje za iz-lazak ocenjeno iz muškog ugla (pretpostavite šta je tamo pisalo!), rešili smo da vas posavetujemo kako da se spremite od glave do pete za 25 minuta!Bez obzira na to što možda rano ustajete, nikada nemate dovoljno vremena da se pripremite za odlazak na posao. To znači da niste dobro organizovali, jer, dovoljno je 25 minuta da obavite sve što je potrebno za tip-top izgled.

Spremna za tren

Pet minuta za tuširanje i masažuStavite nekoliko kapi energetske gel kupke na rukavicu za tuširanje, formirajte bogatu penu, izmasirajte celo telo i isperite toplom vodom. Tuširanje obavezno završite hladnijim mlazom vode. Na taj način ćete is-tovremeno da se osvežite, rasanite, uradite piling i poboljšate cirkulaciju.Tri minuta za teloNakon tuširanja istrljajte kožu peškirom i nanesite mleko ili losion, u za-visnosti od tipa vaše kože. Ove preparate nanosite od stopala nagore i pritom blago masirajte telo.

Pet minuta za negu licaU vodu za umivanje sipajte dve kapi esencijalnog ulja lavande, umijte lice, vrat i grudi. Potom na lice nanesite hranljivu dnevnu kremu, blago masirajući kožu vrhovima prstiju.

Četiri minuta za šminkanjeSačekajte da koža lica dobro upije kremu, pa korektorom prekrijte podočnjake, zatim nanesite tečan puder. Da biste na poslu zablistali, dovoljna vam je samo još maskara, rumenilo na obrazima i sjaj za usta.

Tri minuta za frizuruMalo gela ili pene nanesite na četku, nekoliko puta je provucite kroz kosu od korena ka vrhovima i oblikujte frizuru. Dodajte šnalicu, štipaljku, rajf ili traku, i imate frizuru za bilo koju priliku.

Dva minuta za masažu stopalaAko ste prinuđeni da čitav dan provedete u cipelama sa visokim pot-peticama, pre odlaska iz kuće stopala obavezno izmasirajte sirćetom od jabuke ili limunovim sokom.

Tri minuta za opuštanjeNeposredno pre izlaska iz kuće na maramicu nanesite kap esencijalnog ulja nane, sedite i opustite se, duboko udahnite nekoliko puta.

Kada bi vas neko pitao znate li ko je Džoana Ketlin Rouling, verovatno bi vam trebalo dosta vremena da shvatite da se radi o jednoj od najpoznatijih spi-sateljica danas, autorki čuvenog Hari Potera.

Nakon diplome na Univerzitetu u Eksteru (engl. University of Exeter) 1986. go-dine počinje da radi za Amnesti Internešnel (engl. Amnesty International) u Londonu, gde počinje sa pisanjem avantura Harija Potera. Početkom devede-setih putuje u Portugal gde daje časove engleskog jezika za strance, ali se nakon kratkog braka i rođenja kćeri vraća se u Englesku i nastanjuje se u Edinburgu. Živeći od socijalne pomoći, uz davanje privatnih časova, nastavila je s pisanjem.

Tvorac magičnog sveta

Njena prva knjiga u seriji, Hari Poter i Kamen mudrosti (1997), ostavarila je iz-vanredan uspeh, obraćajući se istovremeno deci (ciljanoj publici) i odraslima. Živim opisma i maštovitom okosnicom priče, predstavlja avanture neočekivanog heroja Harija Potera, osamljenog siročića koji otkriva da je u stvari čarobnjak, i pravljuje se u Hogvartsovu školu čarobnjaštva i magije. Iz tog vremena potiče i njen pseudonim, jer joj je izdavač objasnio da dečaci, koji su prva ciljna grupa njenih romana, ne vole da čitaju knjige koje su pisale žene. Knjiga je osvojila mnoge nagrade, uključujući Britiš Buk Avard.

Slede nastavci: Dvorana tajni, Zatvorenik iz Askabana, Vatreni pehar, Red feniksa, Polukrvni Princ i Relikvije Smrti - takođe bestseleri, izdani u više od 200 zemalja i prevedeni na kojih 60 jezika. U 2001. godini su objavljeni Čudesne zveri i gde ih naći i Kvidič kroz vekove, sa prihodima namenjenim u dobrotvorne svrhe. Serija je zaista potakla entuzijazam među decom i zaslužna je za stvaran-je novog zanimanja za čitanjem. Filmska verzija prvog nastavka snimljena je 2001. godine i postala jedan od najgledanijih filmova na svetu. Ostali nastavci su takođe vrlo uspešno ekranizovani. U martu 2001. godine, Roulingovoj je dodeljena titula OBE (Officer of the British Empire).Nakon neverovatnog uspeha sa Harijem Poterom, Roulingova je u februaru 2012. godine najavila da će izdati naučnofantastični roman za odrasle

Knjige o Hariju Poteru su prvenstveno namenjene starijoj deci, ali imaju obožavatelje svih godišta. Snimljena je i serija Varnerovih filmova baziranih na knjigama, od kojih je prvi prikazan 2001. godine.

Prema autorki, Džoan Ketlin Rouling, priče su se pojavile u njenoj mašti, sas-vim formirane, dok je bila u vozu od Mančestera do Londona. Njeno omiljeno mesto na kom je napisala prvu knjigu bio je edinburški kafić, dok je pila ne-brojene šolje kafe. Novac od prodaje knjiga, kao i honorar od filmova i suve-nira, napravio je od Roulingove milijardera i 552. najbogatiju osobu na svetu. Roulingova je bogatija od britanske kraljice Elizabete II.

Hogvorts, kako je prikazan u filmovima.Svaka knjiga opisuje jednu godinu Hari-jevog života na Hogvortskoj školi magije, gde se mladi čarobnjaci uče kako da koriste magiju i igraju Kvidič, čarobnjački sport.

Roulingova je najavila da planira sedam knjiga, od kojih je svaka malo mračnija od prethodne, dok Hari raste i njegov protivnik, Lord Voldemor, jača. Poslednja knjiga iz serijala, Hari Poter i relikvije Smrti, pojavila se u svetu 21. jula 2007. godine, a na srpskom jeziku u decembru iste godine.

Knjige su pisane u trećem licu, sa Harijem kao glavnim likom. Knjige su uglavnom pisane sa Harijeve tačke gledišta, sa kratkim izuzecima u Hari Poter i Kamen mudrosti, Hari Poter i Vatreni pehar i Hari Poter i polukrvni princ. To je jedan od razloga zbog kojih se u čitateljima stvara jaka povezanost sa Harijem; priča je ispričana kroz njegov lik.

Hari Poter je upoređivan sa mnogim poznatim knjigama, kao što je Tolkinov Gospodar prstenova. Neki aspekti iz Hari Poter serije podsećajuu na stvarni svet, kao što su Berti Botove bombone svih ukusa, koje su inspirisane pravim proizvodom tog imena koji pravi Dželi Beli kompanija.

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

BRED PITU ovom i narednih nekoliko brojeva pokušaćemo da se podsetimo frizura nekih poznatih ličnosti. Kako su izgledali na početku karijere, kako su menjali svoj izgled, kako izgledaju danas.... U ovom broju, bavićemo se frizurama Bred Pita, koji je tokom karijere često menjao svoj izgled.

Bred Pit danas

Kosa je dužine do ramena, i, bar kako izgleda na ovoj fotografiji, ne deluje da je potpuno zdra-va. Ipak, Bred Pit je šarmantan u bilo kom izdanju, a bradica i brkovi daju ovom stajlingu posebnu notu.

Mladi, svetlokosi glumac, gotovo dečak, po-javio se pod holivudskim reflektorima. Nje-gova frizura je dužine gotovo do iznad ušiju, ali stanjena na vratu i iznad ušiju. Kosa mu je gusta i uz malo učvršćivača lako je dobiti ovakav volumen i oblik.

Duga kosa i gotovo devojačka frizura obeležila je ovaj period Bredove karijere. Kosa je dužine preko ramena, a kosa je ošišana stepenasto.

Novi stajling - kosa srednje dužine, stan-jena, pa se blago kovrdža. Ovakav izgled, Bred Pit dopunjava bradom i brkovima.

Bredovom bejbi fejsu dobro stoji frizura koja još više ističe crte lica. Kosa je potpuno kratka, pa mu daje mlađi, gotovo dečački izgled.

Vrlo sofisticiran izgled, naglašen istom takvom garderobom. Kosa je kratka, ali ne potpuno. Izdefinisana bradica i brkovi dopunjavaju ovaj izgled.

Neobičan, “robinzonovski“ izgled, sa dužom kosom, stepenasto šišanom. Pose-ban dodatak je duga, gusta, naizgled neuredna brada, u koju je upleteno neko-liko perlica.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepote

Iz bakine kuhinjePARADAJZ ČORBA SA NOKLICAMA

1/2 kg krompira, 1 jaje, 150 gr brašna, 1 l kuvanog paradajza, puter, so, aleva paprika

Na puteru propržiti 2 kašike brašna, dodati 3 kašike aleve paprike, oko 3 l vode i kuvani paradajz. Naparaviti noklice: obareni krompir izgnječiti, dodati jaje, malo soli, i brašno. Sve dobro zamesiti, da se masa ujednači. Kašikom vaditi noklice, spuštati u čorbu, i kuvati dok ne isplivaju na površinu.

Supu služiti toplu.

SALATA SA KROMPIROM I BUKOVAČOM 1 kg krompira, 300 gr sveže bukovače, maslinovo ulje, so, jabukovo sirće, listovi svežeg peršuna, listovi mirođije

Krompir iseći na kolutove i obariti. Bukovaču iseći na sitne komadiće, pa propržiti na ulju. Krompir ocediti, oprati mla-kom vodom, pa sipati u posudu za služenje. Posoliti, preliti mešavinom od 2 kašike maslinovog ulja i 5 kašika jabukovog sirćeta. Dodati dinstanu bukovaču. Sve dobro izmešati, pazeći da se krompir ne izmrvi. Sitno seckani peršun i mirođiju posuti po pripremljenoj salati.

Predjelo se može služiti toplo ili hladno, po ukusu.

PILETINA U SLANINI1 kg pilećeg belog mesa, 300 gr mesnate slanine, začin C, 1 dcl belog vina, aleva paprika, ulje, biber

Piletinu iseći na krupne komede, posoliti i pobiberiti, dodati alevu papriku, pa staviti u dublju posudu i naliti vinom. Ostaviti u frižideru da odstoji 2 sata. Slaninu iseći na tanke listove, pa svaki komad piletine omotati slaninom. Ako se slanina odvaja, vežite svako parče sa malo kanapa ili probodite čačkalicom. Tako pripremljeno meso staviti u pleh sa malo ulja, pa peći na 200 stepeni oko 45 minuta.

Jelo služiti toplo.

PUSLICE SA MALINAMA 5 belanaca, 500 gr šećera, 5 kašika jabukovog sirćeta, 300 gr malina, 2 šlaga, 3 dcl mleka

Umutiti čvrsto belanca sa šećerom, pa dodati jabukovo sirće. Masom napunite špric za ukrašavanje torti, pa pravite puslice na podmazanom plehu. Ugrejati rernu na 100 stepeni, stavit pleh unutra, pa smanjiti na 70 stepeni, a nakon 45 minuta na 50, dok se puslice ne osuše. Umutite šlag po uputstvu na pak-ovanju. Od ukupne količine malina odvojiti onoliko koliko imate puslica, a ostale ispasirajte u dodajte u šlag. Kada se puslice ohlade, svakoj odsecite vrh, špricem nanesite krem od šlaga i malina, a na vrh svake stavite po jednu malinu.

Služiti hladno.

Trgovanje bez reklame je isto što i namigivanje devojci u mraku. Ti znaš šta radiš, ali niko drugi to ne zna.

Dali

Holivudd je mesto gde će vam platiti hiljadu dolara za poljubac i 50 centi za dušu.

Merilin Monro

Govor bi trebao biti poput ženske suknje: dovoljno dugačak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bilo za-nimljivo.

Vinston Čerčil

Citati poznatih

Citati poznatih

Idealna starost muškarca za brak je oko devedesete godine, dva minuta pre smrti.

Frenk Sinatra

Televizija na mene deluje veoma edukativno. Čim neko uključi televizor ja odmah odem i uzmem knjigu da čitam.

Gručo Marks

Sreća pripada onima koji su dovoljni sami sebi.

Aristotel