godi

na I

I

de

cem

bar

201

2

bro

j 4

Putovanja:

U tem Somboru Uređenje:

Ogledala

Moda:

Kaputi

Ćaskanje:

Siniša Ubović

modeli: Nina Mileusnić, Kristina Senić, Sanja Džamićfoto: Aleksandar Avrameskumake up: Mirjana Škorićfrizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev

str 2 - UVODReč urednice

str 3 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJASombor

str 11 - RAZGOVORIUlepšajte svoj najlepši dan!

str 16 - UREDJENJE PROSTORAOgledalce, ogledalce

str 20- ZDRAVLJESlana soba

str 23- ZDRAVLJEAlternativna medicina - reiki

str 28 - INTERVJUSiniša Ubović

str 33 - ZANIMLJIVOSTIKvasac

str 36 - MODAKaputi i kaputići

str 41- PRE I POSLETransformacija -

str 43 - NAJ FRAJLAGlasanje

str 45 - MITOVI I LEGENDEGnomi

str 47 - LEPI I ZDRAVISauna

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENEDragica Srzentić

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Zanimljivosti o poznatima

Sadržaj:

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing supportMarijana StanimirovurednicaDanijela Ivanovićadvertising managerTanja NikolajevićdizajnerkaDragica RadićsaradnicaAdrijana IvanovićsaradnicaPetar Peđa Grubortehnički asistent

broj 4, godina II decembar 2012

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

Drage čitateljke i čitaoci, evo me ušuškane u toploj sobi, jer je Miholjsko leto konačno predalo meč. Zima se polako nazire, a sa njom i praznici koje već priželjkujemo.Naše takmičenje za NAJ FRAJLU ušlo je u poslednju etapu, i u finalu se za vaše glasove bore tri finalistkinje. Ko su one i kako da glasate za svoju favoritkinju, pogledajte na stranicama koje slede. Ona kojoj budete poklonili svoje glasove, svojim osmehom pozdraviće vas sa nas-lovne strane narednog, novogodišnjeg broja. Za sledeću godinu planiramo nekoliko novina, a jednu od njih vam najavljujemo u ovom broju. Dodatak za devojčice, magazin Frajlica, namenjen je našim najmlađim čitateljkama, i u njemu ćemo se baviti temama koje su zanimljive devojčicama, od 3 do 13 godina. Ćaskamo sa Sinišom Ubovićem, našim poznatim glumcem, o filmovima, serijama, pozorišnim predstavama, ali i HYL principom, za koji je on jedini sertifikovani trener na teritoriji bivše Jugoslavije.

Uživajte,voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

decembar 2012 2

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

Glasali ste, i izabrali tri potencijalne NAJ FRAJLE! U ovom broju imate mogućnost da između tri finalistkinje izaberete onu koja će poneti titulu NAJ FRAJLE i pojaviti se na nas-lovnoj strani novogodišnjeg izdanja magazina FRAJLA. Sada imate priliku da glasate za sve 3 finalistkinje, a to su: SANJA DŽAMIĆ, NINA MILEUSNIĆ i KRISTINA SENIĆ.

Kao i do sada, dok je broj aktivan, odnosno tokom dve ne- delje dok su ove tri devojke na naslovnoj strani, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 ma-gazina FRAJLA. Devojka koja u ovom broju dobije najviše glasova, POBEDNICA JE CELOKUPNOG TAKMIČENJA i osvaja titulu NAJ FRAJLA ! ! !

decembar 2012 4

On-line magazin FRAJLA u novoj godini

dobija pojačanje - dodatak za devojčice,

magazin FRAJLICA

Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na

naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti.

Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim

sličicima....

Fotografije šaljite na:mstanimirov@frajla-magazin.com

O nastanku i dalekoj prošlosti Sombora istoričari još i danas vode polemiku. Razlog tome su nepotpuni i oskudni istorijski izvori, međutim najviše njih do sada ima uverenje da je u 14.

veku na vlastelinskom imanju razgranate ugarske porodice Cobor počela ubrzanije da se raz-vija naseobina, nastala još pre njihovog dolaska, o kojoj dokument iz 1360. godine kazuje da je u vlasništvu vlastelina sa imenom Cobor Sent - Mihalj. Oni će se kasnije, kada je naseobina ojačala, predstavljati kao Cobori od Cobor Sent - Mihalja.

Vremenom se Cobor Sent - Mihalj uvećavao i napredovao, a takođe se uvećavao broj domo-va i žitelja oko kaštela, što je Coborima pogodovalo jer su tako bili moćniji u međusobnim

veleposedničkim obračunima. Opasnost od Turaka ubrzava odluku koja je odranije sazrevala o potrebi podizanja stamenog utvrđenja, i 1478. godine Cobori ga, uz dozvolu mađarskog kralja Matije Korvina podižu, i to im povećava ionako veliki ugled koji su uživali. Jedini trag nekadašnje coborsentmihaljske tvrđave iz predturskog perioda i poslednji beleg jednoipove-kovnog turskog boravka u Somboru, najstarije sačuvano gradsko zdanje, naziva se i danas Pašina ili Turska kula. Poznavaoci istorije arhitekture nalaze u njenoj unutrašnjosti tragove go-tike, što ukazuje da su je i Turci nakon osvojenja Sombora 1541, zatečenu i nasleđenu, možda samo prepravili i dogradili.

U tem Somboru...

decembar 2012 6

Dana 17. februara1749. godine uz visoku cenu (150.000 rajnskih forinti u zlatu je uplaćeno u carske trezore, što je sa pratećim taksama i prispelim kamatama teško opteretilo grad

dugovima, koje će otplatiti tek 1766. godine), carica Marija Terezija potpisuje povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova, i koja je na svečan način predata Somborcima 24. aprila 1749. godine. Sombor je ovim činom mnogo dobio. Avram Mrazović 1778. godine osniva „Normu” najstariju ustanovu za obrazovanje učitelja za slovenski živalj na jugu.Još u tursko vreme imali su somborski Srbi, zanatlije i trgovci, malu Svetođurđevsku crkvu na severoistočnoj strani šanca. Obnovili su je 1717, a 1744. počeli su uz ovu staru crkvicu da zidaju novi, veliki crkveni toranj sa tri kubeta i satom. Čudio se i korio ih tadašnji bački vladika Visarion Pavlović, govoreći da svi ljudi zidaju prvo kuću pa tek onda ognjište, a Somborci uradiše obrnuto...

Pošto su za svoju varoš izborili status slobodnog i kraljevskog grada, zaželeli su Somborci da imaju i crkvu dostojnu skupo stečene privilegije, pa su “bez svake pomoći državne

i tuđinske” svesrdnim prilozima kako imućnih, tako i siromašnijih pravoslavnih somborskih Srba, započeli 1759. izgradnju nove crkve Svetog velikomučenika Georgija, koja je građena u mešavini stilova neoklasicizma i rokokoa. Prva liturgija u novoj crkvi služena je o vavedenju 1761. godine, kada je u oltaru postavljena mermerna časna trpeza. Postoji sačuvan akvarel sa izgledom crkve iz 1763. U crkvi je sahranjen veliki kapetan somborske graničarske milicije grof Jovan Janko Branković (oko 1675-1734). Kada je prilikom kanonske vizite somborskom protoprezviteratu u aprilu 1805. iznenada preminuo vladika bački Jovan Jovanović, sahranjen je takođe unutar Svetođurđevske crkve.

Na razvalinama starih turskih građevina, preko puta Pašine kule, somborski „Rascijani katoličke vere“, kako su carske bečke vlasti zvanično slovile Bunjevce, počeli su 1717. da

zidaju crkvu, koju su završili 1719. Bila je dugačka 12, a široka svega 4 hvata (hvat je mera za dužinu, nešto manja od 2 metra). Crkva je imala dva tornja sačinjena od drveta i u svakom od njih po jedno malo zvono. U junu 1752. na mestu stare, svečano je postavljen ugaoni ka-men u temelj nove crkve, posvećene „večnom, velikom, mudrom, milostivom i pravednom božanskom Trojstvu“, kako je zapisano na kamenu temeljcu. Zidanje crkve, klasičnog baro-knog zdanja, teklo je sporo i završeno je deset godina kasnije, što je obeleženo svečanom po-vorkom (procesijom) i bakljadom. Barokni crkveni toranj podignut je do visine od 56 metara i crkva je dobila svoj konačan izgled, sačuvan do danas.

Spoljni radovi na crkvi završeni su 1769, a unutrašnji do 1771. Te godine izrađene su i crkvene orgulje. Malo zvono postavljeno je u crkveni toranj 1772, a veliko 1775. Crkvena

propovedaonica načinjena je 1780, a oslikana 1782. Na fasadi i u unutrašnjosti crkve vidljivi su elementi rokokoa i baroka. Ispod crkve nalazi se kripta u kojoj su do 1776. sahranjivani ugledni somborski građani rimokatoličke veroipovesti. Crkva Presvetog Trojstva obnovljena je 1939. Od izgradnje nove rimokatoličke crkve Svetog Stjepana kralja, Somborci je nazivaju „Starom katoličkom crkvom“.

decembar 2012 8

Gradska kuća, Varoška kuća ili Magistrat, kako su sve Somborci u protekla dva i po veka nazivali zdanje koje predstavlja centralni arhitektonski simbol grada, nastala je na osnovi

nekadašnjeg „dvora“ somborskog kapetana Jovana Brankovića. Na temeljima starog zdanja grofa Brankovića, jedan vek kasnije sagrađena je nova zgrada Gradske kuće, čije je zidanje, na osnovu planova zidarske porodice Gfeler, završeno 1842. godine. Somborski pedagog i istoričar Nikola Vukićević, rođen 1830, u svojim istorijskim spisima o starom Somboru, svedoči da je kao dvanaestogodišnji dečak prolazio svaki dan kraj srušene zgrade starog Magistrata, te da je u rukama držao velike opeke izvađene iz nekadašnjeg zdanja na kojima je stajao lat-inski natpis „Comes Joannes Brankovich“.

Okolina Sombora raspolaže sa više dvoraca i reprezentativnih objekata koji bi se mogli iskoristiti za turističke svrhe. Ovi objekti imaju izuzetnu prošlost i reprezentativnu arhitek-

toniku. Neki od ovih objekata poseduju i parkovske zasade retkih biljnih vrsta. Uglavnom su svi objekti u veoma lošem stanju. Neki su napušteni, a nekima je namena preimenovana pa se koriste kao škole, upravne zgrade i dr. Revitalizaciojom ovih objekata dobili bi se veoma privlačni turistički objekti. Najinteresantniji objekti se nalaze u Riđici, kaštel „Redl“ u Rastini, „Baba pusta“ u Aleksa Šantiću, u Kljajićevu „Semze“, „Vamošer“ u Bačkom Monoštoru i dr.

delovi teksta preuzeti sa www.sombor.rs i wikipedia

Ukrasne trake, baloni, mašne i stoljnjaci koji se sa njima slažu... Cvetovi, cvetići, buketi i buketići... Priprema venčanja je ionako stresna, a kada vas sa svih strana salete ovakve sitnice, teško ćete ostati opušteni i uživati u svom najlepšem danu. Nakon što je dekorisala svoju svadbu i priredila svojim gostima nezaboravan dan za uživanje u čarima svoje kreacije, Danijela Ivkov shvatila je da je to njen budući poziv. Organizacija venčanja je veoma zahtevan posao, agencija Big Day je nast-ala iz želje da i drugim mladencima olakša i ulepša jedan od najlepših dana u životu.

Za vaš veliki dan...

decembar 2012 12

Na pitanje šta je inspiriše i ko je sve uključen u posao oko dekoracije svečanosti, Danijela kaže: „Pre svega ljubav prema ovom poslu iz koje crpim svu potrebnu energiju. Veliki je izazov stvaranje originalnih i jedinstvenih ideja različitih želja i stilova, od dog-ovora do realizacije dekoracije prostora potrebno je dosta vremena, strpljenja, puno rada ali kad se sve radi s ljubavlju ono najlepše što vas na kraju isprati su zadovoljna lica ljudi koji su vam ukazali poverenje. Ovaj posao radimo suprug i ja uz pomoć našeg odabranog i kreativnog tima od nekoliko devojaka bez kojih ne bismo mogli sve da postignemo.Bitna je mašta i sposobnost da misli pretvoriš u delo. S puno ljubavi i mašte pažnju poklanjamo najsitnijim detaljima.“

Šta možete da očekujete kada dođete u agenciju Big Day? „Dolaskom u naš studio dobićete sve na jednom mestu. Želja nam je da pružimo podršku i pomoć svima bez obzira na određeni budžet. Uz najpovoljnije cene, originalne i jedinstvene ideje, pažljivim odabirom materijala koji odgovaraju i prate sve stilove, naš tim ima za cilj da ispuni ali i nadmaši očekivanja i snove svojih klijenata.Do sada nismo imali bilo neobičnih i specifičnih zahteva od strane klijenata, dogovorom uvek nađemo idealno rešenje i tako zadovoljimo njihove želje.“

Sabe i Nela Ivkov

decembar 2012 14

Kako izgleda kada Danijela i njen tim preuzmu stvar u svoje ruke, možete videti na Facebook profilu Agencija Za Dekoraciju Bigday, a Danijela poručuje svim čitateljkama: Vaš veliki dan dolazi, učinićemo sve da bude vredan pamćenja!

decembar 2012 16

Još je Luj XIV, želeći da učini svoj dom većim, raskošnijim i bogatijim, otkrio potencijal ogledala u diza-jniranju enterijera. Maštovitom igrom ogledalima postižu se zanimljivi efekti isticanja oblika i boja u prostoru, ali i prikrivaju njegovi nedostaci.Ogledala unose svetlost u dom i ne samo da stvaraju iluziju većeg prostora već i kreiraju optička iznenađenja. Tako jednostavno, a tako efektno. Naravno, ako ih postavite na pravo mesto. Odaberite originalno ogledalo, dizajna i oblika po vlastitom ukusu, domišljato ga uklopite u prostor i uživajte u efektima koje stvara. TREBALO BI DA ZNATEPre nego što odaberete ogledalo, imajte na umu da veliko i dobro postavljeno može gotovo da udvostruči količinu svetlosti u sobi. Ipak, mogu stvoriti i neprijatne odbleske. Neće vam biti prijatno ako ga postavite nasuprot prozora okrenutih ka jugu ili zapadu. Poželjno je da bude dovoljno veliko, neoštećeno i iz jednog komada jer tzv. mozaik ogledalo prelama odraz, a to može biti neprijatno. Može biti uramljeno ili bez rama, ali s kvalitetno izbrušenim ivicama.

Ogledalce, kaži meni...

PRAVILA ZA POSTAVLJANJE

* Veoma je bitno da ogledalo radi za vas, a ne pro-tiv vas, to znači da je potrebno da ga postavite na mesto s kog će na najbolji način reflektovati svet-lost i prostor u kom se nalazi. Okačeno u blizini prozora, ogledalo će tamnoj prostoriji pružiti više svetlosti i učiniti je većom. Ako se u njemu ogleda osunčan prozor, efekat će biti još bolji.

* Ogledala su najmoćnije oružje ukoliko želite da prostor učinite vizuelno većim. Recimo, postavite ih između dva prozora na istom zidu i, ma kako ta površina bila mala, prostor će delovati mnogo šire.

* Međutim, s postavljanjem ogledala morate biti veoma oprezni jer će se, ukoliko ga stavite na pogrešno mesto, u njegovom odrazu dupli-rati i ono što ne želite – poput neraspremljene spavaće sobe, posuđa u kuhinji ili pretrpanog čiviluka u hodniku. Dakle, postavit e ga naspram zidova na kojima nema mnogo predmeta.

* Možete ga okačiti tako da reflektuje neki zan-imljivi detalj ili skulpturu i da na taj način oživljava celi prostor dajući mu sasvim novu dimenziju. * Ne sme biti postavljeno previsoko. Idealno je ono koje stoji u visini očiju, osim ako ne odlučite da ceo zid obložite ogledalima, čime ćete uneti duh glamura u vaš dom.

* Ako želite više prirodnog ambijenta u prosto-ru, najbolje je da ga postavite naspram prozora ili terase kako bi se u njemu reflektovalo ono što imate na terasi ili u dvorištu. Ili ga smestite u deo sobe gde držite biljke. Daće vašem ambijentu zan-imljiv efeka

decembar 2012 18

DIZAJNDanas postoje najrazličitije dizajnirana ogledala koja odgovaraju zahtevima gotovo svakog prosto-ra i ukusa. Ako preferirate tradicionalni stil, oda-berite antikvarna ogledala s bogatim, izrezbaren-im, stilskim metalnim ramovima, s rustičnim drvenim okvirima u duborezu, ovalnog oblika. Ukoliko ste čovek 21. veka, ram od plastike, ko-vanog gvožđa ili nekog šarenog desena, ogledala različitih pravilnih i nepravilnih oblika bez rama savršeno će se uklopiti u vaš moderno uređen prostor s futurističkim detaljima.

Svetlija sobaPostavite ogledalo u blizini prozora, sunčevi zraci će se odbijati o njega i imaćete duplo više prirod-nog svetla u sobi.

Treća dimenzijaDa bi prostor dobio treću dimenziju, jedan zid ofarbajte tamnijom bojom, pa na njega postavite ogledalo.

Šire predsobljeUzan hodnik vizuelno ćete proširiti ako postavite ogledalo preko celog zida. Zidove možete da okrečite i svetlom bojom, a ogledalo postavite na vrata plakara.

Duplo lepoAko ogledalo postavite nasuprot slike, biljke ili neke zanimljive skulpture koji će se u njemu ogle-dati, dupliraćete lepu scenografiju.

Viši plafonPostavljanjem ogledala na plafon prostor će vi-zuelno delovati više.

tekst preuzet sa www.zena/blic.rs

Mirna ambijentalna muzika, udobne stolice – ležaljke, sve onako kako se i očekuje na bilo kom spa tretmanu. Ono što je drugačije, to je miris. Ako ste nekada bili na inhalacijama slanim fiziološkim rastvorima (koja se pri-menjuje u svim ambulantama), primetićete da je miris veoma sličan, ali mnogo blaži. On dopire iz otvora u zidu koji je povezan sa takozvanim halogeneratorom.

Ta sprava melje čestice soli na veoma sitne, mikronske delove (kada se zagledaju pod snopom svetlosti podsećaju na prašinu). Količina čestica i brzina izduvavanja podešava se prema potrebama korisnika.

decembar 2012 20

Većina njih hvali se da jedan tretman „menja tri dana na moru“ i da najblaže rečeno, vaši respiratorni putevi doživljavaju preporod. Zidovi, kao i pod su obloženi velikom količinom kamene soli tako da podseća na pećinu, a njihova belina prigušena je blagim plavim svetlima.

Ako je verovati tridesetogodišnjim ruskim istraživanjima, olakšanje se oseti zbog toga što so za sebe vezuje tečnost i donosi je u disajne puteve, a zatim razblažava naku-pljenu sluz. Oni nisu otkrili ništa novo, jer se metod lečenja solju ili haloterapija (od grčkog halos što znači so) primenjuje još od 18. veka - prvi put u Poljskoj.

Jedan tamošnji lekar primetio je da radnici koji rade u rudnicima soli navodno nikada ne dobijaju respiratorne infekcije. 1843. o tom svom otkriću napisao je prvu knjigu, a nedugo potom otvorio i prvi slani spa cen-tar.

Slana soba

Ono što je njegovoj priči nedostajalo bila su podrobna medicinska istraživanja koja su naknadno sproveli Rusi (zato je ono što savremena nauka poznaje o haloterapiji, nažalost dostupno isključivo na ruskom jeziku). U nizu ispitivanja koja su najpre sprovođena u prirodnim slanim pećinama, a kasnije u posebnim komorama ispun-jenim solju, došlo je do nekoliko značajnih otkrića.

Pre svega, pokazalo se (na uzorcima od 50 do 250 osoba) da slano okruženje smanju-je broj bakterija u respiratornom sistemu, poboljšava izbacivanje šlajma i razređivanje sluzi u gornjim respiratornim organima.

Takođe, jedno istraživanje predvođeno ruskim naučnikom Puriševim pokazalo je na uzorku od 112 dece značajan uticaj slanih rastvora na smanjenje simptoma akutnih dermatitisa. Ohrabreni ovakvim rezultatima, naučnici su pokušali da nap-rave kontrolisane uslove za sprovođenje haloterapije.

Tako su nastale prve slane sobe. One su se pravile tako što su se zidovi neke sla-bo ventilirane prostorije oblagali velikim količinama kamene soli.

decembar 2012 22

Merenja su, međutim, utvrdila da je količina čestica soli u vazduhu zapravo suviše niska da bi se pozitivno odrazila na respiratorne organe, pa su posegli za upotrebom poseb-nih aparatura (kasnije nazvane halogenera-torima) raspršivale čestice soli u prostoriji. Prvo istraživanje koje je uključivalo upotre-bu ovakvih aparata bila je studija prof. Dr Aline Červinskaje (naravno, još jedna Ruskinja).

Efekat haloterapije ispitan je na 124 pacijenta sa raznim tipovima respira-tornih oboljenja kod kojih je haloterapija sprovođena 10 do 20 dana u trajanju od po jednog sata.

Rezultat je bio bolje iskašljavanje sluzi i smanjenje broja bakterija u gornjim res-piratornim putevima. Červinskaja smatra da je do značajnog poboljšanja zdravlja došlo zbog malih količina sitnih čestica soli u vazduhu. Bitno je znati da na Balkanu i terapija solju nije priznata kao zvanična medicinska fizikalna terapija, pa je reč dak-le isključivo o spa tretmanima.

Tretmani solju se u Srbiji nudi u nekoliko oblika, koji se ugrubo mogu svrstati u dve grupe – kontrolisane i nekontrolisane. Slane sobe postoje u gotovo svim spa cen-trima, ali dobar deo njih nema apsolutno nikakve aparate za raspršivanje.

Reiki je japanska tehnika za koju se smatra da smanjuje stres, pomaže relaksaciju i leči. Bazira-na je na „polaganju ruku“ i na verovanju da životna energija teče kroz organizam. Ako neko ima nisku životnu energiju tada je ta osoba podložna bolestima i stresu, a ako je ta energija visoko osoba se oseća zdravije i srećnije. Mikao Usui je tvorac Reikija. U ranim godinama 20. veka u Japanu je osnovao Reiki tvrdeći da je moguće lečiti ljude energijom bez gubljenja vlas-tite energije. Svoju popularnost reiki duguje činjenici da ga je veoma lako naučiti i koristiti, čak i deca mogu da ga primenjuju bez problema.

Lečenje reikijem je omgućeno kroz povezivanje sa reiki energijom kroz proces opunomoćenja ili inicijacije. Korišćenje reikija je prosto stvar svesnosti o njegovom prisustvu i punoj predaji samom procesu, u kome mi postajemo ta energija. Lečenje se vrši ili polaganjem ruku na sebe ili druge, ili kroz rad na daljinu. Reiki reč je sačinjena iz dva dela: „Rei“ = univerzalna, i „Ki“ = energija, životna sila. Zato je najbolji prevod ove reči „univerzalna životna energija“. To je energija koja pokreće sva živa bića, ona se ne moze opisati, ali je prisutna u svemu. Kada smo svesni te energije, možemo je koristiti da pomognemo sebi i drugima.Rad na sebi i drugima se vrši polaganjem ruku na određena mesta na telu, prsti su spojeni, a od nas zavisi da li ćemo ruke držati položene na telu (dodir), ili na vrlo maloj distanci od njega (3 - 5 cm), ili ćemo čak ruke držati i nešto dalje, kada, u stvari, radimo na auri. Dva simbola koji kreiraju reč „reiki“ mogu da znače i „prosvetljenje“, pošto se mogu shvatiti kao univerzalni duh.

Dodir koji leči

decembar 2012 24

Ali praksa je dokazala da iz nekog razloga (možda su zaboravljene tehnike koje su vezane za duhovni deo reikija), jedino što nam je dostupno u vezi reikija je da ga koristimo kao sistem lečenja fizičkog, emocionalnog i mentalnog tela, dok u vezi duhovnosti on može da nam bude podsticaj da krenemo u neko dublje duhovno traganje. Nažalost, ne može se reći da je reiki zaokružen sistem ako tražimo odgovor na krajnja pitanja vezana za samos-poznaju. Ljudsko telo je dizajnirano da samostalno konstantno i automatski održava svoje zdravlje; ono radi danju i noću u cilju snabdevanja, revitalizacije, izgradnje, opuštanja, ono uravnotežuje i leči samo sebe (uprkos našim upornim nastojanjima da ovaj rad saboti-ramo!).

Pored toga, čovek poseduje veliku snagu uma, koja može biti svesno usmerena i korišćene u svrhu lečenja. Kad nas boli stomak, glava, kad imamo neki uboj, kad se posečemo..., svako od nas instiktivno stavlja svoje ruke na povređeno ili bolno mesto. Zašto? Postoji prirodni put koji vodi iz temena naše glave, preko srca, pa sve do naših ruku, dlanova. Duhovna energija silazi kroz naše teme (tzv. krunska čakra), prolazi navedenom putanjom i pojavljuje se u našim dlanovima. Kao što već znamo, Reiki je energija koja dozvoljava i olakšava integraciju spiritualne energije u materijalni svet.

Reiki je prisutan u svemu. Pa zašto onda nismo svi predajnici ove energije koja leči? Jesmo! Bar potencijalno. Nakon rođenja i dok smo još bebe, svi smo bili moćni predajnici izvorne energije (pretpostavljam da je to jedan od razloga što svi vole decu). Standardni Reiki ima tri osnovna stepena.

Stepeni Reikija su:• prvi stepen (Shoden). Početni stepen, na kome se ostvaruje opšte povezivanje učenika sa Reiki energijom. Glavna namena ovog stepena je davanje tretmana samom sebi, rad na sebi.• drugi stepen (Okuden). Uvođenjem simbola Reikija, koji predstavljaju njegova 3 aspekta, se produbljuje povezivanje učenika sa Reiki energijom i povećava se njegova sposobnost da radi sa njim. Na ovom stepenu učenik može da radi tretmane i sebi i drugima, na daljinu i u neposrednom kontaktu.• treći stepen (Shinpiden). Majstorski stepen. Usavršavanje prethodna tri aspekta Reikija, i dodavanje četvrtog, kojim se dobija spoznaja celine. Jos više se povećava sposobnost rada sa Reiki energijom i uči se procedura inicijacije drugih u Reiki stepene. Mikao Usui, tvorac Reikija je osmislio čuvenih pet principa, koje je smatrao posebno važnim:Tajni metod uzvišenih blagoslova,duhovna medicina za mnoge bolesti.Samo danas nemoj biti ljut, nemoj brinuti,budi zahvalan i ponizan,predano obavljaj svoj posao,budi ljubazan prema svima.Sećaj se ovoga u svom umu, ponavljaj svojim ustima.

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

Glumačku karijeru započeo je 1996. godine u Zaječaru, igrajući ulogu Svetozara Markovića u predstavi „Agonija – snoviđenje Nikole Pašića“, u režiji Vladimira Lazića. Do sada je os-tvario preko 40 pozorišnih uloga, kao i veliki broj uloga na filmu i televiziji. Najznačajnija mu je uloga Marka Koraća u seriji i filmu „Miris kiše na Balkanu“, po romanu Gordane Kuić, a u režiji Ljubiše Samardžića. Od 2000. godine je igrao u više od 200 radio drama gde je i dobitnik glumačkog priznanja u oblasti radiofonskog stvaralaštva, nagrade „Vitomir Bogić“, za ulogu Đorđa Karađorđevića u istoimenoj drami, a u režiji Zorana Rangelova. Član je pozorišne trupe „Balkan-novi pokret“, s čijom predstavom „San o Balkanu“ je učestvovao na najprestižnijim svetskim festivalima. Takođe je i jedan od članova internacionalne pozorišne grupe „Voyage Project“ iz Njujorka.Osim uspešne glumačke karijere, Siniša Ubović, kao jedini licencirani HYL (Heal Your Life)trener na prostorima bivse Jugoslavije, razvija i karijeru trenera (coach), za sve one koji priznaju, praktikuju i vole učenje Lujze Hej i žele da istinski promene svoj život, da ga unap-rede i izleče, da otkriju i ispolje sve svoje potencijale.

ĆASKANJE

Siniša Ubović

decembar 2012 28

FRAJLA: Televizijska publika imala je prilike da Vas vidi u nekoliko veoma popularnih serija: “Miris kiše na Balkanu”, “Bela lađa”, “Greh njene majke”, “Jesen stiže dunjo moja”, i mnogim drugim. Ostvarili ste ulogu i u seriji “Titanik – krv i čelik”, koja je jed-nim delom snimana u Srbiji. Kakvo je bilo to iskustvo i možete li napraviti poređenje između te i domaće produkcije? SINIŠA: Svakako da je retkost da u nekoj velikoj koprodukciji koja se snima kod nas, neko od naših glumaca dobije priliku da zaigra nešto naročito značajno i veliko pa ipak većina glumaca se odaziva ovakvim pozivima. Kad god mi se ukazala prilika da budem učesnik nekog od ovih projekata, rado sam ih prihvatao jer način rada, pro-fesionalizam i tretman koji kao glumci imamo je nešto što se u domaćoj produkciji retko sreće. Od svakog člana ekipe očekuje se da na najbolji mogući način uradi svoj deo posla ali isto tako svakom članu ekipe su obezbeđeni uslovi da to. Rekao bih da je rad na takvim poslovima mogućnost da vidimo da može da se radi i na neki drugačiji, dostojanstveniji način.

scena iz serije “Greh njene majke“

decembar 2012 30

FRAJLA: Ostvarili ste veliki broj pozorišnih uloga. Gde publika može da Vas vidi i koja je Vaša omiljena pozorišna uloga?SINIŠA: Trenutno igram u predstavama Narodnog pozorišta “Kanjoš Macedonović” i “Velika Drama”, kao i u fenomenalnoj komediji (ex)Indexovaca “Barikada”, u Domu sindikata.FRAJLA: U jednom intervjuu, izjavili ste da je za Vaše sinove Filipa i Simona najbitnije Vaše angažovanje u sinhronizaciji crtanih filmova. Kojim crtanim likovima pozajmlju-jete glas?SINIŠA: Veliki je broj crtanih filmova u kojima sam učestvovao a ono što je trenutno najaktuelnije je “Lovci na zmajeve” gde igram Gvizda. A od 1. decembra je u bioskopima fantastičan novogodišnji crtani “Pet legendi”(Rise of Guardians) u kom sam glasom “obojio” Mrkog i zbog toga sam veoma srećan jer tu ulogu u originalnoj verziji igra jedan od mojih omiljenih glumaca Jude Law.

sa snimanja serije “Greh njene majke“

crtani film “Pet legendi“

FRAJLA: Ko je Lujza Hej i kako je uticala na Vaš život?SINIŠA LujzaHej je jedna sjajna ličnost koja je svojim učenjima učinila da milioni ljudi širom sveta otkriju svoje uspavane potencijale i da počnu da žive život u skladu sa sobom i potrebama svog bića. Na mene je izvršila, malo je reći snažan uticaj. Pomogla mi je da otkrijem sebe, svoje potrebe i da otpočnem jednu potpuno novu etapu svog života.

scena iz serije “Miris kiše na Balkanu

decembar 2012 32

FRAJLA: Šta je potrebno da bi smo „izlečili svoj život“?SINIŠA: Najvažnije od svega je da konačno prihvatimo sebe baš takve kakvi smo i da shvatimo da je naša najveća snaga upravo u toj našoj jedinstvenosti. Nema potrebe da od drugih tražimo da nam kažu ko smo, ko-liko vredimo i šta treba da radimo jer niko to ne može da zna bolje od nas samih. U nama su sva pitanja i svi odgovori, u nama se nalazi sve što nam je potrebno za uspeh. FRAJLA: Kako je ovaj princip uticao na Vaš život, i život Vaše porodice?SINIŠA: Preuzimajući odgovornost za sebe i svoj život shvatio sam da je sreća stvar odluke. To ne znači da smo od danas ne-prestano srećni i nasmejani,to ne bi bilo normalno. To samo znači da mi je mnogo lakše da prevaziđem neke izazovne situaci-je i da se okrenem u pravcu rešenja.FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...?SINIŠA: Zavolite sebe – učinite to odmah! Ne odlažite ovu ljubav do momenta dok vam ne bude dobro, ili dok ne izgubite višak kilograma, ili dok ne dobijete novi posao, ili dok ne otpočnete novu vezu. Počnite ODMAH – dajte sve od sebe!

Među brojnim lekovitim namirnicama kvasac zauzima značajno mesto jer je izuzetno bogat hranljivim materijama. On je belančevinasti proizvod i sastoji se

od živih organizama kvaščevih gljivica (Sacharomyces), za koje je karakteristično da se veoma brzo množe.

Odličan je izvor belančevina, amino kiseli-na, prirodnog kompleksa B vitamina i jedan je od najbogatijih izvora organskog gvožđa. Osim vitamina A, C i E, sadrži čak sedam-naest drugih vitamina i sve vitamine B kom-pleksa. Nedostaje mu jedino vitamin B12, kojeg ima u mesu, jajima, mleku, iznutri-cama, pa je u ishrani ove namirnice dobro kombinovati sa kvascem.

Kao svaka proteinska hrana, kvasac ima dosta fosfora koji iz organizma može da „uzima“ kalcijum i izazove njegov nedosta-tak. Da se to ne bi dogodilo, uz kvasac treba uzimati i namirnice bogate kalcijumom.

U zavisnosti od porekla, kvasac poseduje i različite karakteristike. Pivarski kvasac, odnosno prehrambeni kvasac, pravi se od hmelja i koristi se u proizvodnji piva. On nije živi, aktivan kvasac, ali je izuzetno kvalitetan jer sadrži puno belančevina i vi-tamina B grupe.

Zbog karakterističnog oštrog ukusa u početku ga treba koristiti u manjim količinama. Najkvalitetniji i najjači kvasac je surutka, a cenjen je i tečni kvasac iz Švajcarske i Nemačke koji se uzgaja na tra-vama, mednom sladu i pomorandžama, odnosno grejpu.

Naraslo k’o kvasac

decembar 2012 34

Tu je i poznati pekarski kvasac koji se sas-toji od živih ćelija Sacharomyces cerevisiae. Koristi se u pripremi testa za hleb i pecivo, jer u toku fermentacije gljivice razlažu šećer u alkohol i ugljendioksid. Od ugljendioksi-da testo raste, dok ga alkohol čini mekšim. Ovaj kvasac je ujednačene, svetložute boje, prijatnog ukusa i mirisa. Rok trajanja mu je dve nedelje, jer za to vreme zadržava sva organoleptička svojstva i fermentativne sposobnosti.

Suvi pekarski kvasac najčešće je u granu-lama i dobija se sušenjem svežeg pekar-skog kvasca. Pre upotrebe mora da se potopi u vodu da bi narastao, a dobar suvi kvasac mora da bude ujednačene granulacije, ujednačene svetle krem boje, karakterističnog ukusa i mirisa. Rok trajanja mu je pola godine.Konzumiranje svežeg pekarskog kvasca treba izbegavati. Ćelije živog kvasca, zapravo, iscrpljuju vitamine B grupe iz creva i sve ostale vitamine iz or-ganizma. Zbog toga je važno da se kvasac pravilno priprema i konzumira.

Pet grama pekarskog kvasca prelije se sa dve supene kašike vrele vode i tako ostavi da odstoji deset minuta. Zatim se smesa promeša i ostavi da se staloži. Bistra tečnost se pije, a talog baca. Ovako pripremljen kvasac može da se kombinuje sa vodom ili sokom, i uzima se neposredno pre obroka. Konzumiranjem kvasca na ovaj način smanjuje se zapremina želuca i unosi manja količina hrane.Ovo je dobra vitaminska dijeta za gubitak kilograma. Sa druge strane, oni koji žele da dobiju kilograme, ovako spremljen kvasac treba da uzimaju između obroka.

Kvasac je dobar i za sve one koji se osećaju umorno, jer vraća energiju, otklanja umor i snižava holesterol u krvi ukoliko se kom-binuje sa lecitinom iz soje. Pomaže i kod ublažavanja bolova, kostobolje, gihta, a olakšava i tegobe izazvane neurozama. Delotvoran je i kod prevencija i lečenja svih bolesti koje nastaju usled nedostatka vi-tamina B1, B2, B6 i biotina koji igra važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, ami-no kiselina i masti.

Ipak, kao i sa svim ostalim lekovitim namir-niciama, i sa kvascem treba biti oprezan, jer postoje oboljenja koja mogu da se pogoršaju njegovim korišćenjem, kao što je na primer slučaj sa Kronovom bolešću.

tekst preuzet sa www.b92.net

Oggy Art Style

Čuvaj me od zime!

Ako volite kapute, zima pred nama je pravo vreme za vas! Ove sezone kaputi su trendy, i to gotovo u svim bo-jama, dezenima i najrazličitijih modela. Ako je verovati svetskim dizajnerima koji su se ove godine predstavili sa novim modelima kaputa, nosiće se oni u obliku plašta, uski koji prate liniju tela, pa sve do zvonastih, nalik pel-erinama. Kratki kaputići će ove zime biti pomalo zapos-tavljeni, pa se preporučuje dužina ispod kolena i duže.

Što se boja tiče, nema nekih posebnih pravila, pa tako možete poneti kaput u boji koja vama lično najviše odgovara. Ipak, neke standardne boje, kao što su crna, siva i nijanse braon su i dalje najviše zastupljene, jer su to boje koje najlakše možete uklopiti sa ostalom garde-robom. Ako ste ipak u mogućnosti da sebi priuštite ne-koliko kaputa, jedan crveni, jarko žuti ili karirani, svakako bi trebalo da nađu mesto u vašem garderoberu.

decembar 2012 38

Detalji od krzna i kože na kaputu takođe će doprineti vašem glamuroznom izgledu, a i ugre-jati vas u hladnim zimskim danima, a posebno noćima. Luj Viton nam predlaže kapute u stili Meri Popins, sa velikim kragnama, ogromnim dugmadima, koji se nose sa pantalonama „člankaricama“ od istog materijala.

Sigurno nećete pogrešiti ako za ovu zimu nabavite ka-put koji je sastavljen od dva različita materijala. Takva kombinacija će ovom klasičnom odevnom predmetu dati novi izgled, a nećete morati da razmišljate o de-taljima, jer je on dovoljan sam sebi. Sve u svemu, ka-put će vašem izgledu dodati prefinjenu eleganciju, bez obzira šta obukli ispod njega. Ako ga upotpunite zan-imljivom kapom ili čak šeširom, sigurno ćete napraviti pun pogodak.

Pre i Posle...

Naša čitateljka, Sonja Rafač Tucakov izrazila je želju da baš ona učestvuje u trans-formaciji u ovom broju, i da joj naši eksperti predlože stajling za večernji izlazak sa suprugom i njihove dve devojčice.

Drage frajle, učestvujte u našoj novoj akciji - PRE I POSLE. Ako želite da vas eksperti posavetuju kakva frizura i šminka vam odgovaraju, prijavite se!

Ako i vi želite da prođete kroz ovakav tretman, pošaljite e-mail sa svojim podacima na adresu:

mstanimirov@frajla-magazin.com

Pošto je Sonjina kosa vrlo tanke vlasi, Lidija se odlučila za romantične lokne, koje će kosi dodati volumen. Kosu je namotavala oko prsta i pričvrstila šnalama, i sušila je pod haubom.

Nakon toga je skinula šnale i pustila lokne da slobodno padaju, bez raščešljavanja. Svaki pojedinačni pramen je odvojila prsti-ma i lakom učvrstila celu frizuru.

U ovom broju priliku smo dali mladim snaga-ma, pa je Sonju našminkala Branislava Radić, vlasnica salona Beauty Boom. Sonjinom tenu odgovara svetla podloga koju je Branislava nanela okruglom četkom. Blago rumenilo svet-lo braon boje dalo je svežinu licu. S obzirom da Sonja nosi naočare, šminka na očima je bila vrlo diskretna: senka boje starog zlata na kap cima i crna maskara, što je naglasilo plavet-nilo Sonjinih očiju. Sve je zaokruženo crvenim ružom. Sonja je bila veoma zadovoljna svojim novim izgledom, i time što je dobila priliku da upozna FRAJLA tim i dobije par korisnih saveta.

Preko 6 milijardi je ljudi na zemaljskoj kugli. Jedna kineska poslovica glasi: “Srećan si čovjek ako nađeš samo jednog prijatelja.” Pravo prijateljstvo postoji, kažu naučnici. A potvrđujem i ja. Ali, da li je čovjek ograničen da tog pravog traži samo među onima istog pola?

- Idem do grada. Treba da se nađem sa drugaricom.- Važi! Drugarica, kako da ne!Poznato?... Naravno da ne, pa ovo je ženski časopis.Pretpostaviću da većina vas ima i muškog prijatelja. Koliko puta vam se desilo da kod svoje pri-jateljice naletite na nerazumijevanje kad su neke stvari u pitanju? Dok vas, sa druge strane, taj muški dio odlično razumije. I ne samo to, već ima i savršen savjet...? Odoh predaleko, reklo bi se. Ali ipak, ovo služi kao potvrda da ne griješim kad kažem da muško - ženska prijateljstva postoje. I ne samo da tvrdim da postoje, vec sam ubijeđen da su i mnogo iskrenija.Znam nekoga ko bi mi prije određenog vremena pričao sa-tima da nisam u pravu. Neki dio našeg razgovora od ranije je tekao ovako:- Ma daj! Ti dobro znaš kako se takva prijateljstva završavaju. Uzmi moj slučaj za primjer. Mi smo bili najbolji prijatelji, pa se iz toga rodila ljubavna veza. Koja, usput, sjajno funkcioniše! To se jednostavno mora kad-tad desiti svakom muško - ženskom prijateljstvu.- Svaka čast! - kažem.Tri mjeseca kasnije:- Đe si brate? Šta se radi? Šta ima novo?- Ah... Ne pitaj. Sj..an sam ti nešto... Znaš, nismo više za-jedno. Baš se loše osjećam. A bili smo nekad najbolji...

IZ MUSKOG UGLA

by Dusan Boskovic

DRUG & DRUGARICA ?

,

, ,,

,

Znam ja odlično kako se takva prijateljstva završavaju - onda kad ih pretvoriš u ljubavnu vezu. U suprotnom - ne završavaju se nikad.Dok sam još imao neutemeljeno mišljenje o ovoj temi, postavio sam pitanje jednoj djevo-jci, zašto nije u vezi sa njenim prijateljem, kad već imaju toliko toga zajedničkog? Dobio sam interesantan odgovor: „Jednostav-no, znam suviše gadosti o njemu“.Sad, na isto pitanje, moj odgovor bi glasio: „Jednostavno, ne želim da rizikujem da je udaljim od sebe...“

Znate, nije baš da se mora to desiti svakom mješovitom prijateljstvu. Istina je da svaka osoba nekad upadne u krizu kad je neko vri-jeme bez partnera. Ali, u tim situacijama nije baš pod obavezno, a ako mene pitate, nije ni preporučljivo, tog nekog tražiti u najboljoj pri-jateljici/ prijatelju. Ne funkcionišu prijateljstva i veze istom formulom. Nerijetko se događa da na kraju ostanete samo - poznanici. A vama, i učesniku ovog gore dijaloga bih poručio:

decembar 2012 42

FRAJLA sa naslovne strane

Prva finalistkinja je

Sanja Džamićza Sanju glasajte

OVDE

Druga finalistkinja je

Nina Mileusnićza Ninu glasajte

OVDE

Treća finalistkinja je

Kristina Senićza Kristinu glasajte

OVDE

Gnomi su svuda poznati kao alhemičari, izumitelji i tehničari. Uprkos potrebe za njihovim veštinama širom sveta, većina gnoma više voli da živi medju svojima, u udobnim jazbinama ispod šumom prekrivenih brda, punih životinja, koje nije baš preporučljivo loviti.

Ličnost: Gnomi obožavaju životinje, drago kamenje i sve vrste šala. Imaju sjajan smisao za humor. Veoma su radoznali, vole da lično saznaju ili provere razne stvari. Zbog toga su izvrsni inženjeri, koji uvek proučavaju nove načine da naprave nešto. Ponekad smišljaju veoma složene i smešne praktične šale samo da vide reakcije ljudi na njih.

Fizički opis: Gnomi su čvrsti, slično kao patuljci ali ne toliko jaki jer su mali. Njihova boja kože ide od žućkasto-smedjih do drvenasto-braon nijansi. Kosa i oči su im plave. Muškarci nose kratke i lepo podšišane brade. Imaju velike noseve kojima se ponose. Vole odeću u bojama kože i zemlje a ukrašavaju odeću finim nakitom. Postaju punoletni sa 40 godina a žive oko 350, mada neki dostižu i 500 godina starosti.

GNOMI i GNOMICE

Odnosi sa drugima: Gnomi se veoma lepo slažu sa patuljcima jer dele njihovu ljubav prema draguljima, mehaničkim predmetima i mržnju prema goblinima i džinovima. Vole društvo polušana, pogotovo onih koji mogu da istrpe njihove štoseve. Većina gnoma je malo nepoverljiva prema visokim rasama, ali nisu prema njima zli ili agresivni.

Ponašanje: Najčešće su dobri. Oni koji teže ka redu i miru su pripovedači, istraživači, naučnici ili konsultanti. Oni koji teže nemiru su najčešće lutalice, juveliri ili šaljivdžije i lakrdijaši najgore vrste. Zli gnomi su prava retkost, uglavnom su dobrog srca i čak i najveće šaljivdžije medju njima svoje šale izvode zbog zabave, a ne iz zlih namera.

Gnomske zemlje: Gnomi prave svoje domove u brdovitim, šumskim predelima. Žive ispod zemlje, mada izlaze na svež vazduh češće od patuljaka, uživajući u pri-rodi i životinjskom svetu koji ih okružuje. Njihovi domovi su dobro sakriveni veštom konstrukcijom i iluzijama. Oni koji nisu dobrodošli nikad ne pronalaze njihove udobne i tople jazbine. Gnomi koji se nasele u ljudskim zemljama su najčešće juve-liri, inžinjeri ili tutori. Mnoge ljudske porodice imaju gnomske tutore.

decembar 2012 46

Religija: Glavni gnomski bog je Garl Glittergold, Pažljivi Zaštitnik. Njegovi klerici uče gnome da paze i čuvaju svoju zajednicu.

Jezik: Gnomski jezik, koji koristi patuljačko pismo (Dwarven), je cenjen zbog svojih tehničkih izraza i knjiga u kojima je skupljeno veliko znanje o prirodi. Mnogi herbal-isti, prirodnjaci i inženjeri drugih rasa uče gnomski jezik da bi pročitali najbolje knjige iz ovih oblasti.

Imena: Gnomi obožavaju imena i mnogi od njih imaju tuce različitih imena. Kako gnom raste, on dobija različita imena od majke, oca, vođe klana, tetaka, rodjaka, a nadimke dobija od gotovo svakog. Imena su obično varijacije imena predaka i daljih rodjaka a neka su i nova, izmišljena. Kada komuniciriaju sa ljudima ili drugim rasama, koje su prilično “dosadne” u vezi sa imenima, oni obično uzmu tri imena: lično, ime klana i nadimak, a pri izboru koje će od mnogobrojnih imena i nadimaka uzeti, iza-beru ono koje im je najzabavnije da izgovore. Imena klanova su obično kombinacije dve gnomske reči i oni ga uvek prevode (na Common u zemljama ljudi ili Elven u vilenjačkim zemljama, itd).

Avanturisti: Gnomi su radoznali i impulsivni. Mogu se prihvatiti avantura da bi vi-deli svet, iz ljubavi prema istraživanju. Lawful gnomi mogu krenuti u avanturu da bi zaštitili slabe i nedužne prikazujući istu ljubav i zaštitu prema celom svetu kao prema gnomskoj zajednici. Kao ljubitelji dragulja, neki gnomi mogu krenuti u pohode da bi stekli bogatstvo. Neki gnomi koji napuste klan mogu biti smatrani skitnicama, beskućnicima ili čak izdanicima (u zavisnosti od običaja klana) jer napuštaju obaveze prema klanu tj. zajednici.

decembar 2012 48

Sauna pospešuje promenu materija i prokrvljenost pa stoga i razgrađivanje štetnih materija, naročito suvišnih masnoća. Redovnim odlascima u saunu možemo mnogo učiniti za zdravlje i lepotu kože tela i lica. Metabolizam kože se pojačava dva do tri puta, sve se pore otvaraju i čiste od štetnih materija, koža postaje lepša, čvršća i sjajnija. Znojenje pospešuje prokrvljenost kože, izlučivanje i čišćenje od različitih nečistoća, suvišne masnoće i bakterija, tako da koža postaje mekanija i nežnija. Sau-na je stoga vrlo uspešna u borbi protiv mitesera i akni. Sauna takođe povoljno dje-luje i na suvu kožu. Sauna pozitivno utiče i na smanjenje celulita. Promenom vrućeg i hladnog jača se vezivno tkivo te se pospešuje izlučivanje suvišne tečnosti i štetnih materija iz tkiva, glavnih uzročnika celulita.

Sauna

Iako se za saunu misli da je uspešno sredstvo za mršavljenje, nije sve tako jednostavno. Dakle, suprotno mišljenju, suvišni kilogrami se neće istopiti sami po sebi. Iako vaga nakon boravka u sauni može pokazati smanjenje u težini, ne sme se zaboraviti da se organizam znojenjem rešio vode, ali njen gubitak će se nadoknaditi već sledećim obrokom ili napit-kom.

decembar 2012 50

Znači, sauna nas sama po sebi neće učiniti vitkijima, ali nam, u kombinaciji sa izbegavanjem neredovnih, preobilnih, previše kaloričnih, masnih, slanih i slatkih obroka, može uveliko pomoći. Sauna pospešuje izmenu materija i prokrvljenost pa stoga i razgrađivanje štetnih materija, naročito suvišnih masnoća.

Kako se nakon suane, u koju je najbolje otići u večernjim satima, čovek oseća vrlo opušteno i nekako umorno pa stoga nema ni apetita, sauna može pomoći da bez problema preskočimo večeru, što svakako pomaže postizanju ili očuvanju vitke linije.

Prema tome, naročito u slučaju dijeta, sauna može pomoći i time što smiruje razdražljivost i smanjuje stres koji prate prelaz na strogo propisani i redukovani režim dijetalne prehrane.

Jedna žena - jedan vek

Ona je rođena 19. novembra 1912. godine u Sovinjaku kod Motovuna u Istri odakle je otišla veoma mlada, u srednju školu u Zagreb. „Moj životni put nije bio lak i čudi me da sam još živa. Ja sam Istranka koju sam napustila veoma mlada i otišla sam da se školujem u Zagreb, ali nisam uspela ono što sam želela.

decembar 2012 52

Tamo sam završila srednju školu i želela sam da se bavim muzikom, ali nije bilo moguće“, navela je Dragica Srzentić. Kako kaže, danas se oseća još živom, jer su

joj na rođendan došli, kako je rekla, „moji iz Istre da me vide“. Ispričala je da najviše žali zbog toga što nije uspela u onome što je najviše volela, a to je muzika, „ali život je takav“.U izjavi agenciji Beta, Dragica Srzentić je istakla da nije znala sadržaj pisma koje je nosila u Moskvu niti je naslućivala da se u njemu krije istorijsko „ne“ Staljinu, već da joj je u ministarstvu spoljnih poslova samo rečeno da bude spremna da otpu-tuje i da je poruku tada predala ambasadoru Jugoslavije u SSSR Vladimiru Popoviću. „Nisam imala pasoš, ali mi je rečeno da će Maršalat to da sredi.

Dobila sam to pismo koje sam predala ambasadoru, a on mi je rekao da moram ostati da dobijem odgovor. Prelepo sam se provela u Moskvi, išla u pozorište,

galerije... Na kraju mi je ambasador rekao da ima odgovor i da treba da idem“, rekla je Srzentić. Zatim se vratila u Beograd sa odgovorom Staljina i Vjačeslava Molotova, ali kaže, da je sadržinu poruke koju je nosila u Moskvu saznala mnogo kasnije. „Odgo-vor iz Moskve predala sam maršalatu za Tita koji je to pismo u prvom redu dao samo vrhu partije, a ne svim ljudima. Ja sam kasnije saznala šta piše i bilo mi je žao zbog toga jer sam smatrala da nemaju pravo da napadaju Ruse koji su oslobodili Beograd i svoje kosti ostavljali ovde. Mi ne bismo uspeli sami da oslobodimo Beograd“, rekla je Dragica Srzentić.

Ona je od partizana ilegalca i diplomate zbog stavova o Rusima proglašena državnim neprijateljem i osuđena je 1951. godine na 10 godina zatvora, u kome

je provela strašne četiri i po godine. „Nije mi se svideo način na koji su napadali Rus-iju. Nisam se slagala da su nam Rusi neprjatelji, oni su nam pomogli u oslobađanju, ovde su izginuli“, rekla je Dragica i podsetila da je tada uhapšen i njen suprug Voja Srzentić. „Nisam napravila nikakve velike greške, ali su me napadali jer sam kada je „Ošišani jež“ ocrtao sovjetskog vojnika aludirajući da je nešto pokrao, rekla da je sramota da napišemo takvo nešto jer su ti vojnici ginuli ovde.

Druga greška je bila moje pitanje zbog čega imamo posebne kuhinje, ajde par ljudi tu oko Tita da ih koristi, ali mi svi ostali treba da delimo ono što se ima, da bude

za sve“, ispričala je Dragica zbog čega je osuđena na zatvor u trajanju od 10 godina. Dragica Srzentić je rehabilitovana odlukom Okružnog suda u Beogradu, a presuda je poništena 26. februara 2007. godine. Danas, kada puni 100 godina, ističe da joj je najveća želja da svet živi normalnije, poštenije i ne tako kao što danas živimo - da imamo s jedne strane bogataše, a sa druge strane bedu, već svet u kome svi mogu da žive kao ljudi. „Više ništa ne očekujem za sebe, ali se nadam da će svet ipak naći načina da u njemu ljudi žive kao ljudi, pravednije“, poručila je Dragica Srzentić.

decembar 2012 54

Pored njenih rođaka iz Istre i rođaka njenog pokojnog muža, koji je bio rodom iz Ulcinja, na rođendanu su bili prijatelji, među kojima reditelj Želimir Žilnik koji je

prošle godine o njoj snimio dokumentarni film „Jedna žena - jedan vek“, a u kome je govorila o svom životu, od ilegalca, partizanke, diplomate, do zatvorenika i kas-nije nakon izlaska iz zatvora. Rođendan joj je danas čestitao i Ivan Klajn čiji je otac Hugo Klajn, prema njenim rečima, bio jedan od retkih koji joj je ponudio pomoć kada je 1955. godine izašla iz zatvora. Tada su joj još pomoć ponudili advokat Mi-odrag Popović i profesor Veljko Korać, dok su je dotadašnji bliski prijatelji ignorisali.Dragica Srzentić i njen suprug Vojo su po izlasku iz zatvora otišli da žive u Ulcinj jer im je u Beogradu sve oduzeto, a povratak im je pomogao Svetozar Vukmanović Tempo u čijem se štabu borila u Drugom svetskom ratu.

Izvor: srb.time.mk

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

Kratko, kraće, najkraće

Kratka kosa je 1920-ih značila žensku slobodu, a i danas je omiljena među ženama koje ruše modne i životne tabue. Zanimljiva kratka frizura idealna je za poslovne sastanke, ali istovremeno i vrlo seksi. Današnja pixi frizura je ženstvena i odaje veliku količinu samopouzdanja. Kratka kosa se brzo suši, praktična je jednostavna za održavanje ako je dobro ošišana uvek dobro izgle-da. Kratke fizure najbolje stoje ženama sitne glave, ovalnog lica i ravne kose.

Mnogi smatraju kratke fri-zure monotonim, ali svet-ski frizerski sajmovi poka-zuju i dokazuju nam da su one sve samo ne dosadne

decembar 2012 58

Jedan od vodećih hitova za kratku kosu je bob frizura sa šiškama, ošišana kraće od klasičnog boba. Kratke frizure za novu sezonu su otkačene, ali istovremeno i veoma ženstvene u kombinaciji mekane forme i izbrijanih delova. Duže šiške na kratkoj frizuri se mogu ob-likovati na različite načine i dati dozu elegancije.

Kada su boje u pitanju, raspon je od pastelnih boja pa do ekstremnih jarkih nijansi. Popularne su i kombinacije plave i tople pepeljaste boje i tamnih pramenova za prirodan iz-gled.

Koju god frizuru da oda-berete trebalo bi da znate da je kod kratke kose re-dovno šišanje neophodno. Svakih četiri do šest ned-elja posetite frizera, kako bi frizura u svakom tre-nutku bila savršena i vi zadovoljni svojom kosom i frizurom.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepote

Iz bakine kuhinjeČORBA SA ĆURETINOM

200 gr ćurećeg belog mesa, 3 veće šargarepe, 1/2 glavice bro-kolija, 1 manji crni luk, 1 pavlaka, sirće, ulje, brašno, so

Na malo ulja propržiti sitno seckani crni luk, pa naliti sa 3l vode. Ćuretinu iseći na trakice i dodati u supu. Posoliti, i na tihoj vatri kuvati oko sat vremena. Dodati krupno sečenu šargarepu i ku-vati još 15 minuta. Brokoli dobro oprati i iseći na sitne komade, pa dodati u supu. Na malo ulja propržiti 3 kašike brašna i do-dati u čorbu, a nakon 10 minuta dodati umućenu pavlaku i 2 kašike sirćetaČorbu služiti toplu.

ZIMSKA SALATA SA BUNDEVOM 1 manja bundeva, šaka belog pasulja, 1 ljuta paprika, par lis-tova spanaća, 2 čena belog luka, 100 gr mladog kravljeg sira (čvrstog), so, biber, maslinovo uljeSkuvati pasulj, oprati i ocediti. Bundevu preseći na pola, izdu-biti i “meso bundeve“ iseći na kockice. U dublju posudu staviti kuvani pasulj, sitno seckanu ljutu papriku i beli luk, “meso bun-deve“, i sir sečen na kockice. Posoliti, pobiberiti, pa sve vratiti u polutke bundeve. Preliti sa malo maslinovog ulja, i odgore staviti sitno sečene listove spanaća. Staviti u ugrejanu rernu i peći oko 20 minuta na 250 stepeni. Salatu služiti toplu.

PILETINA SA REZANCIMA 1/2 kg pilećeg belog mesa, 200 gr širih rezanaca, 1 šargarepa, 1 glavica brokolija, 2 veće mesnate paprike, vlašac, 1 limun, so, ulje, brašnoIseći povrće i prodinstati desetak minuta. Belo meso iseći na male komade i propržiti na malo ulja. Rezance skuvati, isprati i ocediti. U dubljem tiganju zagrejati malo ulja i propržiti 2 kašike brašna. Usuti povrće, meso i rezance, posoliti, preliti sokom od pola limuna, i blago propržiti 5 minuta. Drugu polovinu limuna iseći na komadiće i dodati jelu, i na kraju posuti sitno seckanim vlašcem. Jelo služiti toplo.

RUSKE KAPETesto: 5 jaja, 14 kašika šećera, 25 kašika brašna, 3 šoljice za kafu ulja, 3 kašike kakaoa, 1 prašak za pecivoFil: 1 l mleka, 20 kašika šećera, 10 kašika brašna, 250 gr mar-garina, 100 gr kokosa, 100 gr čokolade, 3 kašike uljaUmutiti jaja, dodati brašno, prašak za pecivo, ulje i kakao. Ispeći koru i ohladiti. U mleku skuvati brašno i šećer, dok se fil ne zgusne. Kada se ohladi, dodati umućen margarin. Iz kore vaditi kružiće veličine po želji i raseći ih. Filom spajati delove i premazati ih okolo, zatim uvaljati u kokos. Rastopiti čokoladu sa uljem i kašičicom staviti na svaku kapu glazuru.Kolače služiti rashlađene.

Anegdote o poznatimaVeliki pronalazač radio-aparata, Markoni, proveo je čitavu noć u laboratoriji, diskutujući sa jednim prijateljem o najkomplikovanijim aspektima bežične komunikacije.Kada su pred jutro izašli napolje, Markoni je najednom izjavio:„Čitavog života se bavim ovim pitanjem, ali ima jedna stvar kod radio-aparata koju zaista ne mogu da shvatim.“„Ima nešto što TI ne možeš da shvatiš?“, začuđeno je rekao njegov prijatelj. „A šta to?“„Kako on uopšte radi?“, rekao je Markoni.

Mladi kompozitor došao je jednog dana kod Mo-carta po savet kako da razvije svoj talenat.„Savjetujem vam da počnete od nečeg jed-nostavnog“, rekao je Mocart. „Od pesama, na primer“.„Ali vi ste još kao dete komponovali simfonije!“, protestovao je mladić.„Istina, ali meni nije bio potreban savet drugih kako da razvijem talenat.“

Lord Bajron nikako nije podnosio osobe sa sivom bojom očiju.„Vi ste još mladi“ - govorio je jednom svom prijatelju – „i može vam koristiti ako me poslušate: ne pouzdajte se nikada u osobu s očima sive boje.“„Ali“ - primeti prijatelj – „i Vi imate takve oči.“„Baš zato! Koliko bi bolje bilo za mnoge osobe, koje ja poznajem, da su se držale toga pravila i kad sam ja bio u pitanju.“

Anegdote o poznatimaAlhemičar i avanturista Đuzepe Balsamo zvani Kaljiostro bio je i veliki lažov. Jednom je u prisustvu kardinala Rohana govorio kako je poznavao Poncija Pilata, te da je njegov veliki pri-jatelj. Mnoge stvari je opisivao detaljno i u tančine na čuđenje prisutnih. Kardinal se približi njegovom slugi i upita ga:„Ja ne verujem to što mi vaš gospodar priča. Jer da je tako, on bi sada morao biti star gotovo dve hiljade godina. Da niste i vi bili s njim?“„Ah, ne gospodine“ - odgovori sluga –„moj je gospodar mnogo stariji od mene. Ja sam u njegovoj službi tek četiri stotine godina.“

Kad je bio potpuno gluv, Betoven je takođe stvarao, pa su tako nastala mnoga značajna muzička dela. Jednom je rekao:„Mnogi misle da se sluša samo ušima. Ja sve tonove čak i vidim.“

Bakteriologa i doktora Roberta Koha neko je hteo u društvu poniziti te ga upita: „Da li ste Vi doktor za stoku?“ Koh živahno odgovori: „Da, a što vas boli?“