1Oktobar 2011.

Tema brojaKAKO PREŽIVETI ŽIVOT

Izboriti se sa nezaposlenošću

2 Oktobar 2011.

SADRŽAJ

IZDAVAČPermanent consultingVrsac, Prvomajska 40/7. office@frajla-marketing.com

Reč urednice 3

Fitness 4 Kratko i jasno, vežbati se mora! Pravilna ishrana, dosta vode i manje soli uz redovno vežbanje...

Zdravlje 6Trudnice treba da jedu za dvoje – istina ili zabluda?

Uređenje prostora 7 Svetle boje čine da vaša dnevna soba izgleda prostranija

Vikend u Mokrinu 10Odmorite se od gradske vreve u etno kući Đeram

Razglednica 13Ovoga puta razglednicu vam šaljemo iz Temišvara

Profil uspešne žene 16Dragica Radić, sigurna u osiguranje

Kako preživeti život 20TEMA BROJA

Pravni saveti 24Nasilje u porodici je deo naše svakodnevice

Muški saveti 27Ne dozvolite da vam kažu da ste vozač koji ne ume da promeni gumu!

Ogledalce, ogledalce 29kaži mi kako da izgledam poslovno a sexi

Recept 34Zajedno pripremamo specijalitete rumunske kuhinje

Kutak za opuštanje 37Čega se plašio Mark Tven i kakvi sve zakoni vladaju u nekim delovma sveta?

REDAKCIJA

UREDNICAMarijana StanimirovADVERTISING MANAGERDanijela Ivanović SARADNICADragica RadićADVERTISING MANAGERDragana Branković

3Oktobar 2011.

Poštovane čitateljke,Danas je prvi dan našeg druženja, onog pravog ženskog, uz ćaskanje, priče o modi, zdravlju, nekim zanimljivim destinacijama, kao i saveti ma uspešnih žena iz našeg okruženja. Pripremite sebi šolju svoje omiljene kafe, udobno se smestite i prelistajte ovaj naš, zajednički časopis. I kada kažem „zajednički“, zaista to i mislim. Ono što u najvećoj meri razlikuje FRAJLU od ostalih ženskih magazina, jeste upravo činjenica da ćete vi, naše čitateljke, biti maksimalno uključene u njegovu pripremu. A za to ćete imati bezbroj mogućnosti... Možete nam poslati svoju fotku za naslovnu stranu, ili nas sve obradovati nekim dobrim kulinarskim receptom. Ako do sada niste imale priliku da predstavite svetu svoju kratku priču, ovo je prava prilika za to. Naša ekipa će vas posetiti, ako to želite, i vi ćete nam ispričati zanimljive priče o sebi, svom domu, poslu ili porodici. Osim toga, spremamo za vas veliki broj interesantnih nagrada, koje će se dopasti svakoj od vas, jer će biti raznovrsne, a vi u prilici da birate. Zašto smo odlučili da FRAJLA bude on-line magazin, a ne štampano izdanje? Pre svega, zato što je ona uvek na „jedan klik“ od vas, ne morate da izađete iz kuće, ne morate da se pomerite iz svoje udobne fotelje, ili iz kancelarije da bi ste uživali uz FRAJLU - ona je uvek uz vas. Osim toga, naš magazin je besplatan, ne kupujete ga na kiosku niti plaćate pretplatu. Kao što vidite, to ne umanjuje glamur i eleganciju FRAJLE, ona izgleda savršeno u svom elektronskom izdanju. I ono što je možda najviše uticalo na našu odluku, jeste činjenica da ovakva forma magazina živi, da možemo da ga menjamo, dopunjavamo i prilagođavamo vama i vašim željama u svakom trenutku. FRAJLA će vas čekati na ovoj adresi svakog utorka, kada će izlaziti novi broj, sa novim zanimljivim pričama, zabavnim ali i ozbiljnim temama, mnoštvom nagrada, i naravno, svim onim što vas zanima. Sve što je potrebno da uradite jeste da kliknete na našu stranicu i počnete uživanje uz ženske razgovore. Ako vam se dopadne, prosledite link svojim prijateljicama, koleginicama, rođakama. Naravno, kod nas nema diskriminacije, pa su svakako dobrodošli i pripadnici „jačeg pola“ (oh, kakav potrošeni izraz!), za koje će se sigurno naći neke interesantne teme. Nadam se da će vam se FRAJLA dopasti i da će ovaj prvi broj biti samo početak jednog divnog i dugotrajnog prijateljstva. n

REČ UREDNICE

4 Oktobar 2011.

Ima li žene koja nikada nije stala pred ogledalo i pomisli-la da ima viška u predelu struka? Mislim da nema... Ovo je jedno od večitih ženskih pitanja, i FRAJLA ne može da preskoči bavljenje ovom temom.

Najpre, kratko i jasno – vežbati se mora ! Marem pola sata svakoga dana trebalo bi raditi vežbe, i to one koje uključuju veliki broj mišića. U tu kategoriju spada trčanje, plivanje, brzo hodanje i sl. Vežbanjem se sagorevaju masne naslage, a celo telo do-bija energiju i gipkost.

Nemojte piti gazirana pića ! Barem dve litre negazirane vode trebalo bi piti svakog dana. Sem što pomaže varenju, voda je važna za ceo orga-nizam.

Kako do vitke linijeDakle, šta je to čemu bi smo sve mi trebale da povedemo računa?

FITNESS

5Oktobar 2011.

Izbegavajte so ! Dešava se da neko vežba, kreće se i vodi računa o unosu kalorija, ali ne vodi računa u količini soli koju konzumira. So vezuje vodu koja se taloži u tkivima zbog čega celo telo deluje „napumpano“. Zbog toga je vrlo važno izbe-gavati so kada je to moguće i začinjavati jela začinskim biljem. Naravno, jedite što je moguće više svežeg voća i povrća. Važno je znati da posle 18 časova ne bi trebalo unositi ove namirnice, jer se one teško vare, pa tokom noći možete imati problema sa želucem. n

Da li imate problema sa varenjem ? Ukoliko se hrana duže nego što je uobičajeno zadržava u crevima stvaraju se gasovi, što dovodi do nadu-tosti i samim tim stomak postaje veći. Ovaj problem možete rešiti na više načina, korišćenjem čajeva ili lekova za poboljšanje varenja, ali i bez ikakvih pomagala, na vrlo jednostavan način. Nakon jela, lezite i opustite se, a zatim dlanovima blago masirajte stomak. Ovaj spoljni podsticaj ubrzaće rad creva i pomoći da se varenje normalizuje.

Jedite svež peršun ! Peršun sadrži materi-je koje pomažu učvršćivanju tkiva, pa je savršen za zatezanje mišića tokom dijete. Jer, nije dovoljno da smanjite težinu, ako se ne zategnete, bićete mlitavi i efekat mršavljenja neće biti zadovoljavajuć. Peršun možete staviti u supu, u salatu, u bilo koje jelo, ali je još efikasniji ako od njega napravite čaj.

Kako do vitke linijeFITNESS

6 Oktobar 2011.

ZDRAVLJE

Trudnice treba da jedu za dvoje I s t i n a i l i z a b l u d a ?

Tačan odgovor je i DA i NE, jer ni jedna trud-nica ne treba da jede duplo više, ali zaista treba da unosi više hranljivih materija iz svih grupa hrane. Dobro izbalansirana ishra-na trudnice treba da sadrži mleko i mlečne proizvode, žitarice, voće, povrće, meso, ribu, masti i ugljene hidrate. Sve ovo treba unositi svakog dana, u pravilnom odnosu, da bi se obezbedila neophodna energija.

Izraženo u procentima, otprilike 10% kalorija koje se pretvaraju u energiju, treba da potiče od proteina. Njih najviše ima u mesu, ribi, ja-jima, mleku i mahunarkama. Masti treba da obezbede oko 35% energije, a mastima su bogati puter, ulje, mlečni proizvodi i orašasto voće. Ostatak bi trebalo da se obezbedi iz hleba, testenine i žitarica, bogatih ugljenim hidratima.

Osim zdrave hrane, trudnice bi trebalo da un-ose dodatne vitamine i minerale. Tokom prva tri meseca trudnoće, a po mogućnosti i pre zatrudnjivanja, žene bi trebalo da uzimaju folnu kiselinu. Folna kiselina pripada grupi B vitamina i takođe je poznata kao vitamin B9. Veoma je bitna u izgradnji nervnog sistema bebe.

Prirodni izvori folne kiseline su mahunarke, voće, zeleno povrće, narandžin sok, pirinač, i sl. Trudnicama se preporučuje unos od 400 mikrograma folne kiseline na dan u prva tri meseca trudnoće, i ukoliko je trudnoća planirana, i dva meseca pre začeća. n6 Oktobar 2011.

7Oktobar 2011.

8 Oktobar 2011.

9Oktobar 2011.

Kako da svoj dnevni boravak učinite prijatnim mestom za sebe, svoju porodicu i pri-

jatelje, ako je taj prostor mali i u njemu se osećate skučeno? Važno je znati da broj kvadrata nije presudan i da relativno mali prostor, ako se dobro uredi, može da izgleda veoma lepo i da vam pruži udobnost kao i bilo koji prostor većih dimenzija.

Najvažnije činjenice koje tre-ba imati na umu prilikom uređenja dnevnog boravka

sa skromnijom kvadraturom, jeste

da pre svega, takav prostor ne tre-ba pretrpavati. Drugim rečima, odaberite nekoliko neophodnih ko-mada nameštaja koji nisu glomazni i rasporedite ih tako da zauzmu što je moguće manje prostora. U malom dnevnom boravku je dobro imati ko-made nameštaja koji mogu da se sk-lope ili upakuju jedan u drugi, a da se koriste po potrebi. Ipak, ključni fak-tor je svetlost! Da se u manjem pros-toru ne biste osećali klaustrofobično, unesite u njega svetlost. Najbolje je da to bude prirodno svetlo, ali ako to

Dnevna soba male kvadratureUREĐENJE PROSTORA

Slika 1.

10 Oktobar 2011.

nije moguće, ubacite što više lampi, svetiljki, sijalica. I naravno – svetle, pastelne boje, puno bele, bež, svetlo plave...

Prostoru na slici 1, veliki pro-zor obezbeđuje neophodnu količinu svetlosti, a za veče, tu

je svetiljka sa plafona, stona lampa kao i velika podna lampa. Nameštaj tople žute boje, dekorisan je belim jastucima koji se odlično slažu sa be-

lim zidovima i belim zavesama. Pod je takođe svetle boje, boje prirodnog drveta, što celoj prostoriji daje utisak topline. Iako mali, ovako uređen pros-tor sigurno će učiniti da se u njemu osećate prijatno. Prostrani dvosed i kauč nasuprot njemu obezbeđuju dovoljno mesta za sedenje čitave porodice, popodnevno leškarenje, ali na njima može da se smesti i više osoba, kada vam dođu gosti.

UREĐENJE PROSTORA

11Oktobar 2011.

UREĐENJE PROSTORA

Ovaj dnevni boravak (Sli-ka 2.) takođe je oprem-ljen u pastelnim bojama,

pre svega u boji drveta. Vrlo praktičan komad nameštaja je set od tri stočića, koji se ko-riste po potrebi, a inače stoje jedan ispod drugog i ne zauz-imaju mnogo mesta. Televizor je malo predimenzioniran za ovoliku prostoriju, ali dobro je uklopljen ispred belog zida, na kome sem njega nema ničeg drugog. Ovako organizovan prostor dozvoljava korišćenje dodatnih stolica, klub-fotelja

ili taburea, da biste mogli da ugostite prijatelje.

Prostorija dobija dovoljnu količinu dnevne svetlos-ti od velikog prozora, a

svetli tepih i pod boje drveta još više „osvetljavaju“ prostor i doprinose prijatnoj atmosferi. Utisak skučenosti izbegnut je i time što nema nepotrebnih de-talja. Nekoliko ukrasnih jastuka i sušeno cveće u uglu su sas-vim dovoljni da daju lični pečat ovom dnevnom boravku, a da ne zauzmu previše mesta.

Ako želite da vaš dnevni bora-vak izgleda viši nego što zapravo jeste, možete se poslužiti malim

lukavstvom. Naime, vizuelno ćete dobiti na visini ukoliko zavese post-avite na garnišne pričvršćene za pla-fon. Odaberite zavese koje će sezati do poda, pa ćete na taj način stvoriti iluziju izdužene, visoke prostorije. Nar-avno, zavese treba da budu svetle, da ne biste postigli kontra-efekat. Ako još od istog materijala napravite ukrasne jastuke, utisak će biti potpun. n

Slika 2.

Slika 3.

12 Oktobar 2011.

VIKEND U ...

Vikend u

Kada se umorite od gradske buke i poželite da umesto zujanja svog

računara čujete zvuk cvrčaka, da umesto zidova kancelarije gledate zelenilo koje sa na horizontu spaja sa nebom, da se potpuno isključite i posvetite sebi – uputite se u etno kuću „Đeram“ u Mokrinu...

Desetak kilometara severno od Kikinde, nalazi se Mokrin. Ovo

selo nije isto kao druga, i baš zbog te njegove posebnosti, treba da ga posetite. Mokrin je poznat po nizu zanimljivih manifestacija koje su os-mislili, i već decenijama organizuju maštoviti Mokrinčani. U februaru se mokrinski sokaci skroz zabele, malo od snega—više od jata gusaka koje se gegaju ka svojoj olimpijadi - “Svetskom prvenstvu u borbi gusk-ova”. Ovo takmičenje u nadmetanju gusana je pod zaštitom UNESCO-a i samo je jedna od specifičnosti ovog banatskog sela. Mokrinčani su još jednu svoju tradiciju lukavo pro-glasili svetskim prvenstvom pa tako imaju i “Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima”. Svakog uskrsa u

Mokrinu se ofarba nekoliko hiljada jaja, a takmičari nisu samo ovdašnji, već dolaze iz celog sveta. Memorijal “Miroslav Antić” je važan kulturni događaj u Mokrinu ali i šire, gde se 24. juna svake godine još od 1986. na mokrinskom trgu okupljaju pesnici i glumci da bi kazivali Mikine stihove.

Za one koji su poštovaoci dobre kapljice i bogate trpeze, važno

je naglasiti da je Mokrin nadaleko poznat po svojim vinima, speci-jalnom lisnatom siru, šunkama, štrudlama i ostalim banatskim đakonijama. Sve ovo, uz dobre tamburaše i pravi doživljaj minulih vremena, doživećete u vojvođanskoj

Mokrinu

13Oktobar 2011.

VIKEND U ...

oazi mira i spokoja, tamo gde su sa-tovi stali i vreme usporilo, a priroda uređuje život - u etno kući “Đeram”

u Mokrinu.

Etno kuća „Đeram“ nalazi se na kraju sela, u ulici Ige Dobrosavlje-

va br.13, baš tu, u Mokrinu. Na samo 120 km od Beograda, 100 km od Novog Sada, na 60 km od Subotice, na svom imanju dočekaće vas gosn Dragiša Radojčić i supruga mu Zora. Oboje fakultetsko obrazovani, posle decenija rada, odlučili su da napuste gradsku vrevu i u seoskom miru nas-tave svoj život, ali i posao. Kupili su staru seosku kuću, sagrađenu davne 1925. godine od naboja, veličine 150 m² sa sledećim rasporedom : pred-nja soba, sredja soba, stražnja soba, kuhinja, komora i prostorija za umi-vanje i kupanje, konk (terasa) i štala. Nakon rekonstrukcije kuće i pret-varanja nekadašnje štale u atelje za

izradu grnčarskih i predmeta od drve-ta, danas sam objekat i ambijent oko objekta podsećaju na salaš. Okućnica je površine 18500 m² i ograđena je. U navedenom prostoru izgrađena je „trščara“ sa etno postavkom veličine 100 m². Kapacitet „trščare“ je oko 100 mesta za sedenje. U navede-nom prostoru možete dobiti po želji banatski fruštuk, domaći ručak ili užinu. Poseban objekat je naprav-ljen da se u njemu priprema zimnica i peče rakija na stari, tradicionalni način. Etno kuća „Đeram“ domaćin je i umetničkim kolonijama i radioni-cama, kao i raznim poslovnim sas-tancima i seminarima.

Ipak, pre svega, osnovna namena ovog imanja i namera domaćina,

jeste da vam omoguće odmor i opuštanje, koje nam je danas svi-ma neophodno. Čim prođete kroz kapiju ove etno kuće, osetićete se kao da ste se vratili kroz vreme.

14 Oktobar 2011.

Vredni domaćini uložili su mnogo truda da sačuvaju originalni izgled stare, banatske kuće pa su tako, sav nameštaj kao i predmeti koji se u kući nalaze, originalni, stari pred-meti, koje su oni godinama strpljivo sakupljali. Tako ovde možete videti gramofon sa početka prošlog veka, za koji je čak sačuvana i jedna ploča, pa možete i čuti kako je to nekada zvučalo. Stari porodični portreti gledaju vas iznad starinskih kreveta, opremljenih uštirkanom, vezenom posteljinom. Uređene staze i cveće u dvorištu, odlična su scenografija za odmor na ležaljkama i drvenim klu-picama.

A kada vas opije svež seoski vazduh, očekuju vas davno zaboravljena

banatska jela. Predjelo se obično sas-toji od ’leba i masti, kao i džigernjače, krvavice i švargle, uz čvarke, domaću kobasicu i slaninu. Tu je i specijalni mokrinski sir, vrlo posebna vrsta, jer

se pravi tako što se masa rastanji kao testo i urola, pa dobijete rolne lisnatog sira, izvanrednog ukusa. Na-kon predjela, obično se služi supa sa prepeličjim jajima ili supa od kupusa. Posle toga vas očekuje glavno jelo, rinflajš, sarma, gulaš ili neka kombi-nacija mesa sa različitim dodacima, uz puno sveže, domaće salate. Tek kada probate pravi, domaći, mokrin-ski paradajz, shvatićete šta ste do sada kupovali u supermarketima. Ručak se zaliva domaćim vinima, a na kraju vas čekaju štrudle, krofne,

kitnikes i slične domaće poslastice.

Ako želite da bar na trenutak zabo-ravite gradsku gužvu, osetite mir i

opuštanje, Mokrin je pravo mesto za vas. „Đeram“ je zanimljiv u bilo koje doba godine, pa tamo možete proves-ti vikend sa prijateljima i porodicom, odmoriti se i vratiti kroz vreme, u autentičnom vojvođanskom selu.n

VIKEND U ...

15Oktobar 2011.

16 Oktobar 2011.

17Oktobar 2011.

Činjenica da grad nosi ime po reci koja uopšte ne protiče kroz njega, već je sama po sebi dovoljno intrigantna i budi radoznalost. Temišvar je ime dobio po reci Tamiš (Timiš), a reka koja protiče kroz ovaj grad je Begej! Razlog je ispre-pletenost ove dve reke u prošlosti, čiji su tokovi kasnijom izgradnjom kanala odvojeni, i tako je to i danas. Tamiš je otišao, a Temišvar je ostao.

Svi oni koji su u Temišvaru poslednji put boravili 90-tih, kada je on uglavnom bio sedište šverca u regionu Banata i masovno posećivan od strane turista naoružanih kanisterima za benzin, vero-vatno ovaj grad ne bi ni prepoznali. Od zapuštenog, mračnog post-socijalističkog grada, Temišvar se transformisao u mod-ernu, evropejsku metropolu, koja pleni kombinacijom starog i novog. Prvo što ćete zapaziti kada uđete u grad, osim sjajne putne infrastrukture, jeste veliki broj zelenih površina. Parkovi i uređeni travnjaci su svuda, i značajno neutrališu buku velikog grada, četvrtog po veličini u Rumuniji.

RAZGLEDNICA

Razglednica

Temišvar

18 Oktobar 2011.

Ako vas put nanese u Temišvar, ne propus-tite da obiđete staro gradsko jezgro, gde se nalaze najzanimljivije istorijske znamenito-sti. Najznačajnija su tri velika trga, na koji-ma se, lepo „upakovani“ u stare barokne zgrade, nalaze restorani, kafići i gostion-ice. Ono što je posebno zanimljivo, jeste činjenica da se u kafićima ne pušta glasna muzika, tako da jedan do drugog uspešno rade potpuno različiti ugostiteljski objek-ti i muzika iz jednog ne smeta gostima u drugom. Na Trgu Ujedinjenja, nalaze se glavna rimokatolička katedrala, Srpska sab-orna crkva, ali i brojne palate. Trg Pobede, ili kako ga popularno nazivaju Trg Opera, jer se na jednom njegovom kraju nalazi velelepna zgrada temišvarske opere, novi-jeg je datuma, duguljastog oblika, a nasu-prot operi nalazi se Mitropolija rumunske pravoslavne crkve. Ovaj trg krasi nekoliko fontana i veliki broj zelenih površina. Trg Slobode krase stara Gradska kuća, i veliki broj kipova.

Ako baš niste ljubitelj starina, obavezno u Temišvaru posetite Julius mol, ogromni tržni centar, gde je svoje mesto našao veli-ki broj poznatih svetskih brendova. Uprkos grandioznosti samog objekta i zvučnim im-enima proizvoda u njemu, cenu su na nivou onih u tržnim centrima u Beogradu. Osim prodavnica, tu je i veliki broj restorana kao i mesta za zabavu, za decu ali i za odrasle. Takođe, svi oni koje zanima šoping, treba da znaju da u Temišvaru postoji značajan broj italijanskih firmi, pre svega fabrika odeće i obuće, pa i brojne outlet prodavnice, gde možete kupiti brendirane proizvode po znatno nižim cenama.

RAZGLEDNICA

19Oktobar 2011.

Nemojte se iznenaditi ako u Temišvaru u prolazu čujete srpski jezik, jer je upravo ovaj grad sedište srpske nacionalne manjine u Rumu-niji, i po poslednjem popisu ima ih oko 22.000. Sa Rumunijom nas vezu-ju tradicionalno dobri odnosi, vero-vatno zahvaljujući i činjenici da su Rumuni jedini naši susedi sa kojima nismo ratovali. Rumuni su ljubazni i sa posebnom pažnjom se ophode prema strancima. Ako u Temišvar dođete kolima, primetićete koliko su vozači predusretljivi i spremni da vam pomognu. Zastaće da vam omoguće da se uključite u saobraćaj, strpljivo sačekati ako ste zapeli u nepozna-toj ulici, i bićete iznenađeni koliko je zvuk automobilske sirene redak u ovom gradu. Ako pak odlučite da

ne koristite sopstveni prevoz, bez dvoumljenja odaberite taksi, jer je izuzetno jeftin. Vožnja sa jednog na drugi kraj grada košta oko 10 leja (40 leja = 10 eura). Nakon perioda visoke inflacije, naši susedi odlučili su da „skinu“ nule sa svojih novčanica, i ti novi apoeni nazivaju se RON. Dakle, ako vidite cenu iza koje piše RON, znajte da je to vec pomenuti lej.

Na kraju ovog kratkog predstavljanja Temišvara, pozivam vas da ga pose-tite i upoznate naše susede, i to na samo 3 sata vožnje od Beograda. Verujte, nećete se pokajati, bilo da odlučite da tamo provedete nekoliko dana, ili da odete na jednodnevni iz-let. n

RAZGLEDNICA

20 Oktobar 2011.

Dragica je direktorka filijale Delta Generali osiguranja u Vršcu. Kaže,

a mislim da možemo da joj veruje-mo, da je taj posao veoma naporan i zahtevan, da traži da mu se maksi-malno posvetite, ali i da je upravo to ono što nju gura napred i daje joj motiv za akciju. Ona je menadžer grupi saradnika, sa kojima sarađuje

- a ne naređuje, koje motiviše – a ne ignoriše, kojima je oslonac – a ne „gazda“. Saradnici je veoma poštuju i cene njeno znanje i iskustvo, što do-kazuju odlični poslovni rezultati ove filijale. Posao joj je takav da joj se putevi često ukrštaju sa različitim lju-dima, i upravo njen suptilni način ko-munikacije omogućava joj da sa svi-

PROFIL

Kada upoznate Dragicu Radić, ne možete a da ne primetite ogromnu količinu pozitivne energije koju ona emituje. Nasme-jana, vedra, uvek puna ideja i spremna na akciju, prenosi svoj entuzijazam na sve oko sebe.

Sigurna u osiguranje

21Oktobar 2011.

PROFIL

ma njima ostvari pre svega kvalitetan međuljudski odnos, a onda naravno i uspešnu poslovnu saradnju.

Ali, nije uvek bilo tako... Gđa Radić je, nakon završene srednje škole,

započela karijeru kao radnica u vršačkoj farmaceutskoj kompaniji „Hemofarm“, gde je provela 8 go-dina. Nakon toga, radi 6 meseci u fabrici obuće „Imo“, a zatim kao trgovkinja u jednoj prodavnici preh-

rambene robe. Nakon 9 godina uspešnog rada, ova poznata trgovinska firma zatvara svoje maloproda-jne objekte i Dragica, kao i njene kolege, ostaje bez posla. Sin na fakultetu, kćerka koja kreće u sred-nju školu, i samo jedna plata, njenog supruga Sr-dana...

Teška vremena traže od nas da donosimo

teške odluke... Kuda i kako dalje, bez zaposlenja, bez visokog obrazovanja, sa 40 godina, u vreme kada ni mlađi i školovaniji nisu mogli da se zaposle? Igrom slučaja, saznala je da jedna osiguravajuća kuća otvara svoju filijalu u Vršcu i da su im potrebni agenti osiguranja. Kada se

danas seti tog vremena, nasmeje se i kaže: „Ništa nisam znala o osigu-ranju, ništa o tehnikama prodaje, vrlo malo o psihologiji kupaca... Ono što sam znala je da osiguranja pono-vo počinju da funkcionišu u Srbiji, da u odnosu na njih vlada ogromno nepoverenje, da će biti jako teško raditi ovaj posao, tim pre što nisam lično poznavala niti jednu osobu za koju sam mogla da tvrdim da će hteti da se osigura...“

22 Oktobar 2011.

Dovoljan razlog da se odustane, zar ne? Ali Dragica Radić nije odust-

ala. Nešto zbog urođene tvrdogla-vosti, nešto zbog želje da se dokaže, a najviše zbog toga što je želela da doprinese kućnom budžetu, počinje da radi kao agent osiguranja. Iako najteži, ti prvi dani su joj bili i naj-zanimljiviji. Upoznavala se sa nečim potpuno novim, išla na treninge i obuke, učila kako da pristupi poten-cijalnim klijentima, učila o vrstama osiguranja, pravima i obavezama osiguranika... U teoriji, svako pi-tanje imalo je svoj logičan odgovor, svaki problem adekvatno rešenje, svaka nedoumica jasno objašnjenje. U praksi, naravno, bilo je mnogo drugačije. „Najteže je bilo boriti se sa nepoverenjem ljudi kojima sam nu-

dila osiguranje. Bilo je to vreme kada su se svi još dobro sećali raznih prevara i manipulacija, tako da je bilo veoma teško prići ljudima i naći način da im se prezentuje ponuda.“ Kada je pitamo kako je uspevala to da prev-lada, kaže: „Puno toga naučili smo na obuka-ma, ali mnoge od tih priča „ne piju vodu“ u stvarnom svetu. Zato

sam, jednostavno, učila u hodu. Nisam dozvoljavala sebi da ponavl-jam greške. Pamtila sam reakcije lju-di na određene situacije, pitanja na koja u prvi mah nisam umela da od-govorim, i svaki moj sledeći razgovor bio je uvek bolji od prethodnog. O, da, bilo je i suza, razočaranja, stvar-no teških situacija, ali želela sam da uradim nešto sa svojim životom, da mogu ponosno da stanem sama pred sebe, i kažem – to je to, uspela si!“

Nakon što je 3 godine „pekla zanat“, gđi Radić se ukazuje prilika da

konkuriše za poziciju direktora filijale osiguranja Delta Generali, koja je u to vreme otvorena u Vršcu. Naravno, ona tu priliku ne propušta, i od pre

PROFIL

23Oktobar 2011.

5 godine je na poziciji prvog čoveka, tačnije - prve žene ove kuće. Ono što uvek naglašava kada priča o svojoj kari-jeri jeste bezrezervna podrška porodice, bez koje, kako kaže, nikada ne bi uspela.

Opušta se uz laga-nu muziku, grupu

„Magazin“ na primer, a ono malo slobodnog vremena koje ima, pro-vodi čitajući knjige i družeći se sa prijateljima. Žali što nema više vre-mena, jer voli da putuje i upozna-je nove destinacije. Čitateljkama preporučuje knjigu „Kako je kaluđer prodao svoj ferari“, jer smatra da je puna dobrih saveta za sve one koje, kao i ona, žele da nešto postignu u životu.

Kada smo je pitali koje je njeno najveće dostignuće, rekla nam je

da je to upravo ova pozicija na kojoj se sada nalazi, ali ima naravno još planova i želja za budućnost. Neki od ciljeva su joj da napreduje u po-slu, da prenese svoje iskustvo svojim saradnicima, i da doprinese finansi-jskoj stabilnosti svoje porodice. Na

privatnom planu, želi da pruži veću podršku svom suprugu, srećna je jer je njihov sin Ivan nedavno diplomirao i zaposlio se, i sada sa nestrpljenjem očekuju diplomu kćerke Branislave.

Za Dragicu Radić je, kako ona to kaže, najveći iza-

zov uleteti u posao pun neizvesnosti. Ona je to ura-dila, i nije se pokajala. Svim čitateljkama poručuje: „Sva-ki problem je rešiv, samo ga treba staviti na pravo mesto. Samo hrabro napred i ne dozvolite da drugi upravljaju vašim osećanjima!“

PROFIL

24 Oktobar 2011.

KAKO PREŽIVETI ŽIVOT

S obzirom da imamo ambiciju da se razlikujemo od standardnih ženskih magazina i po tome što ćemo se baviti nekim ozbiljnim, životnim temama, jedan deo magazina posvetićemo temi koja se neizostav-no sama nameće – nezaposlenost. Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje broj nezaposlenih u Sr-biji je oko 730.000, a po nezvaničnim podacima ta cifra je još veća i dostiže milion. Još je tužnija statistika da u ovoj neslavnoj trci prednjače žene, te da je nešto više od 50% nezapo-

slenih predstavnica nežnijeg pola.Kada se objektivno sagleda situ-acija na tržištu rada, jasno je da se ove zabrinjavajuće cifre neće uskoro promeniti, uprkos naporima Nacio-nalne službe za zapošljavanje. Iako ova institucija ima razne programe kroz koje pomaže nezaposlenima da aktivno traže posao, rezultati nisu preterano ohrabrujući, jer po-sla jednostavno nema. Pa šta onda raditi? Jeste li razmišljale o tome da započnete svoj biznis?

Izboriti se sa

nezaposlenošcu

25Oktobar 2011.

KAKO PREŽIVETI ŽIVOT

Kada se i zašto žene odlučuju da se okušaju u sopstvenom biznisu? Istraživanja pokazuju da žene ne započinju posao gonjene ambicijom da im se ime nađe na listi najpoznati-jih, najuspešnijih, najbogatijih... One postaju preduzetnice jer ne uspevaju da se zaposle, jer su ostale bez rad-nog mesta, ili zato što nakon razvoda nemaju drugog načina da obezbede opstanak sebi i svojoj deci. Žene započinju sopstveni biznis onda kada se nađu kriznoj situaciji, kada su u problemu, kada im okruženje ne pruža drugu mogućnost. Činjenica je da je većina žena, sadašnjih pre-duzetnica, pokrenula sopstveni bi-znis upravo u kriznim periodima jer su bile prinuđene da odgovornost za sopstvenu, i egzistenciju svoje poro-dice preuzmu na sebe. Zvuči čudno, ali krizne situacije su u Srbiji imale pozitivnije efekte na razvoj ženskog preduzetništva nego periodi stabil-nosti!Statistike pokazuju da su žene vlasnice ili suvlasnice petine srpskih preduzeća. Ove ohrabrujuće brojke ipak ne predstavljaju realnost, jer je veliki broj tih preduzeća samo registrovan na ime žena. Precizniji podatak je onaj koji upoređuje broj preduzeća u kojima je žena i vlasni-ca i direktorka. Tako dobijamo cifru nešto manju od 7.000 preduzeća, što predstavlja oko 10% svih registro-vanih pravnih lica u Srbiji.

Zanimljivo je da se ono kako obično zamišljamo poslovnu ženu, takođe često razlikuje od realnosti. Slika vit-ke, zgodne mlade žene, u brendira-nom kostimu, u preskupim cipelama, koja izlazi iz ogromnog automobila dok za njom ostaje miris parfema... Preduzetnica u Srbiji najčešće ima više od 40 godina, često nema vre-mena da se bavi svojim izgledom, razapeta je između poslovnih izazo-va i brige o deci i suprugu, kuvanja, pranja i ostalih svakodnevnih obave-za... Kada se govori ne samo o ženskom preduzetništvu, već o preduzetništvu uopšte, ono se u Srbiji najviše pom-inje u kontekstu rešavanja problema nezaposlenosti i otvaranja novih rad-nih mesta, te smanjenja siromaštva, a u mnogo manjoj meri kao o mogućnosti za ostvarenje profita, ostvarivanja kreativnih ideja ili kao o značajnom činiocu ekonomskog raz-voja. Ipak, u novijim strateškim dokumen-tima države razvoj preduzetništva se izdvaja kao jedan od glavnih ekonom-skih oslonaca razvoja. Vlada Srbije je početkom 2003. godine usvojila „Strategiju raz-voja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Republici Srbiji za period od 2003. do 2008.“ Osnovni cilj ove strategije jeste da pruži okvir za stvaranje održivog, konkurentnog

26 Oktobar 2011.

na međunarodnom tržištu i orijenti-sanog na izvoz sektora malih i sred-njih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu MSP sektor) u nared-nom petogodišnjem periodu. U tom cilju Vlada Republike Srbije kao osnovni strateški cilj definisala je razvoj MSP sektora do kraja 2007. uz povećanje ukupnog broja malih i srednjih preduzeća sa oko 270 000 (2002) na oko 400 000.• Davanje prioriteta razvoju sekto-ra koji značajno mogu da unaprede zapošljavanje i stimulišu ekonomski razvoj: prerada poljoprivrednihproizvoda, industrijska proizvodnja, turizam i elektronski biznis (e-biznis)• Jačanje organizovanog sistema podrške MSP sektoru razvijanjem kapaciteta institucija ovoga sistema na svim nivoima• Uklanjanje pravnih prepreka radu preduzeća i privatnih preduzetnikastvaranjem novog pravnog okruženja koji će olakšavati, a ne kao do sada otežavati razvoj MSP sektora• Implementacija reformi javnih usluga kako bi se poboljšala efikas-nost pružanja usluga i značajno smanjile administrativne i birokratske prepreke sa kojima se MSP sektor suočava• Povećanje konkurentnosti MSP sektora kroz programe za razvoj up-

ravljanja preduzećima i usvajanje sistema kvaliteta i inovacija• Jačanje veze između obrazovnog sistema i naučnoistraživačkog sistema MSP sektora• Stimulacija prodaje proizvoda i usluga MSP sektora na lokalnom tržištu boljim povezivanjem između velikih preduzeća i MSP aktivnosti kao što su podugovaranje, stvaranje uslova za veće učešće MSP sektora u javnim nabavkama i većoj prodaji potrošnih dobara iz MSP sektora• Kanalisanje sive ekonomije u re-dovne tokove• Promocija aktivnosti koje pomažu razvoju MSP sektora kroz stalnu medijsku kampanjuIpak, preduzetništvo podrazumeva stalnu borbu: za kupce, za dobavljače, za opstanak na tržištu, nedostatak slobodnog vremena, usaglašavanje privatnih i poslovnih obaveza... Žene koje vode svoj biznis često rade mno-go više od predviđenih 8 sati dnev-

KAKO PREŽIVETI ŽIVOT

27Oktobar 2011.

no, rade vikendom i najčešće ne ko-riste godišnji odmor. Ne mogu sebi da dopuste luksuz zvani bolovanje ili slobodan dan. Vremenom se ova slika menja nabolje, ali u početku, najčešće je potrebno 101% vreme-na, energije, volje, da bi se biznis pokrenuo i dao prve rezultate. Često ni to nije dovoljno, pa preduzetnica uprkos svim svojim naporima ne postiže zadovoljavajuće rezultate.Pa zašto bi onda neko poželeo da se bavi preduzetništvom???Kada je u pitanju žensko preduzetništvo u Srbiji, dva su os-novna razloga za otpočinjanje sopst-venog biznisa. Prvi razlog je nepostojanje alterna-tive! Žena koja već godinama čeka na zaposlenje, ili je izgubila posao i ne vidi mogućnost da se ponovo za-posli (najčešće zbog godina), počinje da razmišlja o preduzetništvu. Ako je pritom još i samohrani roditelj – ispunjeni su svi uslovi za jedan hrabar korak kakav je tzv „privatni biznis“. Drugi razlog je nezadovoljstvo dosadašnjim poslom. Žena koja nije zadovoljna zaradom, nivoom uključenosti u proces odlučivanja, koja smatra da je sposobna za više i bolje, rešava da „preuzme stvari u svoje ruke“.Statistike pokazuju da je daleko veći broj preduzetnica iz one prve

grupe i da počinju da se bave preduzetništvom jer im je to jedina mogućnost da obezbede egzisten-ciju sebi i svojoj porodici. Kakav je profil prosečne srp-ske preduzetnice - početnice? Ona ima između 40 i 50 godina, srednje stručne spreme, ima radnog iskustva u poslovima koji nisu menadžerskog tipa, nema sva potrebna znanja i iskustva potrebna za vođenje bizni-sa, ne zna pravni okvir za osnivanje preduzeća/radnje/agencije, i ono najvažnije – nema finansijskih sred-stava!Zbog svega navedenog, pre-

KAKO PREŽIVETI ŽIVOT

28 Oktobar 2011.

duzetnice najčešće biraju po-slove koji ne iziskuju velika ma-terijalna ulaganja, uglavnom su u sferi usluga, često su isti ili srodni kao oni kojima su se ranije bavile, mogu da se obavljaju od kuće i ne zahtevaju upošljavanje drugih lica. Koji su to poslovi? Knjigovodstvene usluge, usluge podučavanja, usluge čišćenja poslovnih i stambenih prosto-rija, ketering, i slično. Ovakvi po-slovi mogu da se rade od kuće, što znači da nema troškova za iznajmljivanje i održavanje po-slovnog prostora, te na taj način omogućavaju lakše startovanje i veću mogućnost opstanka u poslu. Preduzetnice koje imaju neki početni kapital, najčešće se upuštaju u poslove trgov-ine, jer za takav posao mora da se ima poslovni prostor, i nara-vno, određena količina novca za nabavku robe. Prva dva pitanja koja se sama po sebi nameću u ovoj priči su: da li Vi imate potrebu da postanete preduzetnica i da li ste u prilici da ispunite neophodne uslove za započinjanje posla? Na ova pitan-ja odgovorićemo u idućem broju magazina FRAJLA...

KAKO PREŽIVETI ŽIVOT

Bili su skladna četvoročlana porodica. Onda su na svet došli i blizanci, a sa nji-

ma i sve obaveze koje idu sa bebama. Od muža „koji se poželeti može“ postao je ćudljiv i nepredvidiv. U početku je pomalo gunđao zbog svih zaduženja koja su mu pripala a potom je počeo da ih izbegava... Ostajao je duže na poslu, pravdajući se da će tako dobijati stimulaciju za prekovre-meni rad, odnosno novac koji im je bio neophodan, jer supruga nije radila a njih je sve više.

Bio je ovo početak, početak kraja za Anu. Isprva je pokušavala da sve u

kući bude u savršenom redu, jer je njemu jako smetao nered, dečija galama, posete

JEDAN ŠAMAR JE PROMENIO SVE…

29Oktobar 2011.

PRAVNI SAVETI

njenih prijateljica, i u tome je uspevala skoro desetak godina, dok je na njenu fakultetsku diplomu padala prašina a i ona ju je skoro zaboravila. Izgubila je osmeh, veseli pogled, njene savršene lokne su se ispravile, glas joj je utihnuo a potom ga je skoro „izgubila“. Duboki grub glas njenog supruga bio je jedini zvuk koji je odzvanjao njihovom kućom, kao i njegovo nezadovoljstvo i bes.

Deca su rasla, i odrasla dovoljno da bi znala da kada tata dođe kući mora

biti mrtva tišina, a kada još i popije bolje bi bilo i da ne izlaze iz sobe. Isto je važilo i za nju - ženu senku, ženu koja je pri svakom pogledu izazivala sažaljenje.

Stidljivo i tiho mora-la bi da ga zamoli za po koji dinar ne bi li uspela da sakupi nešto novca da kupi neophodne stvari za kuću i decu.

Tako je bilo iz dana u dan, iz meseca

u mesec, iz godine u godinu... Suze, jeca-ji, strah, strepnja za nju i za decu. Znala je da nema gde, zna-la je da nema novca, znala je da nema nikoga svoga ko bi joj pomogao i zato je ćutala i trpela.

Na dan njihove porodične slave

sve je bilo pripremljeno onako kako su običaji nalagali, a on je došao iz crkve i iznerviran gužvom u saobraćaju, počeo sa vrata da galami, kritikuje sve što je uradila i spremila, da bi na kraju srušio sve sa stola, bacio ikonu, polomio pokućstvo i optužio nju da je, po ko zna koji put ona sve upropastila. Iako je zna-la da je bolje da mu se ne suprotstavlja kada je u takvom raspoloženju, ipak ga je zamolila da bar danas, na krsnu slavu, bude mir u kući. I tada se desilo - udario joj je šamar.

I dok su joj se mešali osećaji nemoći i jada, dok ju je srce probadalo a suze

nekontrolisano tekle, Ana je odlučila da to bude njegov poslednji šamar koji je primila. Za sve dosadašnje postupke uvek je nalazila opravdanje, ali za ovaj nije imala. Pošto je većinu vremena provodila u kući uz televiziju, Ana je uspela da primi i shvati poruku koju su upućivali svi oni koji se bore protiv nasil-ja, a posebno protiv nasilja u porodici. Stoga je spas potražila prvo u Centru za socijalni rad u svome mestu, a potom je bila smeštena u Sigurnu kuću zajedno sa svoje četvoro dece.

Ovo je samo deo priče žene koje je rek-la nasilju NE!

U Srbiji ne postoji pouzdana statistika o tome koliko je žena žrtava nasilja

u porodici. Prema jednom ispitivanju nevladinih organizacija, svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje, dok svakoj četvrtoj preti nasilje.

JEDAN ŠAMAR JE PROMENIO SVE…

30 Oktobar 2011.

U tabeli su su samo neke od “dilema” da li je to što se ženi dešava nasilje

ili uobičajeni, svakodnevni porodični život, te da li je on nasilnik ili samo su-prug koji je možda malo ljut….

Statistike govore da žene koje trpe nasilje u proseku sedam puta

pokušavaju da napuste nasilničku vezu, pre nego što to na kraju uspeju to i da urade. A kada se “ odvaže” da učine ONO PRAVO pitanje je kuda i kako dalje?!

Za početak, žrtva može pozvati policiju ili hitnu pomoć, kao institucije koje su

tu, za brzu i urgentnu intervenciju. Na taj način, nasilnik će, uz hitnu interven-ciju biti odvojen od žrtve i to bi pred-stavljalo tu prvu, primarnu zaštitu za samu bezbednost žrtve. Uz potvrdu o

nanetim povredama i svedočenju same žrtve, državni organi (tužilaštvo i sud) brzo, efikasno i pravično mogu nasil-nika oglasiti krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici (čl. 194 Krivičnog zakonika Srbije) i primeniti adekvatnu kaznu. Veoma je važno ne odustati, već izdržati i sprovesti proces do kraja. Čovek koji vas maltretira, psihički ili fizički, nije više vaš muž, vaša ljubav, otac vaše dece, već nasilnik od koga se treba braniti na sve zakonom doz-voljene načine.

Zato drage moje, ne žmurite, na okrećite glavu, ne gurajte pod te-

pih patnju i bol koju vam ON nanosi. Sakupite snagu, ponovo zavolite sebe, poštujte sebe i izborite se da svaka kuća bude sigurna!n

PREDRASUDE IZ NAŠEG ISKUSTVANasilje se dešava samo drugima i nasilnici su ličnosti iz drugog okruženja, nikad sopstvenog.

Nasilnici su obični ljudi koje svakodnevno srećemo i koji van porodice nisu agresivni.

Nasilje podrazumeva samo upotre-bu fizicke sile.

Pored fizičkog nasilja, nasilje je i sve ostalo što lomi volju i sprečava ženu u svim aktivnostima i slobodama.

Žrtve nasilja svojim ponašanjem provociraju nasilnike.

Žrtve nasilja često i ceo svoj vek utroše boreći se da se nasilje prekine pokušavajući da se ponašaju u skladu sa željama nasilnika. Ćutanje o nasilju je posledica straha od nasilnika, sramote i osude okoline.

Žrtve nasilja nikada ne napuštaju nasilnika.

Žene žrtve nasilja pokušaju da napuste svoje partnere u proseku od 7 do 11 puta pre nego što u tome uspeju.

Nasilje se uvek vrši pod dejstvom alkohola.

Alkohol je prisutan u 48% slučajeva prijavljenog nasilja, povećava okrutnost i učestalost nasilja, ali nije uslov za nasilje.

Nasilje čine socijalno ugrožene os-obe, osobe sa margine i sl.

Nasilje se događa u svim društvenim i socijalnim strukturama bez obzira na obrazovanje i ekonom-ski status porodice.

PRAVNI SAVETI

Kako promeniti gumu

31Oktobar 2011.

MUŠKI SAVETI

Kako promeniti gumu

Da vam se nikada više ne bi dogodi-lo da vam kažu: „I ti si neki vozač, ne umeš ni gumu da promeniš“, za ovaj broj smo tražili MUŠKI SAVET upravo na tu temu!

Ipak, pre nego što se dogodi da guma pukne i da je neophodna zame-na, treba da znate da postoji nekoliko koraka koji nam mogu pomoći da do toga uopšte ne dođe.

Jednom nedeljno, ali obavezno pre nekog dužeg putovanja, obavezno pregledajte gume na svom auto-mobilu! I nemojte tragati samo za oštećenjima, već obratite pažnju na to da li su šare dovoljno duboke i da li su gume adekvatno naduvane. Sve ovo je veoma značajno, jer gume čije su šare pliće od 2 mm, ili su prepump-ane, ili nedovoljno napumpane, utiču na bezbednost vaše vožnje. Gume koje ne leže dobro na podlozi, umanjuju efikasnost kočenja i mogu da dovedu do nestabilnosti auto-

mobila tokom vožnje. Dubinu šara još i možete da procenite vizuelno, ali da li je pritisak u vašim guma-ma odgovarajući bez odgovarajuće opreme mogu da znaju samo pro-fesionalci, sa dugogodišnjim iskust-vom. Ako ne spadate u tu kategoriju, najbolje je da s vremena na vreme odete kod vulkanizera ili na neku bolje opremljenu benzinsku pumpu, gde će vam proveriti pritisak u guma-ma. Za par minuta znaćete kakva je situacija, da li je potrebno dodatno naduvati gume ili ih ispumpati, što može biti učinjeno na licu mesta.

Ipak, šta nam je činiti ako primetimo da je neka od guma probušena? Ako je auto parkiran, nemojte kretati sa njim, jer dovodite u opasnost i sebe i ostale učesnike u saobraćaju. Ako problem nastane tokom vožnje, na-jpre treba znati kako da prepoznate da nešto nije u redu sa gumom, jer ako ne odreagujete na vreme može da se desi da guma eksplodira tokom

32 Oktobar 2011.

vožnje što može biti vrlo opasno. Ako tokom vožnje osetite da vam se auto zanosi, da „beži“ na jednu stra-nu, iako nema oštećenja na putu, usporite i zaustavite se pored puta. Nemojte menjati gumu u zaustavnoj traci, već se sklonite sa puta. Ugas-ite auto, podignite ručnu kočnicu, upalite sva četiri migavca, stavite trokut iza vozila, i možete početi. Važno je znati da zapravo ne men-jate samu gumu, već ceo točak. Ovo naravno, podrazumeva da u autu imate rezervni točak i potreban alat!

• Svi putnici treba da izađu iz vozi-la, da bi ono bilo što lakše. Ako imate čelične naplatke, najprije odstranite poklopac na točku koji menjate. Na-kon toga otpustite matice točka za pola kruga (ključem koji je sastavni deo opreme vozila). Ako ne ide ru-kom, pomozite težinom svoga tela.

• Namestite dizalicu ispod vozila kod mesta za dizanje najbliže točku koji se menja (gde se nalazi tačka za

dizanje opisano je u priručniku vozi-la). Budite sigurni da ste postavili dizalicu tako da ne može da se do-godi da auto padne.

• Kad se vozilo počne odizati od tla namestite rezervni točak ispod vozi-la kao osigurač u slučaju da dizalica popusti. To se može dogoditi i na ravnom i zato se NIKADA NE SMETE PODVLAČITI POD VOZILO! Kada se točak odvojio od podloge, odvrnite matice dijagonalnim redosledom, skinite ih i ostavite na sigurno mesto da ih ne izgubite.

• Skinite točak i položite ga pod vozilo. Potom uzmite rezervni točak i namestite ga na mesto onoga kojega ste upravo skinuli. Namestite matice obrnutim redosledom od prvobit-nog skidanja. Zategnite matice samo toliko koliko možete rukom.

• Spustite dizalicu tako da točak dotakne tlo a zatim ključem čvrsto pritegnite matice. Izvadite točak is-pod vozila i do kraja spustite vozilo. Izvadite dizalicu i do kraja pritegnite matice.

Nakon toga možete nastaviti pu-tovanje, a čim vam se pruži prilika, otiđite kod vulkanizera, proverite jeste li dobro postavili točak i nara-vno, zakrpite ili promenite gumu na točku koji ste skinuli.

MUŠKI SAVETI

33Oktobar 2011.

Dress code ili pravila oblačenja, predstavlja niz standarda koje bi trebalo poštovati kada je reč o poslovnoj garderobi.

Iako mnogi od nas ova pravila doživljavaju kao narušavanje privat-nosti i nametanje tuđe volje, ipak bi trebalo priznati da ono što nosimo, kao i u privatnom životu, isto tako i u poslovnom govori o nama i poka-zuje naš stav prema onome čime se bavimo. Poštujući onu narodnu „Odelo ne čini čoveka“, mogli bi smo je dopuniti sa „...ali pokazuje njegov stil“.

Zamislite da se na pikniku u prirodi neka od dama pojavi u večernjoj haljini, sa večernjom šminkom, na visokim štiklama. U najmanju ruku, bilo bi nam smešno. Ili da se na rok koncertu neko pojavi u odelu, sa košuljom i kravatom. Složićete se, nije baš adekvatno. Isto je tako ne-prihvatljivo da se na poslu pojavlju-jemo u trenerci, papučama, u majici na bretele ili u šorcu. Jednostavno, svako mesto i prilika imaju određena pisana ili nepisana pravila, i sasvim je

za očekivati da se ona poštuju.

Pa, kako bi to trebalo da se oblači urbana, savremena, poslovna žena? Osnovna pravila ženske poslovne garderobe glase otprilike ovako:

• Košulja, suknja ili pantalone i sako• Zagasite boje• Uredna frizura• Dnevna šminka• Suknja ne kraća do iznad kolena• Štikle umerene visine• Ako nosite suknju, čarape su obavezne• Cipele ne smeju biti otvorenih prstiju

KAKO DA IZGLEDATE POSLOVNO ALI NE I DOSADNO...

OGLEDALCE, OGLEDALCE...

34 Oktobar 2011.

OGLEDALCE, OGLEDALCE...

35Oktobar 2011.

OGLEDALCE, OGLEDALCE...

Ovako izgleda standardni, klasični dress code za poslovne žene, ali po-slednjih godina ova pravila nisu više toliko kruta i svaka žena može da napravi kombinaciju koja će odgo-varati pravilima, a opet joj dozvoliti da se u poslovnoj garderobi osećaju dobro i privlačno. Dovoljno je da do-date malo boje, neki detalj, komad nakita i da bezlična poslovna gard-eroba dobije sasvim novi smisao.

Klasičan kostim sa pantalonama može dobiti potpuno novu dimenzi-ju kada se ukombinuje sa košuljom ili bluzom jarke boje. Ništa u ovoj kom-binaciji ne krši pravila, a žena koja ovo nosi oseća se zadovoljno, jer je pobegla iz sivila svog kostima.

Druga kombinacija je osvežena bluzom, koja iako siva, svojim specifičnim krojem daje ovoj odevnoj kombinaciji posebnu notu. Upotpun-jeno velikom tašnom sa detaljima u zlatnoj boji i jednostavnim, crnim cipelama, ovako odevena žena odiše poslovnošću, a opet cela kombinaci-ja nosi neki svojstveni, lični pečat.

Na gornjoj slici vidimo kako se od dva kostima i dve bluze mogu naprav-iti četiri izvanredne kombinacije koje se mogu nositi na poslu, ali i za izlazak preko dana. Kombinacija bele i maslinate boje vrlo je elgantna, i kada se dopuni diskretnim nakitom,

36 Oktobar 2011.

deluje veoma profesionalno. Iako svetle boje nisu potpuno u skladu sa „starim“ pravilima, kao što smo već pomenuli, granice se pomeraju i više uopšte nije neobično videti ženu

u poslovnom odelu svetlih boja, naročito u letnjim mesecima.

Ukoliko prilika nije previše zvanična, odnosno očekuje vas standardni rad-ni dan u kancelariji, možete sebi da priuštite još detalja koji se razlikuju od klasične poslovne garderobe. Ako umesto sakoa obučete zanim-ljiv prsluk i dodate nekoliko narukvi-ca, vaš stil će doći do izražaja a ipak nećete iskakati iz poslovnih stan-darda. Takođe, sako i košulja podvr-nutih rukama uz krupne, bezbojne perle, daju ovoj klasičnoj kombinaciji poseban šarm.

I na kraju, da zaključimo – sve je u detaljima! Zanimljiv komad na-kita, tašna ili ešarpa, učiniće da bu-

OGLEDALCE, OGLEDALCE...

37Oktobar 2011.

dete potpuno zadovoljne u naizgled dosadnoj odevnoj kombinaciji. Ima li išta klasičnije od bele košulje i crnog sakoa? Pogledajte kako potpuno ista odeća izgleda sasvim različito kada joj dodamo tri različite kombinacije detalja:

Izaberite jednobojnu garderobu i oživite je detaljima! Nećete na poslovni sastanak otići u crvenoj haljini, ali nema razloga da ne ponesete crvene cipele i detalje koji idu uz njih. Interesantan kaiš, tašna ili minđuše, u potpunosti mogu da promene vaš izgled.

Ovi detalji mogu ali ne moraju biti firmirani, da biste u njima uživali i osećali se moderno. Važno je da

njima razbijete „dosadu“, da se vidi da niste uniformisani i da imate svoj, poseban stil koji vas odvaja od dru-gih. Ipak, pre svega, vaša poslovna garderoba, kao i ona svakodnev-na, treba da vam bude prijatna za nošenje, od kvalitetnih materijala i da čini da se u njoj dobro osećate.

OGLEDALCE, OGLEDALCE...

38 Oktobar 2011.

RECEPT

Na originalnu rumunsku kuhinju uticali su susedni narodi, pre svega Nem-ci, Mađari i Srbi, tako da ona predstavlja zanimljivu internacionalnu kom-binaciju. Upravo zahvaljujući tom uticaju, jela koja se pripremaju u Rumu-niji, a posebno u banatskom delu, duž granice, vrlo su slična onima koja se pripremaju kod nas.

Predjela se obično sastoje od različitih vrsta sireva, salate i pršute. Poseban rumunski specijalitet je salata od plavog patlidžana, koja se služi kao pred-jelo ili dodatak glavnom jelu.

DANAS PREDSTAVLJAMO…RUMUNSKU KUHINJU

Evo kako se priprema SALATA OD PLAVOG PATLIDŽANA:Plavi patlidžan se opere i iseče na deblje kolutove

(za 4 osobe potrebna su 4 veća patlidžana). Kolutovi se ispeku sa obe strane se na ploči ili na

teflon tiganju (bez masnoće).Pečeni patlidžan se samelje.Tako samleven, patlidžan se prži se na ulju uz do-

datak soli, bibera, malo sirćeta i belog luka.Ovako pripremljenu salatu

služiti hladnu. Može se čuvati i duže vreme, uz dodatak konzer-vansa, pakovana u tegle, kao zimnica.

39Oktobar 2011.

Ako do sada niste pripremali KAČAMAK (palentu), evo kako se to radi:U kipuću vodu (oko 1,5 l) dodati kašičicu soli i 3

kašike ulja.Lagano, uz mešanje, sipajte kačamak, oko 300 gr.Mešajte dok se smesa potpuno ne zgusne.Kačamak možete služiti vruć ili hladan, po ukusu.

RECEPT

Za glavno jelo, u Rumuniji se najčešće pripremaju jela od mesa, ali za raz-liku od naše kuhinje, mnogo manje se koristi svinjsko meso, a češće juneće, jagnjeće, ćuretina i riba. Meso se uglavnom priprema dinstano, uz dodatak različitih začina. Dodatak većini glavnih jela je kačamak, koji je prilog mesu, ali i gulašu, punjenim paprikama, đuveču od povrća (na slici) i ostalim je-lima.

Naši susedi Rumuni često pripremaju turske poslastice, baklavu i alvu, ali desert koji pripremaju kao domaći, iako vodi poreklo od Nemaca, jeste slatki hleb, ili kako ga oni zovu cozonac.

40 Oktobar 2011.

RECEPTI

Kako se priprema SLATKI HLEB:U šolju mlakog mleka staviti jedan sveži kvasac, malo šećera i ostaviti

da nadođe. U ostatak od pola litre mlakog mleka staviti 125 gr šećera da se istopi.Zamesiti „kiselo testo“, od nadošlog kvasca, 700 gr brašna i mleka sa is-

topljenim šećerom. Mesiti na pouljenoj podlozi, napraviti testo srednje tvrdoće i ostaviti da dobro naraste.Slatki hleb možete filovati raznim filovima, na primer: seckani ili mlev-

eni orasi, suvo grožđe, smokve, šljive ili kajsije, lešnici, bademi, žele i sl. Naravno, možete kombinovati filove, po ukusu. Kada testo naraste, premesite ga i podelite na 2 dela. Svaki deo razviti

u pravougaonik, čija jedna strana odgovara dimenzijama pleha u kojem ćete peći slatki hleb. Na tako razvijeno testo rasporedite fil, 200 – 300 grama. Nemojte preterivati sa količinom, i nemojte koristiti sveže voće, jer će se u protivnom testo zalepiti, neće lepo narasti i kada se ispeče biće gnjecavo. Urolati filovano testo i staviti obe rolne u pleh, jednu do druge. Slat-

ki hleb možete peći i u posebnom kalupu, ako želite da vaš kolač ima nešto drugačiji oblik, ili testo napraviti u obliku pletenice. Premazati umućenim žumancem i staviti u toplu rernu, da još malo naraste. Peći na 200 stepeni i kada kora potamni, staviti preko alu foliju ili „masni“ papir, da kolač nastavi da se peče iznutra a da kora ne izgori. Peče se oko 50 minuta. Kad se ispeče izvaditi iz pleha, pokriti vlaćnom krpom, da bi kora omekšala i služiti isečeno na kriške, kada se potpuno ohladi.

41Oktobar 2011.

KUTAK ZA OPUŠTANJE

Priče o poznatimaNa jednom koncertu ispred velikog ruskog pisca Lava Tolstoja sedele su dve dame koje su sve vreme glasno razgovarale i tako ometale susede. U razgo-voru jedna od njih upita drugu: ‚‚Da li si ikad probala da slušaš koncert zatvorenih očiju?" Tolstoj, kome je razgovor veoma smetao, iskoristi priliku i upita: ‚‚Oprostite, poštovane dame, da li ste ikada probale da slušate koncert zatvorenih usta?"

Poznata filmska glumica Marlen Ditrih prisustvov-ala je predavanju o inteligenciji muškaraca i žena. Posle predavanja predavač je upitao da li ima šta da doda na tu temu. Marlen mu je odgovorila:‚‚Možda je istina da su muškarci inteligentniji od žena, ali ja još nisam videla ženu koja bi trčala za glupim muškarcem i samo se divila njegovim lepim nogama.”

Neki nаdobudni pisаc, kаd je nаpisаo prvu drаmu, želeo je nа svаki nаčin dа je Bernаrd Šo pročitа i oceni. Nаjzаd se dosetio kаko dа to ostvаri i poslаo je čuvenom piscu svoje delo i uz njegа pismo: „Uveren sаm dа moju drаmu nećete ni pogledаti. Klаdim se u deset funti dа je nećete ni pročitаti.”Posle nekoliko dаnа mlаdić je od Šoа primio prilično tešku pošiljku – vrаćeni rukopis i uz to ček nа deset funti s krаtkim obаveštenjem:„Dobili ste opklаdu. Šo”

42 Oktobar 2011.

KUTAK ZA OPUŠTANJE

U Grinu, u državi Njujork, zabranje-no je hodati unatraške i jesti kikiriki dok se u blizini održava koncert.

U Maršaltounu u Ajovi, konjima je zabranjeno da jedu hidrante na javnom mjestu.

U Tenesiju je zabranjeno loviti bilo kakvu divljač. Jedino je dozvolje-no da lovite kitove iz automobila u pokretu.

U istoj američkoj državi, zabran-jeno je zakonom loviti ribu pomoću lasa.

Tužilaštvo u Kervilu u Teksasu tre-ba da ispita slučaj žene koja je tokom šest meseci trideset puta zvala polic-iju. Njeni pozivi, koji uopšte nisu bili hitne prirode, uključuju i one kada se žalila da njen muž neće da večera. Policajac Pol Gonzales potvrdio je da im je kada su došli u njen stan žena saopštila da njen muž odbija da večera.

U Sijuks Folsu (Južna Dakota), sva-ka hotelska soba mora da ima dva kreveta. Ako par iznajmljuje sobu na

jednu noć, između kreveta mora da bude bar pola metra prostora, a sex na podu između kreveta je zabran-jen.

U Njukastlu (Vajoming), postoji specijalna naredba koja izričito zabranjuje sex unutar velikog frižidera za meso, koji ima svaki restoran.

U Kansas Sitiju maloletnim oso-bama je zabranjeno da kupuju plin-ske pištolje, ali im je dozvoljeno poseduju sačmarice.

U Konektikatu je zabranjeno hoda-ti unatraške posle zalaska sunca.

Sve po ZAKONU

www.frajla-magazin.com

redakcija office@frajla-magazin.com

urednistvo mstanimirov@frajla-magazin.com

marketing divanovic@frajla-magazin.com