of 7/7
Nova izdanja Službenog glasnika januar 2012. KAPITALNA IZDANJA Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzike Impresivna po zamahu i obimu, kapitalna po uloženom posvećeničkom trudu, četvorotomna Lirska istorija muzike Kolje Mićevića predstavlja jedinstven autorski i izdavački poduhvat, izdanje koje služi na čast kulturi u kojoj je nastalo Kolja Mićević (1941) jedan je od na- ših najznačajnijih prevodilaca sa francuskog i drugih jezika, pesnik i esejista. Pored literature, druga oblast Mićevićevog interesovanja jeste i muzikologija. Iz štampe je upravo izašla njegova obimna če- tvorotomna Lirska istorija muzike, na kojoj je Mićević radio četiri dece- nije i u kojoj je na tri hiljade stranica ispisao fascinantnu “ličnu” istori- ju zapadne muzike u periodu od VI veka pre nove ere, tj. od Pitagore, izumitelja intervala i monokor- da, do 1750. godine i smrti Johana Sebastijana Baha. Mićevićeva Lirska istorija muzike nije pisana i komponovana kao kla- sična enciklopedija ili istorijski pre- gled udžbeničkog tipa, iako sadrži enciklopedijsko-udžbeničke ele- mente. Upravo višeznačnost pride- va “lirska” iz naslova knjige ukazuje na posebnost Mićevićevog pristu- pa. Najpre, ovaj pridev je izveden iz naziva instrumenta prvog peva- ča Orfeja – lire, pa je u kontekstu naslova umesan jer je reč o isto- riji uglavnom pevane muzike. Nezavisnost instrumentalne muzike od glasa i pokreta je rela- tivno novijeg datuma, i ustanov- ljena je tek početkom XVIII veka, dakle u poslednjim decenijama razdoblja obuhvaćenog ovom knji- gom. Pored toga, odrednica “lirska” može se čitati i kao “pesnička”, od- nosno “lična”, što odgovara autoro- voj nameri da ukaže na “sestrinsku povezanost” muzike i poezije i na sopstveno pesničko i prevodilač- ko iskustvo koje je u pisanje knjige utkao, ali i na to da je reč o lič- nom pogledu na istoriju muzike uslovljenom subjektivnim otkri- valačkim doživljajem. Sam Kolja Mićević je odabrani pristup, strukturu i svrhu svoje knjige najpreciznije objasnio sledećim rečima: “Ova istorija nije ni enci- klopedija, ni naučno delo, ni dok- torat, već mnogo više Dnevnik jednog organizovanog slušao- ca muzike, čiji se autor trudi da što više izbegne svojim uzbuđe- njima – što, na sreću, nije sasvim mogućno – i da svaki podatak, ime, datum i delo obradi i saop- šti bez improvizacija i proizvolj- nosti, a svojoj mašti dozvoljava da se uključi na onim mestima i u onim trenucima uporedivim s crnim notama u životu nekih od ovih kompozitora; tako se taj EŠEROVSKE PERSPEKTIVE : Hram muzike Roberta Fluda sa Pitagorom u kovačnici (1634) 53 VREME 12012012 a- k a - e , ce- ica - VI , a a- - e- uje - razdo go g g g g g g m. mo ože že e e nosno voj na po so ko u n n n u u v M s n r k k k k k k k t je ca št nj m im š š š š š n d EŠE E E E E E E E E ROVSKE EŠE Š E Š ROVSKE O O S S Š Š Š Š Š E E K K V V R R E E E E O O R R Š PER P SPEKTI T T T T T VE PERSPEKTI T T T T T VE : : Hram muzike Hram muzike Roberta Fluda Roberta Fluda sa Pitagorom r r r r sa Pitagorom u kovačnici c c c c u kovačnici c c c c (1634) 4 4 (1634) 4 4

Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzike - vreme.co.rs · PDF fileposvećeničkom trudu, četvorotomna Lirska istorija muzike ... Rusije i bivših sovjetskih republika, čija

  • View
    263

  • Download
    14

Embed Size (px)

Text of Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzike - vreme.co.rs · PDF fileposvećeničkom...

  • Nova izdanja Slubenog glasnika januar 2012.

    KAPITALNA IZDANJA

    Dnevnik jednog organizovanog sluaoca muzikeImpresivna po zamahu i obimu, kapitalna po uloenom posveenikom trudu, etvorotomna Lirska istorija muzike Kolje Mievia predstavlja jedinstven autorski i izdavaki poduhvat, izdanje koje slui na ast kulturi u kojoj je nastalo

    Kolja Mievi (1941) jedan je od na-ih najznaajnijih prevodilaca sa francuskog i drugih jezika, pesnik i esejista. Pored literature, druga oblast Mievievog interesovanja jeste i muzikologija. Iz tampe je upravo izala njegova obimna e-tvorotomna Lirska istorija muzike, na kojoj je Mievi radio etiri dece-nije i u kojoj je na tri hiljade stranica ispisao fascinantnu linu istori-ju zapadne muzike u periodu od VI veka pre nove ere, tj. od Pitagore, izumitelja intervala i monokor-da, do 1750. godine i smrti Johana Sebastijana Baha. Mievieva Lirska istorija muzike nije pisana i komponovana kao kla-sina enciklopedija ili istorijski pre-gled udbenikog tipa, iako sadri enciklopedijsko-udbenike ele-mente. Upravo vieznanost pride-va lirska iz naslova knjige ukazuje na posebnost Mievievog pristu-pa. Najpre, ovaj pridev je izveden iz naziva instrumenta prvog peva-a Orfeja lire, pa je u kontekstu naslova umesan jer je re o isto-riji uglavnom pevane muzike. Nezavisnost instrumentalne muzike od glasa i pokreta je rela-tivno novijeg datuma, i ustanov-ljena je tek poetkom XVIII veka, dakle u poslednjim decenijama

    razdoblja obuhvaenog ovom knji-gom. Pored toga, odrednica lirska moe se itati i kao pesnika, od-nosno lina, to odgovara autoro-voj nameri da ukae na sestrinsku

    povezanost muzike i poezije i na sopstveno pesniko i prevodila-

    ko iskustvo koje je u pisanje knjige utkao, ali i na to da je re o li-nom pogledu na istoriju muzike uslovljenom subjektivnim otkri-valakim doivljajem. Sam Kolja Mievi je odabrani pristup, strukturu i svrhu svoje knjige najpreciznije objasnio sledeim reima: Ova istorija nije ni enci-klopedija, ni nauno delo, ni dok-torat, ve mnogo vie Dnevnik jednog organizovanog sluao-ca muzike, iji se autor trudi da to vie izbegne svojim uzbue-njima to, na sreu, nije sasvim moguno i da svaki podatak, ime, datum i delo obradi i saop-ti bez improvizacija i proizvolj-nosti, a svojoj mati dozvoljava da se ukljui na onim mestima i u onim trenucima uporedivim s crnim notama u ivotu nekih od ovih kompozitora; tako se taj

    EEROVSKE PERSPEKTIVE :

    Hram muzike Roberta Fluda

    sa Pitagorom u kovanici

    (1634)

    53 VREME 12012012

    a-

    k

    a

    -e, ce-ica -VI,

    a

    a--

    e-uje

    -

    razdogogggggg m.mooeeeenosnovoj na

    poso

    kounnnuuvMsnrkkkkkkktjecatnjmimnd

    EEEEEEEEEEEEE ROVSKE EEEEEE ROVSKEOO SS EEKKVVRREEEE OOERR SPERP SPEKTITTTTT VE PERSPEKTITTTTT VE ::

    Hram muzike Hram muzikeRoberta FludaRoberta Fluda

    sa Pitagoromrrrrsa Pitagoromu kovanici ccccu kovanicicccc

    (1634)44(1634)44

  • 54 54

    lini Dnevnik jednog organizovanog sluaoca muzike postupno pretva-ra u Knjigu sudbina s podnaslovom Protiv zaborava. Simfonijski mislei, kako kae, Kolja Mievi je svojoj Lirskoj isto-riji muzike dao strukturu klasine simfonije s njena etiri stava, pa se knjiga sastoji od etiri odeljka od ko-jih je svakom pridruio odgovaraju-i tempo alegro, andante, skerco i alegro kantabile. Prvi tom sadri dva ova odeljka. U prvom, naslovljenom Musica poetica, kome je prido-dao tempo alegro, govori se o sta-rogrkom muzikom nasleu i daje se osnovni pregled muzike tradi-cije od Pitagore do Boecija. Iz anti-kog perioda ostalo je vie teorijskih tekstova nego zabeleenih kompo-zicija, ali se kroz istoriju moe pra-titi kako je i koliko grko naslee imalo uticaja na stvaranje moderne evropske muzike, i to kroz dela sred-njovekovnih majstora i teoretiara (poput Joahima Burmajstera) sve do Dvoboja Tankreda i Klorinde Klaudija

    Monteverdija ili Aleksandrovog slav-lja Fridriha Hendla. U drugom odelj-ku, naslovljenom En Musica! i odreenom tempom andante, na-lazi se tridesetak autorskih muziko-lokih ogleda o nepoznatim, manje poznatim i slavnim kompozitorima, od Johana Rudolfa Ahlea i Gvida iz Areca do Domenika Albertija i Johana Sebastijana Baha, u kojima Mievi predlae itaocu jedno novo i lino itanje razvoja i sadraja muzikih oblika kao i sudbina njihovih tvoraca. U treem, skerco stavu Lirske istorije muzike, naslovljenom Muzika kuti-ja, Kolja Mievi nastupa kao pesnik i virtuoz sa reima. Naime, primenju-jui muzikologiju u stihu, on u haiku formi komponuje pesme na teme-lju zvunosti imena kompozitora o kojima je pisao u Lirskoj istoriji muzi-ke, i u njima na najkrai nain saima sopstveno iskustvo sluanja njihove muzike i pisanja tekstova o njima. etvrti, poslednji i najobimniji stav Mievieve studije ini Klju Muzike kutije, koji je po sadraju i formi naj-

    sliniji klasino shvaenoj Istoriji muzi-ke. On je oznaen muzikim tempom nepoznatim u simfonijskoj terminolo-giji alegro kantabile, i zauzima gotovo tri toma Lirske istorije muzike. U ovom delu nalaze se Mievievi encikopedij-ski poetiko-biografski tekstovi o oko trista pedeset evropskih kompozito-ra, teoretiara i izvoaa, kao i njiho-vim najznaajnijim delima. Podrku Mieviu u ovom delu dala je Danica Petovi, koja je napisala priloge o srp-skoj srednjovekovnoj muzikoj tradici-ji, pravoslavnom pojanju, Kir Stefanu, Kir Nikoli Srbinu i Antologiji jeromo-naha Isaije. Klju Muzike kutije uglavnom sledi hronologiju evropske muzi-ke ali, po Mievievim reima, vie nego do objektivne hronolokog pregleda istorije evropske muzike njemu je bilo stalo da sastavi svo-jevrsnu Knjigu susretanja iz kojih je muzika nastajala, jer su svi maj-stori o kojima pie putovali u elji da upoznaju druge muzike sveto-ve, da razmenjuju ideje i usavrava-

    ju se. Kao primer za to Kolja Mievi navodi sledei karakteristian slu-aj: Jedan od najznaajnijih susreta dogodio se kad je dvadesetogodi-nji Johan Sebastijan Bah prepea-io 400 kilometara da bi se 1705. u Libeku predstavio velikom majstoru Ditrihu Bukstehudeu. Veliki presud-ni susret o kojem opirno piem na ovim stranicama. I koji ima onu ne-ophodnu boju zagonetnosti na koju volim da primenim pero svoje muzi-kologije u stihu:

    Ditrih Bukstehu-de, sred srca Libeka, trai utehu

    Dnom Sna, i ekaZvuke koji tu behuod pamtiveka.

    Impresivna po zamahu i obimu, kapitalna po posveenikom tru du utkanom u nju, etvorotomna Lirska istorija muzike Kolje Mievia predstavlja jedinstven autorski i iz-davaki poduhvat, izdanje koje slui na ast kulturi u kojoj je nastalo.

    VREME 12012012

    Sneana Samardija: Oblici usmene prozeBiblioteka: Knjievne naukeKolekcija: Pojmovnik

    Monografija Oblici usmene pro-ze jednog od naih najznaajni-jih folklorista prof. dr Sneane

    Samardije predstavlja kapitalnu studiju posve-enu srpskoj proznoj narodnoj knjievnosti i nje-nim formama. U posebnim odeljcima temeljno se analiziraju osnovni oblici usmene proze (ba-sne i prie o ivotinjama, bajke, novele, aljive pripovetke, anegdote, legende i predanja), a po-sebna panja je posveena i teorijskim problemi-ma klasifikacije proznih vrsta, meuanrovskim oblicima usmene proze, kao i izvoritima i isho-ditima usmene knjievne tradicije i njenim ba-tinicima. Prof. dr Sneana Samardijaje za svoju knjigu Oblici usmene proze, objavljenu u edici-ji Pojmovnik Slubenog glasnika, dobila nagra-du Vukove zadubine za umetnost i nauku za 2011. godinu. U obrazloenju irija istaknuto je da je prof. Samardija bez sumnje jedan od vodeih prouavalaca istorije i poetike usmenih proznih oblika u srpskoj i evropskoj folkloristici i da je svo-jim naunim radom odavno prevazila okvire srp-ske nauke, a da knjiga Oblici usmene proze daje izuzetan doprinos srpskoj nauci o knjievnosti i predstavlja jo jednu potvrdu najviih naunih i strunih kvaliteta njenog rada na prouavanju srp-skih usmenih umotvorina.

    Dejan A. Mili: Srpski politiki govor modernog dobaPravna bibliotekaEdicija: Retorika

    U ediciji Retorika Slubenog glasnika iz tampe je nedavno izalo drugo, do-punjeno izdanje knjige Dejana A. Milia Srpski politiki govor modernog doba, u kojoj se na obuhvatan i udbeniki nain daje pregled politikog besednitva u Srbiji tokom poslednja dva veka. Knjiga se sastoji od dva dela. U prvom delu daje se kratak osvrt na nastanak i razvoj politikog govora u srpskoj dravi moder-nog doba, pri emu se posebno analiziraju istorijski koreni loeg stanja politike jezike komunika-cije u Srbiji danas. Drugi deo knjige ini hrestomatija politikih govora, od Karaorevog govora na zboru u Oracu na Sretenje 1804. godine, preko vanih politikih govora koje su drali vladari, politi-ari, pisci, svetenici i vojnici tokom XIX i XX veka, sve do reprezentativnih nastupa politiara i inte-lektualaca naeg doba Slobodana Miloevia, Vuka Drakovia, Zorana inia, Vojislava eelja, Radovana Karadia, Latinke Perovi, Dragoslava Avramovia, Dobrice osia, Emira Kusturice, Ljubomira Simovia, Borislava Pekia, Matije Bekovia i drugih.

    Branislav . Nui: RetorikaPravna bibliotekaEdicija: Retorika

    Najvei srpski komediograf Branislav Nui je svoju knjigu Retorika nauka o be-sednitvu, nastalu na osnovu predavanja iz retorike koja je drao na beogradskoj Vojnoj akademiji, objavio prvi put u izdanju Gece Kona 1934. godine. Od tada, ova jasno i temeljno pisana knjiga vai ne samo kao jedan od prvih ve i kao jedan od najboljih udbenika retorike u nas. Knjiga je podeljena na tri dela. U prvom delu, naslovljenom Nauka o besednitvu, Nui donosi pravila i definicije za razliite retorike kategori-je, raspravlja o besednitvu, besedniku, besedi i njenom sklopu. U drugom delu knjige, pod naslovom Istorija besednitva daje se istorijat ove vetine s posebnim osvrtom na istoriju besednitva kod Junih Slovena. Trei deo knjige predstavlja Nuievu antologiju najboljih beseda u istoriji, od uvenih beseda starozavetnih proroka, preko Bude, Perikla, Demostena, Cicerona i Marka Antonija, do beseda Nuievih savremenik