of 7/7
Nova izdanja Službenog glasnika januar 2012. KAPITALNA IZDANJA Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzike Impresivna po zamahu i obimu, kapitalna po uloženom posvećeničkom trudu, četvorotomna Lirska istorija muzike Kolje Mićevića predstavlja jedinstven autorski i izdavački poduhvat, izdanje koje služi na čast kulturi u kojoj je nastalo Kolja Mićević (1941) jedan je od na- ših najznačajnijih prevodilaca sa francuskog i drugih jezika, pesnik i esejista. Pored literature, druga oblast Mićevićevog interesovanja jeste i muzikologija. Iz štampe je upravo izašla njegova obimna če- tvorotomna Lirska istorija muzike, na kojoj je Mićević radio četiri dece- nije i u kojoj je na tri hiljade stranica ispisao fascinantnu “ličnu” istori- ju zapadne muzike u periodu od VI veka pre nove ere, tj. od Pitagore, izumitelja intervala i monokor- da, do 1750. godine i smrti Johana Sebastijana Baha. Mićevićeva Lirska istorija muzike nije pisana i komponovana kao kla- sična enciklopedija ili istorijski pre- gled udžbeničkog tipa, iako sadrži enciklopedijsko-udžbeničke ele- mente. Upravo višeznačnost pride- va “lirska” iz naslova knjige ukazuje na posebnost Mićevićevog pristu- pa. Najpre, ovaj pridev je izveden iz naziva instrumenta prvog peva- ča Orfeja – lire, pa je u kontekstu naslova umesan jer je reč o isto- riji uglavnom pevane muzike. Nezavisnost instrumentalne muzike od glasa i pokreta je rela- tivno novijeg datuma, i ustanov- ljena je tek početkom XVIII veka, dakle u poslednjim decenijama razdoblja obuhvaćenog ovom knji- gom. Pored toga, odrednica “lirska” može se čitati i kao “pesnička”, od- nosno “lična”, što odgovara autoro- voj nameri da ukaže na “sestrinsku povezanost” muzike i poezije i na sopstveno pesničko i prevodilač- ko iskustvo koje je u pisanje knjige utkao, ali i na to da je reč o lič- nom pogledu na istoriju muzike uslovljenom subjektivnim otkri- valačkim doživljajem. Sam Kolja Mićević je odabrani pristup, strukturu i svrhu svoje knjige najpreciznije objasnio sledećim rečima: “Ova istorija nije ni enci- klopedija, ni naučno delo, ni dok- torat, već mnogo više Dnevnik jednog organizovanog slušao- ca muzike, čiji se autor trudi da što više izbegne svojim uzbuđe- njima – što, na sreću, nije sasvim mogućno – i da svaki podatak, ime, datum i delo obradi i saop- šti bez improvizacija i proizvolj- nosti, a svojoj mašti dozvoljava da se uključi na onim mestima i u onim trenucima uporedivim s crnim notama u životu nekih od ovih kompozitora; tako se taj EŠEROVSKE PERSPEKTIVE : Hram muzike Roberta Fluda sa Pitagorom u kovačnici (1634) 53 VREME 12012012 a- k a - e , ce- ica - VI , a a- - e- uje - razdo go g g g g g g m. mo ože že e e nosno voj na po so ko u n n n u u v M s n r k k k k k k k t je ca št nj m im š š š š š n d EŠE E E E E E E E E ROVSKE EŠE Š E Š ROVSKE O O S S Š Š Š Š Š E E K K V V R R E E E E O O R R Š PER P SPEKTI T T T T T VE PERSPEKTI T T T T T VE : : Hram muzike Hram muzike Roberta Fluda Roberta Fluda sa Pitagorom r r r r sa Pitagorom u kovačnici c c c c u kovačnici c c c c (1634) 4 4 (1634) 4 4

Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzike - vreme.com · Lirska istorija muzike Kolje Mićevića predstavlja jedinstven autorski i iz-davački poduhvat, izdanje koje služi na

  • View
    47

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzike - vreme.com · Lirska istorija muzike Kolje...

  • Nova izdanja Službenog glasnika januar 2012.

    KAPITALNA IZDANJA

    Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzikeImpresivna po zamahu i obimu, kapitalna po uloženom posvećeničkom trudu, četvorotomna Lirska istorija muzike Kolje Mićevića predstavlja jedinstven autorski i izdavački poduhvat, izdanje koje služi na čast kulturi u kojoj je nastalo

    Kolja Mićević (1941) jedan je od na-ših najznačajnijih prevodilaca sa francuskog i drugih jezika, pesnik i esejista. Pored literature, druga oblast Mićevićevog interesovanja jeste i muzikologija. Iz štampe je upravo izašla njegova obimna če-tvorotomna Lirska istorija muzike, na kojoj je Mićević radio četiri dece-nije i u kojoj je na tri hiljade stranica ispisao fascinantnu “ličnu” istori-ju zapadne muzike u periodu od VI veka pre nove ere, tj. od Pitagore, izumitelja intervala i monokor-da, do 1750. godine i smrti Johana Sebastijana Baha. Mićevićeva Lirska istorija muzike nije pisana i komponovana kao kla-sična enciklopedija ili istorijski pre-gled udžbeničkog tipa, iako sadrži enciklopedijsko-udžbeničke ele-mente. Upravo višeznačnost pride-va “lirska” iz naslova knjige ukazuje na posebnost Mićevićevog pristu-pa. Najpre, ovaj pridev je izveden iz naziva instrumenta prvog peva-ča Orfeja – lire, pa je u kontekstu naslova umesan jer je reč o isto-riji uglavnom pevane muzike. Nezavisnost instrumentalne muzike od glasa i pokreta je rela-tivno novijeg datuma, i ustanov-ljena je tek početkom XVIII veka, dakle u poslednjim decenijama

    razdoblja obuhvaćenog ovom knji-gom. Pored toga, odrednica “lirska” može se čitati i kao “pesnička”, od-nosno “lična”, što odgovara autoro-voj nameri da ukaže na “sestrinsku

    povezanost” muzike i poezije i na sopstveno pesničko i prevodilač-

    ko iskustvo koje je u pisanje knjige utkao, ali i na to da je reč o lič-nom pogledu na istoriju muzike uslovljenom subjektivnim otkri-valačkim doživljajem. Sam Kolja Mićević je odabrani pristup, strukturu i svrhu svoje knjige najpreciznije objasnio sledećim rečima: “Ova istorija nije ni enci-klopedija, ni naučno delo, ni dok-torat, već mnogo više Dnevnik jednog organizovanog slušao-ca muzike, čiji se autor trudi da što više izbegne svojim uzbuđe-njima – što, na sreću, nije sasvim mogućno – i da svaki podatak, ime, datum i delo obradi i saop-šti bez improvizacija i proizvolj-nosti, a svojoj mašti dozvoljava da se uključi na onim mestima i u onim trenucima uporedivim s crnim notama u životu nekih od ovih kompozitora; tako se taj

    EŠEROVSKE PERSPEKTIVE :

    Hram muzike Roberta Fluda

    sa Pitagorom u kovačnici

    (1634)

    53 VREME ▸ 12012012

    a-

    k

    a

    -e, ce-ica -VI,

    a

    a--

    e-uje

    -

    razdogogggggg m.moožežeeenosnovoj na

    poso

    kounnnuuvMsnrkkkkkkktjecaštnjmimšššššnd

    EŠEEŠEEEŠEEEŠEEEE ROVSKE EŠEŠEEŠŠEEŠ ROVSKEOO SSŠŠŠŠŠ EEKKVVRREEEE OOŠERRŠ SŠPERP SPEKTITTTTT VE PERSPEKTITTTTT VE ::

    Hram muzike Hram muzikeRoberta FludaRoberta Fluda

    sa Pitagoromrrrrsa Pitagoromu kovačnici ccccu kovačnicicccc

    (1634)44(1634)44

  • 54 54

    lični Dnevnik jednog organizovanog slušaoca muzike postupno pretva-ra u Knjigu sudbina s podnaslovom Protiv zaborava.” “Simfonijski misleći”, kako kaže, Kolja Mićević je svojoj Lirskoj isto-riji muzike dao strukturu klasične simfonije s njena četiri stava, pa se knjiga sastoji od četiri odeljka od ko-jih je svakom pridružio odgovaraju-ći tempo – alegro, andante, skerco i alegro kantabile. Prvi tom sadrži dva ova odeljka. U prvom, naslovljenom “Musica poetica”, kome je prido-dao tempo alegro, govori se o sta-rogrčkom muzičkom nasleđu i daje se osnovni pregled muzičke tradi-cije od Pitagore do Boecija. Iz antič-kog perioda ostalo je više teorijskih tekstova nego zabeleženih kompo-zicija, ali se kroz istoriju može pra-titi kako je i koliko grčko nasleđe imalo uticaja na stvaranje moderne evropske muzike, i to kroz dela sred-njovekovnih majstora i teoretičara (poput Joahima Burmajstera) sve do Dvoboja Tankreda i Klorinde Klaudija

    Monteverdija ili Aleksandrovog slav-lja Fridriha Hendla. U drugom odelj-ku, naslovljenom “En Musica!” i određenom tempom andante, na-lazi se tridesetak autorskih muziko-loških ogleda o nepoznatim, manje poznatim i slavnim kompozitorima, od Johana Rudolfa Ahlea i Gvida iz Areca do Domenika Albertija i Johana Sebastijana Baha, u kojima Mićević predlaže čitaocu jedno novo i lično čitanje razvoja i sadržaja muzičkih oblika kao i sudbina njihovih tvoraca. U trećem, skerco stavu Lirske istorije muzike, naslovljenom “Muzička kuti-ja”, Kolja Mićević nastupa kao pesnik i virtuoz sa rečima. Naime, primenju-jući muzikologiju u stihu, on u haiku formi “komponuje” pesme na teme-lju zvučnosti imena kompozitora o kojima je pisao u Lirskoj istoriji muzi-ke, i u njima na najkraći način sažima sopstveno iskustvo slušanja njihove muzike i pisanja tekstova o njima. Četvrti, poslednji i najobimniji stav Mićevićeve studije čini Ključ “Muzičke kutije”, koji je po sadržaju i formi naj-

    sličniji klasično shvaćenoj Istoriji muzi-ke. On je označen muzičkim tempom nepoznatim u simfonijskoj terminolo-giji alegro kantabile, i zauzima gotovo tri toma Lirske istorije muzike. U ovom delu nalaze se Mićevićevi encikopedij-ski poetičko-biografski tekstovi o oko trista pedeset evropskih kompozito-ra, teoretičara i izvođača, kao i njiho-vim najznačajnijim delima. Podršku Mićeviću u ovom delu dala je Danica Petović, koja je napisala priloge o srp-skoj srednjovekovnoj muzičkoj tradici-ji, pravoslavnom pojanju, Kir Stefanu, Kir Nikoli Srbinu i Antologiji jeromo-naha Isaije. Ključ “Muzičke kutije” uglavnom sledi hronologiju evropske muzi-ke ali, po Mićevićevim rečima, više nego do objektivne hronološkog pregleda istorije evropske muzike njemu je bilo stalo da sastavi svo-jevrsnu Knjigu susretanja iz kojih je muzika nastajala, jer su svi maj-stori o kojima piše putovali u želji da upoznaju druge muzičke sveto-ve, da razmenjuju ideje i usavršava-

    ju se. Kao primer za to Kolja Mićević navodi sledeći karakterističan slu-čaj: “Jedan od najznačajnijih susreta dogodio se kad je dvadesetogodiš-nji Johan Sebastijan Bah prepeša-čio 400 kilometara da bi se 1705. u Libeku predstavio velikom majstoru Ditrihu Bukstehudeu. Veliki presud-ni susret o kojem opširno pišem na ovim stranicama. I koji ima onu ne-ophodnu boju zagonetnosti na koju volim da primenim pero svoje muzi-kologije u stihu:

    Ditrih Bukstehu-de, sred srca Libeka, traži utehu

    Dnom Sna, i čekaZvuke koji tu behuod pamtiveka.”

    Impresivna po zamahu i obimu, kapitalna po posvećeničkom tru du utkanom u nju, četvorotomna Lirska istorija muzike Kolje Mićevića predstavlja jedinstven autorski i iz-davački poduhvat, izdanje koje služi na čast kulturi u kojoj je nastalo.

    VREME ▸ 12012012

    Snežana Samardžija: Oblici usmene prozeBiblioteka: Književne naukeKolekcija: Pojmovnik

    Monografija Oblici usmene pro-ze jednog od naših najznačajni-jih folklorista prof. dr Snežane

    Samardžije predstavlja kapitalnu studiju posve-ćenu srpskoj proznoj narodnoj književnosti i nje-nim formama. U posebnim odeljcima temeljno se analiziraju osnovni oblici usmene proze (ba-sne i priče o životinjama, bajke, novele, šaljive pripovetke, anegdote, legende i predanja), a po-sebna pažnja je posvećena i teorijskim problemi-ma klasifikacije proznih vrsta, međužanrovskim oblicima usmene proze, kao i izvorištima i isho-dištima usmene književne tradicije i njenim ba-štinicima. Prof. dr Snežana Samardžija je za svoju knjigu Oblici usmene proze, objavljenu u edici-ji “Pojmovnik” Službenog glasnika, dobila nagra-du “Vukove zadužbine” za umetnost i nauku za 2011. godinu. U obrazloženju žirija istaknuto je da je prof. Samardžija bez sumnje jedan od vodećih proučavalaca istorije i poetike usmenih proznih oblika u srpskoj i evropskoj folkloristici i da je svo-jim naučnim radom odavno prevazišla okvire srp-ske nauke, a da knjiga Oblici usmene proze daje izuzetan doprinos srpskoj nauci o književnosti i predstavlja još jednu potvrdu najviših naučnih i stručnih kvaliteta njenog rada na proučavanju srp-skih usmenih umotvorina.

    Dejan A. Milić: Srpski politički govor modernog dobaPravna bibliotekaEdicija: Retorika

    U ediciji “Retorika” Službenog glasnika iz štampe je nedavno izašlo drugo, do-punjeno izdanje knjige Dejana A. Milića Srpski politički govor modernog doba, u kojoj se na obuhvatan i udžbenički način daje pregled političkog besedništva u Srbiji tokom poslednja dva veka. Knjiga se sastoji od dva dela. U prvom delu daje se kratak osvrt na nastanak i razvoj političkog govora u srpskoj državi moder-nog doba, pri čemu se posebno analiziraju istorijski koreni lošeg stanja političke jezičke komunika-cije u Srbiji danas. Drugi deo knjige čini hrestomatija političkih govora, od Karađorđevog govora na zboru u Orašcu na Sretenje 1804. godine, preko važnih političkih govora koje su držali vladari, politi-čari, pisci, sveštenici i vojnici tokom XIX i XX veka, sve do reprezentativnih nastupa političara i inte-lektualaca našeg doba – Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Zorana Đinđića, Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Latinke Perović, Dragoslava Avramovića, Dobrice Ćosića, Emira Kusturice, Ljubomira Simovića, Borislava Pekića, Matije Bećkovića i drugih.

    Branislav Đ. Nušić: RetorikaPravna bibliotekaEdicija: Retorika

    Najveći srpski komediograf Branislav Nušić je svoju knjigu Retorika – nauka o be-sedništvu, nastalu na osnovu predavanja iz retorike koja je držao na beogradskoj Vojnoj akademiji, objavio prvi put u izdanju Gece Kona 1934. godine. Od tada, ova jasno i temeljno pisana knjiga važi ne samo kao jedan od prvih već i kao jedan od najboljih udžbenika retorike u nas. Knjiga je podeljena na tri dela. U prvom delu, naslovljenom “Nauka o besedništvu”, Nušić donosi pravila i definicije za različite retoričke kategori-je, raspravlja o besedništvu, besedniku, besedi i njenom sklopu. U drugom delu knjige, pod naslovom “Istorija besedništva” daje se istorijat ove veštine s posebnim osvrtom na istoriju besedništva kod Južnih Slovena. Treći deo knjige predstavlja Nušićevu antologiju najboljih beseda u istoriji, od čuvenih beseda starozavetnih proroka, preko Bude, Perikla, Demostena, Cicerona i Marka Antonija, do beseda Nušićevih savremenika. Nušićeva Retorika pisana je jezikom velikog majstora pera i znalca ove drev-ne veštine, i ona se upravo time izdvaja u skupini, istina malobrojnih, priručnika za retoriku jer čitaocu pruža užitak i nova saznanja pri svakom novom čitanju.

  • 55 VREME ▸ 12012012 55 55

    Srećko Đukić: Kraj SSSR-a i RusijaBiblioteka: Društvo i naukaEdicija: Izazovi XXI veka

    Knjiga stručnjaka za međunarodne odnose, iskusnog diplomate i aktuelnog ambasadora Srbije u Belorusiji Srećka Đukića Kraj SSSR-a i Rusija – Novo rusko okru-ženje posvećena je postsovjetskom prostoru. Đukić u njoj daje najpre istorijski osvrt na učinak “perestroj-ke” i pad sovjetske imperije, zatim se bavi obnovom ruske države i izgradnjom novih država u njenom okruženju, to jest perspek-tivama postsovjetskih zemalja na početku XXI veka u kontekstu složenih ekonomskih, političkih, bezbednosnih i geopolitičkih procesa. Knjiga se sa-stoji iz tri dela. U prvom delu autor se bavi raspadom Sovjetskog saveza, nje-govim uzrocima i konsekvencama, kao i traumama poststovjetskog perioda u poslednjih četvrt veka, zaključno sa usponom putinovske Rusije. U drugom delu analiziraju se integrativni postsovjetski projekti, kao što je Zajednica ne-zavisnih država, Evroazijska unija i drugo, zatim karakter zamrznutih kon-flikata u Abhaziji, Južnoj Osetiji, Nagorno Karabahu i Prednjestrovlju, kao i globalni geopolitički interesi u relacijama između Rusije, NATO-a, SAD, Evropske unije i azijskih zemalja. Treći deo knjige posvećen je svakoj od dva-naest zemalja bivšeg Sovjetskog saveza (Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Jermeniji, Kirgistanu, Tadžikistanu, Uzbekistanu, Turkmenistanu, Azerbejdžanu, Moldaviji, Ukrajini i Gruziji), s posebnim osvrtom na odnose Rusije i bivših sovjetskih republika, čija bi budućnost mogla bitno da odredi buduće geopolitičko ustrojstvo sveta. “Od vremena propasti Vizantije Zapad ne smanjuje interesovanje za Istok, posebno za resursima bogatu, prostranu Rusiju i njeno mnogoliko okruženje”, piše Srećko Đukić u zaključku predgovo-ra za svoju studiju. “I kod nas se mora obnoviti realni interes za istočni vektor jedinstvenog evroazijskog kontinenta. Jer, mi smo za njega vezani više nego za sve druge pravce, iako to možda ne izgleda tako.”

    Ljiljana Glišović: Srbija u ogledalu nemačke štampe 1987–2006.Biblioteka: Društvo i naukaEdicija: Studije

    Knjiga Ljiljane Glišović Srbija u ogledalu nemač-ke štampe predstavlja istraživačku studiju o pisa-nju nemačke štampe o Srbiji u periodu od 1987. do 2006. godine. Pošavši od utiska da je o Srbiji i pre, kao i tokom raspada Jugoslavije i ratova vođenih na njenom tlu, u zapadnim, a posebno nemačkim me-dijima sistematski kreirana negativna slika Srbije kao neprijatelja, i to dobrim delom oživljavanjem starih etničkih stereotipa o Srbima formiranih naročito uoči i tokom Prvog, a onda i Drugog svetskog rata, autorka je primenom adekvatnih istraživač-kih tehnika i postupaka načinila obuhvatno istraživanje pisanja nemačke štampe u naznačenom periodu i temeljno ga analizirala sa aspekta odno-sa masovnih medija, javnog mnjenja i politike, kao i refleksije tog odnosa na ponašanje Nemačke, odnosno Evrope i međunarodne zajednice pre-ma Srbiji. U istraživanju i analizi autorka se usredsredila na pisanje vodećih nemačkih dnevnih listova Frankfurter algemajne cajtung, Zidojče cajtung, Frankfurter rundšau i Tages cajtung, a naročito na pisanje i izveštavanje magazina Špigl, koji zauzima posebno mesto u kontekstu istraživačkog novinarstva u Nemačkoj i predstavlja paradigmu medijskog uticaja na for-miranje javnog mnjenja u ovoj zemlji. Posebna pažnja posvećena je kako verbalnim sredstvima u konstrukciji slike Srbije na leksičkom, sintaksič-kom i stilskom nivou, tako i proverbalnim sredstvima, grafičkim prilozima i odnosu grafičkog priloga i pratećeg teksta. Rezultati njenih istraživanja predstavljeni u ovoj knjizi otvaraju mnoga pitanja o kauzalnoj vezi tehnika i sredstava kojima je stvarana negativna slika o Srbiji u nemačkim medijima i odnosu zvanične Nemačke prema opstanku Jugoslavije, a posebno prema Srbiji uoči i tokom ratova devedesetih, kao i nakon pada Miloševića.

  • 56

    PRAVNA BIBLIOTEKA

    ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVUPredgovor: prof. dr Dejan B. Đurđević

    Narodna skupština Republike Srbije done-la je Zakon o javnom be-ležništvu 5. maja 2011. godine. Ovim zakonom se, po prvi put u domaćem pravnom sistemu, uvodi nova pra-vosudna profesija. Javni beležnik je samostalni i nezavisni stručnjak iz oblasti prava koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu for-mu, o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava i vrši druge po-slove predviđene ovim zakonom.

    ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

    Zakonom o izvršenju i obezbeđenju uređuje se postupak izvršenja i obezbeđenja potraži-vanja, postupak spro-vođenja izvršenja i obezbeđenja i uslovi za obavljanje delatnosti izvr-šitelja. Zakon se primenjuje od 17. septembra 2011. i danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o izvršnom postupku. U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju sadržan je niz novih rešenja čiji je cilj efikasnije i brže sprovođenje izvrš-nog postupka.

    ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJUPredgovor: mr Vesna Stojanović

    56

    ЗАКОН О ИЗВРШЕЊУ

    И ОБЕЗБЕЂЕЊУ

    ПредговорДејан Б. Ђурђевић

    ЗАКОН О ЈАВНОМ БЕЛЕЖНИШТВУ

    Iz štampe je nedavno izašlo tre-će, dopunjeno izdanje dvosmernog Englesko-srpskog rečnika slenga pre-vodioca i profesora Filološkog fa-kulteta u Beogradu Borisa Hlebeca. Reč je o najkompletnijem upored-nom rečniku slenga urađenom kod nas, koji nudi široku lepezu rešenja za prevođenje. Izbor odrednica u reč-niku bio je uslovljen shvatanjem o tome šta spada u sleng. Sleng je, po autorovom shvatanju, krajnje inti-man stil, a uz to veoma afektivan, često grub ili ciničan način izraža-

    vanja ograničen na delove govorne populacije, najčešće pripadnike mla-đe generacije ili društveno devijan-tne grupe. Zbog toga je on primeren mnogo manjem broju govornih si-tuacija nego što je to slučaj sa uobi-čajenim kolokvijalnim, razgovornim stilom. Značenja reči u slengu obično su manje precizna od značenja stil-ski neutralnih ili knjiških reči, a naro-čito od značenja termina, pa zato na važnosti dobijaju njihova konotaci-ja, asocijativnost, afektivnost i izra-žavanje ličnog govornikovog stava.

    Korisnicima ovog rečni-ka zato se često nudi više ekvivalenata, pogotovu na srpskom jeziku, kako bi se oni sami opredelili za najbolje rešenje u tekstu koji treba prevesti. Svaka odrednica ili pododred-nica, kao i njihovi ekvivalenti u dru-gim jezicima, praćena je podatkom o značenju koje je jednostavnim stan-dardnim izrazima dato u zagrada-ma. Ekvivalenti su birani tako da se upotrebe ne samo stilski i denotacio-no (po onome što u stvarnosti ozna-čavaju) nego i da budu najbliži slici, a

    ponekad i zvuku vezanim uz izvorni oblik. Iz rečnika su izostavljeni terminološ-ki žargonizmi – izrazi ko-jima se služe samo ljudi određene struke, a da pri tome nisu zvanični ni učeni nazivi. Nisu uvršćeni ni vul-

    garizmi kojima se na svima poznat (mada u većini situacija neprihvatljiv način) nazivaju pojedini delovi tela i telesne radnje. Namenjen studenti-ma anglistike, prevodiocima i rado-znalim jezikoljupcima, ovaj rečnik je rađen i sa zamišlju da može poslužiti i u lingvističke istraživačke svrhe.

    Boris Hlebec: Englesko-srpski, srpsko-engleski rečnik slengaBiblioteka: Svet jezika

    VREME ▸ 12012012

    Aljoša Mimica: Analecta – Sociološki oglediBiblioteka: Društvo i nauka

    Poslednja knjiga nedavno preminulog sociolo-ga Aljoše Mimice predstavlja zbirku njegovih ogleda pisanih različitim povodima od osam-desetih godina prošlog veka naovamo i objav-ljivanih u stručnoj periodici ili u predgovorima pojedinih izdanja. Tako su se u koricama ove knjige našli Mimičini tekstovi u širokom rasponu tema. Tu su njegovi eseji o Marksu, Dirkemu, Monteskjeu, Tokvilu, Sjejesu, ali i o fenomenu “Politikine” rubrike “Odjeci i re-agovanja” u periodu 1988–1991, građanskim protestima u Srbiji 1996/97, kao i napadima na njega kao priređiva-ča Sociološkog rečnika, objavljenog 2007. godine. “Životni nerv Mimičinih Analecta leži upravo u zbrajanju ovih glaso-va poniklih iz različitih vremena i različitih država, nastalih u različitim kontekstima i različitim formama, podstaknu-tih različitim povodima i različitim motivima, artikulisa-nih zbog različitih stvari i različitih ljudi”, piše Aleksandar Molnar u predgovoru ovog izdanja. “Ali u pozadini sveg tog

    višeglasja ukazuje se sukcesija kako sumornih predela beznadežno truleće SFRJ, poletno au-todestruktivne Miloševićeve Srbije i nepoprav-ljivo zbunjene postmiloševićevske Srbije, tako i puteva i bespuća njihove sociološke reflek-sije. Iz izlaganja posvećenih Marksu razabire se jugoslovenski zaokret od zanosa konfu-znim idejama ka kompulzivnom prećutkivanju svih, pa i onih inspirativnih ideja kontrover-

    znog nemačkog mislioca i proroka; nad razmišljanjima o Tokvilu lebdi senka dolazećeg srbijanskog Sedana; vraća-nja Monteskjeu, Sjejesu i Dirkemu povodi su za refleksije o sposobnosti nacionalizma da se hrani vlastitim porazi-ma i obnavlja iz ruševina koje je sam stvorio – u Srbiji XX veka ništa manje nego u Francuskoj XIX veka. I obrnuto, iz tekstova koji se bave samom društvenom stvarnošću Miloševićeve Srbije progovaraju pripadnici njene intelektu-alne elite, pa i sami sociolozi – na jednoj strani kao vesnici i promotori ideja koje inspirišu juriš u sunovrat, a na drugoj strani kao glasnici razuma i neposlušni građani koji apelu-ju na otrežnjujuću snagu dijaloga.”

    Vladimir Jovanović: Izabrani spisiPriredio: Boško MijatovićBiblioteka: Društvo i naukaEdicija: izabrana dela

    Vladimir Jovanović (1833–1922), ekonomi-sta, političar, novinar, profesor političke eko-nomije na beogradskoj Velikoj školi, ministar finansija, državni savetnik i počasni član Srpske kraljevske akademije, bio je jedan od najznačajnijih intelektualaca svog vremena i najvaž-niji ideolog liberalne struje u Srbiji XIX veka. Pisao je o ekonomskim, političkim, sociološkim i poljoprivrednim temama, od novinskih tekstova i političkih pamfleta, preko stranačkih programa i ozbiljnih naučnih rado-va, do Političkog rečnika, prve enciklopedije društvenih nauka kod nas. U ovo izdanje njegovih Izabranih spisa uvršteni su tekstovi koje je Vladimir Jovanović pisao to-kom svog višedecenijskog angažmana na srpskoj jav-noj sceni – prvi tekst zastupljen u ovoj knjizi napisan je 1858, a poslednji 1912. godine. Po političkom ubeđenju Jovanović je bio liberal, a po temperamentu idealista. Za

    njega je sloboda bila najviša vrednost, temelj individualnog i društvenog života, a politič-ke slobode smatrao je nužnim za ostvarenje lične slobode. “Svako stanje koje je protiv-no slobodi, stanje u kome oni što se nalaze u društvu ne bi smeli da izraze svoju sopstvenu prirodu, da razviju svoj um, svoju savest i svo-ju volju”, tvrdio je Jovanović, “bilo bi odricanje prava i dužnosti što se izvode iz same priro-

    de čoveka i društva, i koji su jednaki za sve ljude i naro-de.” Njegov sin, Slobodan Jovanović, ocenio je da je očev idealizam, baš kao i idealizam čitave njegove generacije, bio veliki i da je patio od manjka realizma, zbog čega je u teorijskom obrazlaganju i praktičnom realizovanju svog liberalnog programa zasnovanog na svetom trojstvu na-uke, slobode i nacije često znao da zanemari postojeće znatne prepreke i umanji njihov domašaj. Izabrani spi-si Vladimira Jovanovića prikazuju onakvim kakav je bio – nepokolebljivi slobodnjak, veliki rodoljub i borac za ši-renje nauke i prosvete, poznavalac društvene teorije i praktičan akter na političkom polju.

  • 57 VREME ▸ 12012012 57 57

    СРПСКИ НАРОДНИ КА�ЕНДАР за преступну 2012. годину

    Незаоби�азан појмовник за годину пред нама.

    Јединствени календар који причом о сваком дану у 2012. години осликава наслеђе и богатство веровања.

    Сазнајте како прослављати Божић, Васкрс и славу и зашто је Српски календар најстарији!

    Најлепши поклон за сваки дом!

    www.slglasnik.com

    Књигу можете купити на свим киосцима и у Гласниковим књижарама по цени од 249,00 дин.

    Embrouz Birs: Senka na sunčanikuPrevod: Ljiljana MarkovićBiblioteka: Književne nauke, umetnost, kulturaKolekcija: Tragovi

    Najveći cinik svetske književnosti, lucidni, otrovni i duhoviti Embrouz Birs (1842–1914?), autor kultnog Đavoljeg rečnika i niza briljantnih priča, u novina-ma Viljema Randolfa Hersta objavljivao je članke i eseje kojima je bespoštedno šibao po gluposti, po-kvarenosti, lakomosti, licemerju i neznanju svog vremena. Neki od tih eseja, koji su pretekli doba u kom su napisani, sakupljeni su u ovoj zbirci pod naslovom Senka na sunčaniku. U njima se Birs bavi najrazli-čitijim temama, piše o politici, zakonodavstvu, socijalizmu, feminiz-mu, snovima, ženama, humanitarcima, psima, precima, besmrtnosti i pravu na samoubistvo. Birs, kao što je poznato, nije bio optimista. Na jednom mestu, o svom vremenu i onom što dolazi Birs će napisati re-čenice koje se i danas čine aktuelnim: “Nekad su glasnika sa lošim ve-stima ubijali; sada ga ignorišu. Bogovi čuvaju svoje tajne tako što ih poveravaju Kasandri, kojoj niko ne veruje. Ja ne očekujem da će se neko na mene obazirati. Kora preko vulkana je naelektrisana i isparenja su omamljujuća; njihovo zajedničko dejstvo je zabava bez kraja. Pogledao sam sunčanik civilizacije; kažem vam da se senka kreće unazad. To je od malog značaja za opuštene ljude oko čijih su glava venci zamočeni u vino. Oni ne mare da znaju.” U pogovoru ove knjige Milan Miletić po-ziva na još jedno druženje s Birsom: “Najslabiji savet, i zato pravi, jeste da čitamo Birsa od sumraka do osvita. Čitanje će nam reći više o Birsu, pa nećemo odoleti njegovoj obdarenosti da sebi stvara neprijatelje, čak i među onima koje je uvažavao, jer nije patio od učtivosti koja je samo najodomaćeniji oblik dvoličnosti. Kako god, Embrouz Birs nikada dvoli-čan nije bio, a ko među nama drži do otvorenosti, nikad se neće pokaja-ti čitajući ovu knjigu.”

    Frederik Prokoš: AzijatiPrevod: Aleksa GolijaninBiblioteka: Književni glasnikKolekcija: Glasovi sveta

    Romanom Azijati u prevodu Alekse Golijanina američki pisac Frederik Prokoš (1908–1989) prvi put se predstavlja srpskoj čitalačkoj publici. Reč je o delu objavljenom prvi put 1935. godine, koje uživa kultni status i ubraja se u klasična ostva-renja američke književnosti. Roman opisuje pu-tovanje jednog mladog Amerikanca Azijom i njegove susrete na putu od Bejruta do Kine. Međutim, reč je o putovanju jednom imaginarnom Azijom rekonstruisanom ne na temelju geografije i istorije već kulture, a Prokoš u romanu detaljno i upečatljivo ispisuje putopis o gradovima i predelima u kojima nikada nije bio. “Celog života sam žudeo da vidim Aziju”, kaže na početku svog putovanja glavni junak ove knjige. “Od sa-mog zvuka te reči – Azija – srce bi počelo da mi jače kuca.” Na to mu nje-gov sagovornik odgovora: “Mnogo toga u Aziji, ako pažljivo pogledate, sigurno će vas zbuniti. Ali, ne dozvolite da vas to zastraši.” Ostatak nje-govog putovanja imaginarnom Azijom proći će upravo u znaku zbunje-nosti, ali i nezastrašenosti pred nepoznatim unutrašnjim prostorima, stanju u kome je, po Prokoševom uverenju, čovek verovatno najbliži isti-ni. “Svi smo mi Azijati. Izgubljeni smo, rasa koja izumire. Šta nas čeka osim mračnog doba? Šta drugo? Pravo u duboku, duboku tamu, eto gde idemo, ne zavaravaj se”, zaključiće sumorno na kraju romana jedan od ju-naka, svodeći bilans ovog tragalačkog lutanja za smislom koji večito iz-miče. Kami je napisao da je ovim romanom Prokoš izumeo nešto što bi se moglo nazvati geografskim romanom u kome se mešaju senzualnost i ironija, lucidnost i misterija. Pored Kamija, u Prokoševe poklonike ubra-jali su se Tomas Man, Andre Žid, Dilan Tomas, T. S. Eliot, Lorens Darel i Margaret Jursenar.

    Miroslav Radojčić: Vimbldonski dnevnikBiblioteka: Posebna izdanja

    Miroslav Radojčić (1920–2000), jedno od najvećih imena srpskog novinarstva, pisao je, kao dopisnik “Politike” iz Engleske, od 1951. godine reportaže s tur-nira u Vimbldonu, kojima je tokom pedesetih godina prošlog veka, u danas skoro nezamislivoj pretelevizij-skoj eri, učinio tenis delom sportske svakodnevice u komunističkoj Jugoslaviji, i istovremeno postavio naj-

    više standarde sportskog izveštavanja kod nas. U ovom izdanju, koje zajed-nički objavljuju Udruženje novinara Srbije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Službeni glasnik, sabrani su svi Radojčićevi izveštaji s najstari-jeg i najprestižnijeg teniskog turnira na svetu. Knjigu je priredio Miroslav Jokić. Vimbldonski dnevnik se čita i kao istorija tenisa s upečatljivim portre-tima njenih najboljih protagonista, ali i kao svedočanstvo jednog retkog no-vinarskog dara i spisateljskog nerva. Poslednji izveštaj s Vimbldona Miroslav Radojčić je napisao za “Sport” 1988. godine. U njemu je anticipirao trijumf tada šesnaestogodišnjeg Gorana Ivaniševića, koji će uslediti trinaest godi-na kasnije, i oprostio se s najdražim teniskim turnirom sledećim rečima: “Najlepše je tu kod tebe, Vimbldone, uvek ono što tek dolazi o ovoj smeni generacija i na muškom i na ženskom vrhu: Boris Beker sa svojih 20 godina i Štefi Graf sa svojih 22 imaće dugu vladavinu, kao engleska kraljica – najlepše je što tu dolaze ‘neki novi klinci’, neki Majk Čeng, američki Japanac, ili obrnu-to, i neki Goran Ivanišević, ‘neki Mediteranac’, obojica 16-godišnjaci svetskog teniskog glavnog šampionata, i, onda, i neka Natalija Zverova, jedva nešto starija od njih. A u međuvremenu za nas što godinama sve to gledamo i opi-sujemo, kako reče jedan pesnik – godine prolaze, sve najbolje godine; sve ovo kao da su neka druga vremena.”

  • 58 VREME ▸ 12012012

    ČASOPISI

    58

    СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2012.

    Службени гласник Републике Србије ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК ЗА 2012.

    Службени гласник Републике Србије МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ ЗА 2012.

    РЕГИСТАР И ТЕКСТОВИ ВАЖЕЋИХ ПРОПИСА И ОПШТИХ АКАТА

    АРХИВА СЛУЖБЕНИХ ГЛАСИЛА

    Службени гласник РС од 1945. до 2011.

    Службени гласник РС – Просветни гласник од 1990. до 2011.

    Ратификовани међународни уговори од 1945. до 2011.

    Службени лист од 1945. до 2006.

    СЛУЖБЕНИХ ГЛАСИЛА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И БАЗА ПРОПИСА

    • Попуст 10% за више од пет претплатних шифара!

    • Поклон свим претплатницима – годишња претплата

    на часописе: ЗИП, ПРАВО И ДРУШТВО

    и ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

    КОРИСНИЧКИ СЕРВИС – 011 30 60 300, e-mail: [email protected]СЛУЖБА ПРЕТПЛАТЕ – 011 30 60 588, 30 60 359, e-mail: [email protected]

    TFTNovi broj časopisa za film, teatar i televiziju TFT otvara čuveni Šekspirov Sonet 66 uz dva prevoda koji je svojevrsni intro za esej Dejana Miladinovića “Sinjor Šekspireli”. Zoran Panović u svom prepoznatljivom maniru piše o Tomu Henksu i Bjork u tekstu “Bračni par” a Ana Tasić obrađuje temu o “Paradoksima emanci-povanog kritičara”. Segment o novim scenarističkim ostva-renjima započinje sa odlom-kom iz scenarija Zovi me, Toni Igora Marojevića, dok jedan od urednika TFT-a Žanko Tomić piše o istorijatu postavlja-nja Glembajevih na scenu u tekstu “Ma gazi, barunice!”. Broj se nastavlja sa teksto-vima “Pozorište na Andima” Vladimira Manojlovića, “Paralelni univerzum doma-ćeg filma” Dragana Jovićevića, tu je i rad Luke Kurjačkog o rediteljskom opusu Masakija Kobajašija “Pobuna protiv društva u filmovi-ma Masakija Kobajašija, kao i tekst Radmile Đurice “Pera Kojot – genije i azijski anime” koji upotpunjuje sliku o uticaju azijske kultu-

    re na film i televiziju. Tomislav Gavrić napisao je tekst “Televizija kao industrija programa”, Branko Dimitrijević “Opasan smeh – lični po-gled na stand-ap komediju”, Jelica Zupanc upućuje na “Ekranizaciju pisma iz 1920. go-dine – ostvarenje jedne utopije”, dok Melina Pota Koljević komparativnom metodom piše o radio-dramama u tekstu “Radio-drama na raskršću između nove muzičke kompozici-

    je, novog oblika književno-sti i novog zvučnog filma”. Zorica Jevremović radom “Grejs Keli od filma do fo-to-romana” i Danica Pajović tekstom “Gde živeti u SAD?” prethode još jednom odlom-ku iz scenarija u nastajanju Foršpica Milorada Milinkovića, dok Petar Jončić uočava pove-zanost književnosti i filma u tekstu “Proza kao predložak u srpskom filmu”. U poslednjem

    delu ovog broja nalaze se tekstovi “Palimpsest lepote i užasa” Vesne Perić i “Jožef Nađ – fi-lozofija prirode i tela” Olivere Milošević, a broj zatvara odlomak iz scenarija za igrani film Zverinjak Dušana Spasojevića koji je trenutno u fazi postprodukcije.

    Izazovi evropskih integracijaTema novog broja ča-sopisa “Izazovi evrop-skih integracija” jeste uloga medija u kon-tekstu evropske me-dijske regulative i procesa priključenja Evropskoj uniji. O medijskoj strategiji u Srbiji, čije donošenje je izazvalo broj-ne polemike, i s njom u vezi o položaju javnog servisa i transparentnosti medijskog vlasništva, medijske koncentracije i kontrole državne po-moći, za novi broj “Izazova evropskih integraci-ja” pišu Snježana Milivojević, Rade Veljanovski i Slobodan Kremenjak, o regulatornom okviru za sprovođenje digitalizacije medija u Srbiji govo-ri Jelena Surčulija, a o izlasku države iz medijskog vlasništva i regionalnim javnim servisima piše Kruna Savović. Žužana Serenčeš piše o prisut-nosti nacionalnih manjina u medijskoj budućno-sti Srbije, Mirjana Nikolić o transformaciji srpskih elektronskih medija u ključu evropskih integraci-ja, a Branka Đukić daje prikaz tendencija u razvo-ju novinskih agencija u svetu.

    ČASOPIS ZA PRAVO I EKONOMIJU EVROPSKIH INTEGRACIJA

    IZAZOVIEVROPSKIH

    INTEGRACIJA

    2011

    / 17

    ISSN

    182

    0-94

    59

    Tema broja

    Mediji i evropske integracije

    uz podršku

    BR. 12ZIMIMA 201140400 R RSD

  • Copyright © NP Vreme, BeogradUpotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

    ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

    PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan HrašovecObrada: Marjana Hrašovec

    Glasnikove knjigeMuzikaPojmovnikRetorikaStudijeIzazovi XXI vekaJos delaPravna bibliotekaCasopisi

    ImpresCopyright