Prof. dr Biljana RakiProf. dr Biljana Rakić ć

biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

ULOGA DRŽAVE U SMANJENJU

SIROMAŠTVA

Pojam siromaštva Pojam siromaštva

Siromašnim se smatra svako lice čiji je dohodak ispod nekog

egzistencijalnog minimuma neophodnog za zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Siromaštvo je globalni problem! 2,8 mlrd ljudi živi sa manje od 2$ na dan 1,2 mlrd ljudi živi sa manje od 1$ dnevno

od 100 dece svako 8. dete ne doživi svoj 5. rodjendan

svaki 9. dečak i svaka 14. devojčica ne idu u školu

…Siromaštvo je globalni problem

• SAD - jedna polovina radnika Amerike je siromašna,

1. 1% najbogatijih raspolaže sa oko 40% nacionalnog bogatstva,

2. 20% najbogatijih poseduje 94%,

3. najsiromašnijih 20% raspolaže sa samo oko 5% GDP-a.

• Velika Britanija - 14%, tj. oko 8 miliona relativno siromašnih.

Šta je siromaštvo?Šta je siromaštvo?

AApsolutno siromaštvpsolutno siromaštvo o - ispod apsolutne linije

siromaštva nalaze se punoletna lica čija je potrošnja

na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa

neophodnog za hranu (nutricionistički minimum

propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne

obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i rente).

Pr. SAD - egzistenc. min x 3

Procenat populacije čiji je prihod ispod utvrđene linije siromaštva

izračunava se u odnosu na ukupno stanovništvo.

Šta je siromaštvo?Šta je siromaštvo?

RRelativno siromaštvoelativno siromaštvo - - relativna linija

siromaštva određuje se kao 60% medijane

prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici (a

na osnovu metodologije Eurostata).

EU ne izražava preko apsolutnog novčanog

iznosa, već kao procenat medijane prihoda ili

medijane potrošnje.

• Relativno siromaštvo se određuje kao minimum prihvatljivog standarda života u jednom društvu.

• Ako društvo postaje bogatije, linija siromaštva će rasti, ako društvo siromaši, linija će se spuštati.

• Koncept relativnog siromaštva zasnovan je na ideji da pojedinci treba da dele životne obrasce koji vladaju u datom društvu, kao i da imaju lične koristi od opšteg prosperiteta.

Relativnom siromaštvu stavlja se zamerka da:

• Zanemaruje činjenicu da čak i u razvijenim društvima ima ljudi koji ne uspevaju da zadovolje osnovne životne potrebe.

• Često se prigovara da je linija relativnog siromaštva arbitrarno postavljena (npr. linija siromaštva u EU postavljena je na 60%).

• Relativno siromaštvo skreće pažnju sa bede i materijalne deprivacije kao ključnih aspekata siromaštva.

Siromaštvo u Srbiji

• U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.

• U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh.

3 streteška pravca Strategije za smanjenje siromaštva (SSS):

1. Dinamičan privredni rast, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i povećanju zarada,

2. Sprečavanje nastanka novog siromaštva kao posledica restruktuiranja privrede,

3. Efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, naročito u najmanje razvijenim područjima.

Merenje siromaštva Merenje siromaštva

Na osnovu podataka dobijenim redovnim sprovođenjem Ankete o potrošnji domaćinstava.

Instrumentima EU za merenje siromaštva, tj. Anketom o prihodima i uslovima života (Statistsics on Income and Living Conditions - SILC).

Od 2006. godine, prihvaćena je preporuka Svetske banke da se za utvrđivanje apsolutne linije siromaštva koristi primena metode CPI (Indeks potrošačkih cena).

Merenje siromaštva

Apsolutna linija siromaštva dobijena je izračunavanjem nutricionističke korpe u toj godini, koja se uvećava za odgovarajući iznos inflacije (Indeks potrošačkih cena) za svaku godinu.

ALS = nutricionistička korpa + % inflacije

Prihod domaćinstva se izračunava kao zbir

prihoda svih članova domaćinstva. Podaci

se odnose na prosečan prihod po

potrošačkoj jedinici. Vrednosti su iskazane

u dinarima.

Potrošnja po potrošačkoj jedinici je

potrošnja po članu domaćinstva koja kod

obračuna uzima u obzir različitu potrošnju

dece i odraslih, kao i zajedničke troškove

domaćinstva.

APSOLUTNO SIROMAŠTVO

• Po Anketi o potrošnji domaćinstva u 2010. siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 8.544 dinara po potrošačkoj jedinici.

• Što čini 9.2% siromašnih u 2010.

Siromašni u Srbiji - Apsolutna linija siromaštva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

LS=6.221 LS=6.625 LS=7.401 LS=8.022 LS=8.544

8.8% 8.3% 6.1% 6.9% 9.2%

Izvor: Republički zavod za statistiku

RELATIVNO SIROMAŠTVO

Relativna linija siromaštva (koja se određuje kao 60% medijane lične potrošnje po potrošačkoj jedinici) pokazuje da je u Srbiji u 2010. bilo siromašno 14,5% stanovništva.

Linija relativnog siromaštva u 2010. iznosila je 9.763 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.

Siromašni u Srbiji - Relativna linija siromaštva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

LS=7.171 LS=7.747 LS=8.923 LS=9.583 LS=9.763

14,4% 13.4% 13.2% 13.6% 14.5%

Izvor: Republički zavod za statistiku

SiromaSiromaštvo u Srbiji štvo u Srbiji

Osnovni cilj sprovođenja SSS je bio da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godineprepolovi do 2010. godine. .

• 2002. godine - 14% ili oko 1 milion ljudi u Srbiji je bilo siromašno.

• 2007. godine - siromaštvo je smanjeno na 6,6%.

• 2008. godine - 6.1% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva

• 2009. godine - 6,9% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva

• 2010. godine - 9.2% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva

• U 2003. - linija siromaštva je 4.970 dinara mesečno po jedinici jednake potrošnje.

• U 2006. - linija siromaštva je bila 6.221 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici.

• U 2007. - siromašna su bila sva domaćinstva čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici bila manja od 6.625 dinara

• U 2008. - siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 7.401 dinara po potrošačkoj jedinici.

• U 2009. - ispod 8.022 • U 2010. - ispod 8.544

• Dubina (jaz) siromaštva - predstavlja

razliku prosečnog prihoda stanovništva koje

živi ispod linije siromaštva i same linije

siromaštva.

• Ova mera pokazuje visinu sredstava po

stanovniku koju bi trebalo podeliti

siromašnima kako bi se iskorenilo siromaštvo.

• Izražava se kao procenat od granice

siromaštva.

Na primer:

• U EU dubina siromaštva je u 2008. godini

iznosila 22%, što znači da su siromašnima u

proseku potrebni za toliko viši prihodi kako bi

izašli iz siromaštva.

• U Srbiji je dubina siromaštva iznosila 23.6%.

• Najveći jaz (32.3%) zabeležen je u Rumuniji.

• Oštrina siromaštva - upotpunjuje sliku o siromaštvu zemlji jer pokazuje koliko su siromašni siromašni.

• To je indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih.

• Dubina i oštrina siromaštva, uz % stanovništva ispod linije siromaštva, predstavljaju osnovne mere siromaštva i obično se posmatraju zajedno.

U oba slučaja se u računanje uključuju samo domaćinstva ispod linije siromaštva.

I dubina i oštrina siromaštva su manji u gradskim područjima.

Bitne su za vođenje socijalne politike za smanjenje siromaštva.

Siromaštvo u EU

Savet Ministara EU je 1975. godine definisao siromašne kao “pojedince ili porodice čiji su resursi toliko mali da ih isključuju iz minimuma prihvatljivog načina života u državi članici u kojoj žive”.

Resursi su definisani kao “dobra, novčani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora”.

Na taj način siromaštvo je definisano u relativnom smislu.

Siromaštvo u EU

• EU meri relativno siromaštvo • Procenat stanovništva koje živi u riziku od

siromaštva u zemljama članicama EU varira između 10% i 23%

• Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i Češkoj Republici

• Najveći rizik od siromaštva beleži se u Letoniji. Rizik od siromaštva visok je i u mediteranskim i baltičkim zemljama.

Prelazak sa koncepta smanjenja siromaštva na koncept socijalne

inkluzije.

Ovaj prelazak je motivisan potrebom da se mere Vlade usklade sa politikama EU koje vode delotvornijoj socijalnoj koheziji.

Socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Termini socijalna (društvena)

uključenost i socijalna (društvena)

isključenost predstavljaju dva aspekta

istog fenomena.

Socijalna (društvena) isključenost je na nivou EU, definisana kao proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje ili kao rezultat diskriminacije.

Ovakve pojave, pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža i aktivnosti u zajednici.

Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka što utiče na njihov pojačan osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život.

• Socijalna (društvena) uključenost - se definiše kao proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i društvene isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive.

• Društvena uključenost osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnih prava.

Leaken indikatori - su instrument za standardizovano merenje društvene

uključenosti na nivou EU.

Osnovni skup zajedničkih Laken indikatora otvoren je za preispitivanje i usavršavanje, a podaci o društvenoj uključenosti prikupljaju se SILC anketom (standardizovanom za sve članice EU).

Nacionalno specifični indikatori su instrument kojim se ispituje uskraćenost društvenih grupa u specifičnim nacionalnim uslovima.

Ko su siromašni u Srbiji?

Najveći procenat siromašnih je u kategoriji nezaposlenih

Procenat siromašnih u gradskim područjima je niži nego u ruralnim područjima.

Najugroženija su domaćinstva sa 6 i više članova

Takodje i deca do 13 godina. .

Procenat siromašnih prema tipu naselja – Apsolutna linija siromaštva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Gradsko područje

5,3 6,0 5,0 4,9 5,7

Vangradsko područje

13,3 11,2 7,5 9,6 13,6

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Grad Beograd

4,3 2,4 2,9 3,8 5,3

Vojvodina 8,6 11,9 6,8 4,9 6,8

Centralna Srbija

10,7 9,0 7,0 9,3 12,0

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Procenat siromašnih po regionima

Procenat siromašnih prema tipu domaćinstva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Jednočlana 8,6 8,8 6,6 5,7 5,6

Dvočlana 8,7 9,2 5,5 5,6 5,9

Tročlana 5,2 4,9 5,1 5,0 7,0

Četvoročlana

5,7 5,3 4,7 4,7 7,1

Petočlana 8,3 8,1 5,2 5,7 11,7

Šestočlana i više

17,3 14,4 10,0 14,2 16,4

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Procenat siromašnih prema godinama starosti

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Deca do 13 11,6 11,2 7,3 9,8 13,7

Deca od 14 do 18 11,7 8,8 6,9 8,4 9,1

Odrasli od 19 do 24 7,2 6,6 5,9 7,5 11,5

Odrasli od 25 do 45 8,4 7,4 5,0 6,4 8,9

Odrasli od 46 do 64 7,0 6,6 5,4 5,3 8,0

Stari 65 i više godina 10,0 10,3 7,5 7,5 7,9

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Procenat siromašne dece i odraslih

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Deca 11,6 10,5 7,1 9,3 12,2

Odrasli 8,2 7,8 5,8 6,4 8,5

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

Procenat siromašnih prema obrazovanju nosioca domaćinstva

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Nezavršena osnovna škola

21,0 18,8 9,0 14,8 14,2

Osnovna škola

13,7 13,2 10,5 9,2 12,7

Srednja škola

5,5 5,4 4,8 3,0 4,8

Viša škola 0,6 0,1 2,7 1,8 2,4

Visoka škola 1,8 0,4 1,9 0,6 0,8

Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2

NEJEDNAKOST U NEJEDNAKOST U RASPODELRASPODELI DOHOTKAI DOHOTKA

RASPODELA DOHOTKA

Raspodela dohotka Raspodela dohotka

Pravična - kada vlasnik faktora proizvodnje

prisvaja dohodak koji je rezultat angažovanja

njegovih faktora proizvodnje.

Nejednakost u raspodeli Nejednakost u raspodeli - - kada tržišni

rezultat nije nagrada prema učinku, već ga

opredeljuje tržišni položaj učesnika u razmeni.

Ekonomska nejednakost – savremeni problem?

• Staro shvatanje – nejednakost je odredjena nivoom ekonomske razvijenosti.

• Novo shvatanje – nejednakost je ta koja odredjuje dohodak i ekonomski rast.

Pojam ekonomske nejednakostiPojam ekonomske nejednakosti

Nejednakost je “suštinski disparitet, pri kome jedni imaju odredjene

mogućnosti ekonomskog izbora dok su drugima te mogućnosti

uskraćene”.

Raspodela dohotka se posmatra kao:

1. Funkcionalna – koja pokazuje kako se dohodak deli medju proizvodnim činiocima

2. Personalna – koja opisuje raspodelu svih vrsta dohodaka izmedju pojedinaca i domaćinstava

Personalna i funkcionalna distribucija Personalna i funkcionalna distribucija dohotkadohotka

JednakostJednakost vs. vs. pravičnost u raspodelipravičnost u raspodeli

• Jednakost – svi primaju jednake dohotke

• Pravičnost – fer raspodela “nacionalnog kolača” (normativni koncept koji govori kakva bi raspodela trebala da bude)

Izvori ekonomske nejednakosti

Postoji više izvora nejednakosti u raspodeli dohotka:

1. razlike u sposobnostima pojedinaca2. razlike u zanimanju pojedinaca3. različite investicije u ljudski kapital 4. diskriminacija 5. razlike u dohotku od vlasništva.

Merenje nejednakostiMerenje ekonomske nejednakosti je složen problem,

zbog postojanja više načina da se ona odredi, a i zbog toga što sam postupak izračunavanja nije jednostavan.

1. Decili (analizom promena učešća u dohotku pojedinih decila ukupnog stanovništva) ili kvintili

2. Lorencova kriva

3. Numerički pokazatelji nejednakosti.

1. 1. Decili Decili

• Stanovništvo se poredja po visini dohotka p.c., od najsiromašnijih najsiromašnijih do najbogatijih.

• Na skali se redjaju sukcesivne desetine stanovništva, od siromašnijih ka bogatima, dok se skala ne završi sa najbogatijih 10%.

• Kvintili – Kvintili – petine stanovništva (od najsiromašnijih do najbogatijih 20%).

2. 2. Lorencova kriva Lorencova kriva

Lorencova kriva je kriva koja grafički prikazuje Lorencova kriva je kriva koja grafički prikazuje nejednakost u raspodeli dohotka. nejednakost u raspodeli dohotka.

Počinje i završava se na liniji od 45 stepeni, tj. Počinje i završava se na liniji od 45 stepeni, tj. liniji potpune jednakosti u raspodeliliniji potpune jednakosti u raspodeli. .

Što se više udaljava od linije jednakosti, veća je Što se više udaljava od linije jednakosti, veća je nejednakost u raspodeli.nejednakost u raspodeli.

3. 3. Numerički pokazatelji nejednakosti Numerički pokazatelji nejednakosti

Koriste se da brojčano izraze stepen nejednakosti u raspodeli.

a) Gini koeficijent

b) Koeficijent varijacije

c) Standardna devijacija logaritma

d) Atkinsonova mera dohodnih razlika

e) Rang.

a) Gini koeficijenta) Gini koeficijent

Gini (Džini) koeficijent se najčešće koristi za izražavanje nejednakosti.

Izračunava se po formuli:

Njegova vrednost se kreće izmedju: • 0 - potpuna jednakost, potpuna jednakost, • 1 - potpuna nejednakost.potpuna nejednakost.

b) Koeficijent varijacijeb) Koeficijent varijacije• To je drugi numerički pokazatelj nejednakosti.

Izračunava se kao:

Merenje se zasniva na odstupanju svih odstupanju svih dohodaka od proseka, dohodaka od proseka, tako da nije osetljiv na promene u dohocima niti na promene u

veličini stanovništva.

c) Standardna devijacija logaritma c) Standardna devijacija logaritma • Ovaj pokazatelj pridaje veći značaj promenama u

dohotku na donjem kraju lestvice, ali nije osetljiv na transfere koji se odvijaju medju bogatima.

• Za njegovo izračunavanje se koristi sledeća formula:

• gde je:

d) Atkinsonova mera dohodnih razlika d) Atkinsonova mera dohodnih razlika • Ovaj pokazatelj meri nejednakost kroz gubitke u gubitke u

blagostanju blagostanju koje društvo trpi zbog neravnomerne raspodele.

• Npr. ako je A = 0.12 to znači da se isti nivo blagostanja mogao postići sa

88% ukupnog dohotka samo da je taj dohodak bio ravnomerno rasporedjen.

NEJEDNAKOST U SRBIJI

NEJEDNAKOSTNEJEDNAKOST U SRBIJI U SRBIJI

1.1. Lorencova krivaLorencova kriva

2.2. GGini koeficijentini koeficijent

3.3. Decili Decili

NNema značajnijih promena u nejednakosti između ema značajnijih promena u nejednakosti između domaćinstava.domaćinstava.

Siromaštvo kada je nosilac domaćinstva žena je Siromaštvo kada je nosilac domaćinstva žena je nešto izraženijenešto izraženije ( (8,3%8,3%)), dok je siromaštvo , dok je siromaštvo kada je nosilac domaćinstva muškarackada je nosilac domaćinstva muškarac 7,8%7,8%. .

Лоренцова крива

0

20

40

60

80

100

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

% домаћинстава

% д

ох

отк

а

20032007

ПотрошњаПотрошња 10%10% најбогатијихнајбогатијих јеје 5,55,5 путапута већавећа уу односуодносу нана 10%10% најсиромашнијихнајсиромашнијих. .

Gini koeficijent Gini koeficijent

Gini koeficijent je ostao takoreći nepromenjen, što ukazuje na to da nema značajnihih promena u nejednakosti izmedju domaćinstava.

Decili u Srbiji

• Nejednakost u raspodeli dohotka je opšta karakteristika svih društava

• U Srbiji 10% najbogatijih domaćinstava ostvaruje 10 puta veći dohodak nego 10% najsiromašnijih

• Ipak stepen nejednakosti u Srbiji je na nivou Regiona

Domaćinstva po decilima

% prihoda

1 2,2

2 4,9

3 5,9

4 7,2

5 8,1

6 9,5

7 10,9

8 12,3

9 15,3

10 23,8

Potrošnja domaćinstva po decilima Potrošnja domaćinstva po decilima Pokazuje da je potrošnja srednje klase i najsiromašnijih domaćinstava natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbije