Ekologija i Ekonomika Javnog Sektora

8/3/2019 Ekologija i Ekonomika Javnog Sektora

1/27

EKOLOGIJA I EKONOMIKA

JAVNOG SEKTORAA) EKSTERNALIJEB) JAVNA DOBRA I ZAJEDNIKI RESURSI

Dr Boo Drakovi


2/27

SAVRENOST I NESAVRENOST TRITA

- Trite na kome se sueljavaju ponuda i tranjapredstavlja efikasnu alokaciju resursa

- Zakoni trita nevidljiva ruka trita navodi kupce i

prodavce, koji se na tritu rukovode linim interesima,da maksimiziraju ukupnu korist koju drutvo ima odtrita

- Trite nije uvek i u potpunosti idealan faktor regulacije i

maksimiziranja blagostanja, odnosno drutvenih koristi

- Neuspesi trita nazivaju se eksternalije


3/27

TA SU EKSTERNALIJE?EKSTERNALIJE NASTAJU kada nekiuesnici imaju aktivnost na tritu u ciljumaksimiziranja svojih koristi, a te

aktivnosti istovremeno prouzrokujunegativne ili pozitivne efekte za druga licakoja ne uestvuju u datoj trinoj

aktivnosti.Lica koja ne uestvuju u datoj trinojaktivnosti moemo nazvati posmatrai na

tritu.


4/27

POZITIVNE EKSTERNALIJE

POZITIVNE EKSTERNALIJEkada uesnici utrinoj aktivnosti u cilju ostvarivanja line

koristi nenamerno prozrokuju korist udatoj trinoj aktivnosti (posmatrau).

Primeri:

- ulaganje u obrazovanje

- istraivanje i primena novih tehnologija


5/27

NEGATIVNE EKSTERNALIJE

NEGATIVNE EKSTERNALIJEuesnici natritu u cilju ostvarivanja linih koristi,

proizvode negativne efekte za posmatraena tritu.Primeri:

- zagaivanje vazduha i voda izindustrijskih postrojenja

- zagaivanje vazduha izduvnimgasovima automobila


6/27

ULOGA DRAVE - VLADE

- Eksternalije dovode do neefikasne trinealokacije resursa

-Vlada (Drava) svojom intervencijom,zakonskom regulativom, porezima,

subvencijama, zabranama, kvotama,

kaznama, koriguje uticaj negativnih

eksternalija


7/27

TRITE ELIKA

Qtriteje efikasno s obzirom da maksimizira zbir potroaevogi prozvoaevog vika.

ili

maksimizira ukupne vrednosti za kupca umanjeneza ukupne trokove proizvoaa


8/27

NEGATIVNE EKSTERNALIJE

Zbog zagaenja vazduha i vode od proizvoaa

elika, troak koji snosi druvo vei je od trokaproizvodnje elika koji snosi proizvoa.Trokovi zbog zagaenja koje snosi drutvo sueksterni troak proizvodnje elika.

Trokovi koji snosi proizvoa elika su internitrokovi proizvoaa.


9/27

ZAGAENJE I DRUTVENI

OPTIMUM


10/27

INTERNALIZACIJA

EKSTERNALIJAINTERNALIZACIJA EKSTERNALIJAjeintervencija ili uticaj drave-vlade, dapopravi trine neuspehe, tako to enavesti uesnike na tritu da preuzmutrokove negativnih efekata (uvoenjeporeza) ili kod pozitivnih eksternalija dasubvencijama podstie stvaranjedrutvenih koristi.


11/27

OBRAZOVANJE I DRUTVENI

OPTIMUM


12/27

REZIME EKSTERNALIJE

Negativne eksternalijenavode trita da proizvodeveu koliinu nego to je drutveno poeljna

Pozitivne eksternalijenavode trita da proizvode

manju koliinu nego to je drutveno poeljnaDrava, odnosno Vlada moe da internalizuje eksternalijeoporezujui proizvodnju dobara sa negativnimeksternim uticajima (porez za zagaivaa) i ilisubvencirajui dobra koja imaju pozitivne eksterneuticaje (subvencije obrazovanja)


13/27

UTICAJ TEHNOLOGIJE

Tehnoloke inovacije i pronalasci preedfstavljajukorist ne samo za preduzee koje ih je stvorilive i za drutvo u celini. Ovakav oblik pozitivniheksternalija naziva se prelivanje tehnologije.

Dravne subvencije i intervencije podrkerazvoju novih tehnologija naziva se industrijska

politika. Pravo vlasnitva nad pronalascima i inovacijama

drava titi regulativom patentnih prava.


14/27

KOUZOVA TEOREMA

Po ekonomisti RONALDU KOUZUako su privatne strane u stanju da bez trokova pregovaraju o

alokaciji resursa, onda e individualno trite uvek reitiproblem eksternalija i efikasno alocirati resurse.

Primer: Korist vlasnika psa i teta komije kome smetalave pasa.

TRANSAKCIONI TROKOVInastaju kada individualna reenjanisu uspena ukoliko uesnici na tritu nisu u stanju da reeproblem eksternalija (npr. Plaanje advokata)


15/27

JAVNA POLITIKA PREMA

EKSTERNALIJAMA

Podsticaji vlade subvencije

Kontrolne mere, zabrane, kvote, kazne,dozvole

Trine mere i porezi


16/27

PIGUOVI POREZI

Po ekonomistiARTURU PIGUU

porezi koje uvodi vlada u cilju korekcije

efekata negativnih eksternalija.

Primeri: Regulativa Agencija za zatituprirodne sredine, odreivanje kvota za

emisiju otpadnih materija u vazduh, vodu ilina prostore zemljita, trgovina pravima nazagaenje okoline.


17/27

POREZ NA BENZIN

MB95 1 litarProdajna cena 77,60 din

Porezi

- akciza 26,49 din

- PDV 11,84 din

Ukupno porezi 38,33 din

- rafinerijska cena 34,27 din

- mara 5,00 dinUkupno rafinerijska cena i mara 39,77 dinUee poreza u ceni 49,39 %


18/27

DOZVOLE ZA ZAGAIVANJE KOJIMSE MOE TRGOVATI

Formiranje trita dozvola za zagaenjeprirodne sredine izmeu razliitih

industrija na odreenoj lokaciji

Primer: Fabrika hartije i fabrika elika


19/27

PIGUOV POREZ I DOZVOLE ZAZAGAENJE

Primer: Fabrika hartije i fabrika elika


20/27

VRSTE DOBARA I SVOJINSKAPRAVA

SVOJINSKA PRAVA SU ODNOSI IZMEU POJEDINACA UPOVODU STVARI

ISKLJUIVOST, karakteristika ponaanja u odnosu nadobra (stvari) po kome drugi pojedinci mogu bitispreeni da to dobro ili stvar koriste

RIVALITET,karakteristika popnaanja u odnosu nadobra (stvari) po kome korienje nekih dobara odstrane pojedinaca smanjuje koliinu korienja tihdobara od strane drugih pojedinaca.

PRIVATNA DOBRA, dobra ili stvari u povodu kojihpostoji odnos i iskljuivosti i rivaliteta.


21/27

Klasifikacija dobara:

- PRIVATNA DOBRA- osobina iskljuivosti irivalitet (automobil, kua, stan...)

- JAVNA DOBRAni iskljuivost ni rivalitet(vazduh, voda, sirena za upozorenje odopasnosti)

- ZAJEDNIKI RESURSI postoji rivalitet ali ne iiskljuivost (ribe u reci ili moru)- PRIRODNI MONOPOLIpostoji iskljuivost ali

ne i rivalitet (gradski vodovod)

JAVNA DOBRA I ZAJEDNIKI

RESURSI


22/27

- PROBLEM SLOBODNOG JAHAARadi se o dobrima koja se slobodno i besplatno koriste

Slobodni jaha izraz nastao od eng.Free rider

besplatni korisnik, a znai odreenje ponaanja OSOBEKOJA STIE KORIST OD NEKOG DOBRA, A IZBEGAVADA PLATI KORIENJE TOG DOBRA.

- VANIJA JAVNA DOBRA:1. Odbrana2. Fundamentalna istraivanja u oblasti nauke3. Borba protiv siromatva

JAVNA DOBRA


23/27

PRIMERI:JAVNA I PRIVATNA DOBRA

Neka ista dobra mogu biti zavisno od okolnosti ilijavna ili privatna dobra:

Svetionikna obali moe biti javno dobroukoliko ga izgradi i odrava drava, a posadebrodova ga koriste bez naknade

Ukoliko isti Svetionikpostane privatnovlasnitvo, onda vlasnik svetionika naplaujekorienje svetionika od najblie luke.

Analiza trokova i koristi (costbenefitanaliza)izgradnje auto puta kao javnog ili privatnogdobra.


24/27

IMA LI SMISLA ODREIVATIVREDNOST LJUDSKOG IVOTA?

KOLIUKO VREDI LJUDSKI IVOT? Ulaganje u bezbednost rudnika, autoputeva,

prelaza na ullicama...

Vrednost rizinih zanimanja, policajaca, vojnika,rudara..... svaki milion tona iskopanog uglja uUkrajini kota dva ljudska ivota...

Mogui pristup: jedino prihvatljivo vrednovanjeje da ljudski ivot ima implicitnu novanuvrednost.


25/27

Resursi dostupni svakom uesniku da ih neogranieno koristi

- VANIJI ZAJEDNIKI RESURSI:- ist vazduh i voda- Ribe i divlje ivotinje- Saobraajne guve na putevima (Autoput kao Javno

dobro/ ako nema guve na auto putu/ ili kaoZajedniki resurs/ ako je guva na autoputu nastajunegativne eksternalije izmeu uesnika u saobraaju/

- Da li su ume zajedniki resurs?

ZAJEDNIKI RESURSI


26/27

- PRIMER SEOSKOG PANJAKA

Opte pravilo: Kada jedna osopba koristizajedniki resurs, ona smanjuje koliinu korienja

tog resursa drugoj osobi. Usled navedenihnegativnih eksternalija Zajedniki resursi seprekomerno koriste do njihovog unitenja.

TRAGEDIJA ZAJEDNIKOG

POSEDA


27/27

ZATO DOMAA GOVEDA NISUUGROENA VRSTA ?

Prema istorijskim podacima pre nego to su Evropljaninaselili Severnu Ameriku, na tim prostorima je ivelo oko60 miliona bizona. Pre pokretanja programa zatite broj

bizona je bio sveden na oko 400 grla. Slonovi u Africi su ugroena vrsta Goveda nisu ugroena vrsta

Bizoni i Slonovi su ZAJEDNIKI RESURSi podloni suprekomernom korienju. Goveda su privatna svojina tese kao takvi ekonomski racionalno koriste.

Documents

Ekologija i Ekonomika Javnog Sektora