godi

na I

f

ebru

ar 2

012

b

roj 1

2

Povod:

Slavimo ljubav!

Tema broja:

Ima li posla u Srbiji?

str 2 - UVODReč urednice

str 4 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJALegenda o Fantastu

str 9 - AKTUELNOZašto slavimo Dan zaljubljenih

str 12 - UREDJENJE PROSTORAPodne i zidne pločice

str 18- AKTUELNOSveti Trifun, zaštitnik vinara

str 22 - MODASanjine čarolije

str 26 - ZDRAVLJEZačinite svoj život

str 29 - POEZIJAStihovi Dragice

str 30 - SAVETIOdaberite poklon za dva praznika

str 34 - POEZIJAStihovi Dragice

str 38 - NAJPOŽELJNIJI SRBINVojin Ćetković

str 40 - MAKE UPNega noktiju

str 44 - IMA LI POSLA U SRBIJIJedna uspešna priča

str 49 - SAVETI Nega kose kroz istoriju

str 53 - RECEPTPostavite sto!

str 57 - ANEGDOTEZanimljivosti o poznatima

www.frajla-magazin.com

redakcijaoffice@frajla-magazin.com

urednicamstanimirov@frajla-magazin.com

marketingdivanovic@frajla-magazin.com

Poštovana redakcijo,Pozdravljam vas i želim vam da ne odusta-nete i samo nastavite ovako, jer je FRAJLA magazin kakav je potreban jednoj savre-menoj ženi. Dopada mi se što ste napravili profil na FB, jer je to dobar način da budemo još bliži. Jedva čekam da vidim naše mlade čitateljke na naslovnim stranama u okvi-ru akcije BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE, jer sam uverena da ima mnogo lepi, talentovanih, mladih devojaka, za koje na taj način može da se čuje.

S poštovanjem, Alisa Novković

Draga FRAJLO,kratak pozdrav iz Pančeva! Dopada nam se vaša nova akcija, biranje najpoželjnijeg muškarca u Srbiji, i koristimo priliku da predložimo: Ivana Miljkovića, Sergeja Trifunovića, Vojina Ćetkovića i Vanju Udovičića.

Milica, Sandra, Bojana i Ana

Drage čitateljke,

Danas slavimo dva praznika, u istom danu. Jedan je preuzet iz “belog sveta“, ali je toliko lep, da bi bilo šteta propustiti ga. Reč je, naravno, o Danu zaljubljenih, koji katolička crkva slavi 14. februara, na dan Svetog Valentina.

Istog datuma, pravoslavna crkva slavi Svetog Trifuna, zaštitnika vinara i vono-gradara. Naš je predlog da, kao što piše u jednom od tekstova, pomešate ljubav i vino, i proslavite oba praznika zajedno.

Čeka vas i predstavljanje još jednog poželjnog srpskog muškarca, ovoga puta, Vojina Ćetkovića. Postavili smo pitanje da li u Srbiji ima posla, i dobili smo kao odgovor jednu uspešnu priču.

Pročitajte legendu o bečejskom dvor-cu Fantast i duhu koji ga pohodi, ali i praktične savete o uređenju doma, nezi kose i noktiju, predlozima za poklone. Tu su i neizostavni recepti za neka ukus-na jela, i u skladu sa praznicima, prelepi ljubavni stihovi naše čitateljke.

Redakcija

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Darko Chetehnički asistent

Reč urednice...broj 12, februar 2012

februar 2012 2

POJAVI SE NA NASLOVNOJ STRANI I OSVOJI VREDNENAGRADE ! ! !

Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com ili na Facebook stranicu Frajla Mg

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

Dvorac Fantast se nalazi na 15km od Bečeja prema Bačkoj Topoli i 135 km od Beograda. Izgradjen je u periodu 1919 - 1925 g. od strane ve-

likoposednika Bogdana Dundjerskog. Dvorac, čudesne lepote, nastao je iz njegove ljubavi prema lepoj Mari Dinjački. Uz sam dvorac izgrađena je i kapela Sv. Đorđa u neovizantijskom stilu, čiji je ceo ikonostas, velike umetničke vrednosti uradio Uroš Predić (po Bogdanovoj želji - Bogo-rodica na ikonostasu je dobila Marin lik).

Bogdan je po svojoj želji sahranjen (1943) u ovoj kapeli. Toranj i četiri ugaone kule napravljeni su u stilu neogotike, a svečana sala i oba

ulaza u neoklasičnom stilu. Vlasnik imanja bio je veliki ljubitelj konja. Imao ih je preko 1400, od kojih je najpoznatiji bio Fantast.

Ovako o dvorcu pišu turističke agencije. Ipak, kao i većina sličnih građevina, i dvorac Fantast prati legenda. Na stranicama koje slede

saznaćete priču o duhu koji o Preobraženju obilazi stare staze na svom konju, Inkvizitoru.

Svi putevi vode u RIMLegenda o Fantastu

februar 2012 6

Poput nekog monolita iz snova, ili čednosti koja se propinje, Fantast kao da je

posvećen oblacima. Ono što najviše čudi i privlači pažnju, nije očuvanost parka i glavne zgrade, no ikona Stefana Prvovenčanog koja se nalazi na oltaru u kapeli Bogdana Dunđerskog. U ovoj kapeli, koju je čitavu oslikao Uroš Predić, nalazi se Bogdanov grob i ikona koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak nečijih usana. Ovaj otisak je primećen još na prvu godišnjicu Bogdanove smrti i čini se da je svakom nar-ednom godinom taj trag postajao vidljiviji i sve svetliji. Kao da je neko mekotu svojih usana, svake godine iz zahvalnosti prino-sio pred noge prelepom svecu. Kome te usne pripadaju? Može samo da se nagađa... Svake godine na Preobraženje, Sveti Stefan Prvovenčani dopušta vilovitoj duši Bogdana Dunđerskog da uzjaše senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiđe svoje nekadašnje imanje. Ovaj čudni par prvo obilazi Inkvizitor-ov grob. Duša se naslanja na spomenik i osluškuje rzanje umrlog, dok Inkvizitorova senka odlazi da oseti miris sena i znoj živih konja. Konji ne vide ništa ali se neki čudan nemir uvlači u njih. Osećaju prisustvo velikog i dalekog oca, pa se zbijaju u gomile. Dok je senka Inkvizitora među svojima, Bogdanova duša obilazi kapelu, da bi pozdravila mesto gde joj se nalazi telo. Ponese po koji cvet da ljudi ne zamere, proveri da li se kapela održava, prinese se ikoni svetog Stefana na oltaru i preda se uspomenama... Ovde je sve u znaku konja - Ergela, Inkvizitorov grob, pa i sam zamak je dobio ime po konju Fantastu. Pa ipak, oličenje ovoga zamka je stari čuvar ergele, koga je još Bogdan doveo za života.

Već više niko ne pokušava da mu odredi godine, ali mu svi priznaju magičnu moć nad konjima. Kažu da poznaje nemušti jezik i tajnu spravljanja trava

koje će konje učiniti još plodnijima. Sem Bogdana je još jedino on smeo da uzjaše Inkvizitora i čini se da je od ljudi u Fantastu jedino on osećao dolazak dva čudna gosta na „Preobraženje”. On održava Inkvizitorov grob i vrlo često se može videti, kako naslonjen na spomenik konja, sa nekim razgovara. Veter-inar iz Bečeja je pričao, kako je pre nekoliko godina jedan „dvogodac” slomio prednju levu nogu. Kada ga je pregledao, odlučio je da mu da injekciju ne bi li životinji skratio muke. Prišao mu je Andrija (kako zovu starog čuvara Ergele) i rekao mu: „Odlazi! Sok od Jagorčevine, pun mesec i dolazak konja - kneza na preobraženje, doneće isceljenje”. Veterinar je otišao i kada je slučajno došao nakon nekoliko nedelja („Preobraženje” je već bilo prošlo) video je otpisanog dvogodca kako trči u manježu. No, to je pripisao slučajnosti. Nakon što se zah-vali Svetome Stefanu i u mislima pomiluje sve mrtve i žive, znane i neznane konje, duša Bogdana Dunđerskog se penje na najvišu kulu odakle je nekada puštala sokole. Tamo jedno vreme stoji, osluškujući ravnicu i nebesa, ne bi li odnekle čula lepet krila.

No, svuda je tišina. Lepet se zaledio u nekim davnim košavama i duša sokolar nastav-lja obilazak Fantasta, jer uskoro će noć; a do iduće godine ima puno. Treba baciti

još jedan pogled na konje. Još uvek su čistokrvni, pa se i sa da duša sa ponosom nada, baš kao i onda kada je bila u Bogdanovom telu Sada više ove konje ne jašu vlastelini, ali se još uvek negde u njihovim grivama zadržalo milovanje gazda i radost pobed-nika. Ržu sigurno njuše Inkvizitorovu senku. Još jedno kratko vreme ostaju razdvojeni senka plodnoga konja i duša velikog čoveka. Senka poslednji put pogleda zamak, a duša je tada priziva metalnim ehom lava u vrtu. Nad „Preobraženjem” će uskoro veče. Tišina lagano opipava belinu Fantasta. Negde se začuje krik. Da li je to kliktanje sokola koje se ipak vratilo iz neke davne košave, ili je paun u vrtu. Da li to pozdravlja čudne goste koji odlaze, ili nekoga žali? Da nije Inkvizitor zgazio cvet u vrtu? A, možda se i nije desilo ništa. Da, sigurno se nije desilo ništa. Jednostavno se paun rastužio od be-line i samoće. Noć. Pri punom mesecu, na sredini pustoga manježa, sedi konjušar An-drija i pokušava da sa svojih usana skine boju koja mu je ostala kada je celivao ikonu Svetog Stefana.

(legenda preuzeta iz knjige “SNOVI ZATRAVLJENIH KULA” Milana Belegišanina)

februar 2012 8

Iako pravoslavna crkva slavi dan Sv. Valentina 13. avgusta, sve češće se i u Srbiji slavi Dan zaljubljenih 14. februara. Zašto je baš ovaj svetac zaštitnik zaljubljenih i zašto se

dan posvećen njemu slavi kao dan zaljubljenih?

Sveti Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Inter-amni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona,

sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru. Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u Prologu.

Po zapadnohrišćanskom verovanju, Valentin je mučenik iz 3. veka nove ere. Priznat je kao svetitelj koga su poštovale sve mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je

u starom Rimu, imperator Klaudije II zaključio da su neoženjeni muškarci bolji ratnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima, kako bi oni bili njegovi potencijalni vojnici. Zato je Valentin u tajnosti venčavao mlade parove, sve dok ga nisu otkrili. Klaudije je naredio da ga ubiju, sto je i učinjeno 14. februara 269. godine nove ere. Po legendi, Valentin je pred smrt poslao slepoj tamničarevoj ćerki pismo u kojem se nalazio šafran i zahvalnost na njenoj ljubaznosti. Onda se desilo novo čudo, jer ona je progledala posle tog njegovog čudotvornog pisma. Veruje se da, od tada muškarci na taj dan svojim “draganama” šalju ljubavne poruke.

ZAŠTO SE SLAVI DAN ZALJUBLJENIH...

tinaTORTE, KOLAČI I CATERING061 23 23 662 A

HIGH - STREET MODA

FALL RULESLola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb

butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!

Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop

UVEK U TRENDU - PLOČICEKada kažemo keramičke pločice, prva asocijacija su kuhinje i

kupatila. Ipak, poslednjih godina, one prelaze pragove ovih prostorija, i danas ih nalazimo i u dnevnim i spavaćim sobama.

Trendovi na prvo mesto postavljaju prirodne materijale, pa su pravi hit keramičke pločice koje imitiraju drvo i kamen.

Osim imitacija ovih prirodnih materijala, popularna je i imi-tacija betona. Sve u svemu, sa pločicama na zidovima i po-dovima - nećete pogrešiti.

februar 2012 12

Što se tiče odabira pločica trebalo bi odabrati

kvalitetnu keramiku koja je otporna na habanje i koja se lako održava a da pri tom za-dovoljava vaš ukus.

Ako ste u finansijskoj mogućnosti ili imate

nekog prijatelja arhitektu možda ne bi bilo loše obratiti se za savet u vezi izbora boje ili čak napraviti projekat na kome bi ste unapred videli kako bi keramika u određenoj prostorija izgledala.

Danas je na tržištu ogroman izbor keramičkih pločica.

Razni proizvođači, domaći i st-rani velik broj salona u kojima se mogu naći pločice od nekih 400 pa do 25000 i više dinara.

Bez obzira koliko platili bu-dite obazrivi jer postoji dos-

ta kopija španskih i italijanskih pločica koje se proizvode u nekim od zemalja u okruženju koje po kvalitetu ne zadovo-jlavaju ni osnovne kriterijume.

U trendu su pločice većih for-mata i na zidu i na podu a

takve pločice zahtevaju i vrhun-ske keramičare.

februar 2012 14

Kada su u pitanju podne pločice prvo je potrebno videti za koji pros-tor su vam potrebne. Za kupatilo, kuhinju i hodnike mogu ići bilo

koje podne, a dobro je da budu antiklizne, za terase obavezno je da budu otporne na mraz. Pre nego što kupite, probajte ih, slobodno stanite na pločicu da vidite da li klizi, pokvasite je pa vidite kako se ponaša.

Za visokofrekventna mesta treba kupovati kvalitetniju keramiku - žalosno izgleda prostor gde su posle 2 godine pločice iskrzane na mestima gde

se najčešće prolazi. Granitna keramika je dobra za te namene, njena ce-lokupna struktura je ista kao i gornji deo pa se habanjem ništa ne gubi.Nije sva granitna keramika istog izgleda, ima rustičnih ili neravnih. Ako želite da kombinujete polirani i nepolirani granit, proverite dimenzije odnosno kalibražu (prilikom poliranja se gubi na dimenzijama, pa ista serija nije uvek i istih dimenzija). Pločice iste serije mogu imati različite dimenzije odnosno kalibražu - ako dokupljujete pločice obavezno obratite pažnju - različita kalibraža znači i različite dimenzije.

Instalacija podnih pločica je jedan od klasičnih “uradi sam” poduhvata, no, i za njega je potrebna prethodna priprema i

planiranje. Postavljanje će se razlikovati u zavisnosti od toga koju vrstu pločica postavljate, izgled osnove, odnosno površine na koju se pločice postavljaju, kao i prostorije o kojoj je reč.

februar 2012 16

Instalacija podnih pločica podrazumeva da površina na

koju pločice idu mora biti pre-thodno dobro pripremljena, odnosno dobro poravnata. Uko-liko je površina potpuno ravna, u tom slučaju je najbolje koris-titi namenski lepak za pločice. Ako je, pak, pod dosta nera-van, onda nema smisla trošiti skupi lepak za poravnavanje takvih površina, već se tada ko-risti masa sačinjena od cemen-ta, peska i vode kojom se pod “doteruje”.

Pre nego što krenete u postavljanje, izvršite probu,

postavite ih “na suvo”, da biste mogli da utvrdite raspored, kao i koje pločice treba ob-likovati, ne zaboravljajući pri-tom da ostavite prostor između pločica (najviše do 5mm). Kada počnete sa lepljenjem, možete koristiti libelu ili komad drveta da biste izravnali pločice koje su previsoko postavljene. Nakon lepljenja, potrebno je sačekati barem 24h da se pločice sta-bilizuju. Potom se u ostavljeni prostor između pločica mistri-jom nanosi masa za fugovan-je. Kada se cela konstrukcija osuši (nakon 3-5h), krpom ili sunđerom se prebriše višak koji je ostao na pločicama.

Najbolje rešenje za Vaš dimnjak

Istog datuma kada katolici slae Dan zaljubljenih, odnosno Svetog Valentina, među pravoslavnim Srbima, slavi se dan Svetog Trifuna. Veruje se da Sv. Trifun štiti sela i

naselja od grada i poplava, odnosno da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja to je najveći vinarsko-vinogradarski praznik jer je Sv. Trifun zaštitinik i slava vinogradara i gostioničara.

Negde, u nekim krajevima, ga zovu Sveti Tripun, Zarezojlo, Zarezan ili Orezač. Na taj dan, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika, vinogradari po prvi put u

novoj kalendarskoj godini, odlaze u vinograd i počinju da orezuju lozu u svojim vi-nogradima. “Valja se” da se na dan Sv Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu Veruje se i da Sv Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Veruje se i da sa ovim danom počinje proleće, da se budi priroda i ljubav kod ljudi. Ako na Sv Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.. U narodu je za Trivundan vezano mnoštvo raznih običaja i priča. Sneg može još uveliko da iznenadi ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo “Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!” (reč je o Sv. Simeonu Mirotočivom, 26,II) iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narod-nom shvatanju dan “susreta” zime i proleća kad se mečka na kratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Sveti Trifun,dan vinara i vinogradara

februar 2012 18

O B N O V I T E

M L A D O S TS V O J U

Krema pruža vašem licu blistavost i lepotu tako što uklanja tamne fleke. Izbeljuje kožu i na taj način vraća ujednačenost tena, sinergetskim de-jstvom Arbutin-a i ‘AHA Care’ kompleksa. Superok-sid dismutaza, zajedno sa vitaminom E i Boswellia Serrata ekstraktom regeneriše i štiti kožu od stresa izazvanog UV zračenjem, hidrira je i ublažava fine linije i bore. Naneti kremu na ugrožena područja dva puta dnevno, tokom perioda od najmanje dva meseca. Neutralisanje fleka i tretman izbeljivanja po mogućstvu bi trebalo da se vrše tokom manje sunčanih godišnjih doba, kao što su jesen i zima.Tokom ovog procesa diskoloracije, koži treba osigurati i dobru zaštitu od UV zračenja, istovre-menom upotrebom krema za negu kože sa sredn-jim ili visokim zaštitnim UV faktorom. Na najmanji znak iritacije kože, privremeno prekinuti tretman, pa nastaviti kroz dva do tri dana.

Šifra proizvoda: 226 CENA : 1400,00

Ovo je 2 u 1 preparat čije je dejstvo čišćenja upotpunjeno tonirajućim energetskim fakto-rom GP4G, izvorom čiste energije. Superok-sid dismutaza odlaže znakove starenja kože: nastanak bora, dehidrataciju, pojavu tamnih fleka kao i gubitak elastičnosti. Maslinovo ulje ima moćno hidrirajuće, regenerativno i antiok-sidantno dejstvo.Mleko za čišćenje i toniranje upotrebljava se ujutru i uveče radi čišćenja i toniranja kože lica i vrata. Naneti preparat na kožu, nežno masirati kako bi se rastvorile nečistoće, a potom uklo-niti tuferom.

REZULTAT: Čista, tonirana i regenerisana koža

Šifra proizvoda: 304 CENA : 1250,00

Gerovital H3 evolution - Krema za izbeljivanje tamnih fleka, 50 ml

Gerovital H3 evolution - Mleko za čišćenje i toniranje, 100 ml

Pozivamo sve čitaoce Frajla magazina na 19. međunarodni sajam kozmetike pod nazivom “Dodir Pariza” koji se održava 07.i 08. aprila 2012. godine na Beogradskom sajmu u hali 2.

Ovom prilikom svi naši klijenti imaju mogućnost da probaju sve naše proizvode, da na poklon dobiju određene uzorke, a čekaju vas i specijalna iznenađenja, plus poklon izneneđenje prilikom kupovine jednog

proizvoda iz naše kolekcije.

Budite uvek mladi, uvek u formi! Vaša Gerovital kozmetika! Sve proizvode možete poručite na broj telefona: 011-3820-613, koje šaljemo pouzećem, putem kurirske službe, post expresom, ili isporučujemo lično svake subote na kućnu adresu

na teritoriji Beograda.

Sanja Kuzmanović iz Smedereva pravi čarolije! Ne, ona nije čarobnjak, ni vila, ni veštica (osim u onoj meri koliko to sve žene jesu), ali ono što ona stvara svo-jim rukama, zaista se može nazvati čarolijom. “Oduvek me je interesovao dizajn. Od svoje 5. godine izmišljala sam i crtala raznorazne modele haljina, pantalona, šešira... Imala sam nekoliko svezaka prepunih odevnim kombinacijama za svaku priliku i svako godišnje doba. Čak sam i mamu „maltretirala“ da šije, od neiskorišćenih parčića materijala, haljine lutkama, iako su one već imale svoju garderobu. “ - počinje Sanja svoju priču.

Sanja se bavi izradom nakita, a na pitanje odakle ideja da počne time da se bavi, re-

kla nam je: “Ozbiljnost, u nekom stvaralačkom smislu, pokazala sam dok sam studirala u Vršcu, kada sam sa drugaricom i cimerkom Jelenom, od materijala za koji mnogi ne bi ni pomislili da se od toga može napraviti nesto korisno, a lepo, zajedničke ideje pretvara-la u stvarnost. Kuću u kojoj smo stanovale, ulepšavale su slike pravljene od lesonit-ploča, plute, ljuski od lešnika, kukuruznog brašna, pirinča, soje, ikebane, trske, kanapa... Mozda bismo se i zadržale na toj ideji i proširile posao i možda bi i drugi ljudi bili ponosni vlasnici naših radova, da smo ostale da živimo u Vršcu.

U tom periodu, metri i metri materijala su se pretvarali u letnje haljine, pantalone,

kape, kačkete, torbe za plažu... Sve to opet ne bi postojalo da nije bilo moje kreativnosti i mamine samoukosti, a kasnije i njenog iskust-va na šivaćoj mašini.

Posle par meseci, poželela sam da se oprobam i u dizajniranju i izradi stonih

lampi. Zatim je usledila, po predlogu mog momka, izrada japanske kaligrafije (tu mi se tata ponudio za pomoć oko izrade ramova). I jedno i drugo sam stvarala, ne iz materijalnih razloga, već u nameri da ih poklanjam dragim osobama, sto sam rado i činila.

Posle svega navedenog, konačno sam se pronašla u dizajniranju i izradi nakita. Time

se bavim skoro godinu dana i veoma sam za-dovoljna postignutim. Inače, od dizajna naki-ta, preko njihove izrade, pa do izrade fotografi-ja – sve je mojih ruku delo. Da napomenem i to da se ni za šta od toga nisam školovala.

na slici: Sanja Kuzmanović

februar 2012 24

Materijali koje najčešće koristi z aizradu nakita su oni koje sama voli da nosi,

bilo to skupoceno ili ne. To je ahat, ametist, ružičasti kvarc, tirkiz, žad, mesečev kamen, koral, sunšev kamen, oniks, gorski kristal, perje, staklo, sedef, tibetansko srebro, pos-rebrene lančiće, metalne delove od antia-lergijskih materijala, srebrne udice 925...

Na pitanje da li prati trendove ili se oslanja na svoj instinkt, Sanja kaže:

“Isključivo se vodim svojom intuicijom, jer njoj najviše verujem, mada ne mogu poreći da sam možda nesvesno svoj tal-enat za dizajn nadogradila gledajući modne revije na Fashion TV-u i sličnim kanalima. „Čarolije“ će postojati dokle god postoji inspiracija. A ona je uvek tu... i kad sam srećna, i kad sam tužna, umorna, za-dovoljna... Copy – Paste varijante me ne zanimaju i ne svidja mi se kad to primetim kod nekog.”

Sa drugaricom sa kojom je započela celu priču razgovara o mogućoj saradnji, ali

im je prepreka to što žive u različitim gra-dovima, Smederevu i Lazarevcu. Članovi porodice nisu uključeni u posao, jer San-ja uspeva da za sada sve odradi sama, ali ima njihovu podršku i ona joj je veoma značajna. “Nije mi naporno.” kaže Sanja. ” Ustvari, ja uživam, dok stvaram. U izradu nakita ulažem veliki trud, ljubav, sebe. Mnogi to prepoznaju, što se i vidi po to-likom broju pozitivnih komentara, poh-vala i podrške prezadovoljnih kupaca, kao i onih potencijalnih. To mi pruža dodatnu motivaciju da idem napred!”

Na pitanje kakvi su joj planovi za budućnost, Sanja kaže: “Osim nekih svo-jih privatnih planova koje želim ostvariti, plan mi je da diplomiram ove godine na Visokoj školi strukovnih studija za obra-zovanje vaspitača u Vršcu, jer sam svo-jom greškom napravila podužu pauzu, a što se izrade nakita tiče, da možda oformim tim kreativaca koji će mi pomoći da posao proširimo i van Srbije.”

Nakit koji Sanja izrađuje, se već nosi u Beogradu, Lazarevcu, Vršcu, Novom Sadu, Šapcu, Bariču, Kruševcu, Ćupriji, Pirotu, Vrbasu, Kraljevu, Nišu, Kosovs-koj Mitrovici, Prolom Banji, Požarevcu, Pirotu, Kragujevcu, Nišu, Zemunu, No-voj Pazovi, Pančevu, Majdanpeku,... i naravno Smederevu. Mogu se pohvaliti da nakit koji izradjujem poseduju i ljudi koji se i sami bave stvaralačkim radom, medju kojima je i Jagoda Beko – umet-nica, žena za sve i naš veliki kreativac.

Pitali smo Sanju šta može da poruči našim čiatateljkama, i evo njenog odgovora:“Želim svima puno zdravlja, ljubavi, sreće... uspešnih pokušaja, pametnih poteza, srećnih zvezdica, nezaboravnih trenutaka... Budite nasmejani, spokojni, puni optimizma... Utičite na ljude iz okoline da ne budu zavidni, puni mržnje, pohlepni, nesrećni... Pomozite drugima, osecaj je jedinstven... Volite ljude, daru-jte im osmeh, učinite ovu našu planetu srećnijom, zadovoljnijom, voljenijom... Čitateljkama poručujem da uzivaju u svakom trenutku i čitaju najbolji online magazin Frajla, a vašoj redakciji se zahvaljujem jer mi je ukazano poverenje i drago mi je što sam predstavljena baš u broju koji izlazi na Dan zaljubljenih.Vaše Čarolije...”

Ovaj zanimljivi nakit možete pogledati na facebook stranici Sanjine Carolije – made with love http://www.facebook.com/Carolija.mwl , gde žete i poručiti ono što vam se dopada, a možete i uputiti pitanje, kritiku, pohvalu ili sugestiju.

Začinite svoj životKulinarstvo je prosto nezamislivo bez začina. Osim izvanredne arome,

začini poboljšavaju ukus hrane, i to bez dodavanja masti, soli, šećera i kalorija. Pojedini začini, pokazala su istraživanja, utiču na poboljšanje imu-niteta, pa dodajući ih u jela, pomažemo našem imunom sistemu u borbi protiv slobodnih radikala. Naime, začini su izuzetno bogati antioksidansi-ma, i u tom smislu mogu se čak uporediti sa voćem i povrćem.

Osim zaštitne uloge, oni smanjuju upalne procese, koji su prethodnica mnogih hroničnih bolesti, a takođe doprinose ubrzavanju metaboliz-

ma. U nastavku pričamo o začinima bez kojih naša domaća kuhinja ne može ni da se zamisli, koji se najčešće koriste i zahvaljujući kojima su naša jela tako ukusna...

februar 2012 26

Biber, kralj začina, je jedan od najpopularni-jih i najstarijih začina, čija se vrednost u sta-rim vremenima odmeravala zlatom, a posle otkrića morskih puteva dovodio je i do žestokih trgovačkih ratova.Postoje tri vrste bibera i to crni, beli i zeleni. Za ljut ukus bibera odgovorno je jedinjenje slično alkaloidima, piperin. Sadržaj piperina kreće se od pet do deset odsto, već prema vrsti bibera.Miris začina potiče od eteričnog ulja koje se sastoji od phelandrena, caryophylena i sesquit-erpena. Osim toga, biber sadrži skrob, smole i masna ulja. Biber potpomaže varenje i otvara apetit. Ne bi treblo da ga koriste ljudi sa oboljenjem buberga i jetre. Biber podstiče varenje a ublažava tegobe prilikom bronhitisa, kašlja i prehlade.

Aleva paprika je sigurno jedan od najzastupljeni-jih začina. Jela koja pripadaju našoj kuhinji, jela iz Meksika, Indije, Indonezije, Severne Afrike, Španije ne mogu se zamisliti bez začinske paprike – slatke ili ljute.Paprika se upotrebljava za začinjavanje raznih jela od mesa, ribe, povrća, sira, kao i za suhome-snate proizvode. S paprikom se slažu biber, beli luk, peršun, bosiljak i majčina dušica.

Paprike se najčešće koriste u mađarskoj kuhinji. Najpoznatija mađarska jela zasnovana na pa-prici, crvenom luku i svinjskoj masti su gulaš, gulaš čorba, perkelt, tokanj i paprikaš. Recepti se razlikuju od područja do područja, a u njima se uvek naglašava delikatnost spajanja paprike s masnoćom. Masnoća mora da bude dovoljno topla kako bi se razvila aroma.

februar 2012 28

Crni luk (allium cepa) poznat je kao hrana, začin, ali i kao lek još od davnina. Crni luk pozat je i pod nazivima: crveni luk, crvenac, glavata ljutika, kapula ili mrki luk. Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu. Crni luk se ranije gajio u vrtovima, a sada se gaji i na velikim površinama, jer je njegova primena raznovrsna i masovna u celom sve-tu. Crni luk je zeljasta biljka sa lukovicom (kore-nom) u zemlji i stabljikom (sa šupljim zelen-kastim listovima) visine do 1 metra. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.

Veoma je poznat u ishrani kao dragocena leko-vita biljka. Pomaže organizmu da se oslobodi mnogih štetnih - otrovnih materija. Podstiče razmenu materija i cirkulaciju krvi. Snižava povišen krvni pritisak. Beli luk je koristan za lečenje astme, šećerne bolesti, bolesti srca, za čišćenje creva. Beli luk se koristi kao začin i kao dodatak jelima i salatama. Za dugovečnost se preporučuje da se svakodnevno pije smeša od ½ litra jogurta sa 3 čena belog luka. Beli luk delije antimikrobno (kao i crni). Beli luk je veoma stara biljka. Veruje se da je prva posto-jbina belog luka Kirgiski region centralne Azije. Beli luk koji se stavlja u promet po kvalitetu se razvrstava u dve klase. I klasa obuhvata zdrave glavice, jedre, cvrste, zrele, suve, sa ovojnom ljuskom, neproklijale, nepromrzle, sa kratkim zilicama ili bez zilica, sa sasusenom stabljikom, ujednacene po obliku.

CRVENI MAKVetar mi češlja dugu kosu,A sunce umornu dušu greje.Sa lista pijem jutarnju rosu,Beli dan mi se veselo smeje.

Dižem ruke ka nebu plavom,Koje lasti slobodu pruža,Beli oblak nad mojom glavomProsu biserne kapi na bokore ruža.

Dugine boje na nebeskom platnu,Slikaju kapi kiše i dukat žut.Vetar nosi prašinu zlatnu,Što prekriva stari poljski put.

Lice mi miluje topli zrak,Dok trčim poljem zelenim.Kraj puta cveta crveni mak,Kada te gledam, ja porumenim.

Priroda oko mene se budi,I šareno cveće se njiše.Plava zora opet rudi,Ja nisam nesrećna više.

stihovi Dragice Savić

Bez ulaženja u polemiku da li na dan 14. februara slavimo Dan zaljubljenih, ili Sv. Trifuna ili Dan državnosti, nadam se da se

slažete da u ova nezgodna vremena treba iskoristiti svaku priliku da proslavimo nešto lepo, a ljubav je svakako najlepša stvar!

Naravno, slavlja ove vrste ne mogu da prođu bez poklona, pa smo vam pripremili nekoliko predloga (ovo je sad mal’ko više tema za

naše muške čitaoce) čime bi ste to mogli da obradujete svoje najdraže.

Slavimo ljubav...

februar 2012 30

Sa buketom cveća, sigurno nema promašaja! Nema žene koja se neće

obradovati cveću, makar to bi samo jedan cvet. Ono što je važno da znate u ovakvoj prilici, jeste tzv “govor cveća“. Verujte, nije svejedno hoćete li svojoj dragoj pokloniti orhideje ili ljubičice, a jednako je važna boja cveta. Na primer, ako poklanjate ruže, treba da znate da žute znače ljubomoru, dok pravu ljubav i strast simbolišu crvene ruže.

Prema tome, naš vam je savet da osobi koju volite poklonite crvenu

ružu i ona će sasvim sigurno znati šta pokušavate da joj kažete.

Drage dame, ako želite da se adek-vatno revanširate svom najdražem

muškarcu, obradujte ga bocom dobrog vina. Tako ćete sigurno istovremeno pro-slaviti i Dan zaljubljenih i Sv. Trifuna, a poklon će sigurno naići na odobravanje.

Iako ne postoji “govor vina“ kao pandan govoru cveća, ipak treba voditi računa

prilikom odabira, pre svega, o ukusu os-obe kojoj poklanjamo vino. Ne mora to uvek da bude skupo, vrhunsko vino. Pos-toji veliki broj malih, privatnih vinarija, gde možete naći izuzetna vina, koja se proizvode u malim serijama i mogu veo-ma da obraduju prave poznavaoce

februar 2012 32

Bez obzira šta ste odlučili da poklonite sebi dragoj osobi, potrudite se da poklon bude lepo upakovan. Ako niste sigurni kako to da uradite,

prepustite taj posao profesionalcima, odnosno zamolite da vam pok-lon upakuju u prodavnici gde ste ga kupili. Poslednjih godina u ponudi postoji veliki broj veoma zanimljivih i dekorativnih kutija, raznih boja, veličina i oblika, pa vam za tako upakovan poklon ne treba ni mnogo talenta niti vremena.

Poenta ovog i sličnih praznika je da provedemo što više vremena sa dragim osobama, pa će vaš partner biti sig-

urno oduševljen idejom da odete na večeru, u neki restoran sa prijatnom atmosferom.

Ukusna hrana, dobro vino i romantična muzika, učiniće da se u društvu voljene osobe osećate opušteno,

raspoloženo, i pre svega voljeno. Pomešajte ljubav i vino, pa u najboljem raspoloženju proslavite oba praznika.

Srećan vam Dan zaljubljenih i Sv. Trifun!

VINO CRVENOPopiću čašu crvenog vina,Da opijem srce svoje,Jer u njemu je kažu istina,Koliko te voli srce moje, Donesite crveno vino,Da nazdravim sreći tvojoj.Kad pijem vino meni je fino,Nirvana je u duši mojoj.

Dajte mi srebrni pehar,U kom je vino crveno,Da ispijem slatki nectar,Nek moje srce bude pijano. Tada ću ti otkrit svoju tajnu,Ogoliću dušu svoju,Skinuću ti zvezdu sjajnu,Da osetiš ljubav moju.

stihovi Dragice Savić

FRIZERSKI STUDIO

Lady L

VRŠAC GAVRILA PRINCIPA 38 064 966 4709

Oblikovanje i nega kose

BIRAMO NAJPOŽELJNIJEG MUŠKARCA U SRBIJI

Vojin Ćetković sebe uopšte ne doživljava kao zavodnika, iako je u velikom broju uloga upravo tako predstavljen. Ne smatra da je neodoljivi srce-lomac, iako se većina ženske populacije ne bi sa tim složio. Iako je za sobom imao ne-koliko pozorišnih uloga, šira javnost ga je zapazila u ulozi Branda u TV seriji “Porodično blago“. Sledećom ulogom Vo-jin potvrđuje svoj talenat, a njegova popularnost raste nakon uloge Maneta filmu u “Zona Zamfirova“

Tokom snimanja ovog filma, desio mu se fatalan susret sa mladom koleginicom Slobo-dom Mićalović. U to vreme, bio je u braku sa Natašom Milovanović, koju pamtimo kao voditeljku zabavnog pro-grama na Trećem kanalu. Razvodi se, i posle šest go-dina duge veze, ženi se Slo-bodom, sa kojom ima dve kćerke. Sloboda i Vojin važe za jedan od najstabilnijih i svakako najlepših bračnih parova domaće estradne scene.

februar 2012 38

Osim pomenutih uloga, Vo-jina Ćetkovića gledali smo i u filmovima “Hatersfild“, “Ivkova slava“, “Kao rani mraz“, seriji “Moj rođak sa sela”. Nedavno smo ga gledali u filmu “Montevi-deo, bog te video” u ulozi dr Mihajla Andrejevića, predratnog funkcionera i jedne od najznačajnijih fi-gura u istoriji našeg fudba-la, a druženje se nastavlja u drugom delu filma, ali i seriji koja je upravo počela da se emituje. U ulozi jed-nog od profesora gledamo ga u filmu “Šešir profesora Koste Vujića“, i iz uloge u ulogu smo u prilici da vi-dimo raspon njegovog ta-lenta i mogućnost transfor-macije.

Ipak, uloga koja mu je najznačajnija i u kojoj naročito uživa poslednjih godina, jeste uloga supruga i oca. Svo slo-bodno vreme posvećuje poro-dici, supruzi Slobodi i njihovim dvogodišnjim bliznakinjama, Veri i Mili. Kaže: Čim me ćerke zagrle i poljube, sve je u redu! Prošle godine je započeo izgradnju kuće, na šta je naročito ponosan.

NAIL ARTRuke su vizitkarta svake žene, jer su uvek u prvom planu. Nije važno da li su kratki

ili dugi, bitno je da su negovani i da nisu suvi. Danas svaka žena može imati lepe nokte za samo sat vremena. Nekima od nas nokti su lomljivi, savitljivi, listaju se ili imaju male pločice, a sve mi sanjamo da imamo lepe, negovane nokte. Za sat vre-mena to možete i dobiti. Nadogradite ih!

februar 2012 40

Nadogradnja noktiju je pre svega zaštita za prirodne nokte, a osim toga doprinosi elegantnijem i lepšem izgledu ruku. Prvo se radi odmašćivanje nokta koji se mora

malo zaprašiti turpijom (kartonskom, nikada limenom), nakon čega specijalnim lep-kom za nokte lepimo stipse koje mogu biti providne ili mlečne. Zatim se nokat oblikuje po želji. Postojanost nadograđenih noktiju ovisi od podloge prirodnog nokta, tehnike nadogradnje, stipse, spoljašnjih faktora i vaših navika.

Na nokat se kasnije može staviti klasični francuski manikir sa belim ili nekim drugim bojama laka. Najčešće se stavlja bela, jer je jednostavna i može se iskombnovati u

raznim prilikama.

Često grešimo pokušavajući sami da uklonimo nadogradnju, jer na taj način možemo oštetiti nokat i skinuti površinski sloj. Preporučujemo da to prepustite stručnom

licu. Gel se može skinuti postepenim korekcijama i skraćivanjem tipse. Tom prilikom se čeka da nokat izraste, tipsa se skraćuje, a korekciju se može raditi bezbojnim lakom za nokte. Tako ćemo dati noktu da se kompletan obnovi. Ukoliko vas nervira čekanje i smeta vam neuredan izgled noktiju, koristi se specijalna tečnost za skidanje u koju se namoče nokti i čeka se da se tipsa otopi. Nakon čega gel skidamo turpijom, a za-tim se stavlja zaštitini lak. Ovaj postupak jeste brži, međutim, preporučujemo da ipak sačekate da nokat izraste.

Naravno, nega noktiju ne sastoji se samo u nadogradnji i lakiranju. Da bi nokti dobro izgledali, preduslov je da budu čvrsti i zdravi. To podrazume-

va redovnu negu i unos svih neophodnih vitamina i minerala, pre svega kal- cijuma.

Ako niste u mogućnosti da prustite sebi odlazak kod manikira i pedikira, možete to uraditi i sami kod kuće. Jednom nedeljno, kada imate slo-

bodnog vremena spustite ruke u mlaku vodu ili toplo maslinovo ulje da omekšaju. Zatim bebi štapićem gurajte zanoktice (ako nemate štapić može i turpija, ali onim krajem koji je zaobljen) ka korenu nokta i na kraju nokte oblikujte turpijom.

Zanoktice ne secite. Pre nego što nokte namažete lakom ispolirajte ih finom turpijom. Takođe je poželjno da pre nego nanesete sloj laka, namažete

prvo podlogu za lak, jer će vam tako lak biti trajniji, a i nokti ce vam biti čvršći. Ako su vam ruke ili nokti ispucali, za početak ih negujte kremom za ruke, tako što ćete masirati koren noktiju. Što je koren zdraviji to su i nokti čvršći.

informacije i rezervacije:013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs

februar 2012 44

SIigurno najveći problem današnje žene jeste nedostatak posla. Šta i kako činiti

kada posla nema, a potrebe porodice se uvećavaju i množe? Priča koja sledi nudi jedno od mogućih rešenja za sve vas koje imate želju i volju da nešto učinite sa svojim životom.

Ja sam Danijela Marić, imam 37 godina, udata sam imam dvoje dece, dve kćerkice..

- započinje priču naša sagovornica. “Neko bi rekao, onako na prvi pogled, obična žena, domaćica. Nekada davno sam se bavila ugos-titeljstvom jer sam završila srednju ugos-titeljsku školu, i radila sam kao konobar. Bila sam zadovoljna svojim poslom, jer na kraju krajeva, i nisam znala za bolji. Posle nekoliko godina sam zaključila da u tom poslu nema napretka, a ja sebe nisam mogla da zamislim kao nekoga ko će sa 45 godina da drži i dalje tacnu u ruci. Ali poznavajući sebe znala sam da tada, i da sam završila raznorazne kurse-ve, fakultete, dalje od običnog konobara ne bi napredovala. Tada sam stavila prst na čelo i rešila sam da tog trenutka završim sa tim poslom i jednostavno tu je i bio kraj. Zatim su sledili neki poslovi, da se izrazim „poslovi idi mi dođi mi“ – u raznim buticima, pekari... Sasvim slučajno, desi se da dobijem posao u fabrici. Osam sati, tri smene, rad na traci, norma...”

JEDNA USPEŠNA PRIČA . . .

U međuvremenu, još dok sam radila kao konobar, na svet su došla i moja deca. I tada su me bila željna, a sa ovim poslom još više. Svelo se na to da pre nego što krenem na posao, izljubim ih kažem: Vidimo se za 10 sati! Kada dođem kući, one već spavaju. Moje prvo dete je prohodalo, a ja se ne sećam kada, nisam bila prisutna, a zatim je i sa drugim bilo isto. Znam da sada to zvuči kao neka fraza, ali je zaista tako bilo. Nisam imala vremena za svoju porodicu, a toliko sam je želela! Nisam imala vremena za svog supruga, za svoju, kuću za prijatelje. Tako je bilo vreme, morao si da radiš! A za mene je bilo sramota ne raditi, tako sam vaspitana, a i novca uvek treba, jer koliko god čovek da ga ima uvek mu je potrebno više. I, na kraju krajeva, htela sam da priuštim deci ono što ja nisam imala kada sam bila mala. Ali da se vratimo na temu... Radila sam u fabrici, (moje mišljenje je da je Hitler izmislio da se radi u smenama, da ustaneš ujutro u 4 da se spremiš, stigneš na posao u 6 da si već na traci da uradiš normu, i tako dan za danom, duhovito komentariše Danijela) i tek tada nisam imala vremena za njih, supruga i decu. Starija je već krenula u školu, a druga je bila mala, obema je bila potrebna pažnja. Nikako nisam mogla da uskladim obaveze i zadovoljstvo sa tim poslom.

Direktorski sastanak firme “Oriflame” u kristalnoj dvorani hotela “Hajat”, Danijela Marić u sredini

februar 2012 46

U međuvremenu sam dobila ponudu da se pridružim jednoj svetski poznatoj kompaniji, Oriflame. Za mene je to tada bio samo hobi, samo mogućnost da po nižim cenam na-bavim kozmetičke proizvode i ništa više od toga ja tu nisam videla. Kada su mi objasnili kao se posluje u kompaniji, odnosno kako bi ja trebalo da radim taj posao, ja sam ostala zatečena i moja prva reakcija je bila: Ja to ne mogu, ja to ne znam, namam vremana, ne znam šta ću!!! Kako ću i kome ću ja da prodam te proizvode, pitala sam se. Naime, novac od Oriflame kompanije se zarađuje tako što reklamiraš proizvode i praviš krug potrošača. Naravno, zarađuje se i od prodaje, ili kako bih ja rekla „brza zarada“, ali mnogo veće zarada je kada napraviš tim potrošača.Moji počeci su bili baš kada sam radila u fab-rici. Jednog dana dolazim kući umorna, ne znam gde se nalazim, tužna, sedam i kažem svom suprugu: “Vidi Dejane, ja u fabrici radim osam sati dnevno, na normu koju moram da ispunim, pet dana nedeljno i zaradim 27.000 dinara. Oriflame radim samo onako usput, kad odem kod nekoga na kafu ponudim kata-log i tako usput zaradim 10.000,00 dinara. Šta ti misliš koliko bih ja zarađivala kada bih se Oriflam-u posvetila 4 sata dnevno?“ I nara-vno on, kao i svaki drugi muškarac, kaže da se okanem tih pomadica i kremica, jer tu nema para, kao nije to za mene. Moja najveća podrška u životu mi tada nije dala podršku. Međutim, ja sam tada rešila, bila sam uporna, videla sam u tome mogućnost lepog posla i nakon vrlo kratkog vremena rešila sam! Ako to mogu drugi zašto to ne mogu i ja? Ljudi se uključuju u Oriflame, pa što ne bi uključili kod mene? Ako su uspeli drugi uspeću i ja.”

“Sva sreća što sam bila toliko tvrdoglava, pa sam krenula da se bavim Oriflame-om. Učila sam od najboljih, bila sam spremna da se menjam, da menjam svoje navike i posle vrlo kratkog vremena uspeh je pokucao i na moja vrata. Posvetila sam se Ori-flame-u 3-4 sata dnevno, dala otkaz u toj fabrici i veoma brzo imala sam tu mogućnost da otvorim svoju agenciju, da sama sebi uplaćujem radni staž i sve ostale doprinose, tako da sam postala privatni preduzetnik. Da je to samo posao verovatno mi ne bi bilo ovako interesantno. Oriflame je nešto posebno! Tu ima jako puno zabave, lepih nagrada, putovanja. Imala sam priliku da priuštim sebi neka putovanja koja inače ne bih mogla da priuštim zbog finansijske situacije. Ta putovanja su i poučna, jer mi tu dosta toga naučimo od ljudi koji su u ovom poslu dostigli sam vrh, a ujedno se i zabavljamo. Mislim da je baš to sve što treba i nedostaje jednoj ženi! U početku je to za mene bio kao neki beg, mogućnost da se odvojim od šporeta, usisivača, sudo-pere, tako da se radujem svakom novom putovanju. Na proleće nas očekuje jedno lepo putovanje, i seminar u Temišvaru, a imamo još jedno u junu mesecu. Tako da sa Oriflame-om možeš i da zaradiš i da lepo izgledaš i da se osećaš lepo. Posao i zado-voljstvo, konačno i jedno i drugo!

U Budimešti, na putovanju organiyovanom od strane firme “Oriflame”

Za razliku od onog perioda kada sam radila neke druge poslove, mogu bez lažne skromnosti, da kažem da se moj život promenio na bolje. Sada mogu da ispratim svoju decu, mogu da uživam sa svojim suprugom, imam vremena za svoje prijatelje, a i stičem nove. Sada mogu napokon da i ja, svojim radom, pomognem nekoj drugoj osobi da bude isto toliko uspešna kao što sam ja. Ono što bih savetovala svojim budućim sarad-nicima, a i onima koji čitaju ovaj vaš di-van magazin, je to da pruže sebi jednu šansu! I koliko god da vam se čini da je nemoguće, koliko god vam drugi pričali da od toga nema ništa, verujte u sebe, jer znate onu izreku „Ono što žena može da uradi đavo ne može ni da zamisli“! Pružite sebi šansu da budete uspešni, da vam se život promeni na bolje. U ovom poslu nije uspeo samo onaj koji nije verovao u sebe. Nema većeg zadovoljstva od onog kada ste zadovoljni samim sobom. A ja sam sada više nego zadovoljna. Konačno su se kockice u mom životu tako poređale da mogu da budem i dobra majka, dobra supruga a pored toga i uspešna poslovna žena.Nemate šta da izgubite, možete samo da dobijete, da uživate u kozmetici i usput da dobro i zarađujete!

februar 2012 48

FRIZURE KROZ VEKOVE

ANTIČKA GRČKANastavljamo putovanje kroz vekove i saznajemo koliko su pažnje stare civi-lizacije posvećivale svojoj kosi i frizuri.

Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog studija Lady L priča nam o nezi kose u antičko doba.

“Želela bih da vas uve-dem u umetnost nege i načina stilizovanja kose kroz različite periode ljudske evolucije. Ovog puta navešću neke in-teresantne pojedinosti iz Antičke Grčke. Naime, želela bih najslikovitije da vam prikažem dijapa-zon muških i ženskih fri-zura tog doba, kako biste mogli napraviti sliku o sličnostima i razlikama našeg i drevnog vremena.”

U Atini dobar i negovan izgled je bio veoma važan. Frizure žena u drevnoj Grckoj na prvi pogled se mogu razlikovati po periodima.-AHAJSKI PERIOD od 1500. godine p.n.e do PERSIJSKOG RATA 500. go-dine p.n.e-KLASIČNI PERIOD od 500. godine p.n.e do 300. godine p.n.e-HELENISTIČKI PERIOD do 300. godine p.n.e

Kosa ne predstavlja samo vrstu nakita, već i govori nešto o ličnosti te osobe, daje nam informacije o običajima i osobenostima naroda, društveni status ili profesiji nosioca. Žena koja je unosila neurednu kosu u javnosti morala je da plati kaznu. Maljavost je kod Grka bila nepopularna kako kod muškaraca tako i kod žena.

februar 2012 50

U periodu od 1500. godine p.n.e do 500. godine p.n.e Grkinje su često no-sile kovrdžavu kosu, lokne koje su padale iza ušiju, pa na dole do grudi ili su ih podizale trakom ili srebrnom ig-lom. Nakit za kosu je bio vrlo skroman u tom periodu.Žene Tebe su nosile kosu jarko cr-vene boje i sam način češljanja i boja davali su izgled baklje zvane lampion. Ukrašavale su je trakama i cvećem. Spartanke su nosile kratku kosu, bavile su se sportom te im je taj stil odgovarao.Atinjanke su nosile dugu kosu i pletenicu.U klasičnom vremenu od 500. godine p.n.e do 300. godine p.n.e, centralni deo glave bio je blago zatalasane kose, dok je akcenat dat na potiljku u vidu čvora ukrašen dijademama, trakama upletenim u kosu i mrežica za kosu od srebra ili zlata.U helenističkom dobu, 300. godine p.n.e, karakteristične su čvrsto umotane kose, visoko podignute i ukovrdžane. U modi su bile plave kose i Grkinje su iz-beljivale su svoju kosu na razne načine. Kovrdže su dobijale tako što su vlažnu kosu motale na šuplje cevi od metala u koje su se umetale ugrejane bakarne ili bronzane šipke.

Muškarci su, isto kao i žene, kroz različite epohe stilizovali svoje frizure. U Ahajskom periodu nosili su duge kose i brade. U klasičnom dobu su bili sportisti i vojnici, pa su nosili polukratke prirodno kovrdžave kose i obrijane brade. Naučnici i pesnici su nosili duge i negovane kose i brade. Helenistički period karakteriše orijentalni stil sa kratkom kovrdžavom kosom i nisu nosili brade.Žene su se frizirale uz pomoć robinja ili su to činile same. Mirisale su svoje glave aromatičnim mirisima, maslinovim ili bademovim uljem. Kuvali su mešavinu cveća i lekovitih biljaka kao sto su mira ili tamjan sa maslinovim uljem, a da bi smekšali kosu koristili su česljanje i masažu. Kosu su čnili svetlijom raznim losionima, mastima i pčelinjim voskom.Veći deo Grčke populacije imao je crnu kosu. U vreme kada je bilo trendi imati svetlu kosu, farbali su je koristeći žute boje koje su dobijali upotre-bom i mešavinom šafranovog cveta i kalijumove vode.

februar 2012 52

Postavite sto!SUPA OD POVRĆA

1 manji crni luk, 1/2 kg mešanog povrća, kocka za supu, 1 jaje, 3 kašike pavlake, ulje, so

Sitno iseckani crni luk blago ispržiti na ulju dok ne postane staklast. Naliti vodom i dodati kocku za supu. Kada provri, dodajte mešano povrće, po ukusu (šargarepa, krompir, celer, grašak, karfiol, brokoli, kukuruz...) iseckano na kockice. Posolite po ukusu. Kada je povrće kuvano, umutite jedno jaje sa 3 kašike pavlake i začinite supu.

PILEĆA SALATA

1/2 kg pilećeg belog mesa od grudi, 1 manja glavica zelene salate, 2 veća paradajza, 2 veća krastavca, 1 veća paprika.

Preliv: 1 pavlaka, 2 kašike majoneza, 1 kašičica senfa, so, kašičica sirćeta. Sve umutiti zajedno.

Isecite povrće na kockice, pa od zelene salate napravite pod-logu, a ostalo ređajte preko. Svaki sloj blago posolite i prelijte prelivom. Piletinu isecite na tanke komade i propržite na ti-ganju na vrlo malo ulja, da porumeni sa obe strane. Isecite na štapiće i poređajte preko povrća.

BEČKA ŠNICLA

1 kg svinjskih šnicli, 200 gr brašna, 3 jaja, 100 gr prezli, so, ulje.

U dublju posudu usuti brašno, u drugu prezle, a jaja razmutiti u trećoj posudi.

Šnicle (malo deblje sečene), izlupati čekićem za meso. Svaku šniclu uvaljati u brašno, zatim u umućena jaja, pa u prezle. Pržiti ih u dubokom ulju, dok ne porumene sa obe strane. Izva-diti na papirni ubrus, da upije suvišnu masnoću. Služiti toplo, uz pečeni krompir ili mešano povrće.

BAKLAVA SA MAKOM

1 pakovanje tankih kora, 4 jaja, 200 gr šećera, 1 l jogurta, 300 gr mlevenog maka

Za preliv (šerbet): 1 l vode, 700 gr šećera, sok od 1 limuna

Umutiti jaja sa šećerom i dodati jogurt. Nauljiti pleh, pa stav-iti donju koru. Preliti je sa 5-6 kašika mešavine jaja, šećera i jogurta, a zatim posuti 3-4 kašike maka. Ređati kore i filovati dok se sve ne potroši. Iseći kolač na kvadrate i staviti da se peče, na 200 stepeni, oko 40 minuta. Šerbet napravite tako što ćete u provrelu vodu dodati šećer i kuvati dok se ne zgusne. Dodati sok od jednog limuna i preliti pečeni kolač. Služiti hladno.

Engleski diplomata upitao je švedsku kraljicu Kristinu:

- O Vama, veličanstvo, govore da silno mrzite muškarce.

Kraljica se nasmejala i odgovorila:

- Baš suprotno, veoma ih volim. Ali ne zato što su muškarci, već zato što nisu žene.

Jednoga dana neka gospođica upita Marka Twaina, čuvenog američkog humoristu, kakva je, po njegovom mišljenju, vred-nost knjige.

- Čujte, vrednost knjige je neprocenjiva - odgovori Twain - ali varira prema prilici. Knjiga uvezena u kožu odlična je za oštrenje britve. Mala knjiga, kakve obično prave Francuzi, može odlično poslužiti da se stavi pod nogu od stola, ako je kojim slučajem malo kraća, pa se sto drma. Antikvarna knjiga, uvezena u per-gament, može izvanredno poslužiti za bacanje na mačku kada je čovek želi isterati iz kuće. I, najzad, atlas sa velikim stra-nama nezamenljiv je za cišcenje prozora…

preuzeto sa www.scrind.com

ANEGDOTE O POZNATIMA

Šo poveri mladom novinaru nekoliko podataka o svom budućem delu. Zatim mu reče:

- Da vam ispričam i sadržaj komedije koju sam upravo napisao.

- Dobro. - reče novinar.

- Prvi čin. Muž pita: “Da li me voliš?” Žena odgovori: “Obožavam te.”. Drugi čin. Muž pita: “Da li me voliš?” Žena odgovori: “Obožavam te.”. Treći čin. Muž pita: “Da li me voliš?” Žena odgovori: “Obožavam te.”. Zavesa.

- Divno! Ali oprostite gde je tu zaplet? - upita novinar.

- Zaplet? Zaplet je u tome što u sva tri čina glumi ista žena dok je u svakom činu drugi muž!!!

Bernard Šo, koji je bio mršav, i pisac Gilbert Česterton, koji je bio neobično debeo čovek, svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog dana reče debeli Česterton mršavom Šou:

- Kad god čovek pogleda Vas, pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!

- A kad čovek pogleda Vas, pomislio bi da ste za to krivi Vi! - uzvrati Šo.