godi

na I

dec

emba

r 20

11

bro

j 7Tema broja:

Cipelice, štiklice...Putovanja:

Dvorci Vojvodine

SADRŽAJ

str 2 - UVODReč urednice

str 4 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJAKaštel Ečka - oživite prošlost

str 9 - PREDUZETNIŠTVOStrateško planiranje

str 14 - NEKAD I SADSrećan nam rođendan

str 15 - UREDJENJE PROSTORAUživajte u svom kupatilu

str 19 - MODNI DETALJIZašto nosimo visoke potpetice

str 25 - PROFILIgle, konci i krpice

str 31 - PROJEKATNe toliko drugačiji

str 37 - ZDRAVLJEBorite se protiv viška kilograma

str 41 - SAVETI Zaustavite opadanja kose

str 45 - RECEPTPosna kuhinja

str 49 - ANEGDOTEZanimljivosti o poznatima

str 50- ZANIMLJIVOSTIO cipelama i čokoladi

www.frajla-magazin.com

redakcijaoffice@frajla-magazin.com

urednicamstanimirov@frajla-magazin.com

marketingdivanovic@frajla-magazin.com

Draga FRAJLO,Veliki pozdrav iz Novog Sada! Moje prijateljice i ja smo se potpuno pronašle u magazinu i svaki put jed-va čekamo novi broj! Podržavamo odluku redakcije da brojevi izlaze jednom u dve nedelje, jer nam taj tempo mnogo više odgovara. Puno vas pozdravljamo i želimo da tako nastavite!Milica & drugarice, NS

Poštovana redakcijo,Pohvaljujem vašu ideju da nam se obratite na ovaj način, jer je In-ternet u sve većoj meri deo naše svakodne-vice. Zanimljiv, na mo-mente provokativan, pravi “ženski” časopis, dobar za odmor, a opet sa nekim temama koje upravo teraju na razmišljanje. S poštovanjem,Jovana Slavić, Kikinda

Drage čitateljke,

Bile ste veoma vredne od prethodnog bro-ja do danas, tako da smo dobili puno za-nimljivih tekstova. Ima tu nekoliko dobrih recepata, saveta o ishrani (nezaobilazna ženska tema!), i jedan vrlo zanimljiv tekst o dečijim rođendanima. Podsetio me je na vremeplov, i nadam se da ćete ga pročitati i možda se prepoznati u njemu.Od ovog broja imamo novu saradnicu koja će imati svoju stalnu rubriku u našem magazinu, a svima će nam da-vati stručne savete vezane za negu kose. Lidija Gmijović, vlasnica frizerskog sa-lona “Lady L” u ovom broju naučiće nas kako da sačuvamo svoju kosu (dok je još imamo), a u narednom broju predložiće nam novogodišnje frizure...Putovaćemo, kao i u svakom broju, ovo-ga puta u Ečku, nadomak Zrenjanina, gde ćete videti jedan od vanvremenskih vojvođanskih dvoraca. I dalje se bavimo ženskim preduzetništvom, ali i sexy nogama na visokim potpeticama!

Uživajte!

Redakcija

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Darko Chetehnički asistent

Reč urednice...broj 7, decembar 2011

decembar 2011 2

Da li si nekada poželela da se tvoja fotografija pojavi na nas-lovnoj strani ekskluzivnog ženskog časopisa? Ako jesi, ovo je prava prilika za tebe! Pošalji nam svoju fotografiju u FRAJLA stilu i možda baš ona osvane na našoj naslovnoj strani. . .

FRAJLA sa naslovne strane

Osim što ćete se naći na naslovnoj strani FRAJLE, bićete u mogućnosti da osvojite vredne nagrade, jer će čitateljke i čitaoci našeg magazina glasati za najlepšu Frajlu! Uz fotografiju pošaljite svoje ime i prezime, godište, e-mail adresu i kontakt telefon. Fotografije šaljite na: office@frajla-magazin.com ili na Facebook stranicu Frajla-magazin

AKCIJA

decembar 2011 4

Dvorci VojvodineKaštel Ečka

Pustaru Ečka je na licitaciji komorskih dobara kupio Jermenin Lukač La-

zar 1781. godine. U periodu od 1816. do 1820. godine on je na ovom mestu sagradio zdanje u klasicističkom stilu. Na otvaranju 29. avgusta 1820. godine, vlasnici, porodica Lazara Agoštona, pri-redila je velelepnu svečanost na koju su pozvani gosti iz zemlje i inostran-stva. Među njima je bio i čuveni vlaste-lin Esterhazi sa kojim je u Ečku stigao devetogodišnji Franc List, tada „čudo od deteta“ a kasnije jedan od najvećih svetskih kompozitora i pijanista svih vre-mena.

Kao što je za svaki dvorac veza-na poneka legenda, tako se i za

Kaštel vezuje priča o nesrećnoj ljuba-vi. Pre mnogo godina, naime, putujuća družina Jove Čizmića stigla je do zamka u Ečkoj. Tri vlastelinove kćerke su sa zanimanjem pratile pripreme, a najviše pažnje su posvetile jednom vitkom, pre- lepom mladiću. Kada se spustila noć, predstava je počela. Nakon završetka glumci su izašli da se poklone, a pred kćerima je ponovo stajao lepi mladić. Od uzbuđenja, vrisnula je najmlađa kćerka. Još dugo nakon predstave, ona se nije odvajala od lepog glumca.

Primetivši opasnost, vlaste-lin je glumcima platio mno-

go više od obećanog i otpus-tio ih. No, mladić nije otišao sa trupom. Danima se sakrivao u senci hrastova ogromnog parka u Ečkoj. Devojčin otac ništa nije primećivao, sve do jedne večeri, kada ga je probudio lavež pasa. Izašao je na terasu i ugledao ih u dubini parka. Odvezao je pse i pustio ih na mladića. Mladić je počeo da beži, ali je stigao samo da utrči u kulu, koja se nalazila preko puta glavne zgrade zamka. Tu su ga psi stigli i rastrgli. Kula u kojoj je stradao nesrećno zalju-bljeni glumac, danas je oronula i napuštena. Nekoliko puta je do ulaza dovlačen materijal za obnovu i dovođeni su neimari sa juga, ali radovi nikada nisu započeti.

Danas je ovo staro zdanje potpuno renovirano i pretvoreno u objekat koji će svojim gostima pružiti nezaboravan odmor u autentičnom

ambijentu inspirisanom aristokratskom prošlošću.

Dvorac raspolaže sa 38 soba i 7 apartmana, koje su mešavina mo- dernog i srednjevekovnog dizajna, pružajući gostima intimnu at-

mosferu, mir i pogled na velelepni park koji okružuje celokupno zdanje.

decembar 2011 6

Kula Ečka

U balskoj dvorani koja je danas pretvorena u restoran gosti

mogu da uživaju u čarima nacio-nalne i svetske kuhinje, prelepoj muzici, a bogata vinska karta zadovoljiće ukuse i najprobirljivije klijentele.Zbog svoje okruženosti priro-dom i izdvojenosti od gradske vreve, Kaštel Ečka je idealan za poslovne ljude, kongrese, bankete, proslave, promocije i različite druge manifestacije.

Dvorac “Kaštel” nalazi se na području jednog od najvećih lovišta u Srbiji (lovište “Begej”) ukupne površine 124.038 ha, od čega je

110.000 ha lovne površine. Lovni turizam je razvijen, naročito prolećni lov na srndaća, letnji lov na prepelice, grlice, gugutke i goluba grivnjaša i jesenji lov na divlje patke gluvare. Takođe, “Kaštel” se nalazi u ne posrednom okruženju reka Begej, Tisa i Tamiš kao i drugih vodenih površina, tako da prestavlja idealan prostor gde i najstrastveniji i najpro-birljiviji sportski ribolovci mogu zadovoljiti svoje interesovanje.

Recepcija dvorca Kaštel

Restoran dvorca Kaštel

decembar 2011 8Apartman dvorca Kaštel

Dvorište dvorca Kaštel

U poslu, kao i u svakod-nevnom životu, suočavamo

se sa donošenjem brojnih odluka. Počevši od toga šta da obučemo kada ustanemo ujutro, šta da toga dana pripremimo za ručak, da li da ušteđevinu potrošimo na kupovinu automobila ili renoviranje kuće, da li da promenimo dobavljača kojim nismo zadovoljni, da li u posao uključiti moguće ortake, i sl.

Kao što i sami na prvi pogled primećujete, nisu sve odluke

jednako važne, niti nam je potreb-no jednako vremena, energije i dodatnih informacija da bi smo određenu odluku doneli.

Odluke koje donosimo, možemo podeliti na starteške i opera-

tivne, bez obzira da li se odnose isključivo na posao, ili i na privatni život.

STRATEŠKO PLANIRANJE

decembar 2011 10

Strateške odluke su najznačajnije, određuju strate-

giju i ciljeve u budućnost. Kada pričamo o poslu, donosi ih top menadžment (kao vlasnik malog preduzeća, to ste Vi), cilj im je da podignu nivo efektivnosti preduzeća, da odrede pravac u kome će se u narednom periodu voditi politika preduzeća...

Za razliku od njih operativne od-luke su tzv odluke nižeg reda,

odnosno preko njih se realiziraju strateške odluke.

Operativne odluke su jed-nodimenzionalne, jer je poz-

nata situacija i zahtevi, ali kao i strateške odluke, i one imaju za cilj podizanje efikasnosti preduzeća.

Iako na prvi pogled deluje kao da su operativne odluke beznačajne

u odnosu na starteške, to nije tačno. Naime, ako nema opera-tivnih odluka, onda su strateške odluke samo mrtvo slovo na pa-piru, jer nema načina da se one realizuju. Sa druge strane, opera-tivne odluke bez strateških nema-ju cilj, i mogu da nas odvedu u pot-puno pogrešnom pravcu. To jasno dokazuje da su i jedne i druge od-luke neophodne.

Kako bi u praksi izgledalo kada bi smo sprovodili u delo opera-

tivne odluke, a da pre toga nismo definisali strateške? Zamislite da se nalazite u nepoznatom, ve-likom gradu, i da sa jednog mesta treba da stignete na drugo, za što kraće vreme. Uzimate mapu gra-da i tražite najkraći mogući put iz tačke A u tačku B, menjate prevoz-na sredstva, hodate, trčite, ulažete maksimalan napor, trošite vreme i energiju, i na kraju shvatate da niste uspeli da stignete na cilj. Nije vam jasno šta se desilo, jer ste pažljivo pratili mapu, ali onda shvatate da ste zapravo koristili mapu nekog sasvim drugog grada, odnosno da je mapa pogrešna! Bez obzira što ste na operativnom nivou dali sve od sebe, u startu ste bili osuđeni na propast, jer ste imali potpuno pogrešne strateške podatke.

Sa druge strane, ako imate pravu mapu, odnosno pravilno defin-

isanu strategiju, a sedite na jednom mestu ne pomerajući se, očekujući da se nađete u tački B, svakako nećete ostvariti cilj. Najkraće rečeno, strateške i operativne odluke se do nose „u paketu“, treba ih sprovoditi usklađeno, jer jedne bez drugih neće dati rezultate. Važno je znati da se prvo donose strateške, a onda na os-novu njih i operativne odluke.

Šta je u stvari strateško planiranje? Kada bi smo ovo pitanje postavi-li desetorici stručnjaka za ovu oblast, vrlo je verovatno da bi smo do-bili 10 različitih odgovora. Ipak, najverovatnije je i da će se svih deset složiti da je to postupak identifikovanja dugoročnih ciljeva i usmeravanja preduzeća u smeru ispunjavanja postavljenih ciljeva. Strateško planiran-je omogućava fokusiranje radne energije i potencijala, osigurava da svi resursi organizacije rade prema postizanju istog cilja, stvara uslove za ot-krivanje promena u okruženju i omogućava odgovor na ovakvu promenu. Ukratko, strateško planiranje je sistemski način donošenja temeljnih od-luka, određivanja taktike i sprovođenje akcija koje treba da oblikuju i vode preduzeće prema budućnosti, sledeći svoju viziju definisanjem ciljeva, puta i načina delovanja.

Definisanje strateškog plana podrazumeva definisanje misije, vizije, cilje-va i zadataka, kao i kontrolu realizacije.

Strateški plan se prikazuje u vidu strateškog kruga, koji sadrži sve ele-mente koji se u strateškom planu obrađuju, i njegovi su sastavni elementi.

MISIJA

VIZIJA

CILJEVIZADACI

KONTROLA

decembar 2011 12

Izjava o misiji treba da odgovori na pitanja: šta to preduzeće radi, kojoj ciljnoj grupi se obraća, na koji način obavlja tu funkciju, zašto radi to što radi, gde organizacija izvodi svoje aktivnosti tj. geografska pokrivenost. Iako je očigledan razlog postojanja sva-kog preduzeća ostvarivanje zarade, odnosno prof-ita, to nije ono što navodimo u misiji. U misiji treba da objasnimo kako ono što radimo utiče na naše okruženje, odnosno koji je to tzv viši cilj postojanja preduzeća.

Možete li da pogodite čije su ovo misije: 1. Naša misija je da svi ljudi na svetu budu pov-ezani

2. Naša misija je da osvežimo svet, da ispunimo vaše trenutke srećom i optimizmom, da stvorimo vrednost i napravimo razliku

3. Naša misija je da svakodnevni život učinimo boljim za što više ljudi

Kao što vidite, iz misije nije lako pogoditi o kojoj kom-paniji je reč, jer iako smo rekli da misija odgovara na neka konkretna pitanja, ona zapravo treba da bude i neka vrsta slogana.

Prva misija pripada kompaniji Nokia. Naravno, kome je više stalo da poveže sve ljude sveta, ako ne proizvođaču mobilnih telefona! Coca Cola želi da osveži svet, ispunjavajući naše trenutke srećom i op-timizmom, dok Ikea hoće da svakodnevni život učini boljim svima nama. Sada, kada znate o kojim kom-panijama se radi, nije teško napraviti vezu, zar ne?

NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU . . .

SREĆAN

RODJEN

DAN

! !

!

Proslava rođendana kod kuće ili u igraonici? Da li pozvati ceo raz-red ili samo najbliže drugare? Čime ugostiti roditelje? Kakvu tortu

pripremiti za goste? Kakvu muziku obezbediti? DJ ili živa muzika? Da li angažovati animatora? Ili klovna? Ili i animatora i klovna? Šta pokloniti malom slavljeniku? Kakvu garderobu mu kupiti za proslavu? A šta ćete vi obući za dečiji rođendan?

Kada i kako su proslave dečijih rođendana postale nacionalni praz nici koji se organizuju mesecima unapred? A setite se kako su iz-

gledali naši rođendani...

Po pravilu, rođendane smo slavili kod kuće, i to bez mogućnosti okupiranja celog stana ili kuće, već isključivo u svojoj sobi. Pošto

su mame uglavnom pre podne radile, kada bi došle sa posla napravile bi nam gomilu sendviča, a dan pre tortu, i to skoro uvek tzv Plazma tor-tu. Same su je pravile i ukrašavale običnim, belim (zamislite!) šlagom. Na rođendane nam je dolazilo društvo, sastavljeno od par drugova i drugarica sa kojima smo se zaista družili (uživo, ne preko Interneta), lepo obučeni i očešljani, jer majke su ih slale u tuđu kuću i nisu htele da se brukaju. Naravno, pre polaska bi im obavezno očitale lekciju o lepom ponašanju, više puta naglašavajući da paze šta rade i da ne bru-kaju roditelje. Okupljanje je počinjalo oko 18.00 i rođendan bi trajao najkasnije do 21.00, jer nema smisla sedeti ljudima do kasno u kući, ujutro se radi. Slušali smo muziku sa kaseta (ploča se ipak sećaju oni još stariji od nas), nešto malo glasnije nego što to inače činimo, jer ipak je rođendan... Nikome nije padalo na pamet da bude bezobrazan, da se ne daj Bože raspravlja sa roditeljima slavljenika i pravi bilo kakve ispade. I bilo nam je baš nekako lepo, super smo se zabavljali, bez skupih pok-lona, simfonijskih orkestara i toplog i hladnog predjela.

Kako smo i kada mi postali roditelji za čiju decu te takve, prave dečije proslave nisu dovoljno dobre? Ne znam, ali često se pitam

šta nas je i zašto promenilo. . .

Jovana Radivojević, Sremska Mitrovica

decembar 2011 14

SREĆAN(nam)RODJENDAN

UREDJENJE KUPATILA

Kupatilo je mesto koje, po definiciji, služi za

održavanje lične higijene. Iako leškarenje u kadi punoj tople vode, mirišljavih soli i pene spada u tu katego-riju, ono je svakako više od toga - to već spada u domen uživanja! Zato neka vam i okruženje izgleda tako da u njemu možete da uživate!

Ako se ne plašite da ino-virate i eksperimentišete

vaše kupatilo može izgledati potpuno futuristički, poput enterijera svemirskog broda. Upravo na to asocira kupa-tilo na slici pored, opremlje-no hromiranim elementima, uključujući i kadu.

Iako je ceo prostor stro-go geometrijski određen,

detalji na zidovima kao i upotreba boje, daju ovom prostoru neophodnu toplinu ublažavajući hladnoću me- talnih površina.

decembar 2011 16

Kada ili tuš kabina - večita dilema. Iako su tuš kabine prilagođenije savre-menom, užurbanom načinu života, bez kade nema oslobađanja od stresa

uz dugotrajno brčkanje, dok vas okružuju mirišljavi mehurići. U tim trenucima odluke, osnovno je da uzmete u obzir dimenzije vašeg kupatila i šta bi se tu bolje uklopilo. Ako je vaše kupatilo malo, pa razmišljate o kadi manjih dimenzija, imajte u vidu da premale kade nemaju nikakav opuštajući efekat, za razliku od velikih, te je u tom slučaju kabina bolji izbor. Ukoliko vam veličina kupatila dozvoljava oboje, razmislite o svojim ličnim navikama i potrebama. Taj izbor je potpuno individualna stvar.

Dve naredne fotografije prikazuju kupatila koja, za razliku od prethodnog nisu toliko neobična, ali svakako imaju svoj šarm i individualnost. Neveliki prostor

u oba slučaja vizuelno se povećava korišćenjem pregrada od stakla, tako da se dobijaju odvojene celine a prostor se vidi u potpunosti.

U prvom slučaju, utisak hladnoće koji stvara kombinacija stakla i metalnih ručki, ublažava se korišćenjem drveta za oblaganje poda, kao i drvenih komoda za

odlaganje peškira. Kupatilo na slici ispod kombinacijom bež i tamno braon boje obezbeđuje prostoru neophodnu toplinu i stvara se utisak prijatnosti. Oba kupa-tila nadoknađuju nedostatak kvadrature upotrebom stakla za odvajanje dela za tuširanje.

decembar 2011 18

Za one koji momente potpunog opuštanja i uživanja koje pruža topla kupka žele da provedu u romantičnom okruženju,

preporučujemo da kupatilo opreme koristeći drvene elemente i tople boje. Bež, boju cigle, terakotu, pa sve do boje čokolade, možete koristiti pri dekorisanju ovakvog kupatila.

Ako još dodate draperije i detalje kao što su sveže ili sušeno cveće, mirišljave sveće i sapuni, vaš užitak će biti potpun.

Jedino što morate imati u vidu kada imate kupatilo puno de-talja, jeste da ćete morati često da ih pomerate, da bi ste mogli da brišete kondezovanu vlagu sa svih površina. Ipak, ne doz-volite da vas ova činjenica obeshrabri, jer zadovoljstvo koje ćete osetiti u kupatilu opremljenu baš po vašoj želji - ništa ne može da zameni.

Pogled sa visine

ILI zašto je sexi nositi štikle

Da li ste znali da visoke potpetice, sinonim elegancije i ženska opsesija, uopšte nisu bile osmišljene kao modni detalj!? Nastale

su iz mnogo praktičnijih razloga, i to verovali ili ne - zbog jahanja konja! U 15. veku konj je bio glavno prevozno sredstvo, potreba, ali i privilegija bogatih. Ipak, obuća kakva se tada nosila bila je potpu-no ravna i imala đonove koji nikako nisu odgovarali jahaćoj opremi. Naime, cipele nisu mogle da zadrže nogu fiksiranu i to je dovodi-lo do čestih povreda jahača. Tako 1500. godine nastaju prve cipele sa visokim potpeticama, naravno ni blizu ovako elegantne kao da-nas. Takođe, nisu bile namenjene ženama, već su ih nosili pre svega muškarci, jer su oni najčešće i bili na konjima. Kako su se jahanjem uglavnom bavili bogati, štikle su ubrzo postale statusni simbol, pa su sa obuće za jahanje ubrzo prenete i na svakodnevnu.

decembar 2011 20

Venčanje Katarine Mediči i vojvode od Orleana 1533.

godine uvelo je štikle u žensku modu. Naime, mlada je za svoje kraljevsko venčanje poručila par cipelica sa štiklom od čuvenih majstora iz Firence.

Kada je kraljevska nevesta prva prošetala gledajući okupljene

sa još par santimetara visine, štikle postaju pravi hit među pri-padnicama lepšeg pola evropske aristokratije.

I žene i muškarci slažu se da ženska figura izgleda bolje na štiklama, jer je vizuelno izdužuje, pa žena samim tim izgleda vitkije. Osim

toga, svi ćete se složiti da je hod daleko senzualniji na visokim pot-peticama, pod uslovom da umete da hodate na njima! Sigurno da legendarna MM ne bi izgledala onako seksi šetajući u uskoj crnoj suknji u filmu “Neki to vole vruće” da nije bila na visokim potpetica-ma. Kao što je i sama svojevremeno izjavila - NE ZNAM KO JE IZUMEO VISOKE POTPETICE, ALI ŽENE MU MNOGO DUGUJU, najpoznatija svetska platinasta plavuša je mnogo učinila na promociji ovog mod-nog detalja.

Priča se da je ona koristila i jedan mali trik, da bi njeno zanosno njihanje kukovima bilo još zanosnije i senzualnije. Merilin, je

naime skraćivala samo jednu štiklu za 1-2 santimetra i bukvalno bla-go šepala, i na taj način jače zanosila bokovima. Kod nje je palilo, složićete se, a hoće li se koja od nas odlučiti na ovaj trik - pitanje je. Jer, nije isto prošetati par metara po crvenom tepihu na jednoj kraćoj štikli ili stajati na njima par sati.

Da visoke potpetice utiču na muškarce i njihov libido, opšte je

poznato. Ali neka nova istraživanja pokazuju da utiče i na ženski, odnos-no na one žene koje ih nose, jer utiču na položaj karlice i mišića u tom delu tela.

Za sve one devojke i žene koje se ne usuđuju da “se popnu” na

štikle, jer se ne osećaju stabilno, nisu sigurne da će uspeti da hodaju, ne osećaju se prijatno, jedan mali savet od FRAJLE - doživite to kao iza-zov! Vežbajte kod kuće, šetajte pred ogledalom, pa ih onda obujte kada pođete do najbolje prijateljice, bu-dite uporne i ne odustajte! Iako je u takozvanim ravnim cipelama lakše hodati, na visokim potpeticama je sigurno lepše!

decembar 2011 22

KRPICE - moj život. . .Sada već davne 1983. godine, u Beloj Crkvi, gradiću u južnom

Banatu, gospođa Nada Višacki, uz ogromnu podršku svog supruga, započinje proizvodnju modne konfekcije i svojoj firmi daju ime “Lola”. Kada je njihova kćerka Olivera stasala do-voljno da preuzme vođenje posla, roditelji joj sa poverenjem prepuštaju porodični biznis.

Zajedno sa svojim suprugom Stevicom, Olivera Višacki Mareš uspešno nastavlja porodičnu tradiciju. Posao se razvija, ot-

varaju maloprodajne objekte, najpre u Beloj Crkvi, a zatim i u Vršcu i Beogradu.

Lola i Stevica na otvaranju jednog od svojih butika

Na početku razgovora, neizostavno pitanje bilo je

da li je Olivera, koju naravno zovu Lola, imala ikakvu dilemu o svom životnom pozivu.

“Od malena sam uz roditelje bila okružena krpicama, tako da je jednostavno bilo nemi-novno da to jednoga dana postane moje zanimanje.”

Lola je dinamična žena koja se bori sa nedaćama

domaćeg tržišta i standardnim problemima malih i srednjih preduzeća. Nabavka kvalitet-nih sirovina, upošljavanje iskusnih tekstilnih radnika, prodaja a najviše od svega naplata, problemi su sa kojima se Lola i Stevica svakodnevno suočavaju.

Ipak, ne posustaju, bore se za svoje mesto na tržištu i

imaju jasnu podelu zaduženja u okviru preduzeća. Stevica se bavi administracijom, knjigo-vodstvom, nabavkom i proda-jom, dok je njegova supruga angažovana sa svojim krea-tivnim timom u proizvodnji.

decembar 2011 26

Lola na otvaranju jednog od svojih butika

Lola na otvaranju jednog od svojih butika

I pored toga, Lola svojim najvećim dostignućem smatra svoju decu, petnaestogodišnjeg Aleksandra i trinaestogodišnju Anastasiju, koji njoj

i suprugu pružaju najveću podršku.

Najveći izazov je za nju početak svake nove sezone, i stvaranje nove kolekcije, svaki put iznova. Ipak, uspeva da nađe vremena za sebe,

za kafenisanje sa prijateljicama, slušanje starog, dobrog pop-roka i gledanje filmova, od kojih izdvaja “Sex i grad II” i klasike, kakav je “Or kansi visovi”.

Na pitanje kakvi su joj planovi za budućnost, Lola kaže da je u ovakvim vremenima izuzetno teško praviti dugoročne planove, ali ono što

svakako želi je da “Lola fashion” postane još poznatiji i cenjeniji brend.

Zamolili smo je da za kraj pošalje poruku vama, našim čitateljkama, na šta nam je Lola rekla: Kada ste srećni, pokažite to da svi vide, da

se uvere da to postoji. . .

Prizor iz proizvodnog pogona

HIGH - STREET MODA

FALL RULESLola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb

butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!

Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop

Pod ovim nazivom, grupa stručnjaka, pedagoga, sociologa i vaspitača iz Zrenjanina i Moldove Nove u Rumuniji, im-

plementirala je projekat koji se bavi problematikom socijalne inkluzije dece sa posebnim potrebama u predškolskom uz-rastu. Njihove napore prepoznala je i Evropska unija, koja je kroz IPA Program prekogranične saradnje Rumunija - Srbija finansirala ovaj projekat. Kako je tekla realizacija, sa kojim su se problemima susreli tokom rada, kao i šta je postignuto, pitali smo menadžera projekta, Željka Cvijanovića.

Ne tako različiti

”Projekat zajednički realizuju predškolska ustanova DEČIJA RA-DOST iz Zrenjanina kao vodeći partner, i nevladina organizacija CURCUBEUL iz Rumunije. Ukupna vrednost projekta je 69.900 evra, od čega je EU donirala 59.415, a ostalo je učešće naše dve organi-zacije.” - započinje gdin CvijanovićCiljevi projekta su kreiranje uslova koji će obezbediti jednaku dostup-nost kvalitetnog obrazovanja dece koja su diskriminisana ili seg-regisana, jačanje društvene svesti o deci sa posebnim potrebama i stvaranje uslova za kasnije upi-sivanje dece sa posebnim potre-bama u redovni školski sistem. Na pitanje koje su aktivnosti re-alizovane u projektu, Cvijanović nam je rekao: “ Osnovna aktivnost bila je otvaranje centra za inkluziju dece sa posebnim potrebama, za-tim sprovodjenje detaljne ankete među roditeljima (preko 2000). Urađena je baterija testova nad svom decom uzrasta od 3 god do 6,5 god, detektovano 148 dece sa posebnim potrebama i kon-tinuiran rad sa decom kroz 3 faze. Nabavljena je oprema potrebna za rad, obučeno je 90 vaspitača i or-ganizovan je seminar za roditelje.

Najteža je bila zatvorenost društva i gotovo primetan nedostatak ``sluha`` za problem i potrebe onih koji se razlikuju od nas. Društvena prihvaćenost je , po mojoj pro-ceni, a i proceni tima, na samom začetku i jedina solucija ka kom-pletnijem uspehu bila bi nasta-vak projekta u bar još dve faze.” - nastavlja Cvijanović.Iako je EU najvećim delom finan-sirala ovaj projekat, nedovoljna efikasnost , gomile nepoznanica, ogromna birokratija i sl u pojedin-im segmentima implementacije projekta znatno su otežavale sit-uaciju. Model predfinansiranja stavlja menadžera projekta u po-ziciju da ogromnu količinu vre-mena potroši obijajući pragove i otvarajući , ponekad preteška vra-ta, onih koji bi trebalo da pomognu realizaciju projekta u finansijskom smislu. Opština Zrenjanin i lokalna samouprava je imala i sluha i ma-terijalnih sredstava da pomogne i isprati implementaciju celog projekta. Povraćaj sredstava ide relativno sporo, pa danas, skoro godinu dana od početka projekta Predškolska ustanova Zrenjanin nije dobila ni četvrtinu sredstava od predviđenog budžeta.

decembar 2011 32

Imajuci u vidu da zakonodavstvo ne dozvoljava školama i predškolskim ustanovama da se kreditno zadužuju, problem predfinansiran-ja postaje gorući problem upravo u onom delu društvene sfere odakle dolaze najbolji , najintuitivniji, i svakako za decu najpotrebniji pro-jekti.Ipak, uprkos teškoćama u realizaciji, zadovoljni smo postignutim rezul-tatima i napretkom dece iz targeti-rane grupe.” - završava Cvijanović“Najlepše je gledati napredak dece kroz uloženo vreme i rad. Dete koje je imalo govorni, motorički, kognitivni problem ili problem ponašanja i pažnje , i kada pokaže primetan napredak onda je to sa stanovišta profesije, a i sa stanovišta humanosti - najlepša nagrada.”

Članovi projektnog tima na zadatku

decembar 2011 34

Projektni tim koji je realizovao projekat “Ne tako različiti” sačinjavaju:

Željko Cvijanović - Menadžer projekta – vaspitačBiljana Stajić - Asistent organizacije – profesor ekologijeAndrijana Smiljković - Prevodilac – profesor engleskog jezikaKsenija Jankov – Ekspert za sociologiju – sociolog Smiljana Berar – Ekspert za psihologiju – psiholog Gabrijela Galer – Ekspert za defektologiju – defektologLuka Dakić- Pedagog (jedan od 3 pedagoga koji su u predškolskoj ustanovi)Tomana Smiljković - Konsultant za projektni ciklus (dipl. ekonomista)Ljiljana Terzić – Knjigovođa – diplomirani ekonomistaSrđan Balaš - Ekspert za bazu podataka – diplomirani ekonomista smer menadžmentNino Rajačić - WEB dizajn i održavanje – profesor muzikeLaslo Slacki – PR menadžer– inženjer mašinstvaSa njima su sarađivale i kolege iz Rumunije, koje su na svojoj strani granice realizovale slične aktivnosti.

S obzirom da objavljivanje fotografija i ličnih podataka dece sa smetnjama u razvoju nije dozvoljeno, našu priču završavamo ovim simpatičnim crtežom

REDOVNIM KONTROLAMA DO ZDRAVLJA

Redovnom kontrolom zdravlja i ranom dijagnostikom bolesti u oko 80 odsto slučajeva mogu se sprečiti ili izlečiti i najteža oboljenja. Odlazak na siste-

matski pregled jednom godišnje pogotovo se preporučuje posle navršene tridesete godine.Od raka dojke svake godine u Srbiji oboli 4.000 žena, a rano otkrivanje ove ma-ligne bolesti uvećava šansu za izlečenje za 90 odsto. Lekari stoga preporučuju da se prva mamografija uradi posle četrdesete i da se ponavlja svake dve do tri godine. U tim godinama žene bi zbog moguće osteoporoze trebalo da izmere i gustinu kostiju. Sa 60 odsto smrtnih slučajeva, kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u Srbiji. Smanjite taj procenat tako što ćete u četrdesetima početi da kontrolišete nivo dobrog i lošeg holesterola. Zdrav nivo dobrog holesterola štiti od srčanog i moždanog udara, dok njegov nizak nivo povećava rizik. Četrdesetogodišnjaci oba pola treba da izmere nivo šećera u krvi i prekontrolišu funkciju pluća, srčanog mišića i zalistaka. Da biste sačuvali zdravlje ponekad je dovoljno da s vremena na vreme uradite analizu krvi. Samo merenje gvožđa, glavnog sastojka krvi, govori da li organi pravilno funkcionišu. Postanite osiguranik Delta Generali dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i sačuvajte zdravlje redovnim sistematskim pregledima. Ovaj paket osiguranja obuhvata brzo i jednostavno zakazivanje pregleda, medicinsku i stomatološku zaštitu, bolničko i vanbolničko lečenje i dijagnostičke procedure po najnovijim dostignućima medicine u više od 270 privatnih i državnih klinika. Za savete i zakazivanje pregleda zadužen je tim lekara, dostupan 24 časa dnevno 365 dana u godini. Iza nas su 180 godina duga tradicija i snaga Generali grupe, čiji je naša kompanija član, kao i iskustvo kolega iz 68 zemalja sveta, koji zajedno imaju preko sedamdeset miliona klijenata u različitim oblastima osiguranja.

Posetite nas u Vršcu na adresi Ivana Milutinovića 46, a svakako nas pozovite na broj telefona 011 222 0 555www.deltagenerali.rs

oktobar 2011 18

Problemi sa viškom kilograma nisu samo estetske prirode, to je već opšte poznata stvar. Ali, koliko zapravo toga

znamo o mogućim oboljenjima, poremećajima i potencijal-no ozbiljnim bolestima koje mogu biti izazvane preteranom težinom?

Lepota, ali i zdravlje

decembar 2011 38

Da li ste razmišljali o tome da srce osobe koja ima 105 kilograma, a trebalo bi da ima 70,

mora dodatno da se napreže ne bi li opskrbilo krvlju dodatnih 35 kilograma?

Hipertenzija, infarkt miokarda, angina pektoris, dijabetes, bronhitis, samo su neke od bolesti

kojima su daleko podložnije osobe sa viškom ki-lograma. Iako se ne sme zanemariti faktor nasleđa, odnosno ono što nam je genetski preneto, mora biti jasno da naša težina zavisi pre svega od naših navika i načina ishrane.

Životinje u prirodi se nikada ne goje previše, jer slušaju tzv centar za glad. Kada se glad uto-

li, one prestaju da jedu. I to je zapravo problem gojaznih ljudi. Iako i mi imamo centar za glad, ne slušamo ga, pa nastavljamo da jedemo i kada više nismo gladni. To se dešava zato što nam se dopa-da hrana koju konzumiramo, ali češće je u pitanju neko psihičko stanje organizma.

Žene često u situacijama kada imaju bračnih ili porodičnih problema, pogotovo ako je

u pitanju stanje koje duže traje, utehu traže u obilnim obrocima.

Zato, ako vam skala na vagi sve više beži udes-no, razmislite da li je to zato što baš ne možete

da odolite hrani i poslasticama, ili je u pitanju nešto drugo . . .

Mila Stanković, Zaječar

Samo zdrava kosa je lepa...

Od ovog broja imamo jedno iznenađenje za vas, a ono se sastoji iz stručnih saveta naše nove saradnice, Lidije Gmijović, vlas-

nice frizerskog studija “Lady L” iz Vršca. Iz broja u broj, Lidija će nas savetovati kako da negujemo kosu, ali i koji su aktuelni trendovi kada su u pitanju frizure. Ako imate neko konkretno pitanje vezano za ovu temu, slobodno nam se javite, a Lidija će se potruditi da nađe pravi odgovor za vas.

Ukoliko imate problema sa opada- njem kose, pre nego što se uopšte započne sa lečenjem i upotrebom sredstava protiv opadanja trebalo bi da se, što je i najvažnije, odredi uzrok. Predočiću vam neke od niza uzroka koji postoje: 1.LOŠA ISHRANANedovoljan unos pojedinih vita- mina, gvožđa, bakra, cinka... To sve može dovesti do nedostatka hrane za stvaranje folikula dlake.

2.MEDICINSKI TRETMANIRadio i hemioterapija su medicin-ski tretmani koji gotovo uvek do-vode do opadanja kose, najčešće u potpunosti. Ipak, nakon završetka tretmana, kosa ponovo počinje sa rastom.

3.HORMONSKI USLOVLJENOPostoje neki hormonski procesi koji dovode do opadanja kose (na pr 3 meseca posle porođaja može doći do pojačanog opadanja) ali nova kosa počinje ponovo da raste vraćanjem hormona u ravnotežu.

4.KORIŠĆENJE NEKIH LEKOVAKorišćenje određenih lekova može da dovede do više ili manje izraženog opadanja kose (lekovi za srčana oboljenja, bolesti srca). Obično u uputstvu za korišćenje postoji napomena da tako nešto može da se desi.

5.GLJIVIČNE INFEKCIJE KOŽE GLAVE Sem što dovode do opadanja kose, mogu biti simptomi za neku drugu bolest (lupus, anemija, itd)

Vek jedne dlake ljudske kose je 2-3 godine. Dlaka raste mesečno 1cm tokom ciklusa rasta (ano-gena faza) i tu spada otprilike 90% kose na glavi, dok je 10% u fazi mirovanja (telogena faza). Posle 3-4 meseca mirovanja te dlake počinju da opadaju, a na njihovom mestu izrastaju nove. Može se reći da je neko normalno i očekujuće opadanje kose od 50-100 dlaka dnevno. Opadanje kose može biti i na-sledno, i u tom slučaju se treba pomiriti sa činjenicom da će kosa biti izgubljena, međutim treba dati sve od sebe da se ko-liko toliko taj proces uspori.

Na tržištu postoji veliki broj pre-parata za sprečavanje opadanja kose. Upotreba ovih preparata je jednostavna, međutim oni sadrže dosta hemikalija koje mogu da štete korenu kose, pre nego što će pomoći. Najbolje je koristiti prirodne maske i lo-sione koje ste sami napravili. Evo nekoliko recepata koji će vam pomoći da rešite prob-lem, ali ponavljam - samo ako ste prethodno ustanovili uzrok problema. . .

ISPIRANJE KOSE ČAJEM

Litar ključale vode preliti preko 4 kašike sušene kamilice. Posle 10 minuta procediti, kada se ohladi do temperature koja vam prija, isprati kosu. Na isti način priprema se i čaj od koprive. Jedna napomena je da se koriste naizmenično čaj od korena i čaj od lista koprive.

Koren kose masirajte sokom ceđenim iz lista oraha ili sokom isceđenim iz la-vande i pomešati sa istom količinom glicerina. Mogu se koristiti i ulja ovih biljaka na isti način umesto soka.

TINKTURE ZA SEDMODNEVNU KURU1/2 kg svežih listova koprive preliti sa 1 l ključale vode. Ostaviti pola sata i procediti. Dodati 2 dl ricinusovog ulja. Preparat držati u flaši i dobro promućkati pre upotrebe. Utrljavati u koren kose 3 puta dnevno tokom 7 dana.U 1dl komove rakije staviti nekoliko čenova izgnječenog belog luka. Os-taviti da stoji nekoliko dana u zat-vorenoj teglici. Svakog dana nanositi tupferom na koren kose, 7-8 dana. Posle toga još 3-4 puta naneti pripremljen losion pre pranja i držati ga što duže. Nakon ovog postupka naneti pakovanje od ricinusovog ulja, žumanaca i ruma.

DUBINSKO ČIŠĆENJE KOŽE GLAVEPomešati 2 čaše vode,1 čašu jabukovog sirćeta, 2 kašike sušene ili sveže nane i 5 listova lovora, pa kuvati 10 minuta na tihoj vatri. Procediti kada se ohladi.Ovim tonikom masirati blago kožu glave pre pranja kose.

PROTIV OPADANJA KOSE NA PEČATEU 1/2 l komove rakije dodati 3 glavice belog luka, neljuštene udariti da napuknu i dodati 3 kesice karanfilića. Flašu držati 40 dana na suncu. Nakon toga procediti i nanositi na kožu glave. Nije neophodno ponavljati svakoga dana, već zavisno od vašeg slobodnog vremena.

REN PROTIV OPADANJA KOSE1 koren rena izrendati i preliti sa 150g crnog vina. Treba da stoji 7 dana na tamnom mestu, dobro zatvoreno. Svako vece 30 dana tupferom utrljavati u kožu glave. Obrisati kosu peškirom i ne ispirati kosu posle toga. Sledećeg jutra je možete oprati.

decembar 2011 44

FRIZERSKI STUDIO

Lady L

VRŠAC GAVRILA PRINCIPA 38 064 966 4709

Oblikovanje i nega kose

Pošto smo u periodu Božićnog posta, odlučili smo da vam damo ne-koliko predloga posnih jela, koja bi mogla da se nađu na vašoj trpezi. Milica Perić iz Niša poslala nam je recept za pitu sa krompirom, popu-larnu krompirušu, a Jelica Mirkov iz Subotice recept za posni pilav.

POSNA TRPEZA

Za pripremu krompiruše potrebno je: pakovanje kora za pitu, 2 kg krompira, 1 veći praziluk, so, biber, ulje.

Pošto smo svi većinom navikli da jedemo jela sa mesom, većina jela koja ga ne sadrže obično su nam bezukusna. Zato je važno da u posna jela stavimo začine koji će im pojačati ukus. U krompirušu treba staviti dosta praziluka (može i luk, ali praziluk ima slatkasti ukus, pa je pita ukusnija) i bibera. Na dosta ulja propržiti praziluk, posoliti ga i dodati bibera. Krompir oljuštiti i iz-rendati na krupno rende. Kore filovati jednu po jednu i to tako što stavite 2-3 kašike proprženog praziluka, 5-6 kašika rendanog krompira, 1 kašiku ulja i 1 kašikicu bibera. Sve dobro rasporediti po kori, urolati je i staviti u nauljen pleh. Tako raditi dok ne potrošite kore i nadev. Krompirušu peći na 200 ste-peni, 30tak minuta. Krompirušu služiti toplu, a kada nije post, uz nju odlično ide kiselo mleko.

Za pripremu posnog pilava potrebno je: 1/2 kg pirinča, 1/2 kg šampinjona, 2 glavice crnog luka, 1 kesica smrznu-tog mešanog povrća (ako imate sveže - još bolje), ulje, so, biber, začin C (ili neki drugi koji inače koristite).

Pirinač skuvati u slanoj vodi. Nemojte ga cediti, već ga ostavite u vodi u kojoj se kuvao. Tako će on još nabubriti i biti mekši, a vodu iskoristite za nalivanje pilava. Crni luk propržiti na ulju, dodati šampinjone isečene na listiće i dinstati dok njihov sok ne ispari. Dodati mešano povrće (šargarepa, grašak, paškanat...), pa nastaviti dinstanje. Dodati kašiku začina, so i biber.

U nauljenu širu šerpu ili duboku tepsiju sipati pirinač, dodati prethodno pripremljene šampinjone sa povrćem i dodati oko 2 čaše vode (ona u ko-joj je kuvan pirinač). Staviti u rernu i zapeći, 15tak minuta na 250 stepeni

Pilav služiti topao, a po želji ga možete pred samo serviranje dekorisati sitno seckanim svežim peršunom.

decembar 2011 48

ANEGDOTE O POZNATIMADVOSTRUKI KRITERIJUMIKada su se jednom zgodom sreli Albert Ajnštajn i Čarli Čaplin, počeli su razgovor o slavi. U tom razgo-voru Ajnštajn je rekao Čaplinu:- Vi ste popularni jer vas ceo svet razume. A ja sam pak slavan zato što me niko ne razume!

FILIP vs SPARTANCINa samom vrhuncu svoje vlada-vine, kada je pretendovao da os-voji Grčku, Filip Makedonski pošalje poruku Spartancima: - Ako dođem u vašu zemlju, sve ću pobiti i spaliti!!!Spartanci su mu odgovorili: - Ako...

KO SLUŠA KANTAKada su Kanta upitali koja kategorija slušalaca najviše posećuje njegova predavanja, on odgovori: - Moji slušaoci su većinom studen-ti, mlade devojke i oficiri. Studenti dolaze jer znaju da sam član ispitne komisije, devojke dolaze zbog stu-denata, a oficiri zbog devojaka.

Proizvođač čokolade “Theobroma Cacao’s” dizajnirali su prelepe moderne cipele od čokolade, koje su za čak 50 posto jeftinije od pravih, a par košta samo 45 funti.

Ove cipele napravljene od venecuelanske čokolade i u sebi imaju 70 posto kakaoa, a deo su nove kolekcije “Erotique”, koju će lan-sirati ova kompanija.

Ako želite da usrećite sebi dragu žensku osobu, evo pravog pok-lona koji objedinjuje dve velike strasti žena: cipele i čokoladu!.

Osim što su čokoladne, cipele su napunjene bombonijerama od jagoda i šampanjca, a čak su na određenim mestima pozlaćene 22- karatnim jestivim zlatom.

Kolekcija “Erotique” će sadržati 11 različitih predmeta koji uključuju repliku prave cipele.

Svi predmeti će biti upakovani u zlatno- smeđu kutijicu i umotani u ljubičastu Christian Dior svilu.

decembar 2011 50

O cipelama i čokoladi