EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

Ekonomija javnog sektora se bavi izborom • između između javnog i privatnog sektora, • kao i izborom u okviru u okviru samog javnog

sektora.

Ona nastoji da da odgovore na pitanja:

1. Šta će se proizvoditi?

2. Kako će se proizvoditi?

3. Za koga će se proizvoditi?

4. Kako se ove odluke donose?

S obzirom da su resursi ograničeni, neophodno je za dati nivo resursa doneti odluku šta će se proizvoditi - problem alokacije resursa.

Koliko resursa nameniti za proizvodnju javnih dobara (odbrana, putevi, zdravstvo i sl.)?

Koliko resursa nameniti za proizvodnju privatnih dobara (auto, televizor, kuća)?

Različite količine privatnih i javnih

dobara koji se mogu proizvesti uz

postojeću tehnologiju i resurse

pokazuje kriva proizvodnih

mogućnosti.

Privatna

dobra

Javna dobra

N

M

Kriva proizvodni

h mogućnost

i

E

F

Ako se troši više na javna dobra (npr. nacionalnu odbranu) smanjiće se sredstva za finansiranje privatnih dobara.

Granica između javne i privatne Granica između javne i privatne proizvodnje se menja vremenom.proizvodnje se menja vremenom.

Poslednjih Poslednjih decenija - decenija - trend privatizacije. trend privatizacije.

UU BritanijiBritaniji je je vlada privatizovala preduzeća u vlada privatizovala preduzeća u oblasti telekomunikacija, energetike, oblasti telekomunikacija, energetike, automobilske industrije, proizvodnje čelika.automobilske industrije, proizvodnje čelika.

U Francuskoj U Francuskoj je od 1986.god. počeo proces je od 1986.god. počeo proces privatizacije kojim su privatizovana preduzeća privatizacije kojim su privatizovana preduzeća koja su u toj istoj deceniji bila nacionalizovana. koja su u toj istoj deceniji bila nacionalizovana.

Da li će se proizvodnja obaviti u privatnom ili u javnom sektoru?

Da li će se koristiti više kapitala, a manje radne snage? (porezi na zarade)

Da li će se koristiti tehnologije koje racionalno koriste energiju? (ekološki zak.)

Država preko državne politike utiče na način na koji firme proizvode dobra (zakoni o zaštiti životne sredine, porezi na zarade)

Pitanje raspodele

• Država donosi odluke vezane za

oporezivanje ili programe socijalne

pomoći, a time utiče i na to koliki će

prihod ljudi moći da troše.

• Država donosi odluke koja javna

dobra treba proizvesti.

U javnom sektoru U javnom sektoru izbor je kolektivanizbor je kolektivan, , jer jer društvo zajednički odlučuje. društvo zajednički odlučuje.

Ovakvo odlučivanje je veoma složeno jer se Ovakvo odlučivanje je veoma složeno jer se pojedincipojedinci ne slažu ne slažu u pogledu toga šta je u pogledu toga šta je poželjno.poželjno.

Analiza javnog sektora podrazumeva:Analiza javnog sektora podrazumeva: • Poznavanje aktivnosti u koje se uključuje javni Poznavanje aktivnosti u koje se uključuje javni

sektor i načina kako se one organizuju,sektor i načina kako se one organizuju,

• Razumevanje i ako je moguće predviđanje svih Razumevanje i ako je moguće predviđanje svih posledica državnih aktivnosti,posledica državnih aktivnosti,

• Ocenu alternativnih politika,Ocenu alternativnih politika,

• Tumačenje političkog procesa.Tumačenje političkog procesa.

Za analizu javnog sektora potrebno je razlikovati:

a) a) pozitivnu i

b) b) normativnu ekonomiju.

Pozitivna ekonomija Pozitivna ekonomija proučava javni sektor tako što razmatra obim državne aktivnosti i posledice različitih državnih politika. Ona se bavi onim što jeste, tj. objašnjavaobjašnjava način funkcionisanja privrede.

Normativna ekonomija Normativna ekonomija pokušava da oceni različite politike koje se mogu primeniti. Ona se bavi procenom poželjnosti različitih politika i mera, tj. ona proučavaproučava ono što trebašto treba da bude.

Pozitivna ekonomija se bavi utvrđivanjem utvrđivanjem efekta efekta tog poreza na cenu piva i time da li će to pogoditi one koji piju pivo.

Normativna ekonomija nastoji da da odgovor na pitanje da li takav porez treba uvesti.

Pri Pri tome tome razmatrarazmatra:: korist od poreskog prihoda, korist od poreskog prihoda, distorzije u pogledu potrošnje, nepravičnostdistorzije u pogledu potrošnje, nepravičnost ( (jer jer veći deo poreza snose ljudi sa nižim prihodimaveći deo poreza snose ljudi sa nižim prihodima)), , živote koji nisu izgubljeni u saobraćajnim živote koji nisu izgubljeni u saobraćajnim nesrećamanesrećama i sl i sl..

3 ekonomske funkcije države u 20.3 ekonomske funkcije države u 20. veku veku (Masgrejv):(Masgrejv):

1.Stabilizacija

2.Alokacija

3.Raspodela

1. Funkcija stabilizacije se odnosi na obavezu države da obezbedi da privreda funkcioniše u okvirima pprirodne stope nerirodne stope nezaposlenosti zaposlenosti uz stabilne cene.uz stabilne cene.

S obzirom da tržište nije u stanju da to učini samo, to čini država putem mehanizma javnih rashoda.

Ova funkcija posebno postaje važna u vreme ekonomskih kriza i ratova.

• Stabilizacija se uglavnom javlja kao posledica posledica nedovoljne regulacije nedovoljne regulacije u prethodnom periodu.

1. Funkcija stabilizacije se odnosi na obavezu države da obezbedi da privreda funkcioniše u okvirima pprirodne stope nerirodne stope nezaposlenosti zaposlenosti uz stabilne cene.uz stabilne cene.

S obzirom da tržište nije u stanju da to učini samo, to čini država putem mehanizma javnih rashoda.

Ova funkcija posebno postaje važna u vreme ekonomskih kriza i ratova.

• Stabilizacija se uglavnom javlja kao posledica posledica nedovoljne regulacije nedovoljne regulacije u prethodnom periodu.

2. Funkcija alokacije se manifestuje kroz odgovor na pitanje šta proizvoditi.

Država može direktno da utiče na alokaciju resursa kada kupuje dobra kupuje dobra kao što su odbrana, obrazovanje, zdravstvene usluge i sl.

Država može indirektno da utiče na alokaciju resursa, tako što će putem putem poreza i subvencija poreza i subvencija određene aktivnosti stimulisati, a određene destimulisati.

2. Funkcija alokacije se manifestuje kroz odgovor na pitanje šta proizvoditi.

Država može direktno da utiče na alokaciju resursa kada kupuje dobra kupuje dobra kao što su odbrana, obrazovanje, zdravstvene usluge i sl.

Država može indirektno da utiče na alokaciju resursa, tako što će putem putem poreza i subvencija poreza i subvencija određene aktivnosti stimulisati, a određene destimulisati.

3. Država utvrđuje način raspodele proizvedenih dobara članovima jednog društva.

Nakon primarne raspodele raspodele koja se odvija na tržištu putem mehanizma cena,

Sledi sekundarna raspodela (preraspodela) koja se odvija putem oporezivanja i transfernih plaćanja.

Transferna plaćanja mogu biti sa: o ekonomskomkonomskom namenom i o socijalnom socijalnom namenom.

3. Država utvrđuje način raspodele proizvedenih dobara članovima jednog društva.

Nakon primarne raspodele raspodele koja se odvija na tržištu putem mehanizma cena,

Sledi sekundarna raspodela (preraspodela) koja se odvija putem oporezivanja i transfernih plaćanja.

Transferna plaćanja mogu biti sa: o ekonomskomkonomskom namenom i o socijalnom socijalnom namenom.

• Transferna plaćanja sa ekonomskom namenom podrazumevaju preraspodelu jednog dela GDP preko javnih rashoda u korist privrednih preduzeća, grana, oblasti, regionapreduzeća, grana, oblasti, regiona. .

U njihovoj osnovi nalaze se ekonomski motivi.ekonomski motivi.

• Transferna plaćanja sa socijalnom namenom se odnose na preraspodelu jednog dela GDP u korist pojedincapojedinca ili određenih društvenih slojeva i grupagrupa.

U njihovoj osnovi nalaze se socijalni motivisocijalni motivi..

• Transferna plaćanja sa ekonomskom namenom podrazumevaju preraspodelu jednog dela GDP preko javnih rashoda u korist privrednih preduzeća, grana, oblasti, regionapreduzeća, grana, oblasti, regiona. .

U njihovoj osnovi nalaze se ekonomski motivi.ekonomski motivi.

• Transferna plaćanja sa socijalnom namenom se odnose na preraspodelu jednog dela GDP u korist pojedincapojedinca ili određenih društvenih slojeva i grupagrupa.

U njihovoj osnovi nalaze se socijalni motivisocijalni motivi..

Pored navedenih ekonomskih funkcija prema Masgrejvu, važna funkcija države jeste i regulativna funkcija.regulativna funkcija.

Putem ove funkcije država stvara pravni okvir za obavljanje privrednih aktivnosti u jednoj zemlji.

Ona to čini donošenjem antimonopolskih zakona, zakona o zaštiti životne sredine, zakona o kvalitetu proizvoda, zakona o porezima i doprinosima na zarade itd.

Država je efikasnija kada su u pitanju regulatorna, (re)distributivna i stabilizaciona funkcija, dok je

tržište efikasnije u alokativnoj funkciji.

NEUSPESI DRŽAVE

1. Ograničene informacije

2. Ograničena kontrola nad reakcijama privatnog tržišta

3. Ograničena kontrola nad birokratijom

4. Ograničenja koja nameću politički procesi

1. Ograničene informacije

2. Ograničena kontrola nad reakcijama privatnog tržišta

3. Ograničena kontrola nad birokratijom

4. Ograničenja koja nameću politički procesi

1. Ograničene informacije

Posledice svih državnih mera su složene i teško predvidive. Država deluje posrednoposredno na privredu, putem različitih propisa i mera, za čiju realizaciju su zadužene različite institucije.

Zbog toga država nema potrebne informacije o onome što želi da učini, kao ni o tome kakvi su efekti preduzetih mera.

1. Ograničene informacije

Posledice svih državnih mera su složene i teško predvidive. Država deluje posrednoposredno na privredu, putem različitih propisa i mera, za čiju realizaciju su zadužene različite institucije.

Zbog toga država nema potrebne informacije o onome što želi da učini, kao ni o tome kakvi su efekti preduzetih mera.

2. Ograničena kontrola nad reakcijama privatnog tržišta

Država ima ograničenu kontrolu nad posledicama posledicama svojih mera.

2. Ograničena kontrola nad reakcijama privatnog tržišta

Država ima ograničenu kontrolu nad posledicama posledicama svojih mera.

3.Ograničena kontrola nad birokratijom

Organi koji formulišu zakone imaju samo ograničenu kontrolu nad sprovođenjem državnih programa.

Država saopštava svoje namere, tj. predstavlja ih onima koji pišu zakone.

Zakone često pišu ljudi koji ih ne sprovode i koji nisu svesni kako nešto u praksi funkcioniše.

Da bi se sprovela namera države zakonom se mogu predvideti određene mere koje neće doprineti realizaciji te namere, pa će se stanje u praksi još više pogoršati.

3.Ograničena kontrola nad birokratijom

Organi koji formulišu zakone imaju samo ograničenu kontrolu nad sprovođenjem državnih programa.

Država saopštava svoje namere, tj. predstavlja ih onima koji pišu zakone.

Zakone često pišu ljudi koji ih ne sprovode i koji nisu svesni kako nešto u praksi funkcioniše.

Da bi se sprovela namera države zakonom se mogu predvideti određene mere koje neće doprineti realizaciji te namere, pa će se stanje u praksi još više pogoršati.

4.Ograničenja koja nameću politički procesi

Državi prilikom utvrđivanja određenih mera nedostaju informacije.

Ali, čak i kada bi ona imala te informacije ne bi mogla da ostvari uvek svoje namere - ograničavaju ograničavaju je i politički procesije i politički procesi, jer su predstavnici podstaknuti da deluju u korist posebnih interesnih grupa, ako ni zbog čega drugog onda zbog prikupljanja sredstava za finansiranje skupih kampanja.

4.Ograničenja koja nameću politički procesi

Državi prilikom utvrđivanja određenih mera nedostaju informacije.

Ali, čak i kada bi ona imala te informacije ne bi mogla da ostvari uvek svoje namere - ograničavaju ograničavaju je i politički procesije i politički procesi, jer su predstavnici podstaknuti da deluju u korist posebnih interesnih grupa, ako ni zbog čega drugog onda zbog prikupljanja sredstava za finansiranje skupih kampanja.

PrimerPrimer 1: 1: Država odluči da pomogne ljudima Država odluči da pomogne ljudima koji zbog bolesti ne mogu da rade. koji zbog bolesti ne mogu da rade.

Namera države je da izdvojena sredstava koriste upravo ta bolesna lica, ali ne i ona koja su zdrava.

Usled nedostatka informacija država neće moći da utvrdi razliku između bolesnih i zdravih lica, pa će neko ostati uskraćen za takvu pomoć iako mu je potrebna, dok će neko drugi kome pomoć nije potrebna to iskoristiti.

Usled ograničene kontrole u sprovođenju donetih mera, dobili su je mnogi koji nisu bolesni, dok su druge strane mnogi bolesni ljudi ostali uskraćeni za takvu pomoć.

Mnoge dobre namere se iskrive na putu do korisnika, vrlo često usled neadekvatnog obavljanja posla onih koji te mere sprovode.

U to vreme prozori su predstavljali luksuz, pa su tako kuće bogatih ljudi imale više prozora.

Država je na taj način htela da nadomesti sredstva koja su izostala od poreza na prihod (koji nije imala prava da uvede).

Međutim, država nije ostvarila svoj cilj, jer su mnogi ljudi malo cenili svetlost, pa su zatvorili prozore i živeli u mračnim kućama.