Definisanje i Razvoj Kontrolinga

Definisanje, istorijski razvoj, Definisanje, istorijski razvoj, i ij k t li i di ij k t li i dorganizacija kontrolinga i odnos organizacija kontrolinga i odnos

sa drugim funkcijama u sa drugim funkcijama u g jg jpreduzeu preduzeu

Doc. dr Mile StaniiDoc. dr Mile Stanii

Ciljvi unjj j

Nakog ovoga poglavlja trebali biste biti sposobni darazumete i komentariete sledee kategorije:

1. Definiciju kontrolinga2. Istorijski nastanak i razvoj kontrolinga3. Znaaj kontrolinga u preduzeu4. Organizaciju kontrolinga5 F k ij i d k k li5. Funkcije i zadatke kontrolinga6. Odnos kontrolinga i drugih srodnih funkcionalnih

podrujapodruja

Kontrolingg

N t i l i j ilj d t d ti iblii iNastavni plan i program je osmiljen da studentima priblii iobjasni sutinu kontrolinga kao praktinog instrumentamenadmenta kojim je mogua koordinacija planiranja,kontrole kao i blagovremeno snabdevanje menadmentaadekvatnim informacijama, putem koga se stvaradelotvoran sistem koji je okrenut budunosti i orijentisan nadelotvoran sistem koji je okrenut budunosti i orijentisan narezultat.

Pored toga, sreemo razliite definicije i tumaenjakontrolinga od razliitih autora, kao i razliit razvoj istrukturu kontrolinga od zemlje do zemljestrukturu kontrolinga od zemlje do zemlje.

Kontrolingg

Nauiemo kako izmeriti koliko smo uspeni iprodajemo li one proizvode koje nam je najlake prodatiili one na kojima najvie zaraujemo. Nauiemo i kakoj j jorganizovati i sprovesti kontroling trokova i prodaje,zatim kako funkcionie porezni kontroling i poreznoplaniranje na podruju domaeg i meunarodnogplaniranje na podruju domaeg i meunarodnogoporezivanja.Kontroling doprinosi podizanju efikasnosti i efektivnostig jposlovanja, to rezultira boljim i brim odgovorompreduzea na pretnje, ali i prilike u okruenju.Dakle kontroling e nam pomoi da svoju uspenostDakle, kontroling e nam pomoi da svoju uspenostpodignemo na vii nivo.

Definisanje kontrolingaDefinisanje kontrolinga

ta je kontroling?

Kontroling je proces planiranja, praenja i prilagoavanjaposlovnih procesa koji organizaciji omoguuju dostizanjedugoronih i kratkoronih ciljeva Aktivni sektordugoronih i kratkoronih ciljeva. Aktivni sektorkontrolinga neophodan je svakoj organizaciji koja eli dabude uspena u dananjem dinaminom i izazovnom

l k jposlovnom okruenju.

Kontroling omoguuje menadmentu da pravovremenoKontroling omoguuje menadmentu da pravovremenodonosi ispravne odluke koje preduzeuomoguuju dugoroni razvoj u skladu s organizacijskomt t ijstrategijom.

Semantika pojmaSemantika pojma Control

U principu se insistira na tome da se pojam control nesme prevesti kao kontrola. U prevodu koji bi imao smisla,moglo bi se govoriti o voenju poslova. Controlling je usmislu upravljanja centralni zadatak menadmenta, jersvaki menader sprovodi kontroling aktivnostisvaki menader sprovodi kontroling aktivnosti.

Proces kontrolingaProces kontrolinga

Proces kontrolinga sastoji se od etiri koraka:Proces kontrolinga sastoji se od etiri koraka: Definisanje standarda koji se eli pratiti ili onih koji se najee

nalaze u poslovnim planovima, organizacionoj kulturi i vizijipreduzeapreduzea.

Sakupljanje relevantnih informacija vezanih uz rezultatepreduzea (izvetavanje) koje menaderu pomau da stvori

lji i l lik t t d i ijimerljivu i realnu sliku o tome to se dogaa u organizaciji uodreenom trenutku.

Analiza je proces koji obavljaju menaderi i kojom sej p j j j jmogu identifikovati razlozi slabe efikasnosti procesa i/ili mogueprilagoavanje procesa kako bi se poveala njihova efikasnost.

Rezultati analize stvaraju osnovu za preduzimanje daljnjih meraRezultati analize stvaraju osnovu za preduzimanje daljnjih meraza poboljavanje efikasnosti, a te mere postaju deo standarda zamerenje u buduim ciklusima.

Analiza poslovanja

K ji j t d d ? Koji je trend mog preduzea? Koji su najvei izazovi i koje vrsta reenja moram nai? Da li sam prezaduen?Da li sam prezaduen? Kako mogu poboljati tok novca? Kakav je razvoj mog preduzea u poreenju saj j g p p j

konkurencijom? Koliko je moje preduzee stabilno? Da li ostvarujem svoje poslovne ciljeve?

Pri izradi analize treba koristiti najnovija saznanja izposlovne prakse i teorije uz pomo savremenihposlovne prakse i teorije uz pomo savremenihinformatikih alata.

Definicija kontrolinga

Kontroling je proces koji nastaje kao rezultatusklaenih zajednikih napora menadmenta(individualnog ili timskog) i kontrolera u svrhu(individualnog, ili timskog) i kontrolera, u svrhuostvarenja zacrtanog cilja privrednog subjekta.Kontroling se moe jo saetije definisati kao: Kontrolingje upravlja svih aktivnosti privrednog subjekta premarealizaciji cilja preduzea. Sve definicije slone su utome da je kontroling proces koji pomae menadmentu utome da je kontroling proces koji pomae menadmentu uuspenom procesu odluivanja.

Izvor: Lebefromm, U.: Controlling Einfhrung mit Beispielen aus SAP ERP R/3,Managementwiessen fr Studium und Praxis, R. Oldenbourg Verlag Mnchen, Wien, Oldenbourg, 1997., str.1.

GENERACIJE KONTROLINGA

K l k i

GENERACIJE KONTROLINGA

Kontroler kao registrator Kontroler kao navigator Kontroler kao inovator

Izvor (vie videti): Osmanagi Bedenik Nidarda, Kontroling, Abeceda poslovnog uspeha, kolska knjiga, Zagreb, 2007.

KONTROLER KAO REGISTRATORKONTROLER KAO REGISTRATOR

relativno statiko okruenjerelativno statiko okruenje poslovna strategija - pasivno reagovanje mesto: rukovodilac raunovodstvamesto: rukovodilac raunovodstva instrumenti: kalkulacija na temelju punih

trokova, bilansiranje, knjigovodstvotrokova, bilansiranje, knjigovodstvo problem: netransparentna kalkulacija, potreba

za planiranjemp j

KONTROLER KAO NAVIGATORKONTROLER KAO NAVIGATOR

i di ik k j ogranieno dinamiko okruenje poslovna strategija - aktivno reagovanje mesto: rukovodilac ekonomike preduzea instrumenti: budet, kontrola, pokazatelji,

i t j t d i t d diizvetavanje, trendovi, standardi problem: nefleksibilno planiranje, nepoznavanje

t it k l ij t ktrita, eksplozija trokova

KONTROLER KAO INOVATOR

ekstremno dinamiko okruenjeekstremno dinamiko okruenje poslovna strategija - aktivno reagovanje mesto: kontrolingmesto: kontroling instrumenti: ciljni i procesni trokovi, strategijski

radar, indikatori ranog upozorenja, lean radar, indikatori ranog upozorenja, lean koncepcija, balanced scorecard

problem: linearno, kauzalno miljenjep , j j

Karakteristike kontrolinga

Osnovne karakteristike procesa kontrolinga su: da je usko orijentisan i fokusiran (na problem), nain

razmiljanja i radarazmiljanja i rada, potpunu orijentaciju i usmerenost u razmiljanju i radu

na realizaciji zacrtanog cilja preduzea,j g j p , potpunu orijentaciju razmiljanja i rada ka ostvarivanju

dobiti preduzea, uz pretpostavku osiguranjad l jdugoronog uspenog poslovanja,

na usmerenost u razmiljanju i delovanju premabudunosti preduzea.p

K kt i tik k t liKarakteristike kontrolinga

Fokusiranje na cilj preduzea Delovanje kontrolinga:

formulisanje cilja uska trina orijentacija, praenjed i t j di li ij

j j

j k ilj

ponude i potranje radi realizacijeoperativnog i stratekoguspeha/cilja,ilj ij ti i j i voenje ka cilju ciljno orijentirano organizovanje i

delovanje svih aktivnosti privrednog subjekta,

ij ti t i j ih realizacija cilja

orijentiranost i voenje svih aktivnosti sa ciljem ostvarenjadobiti,

Izvor: prilagodio autor Lukovi, T. prema: Mayer, E. & Weber, J.: Handbuch Controlling, C.E. Poeschel Verlag Stuttgart, Stuttgart, 1990., str. 35.

orijentacija i voenje svih procesa prema budunosti u smisluuspenog poslovanja u budunosti.


Najkrae definisano, s obzirom na osnovne karakteristikekontrolinga, moe se rei: Kontroling je koncepcijavostva koje je orijentisano na uskovostva, koje je orijentisano na uskogrlo, cilj, korist i budunost preduzea.


Kontrolling je proces koji usmerava poslovne funkcijenekog privrednog subjekta ka cilju poslovanja. Da bi se ciljrealizovao potrebno je ostvariti potpunu koordinacijurealizovao potrebno je ostvariti potpunu koordinacijusledeih osnovnih aspekata poslovanja: oblik i dinamiku realizacije (kako i kada?), dimenzije realizacije (to, gde i sa ime?), nain realizacije (na koji nain?).

Koncepcija kontrolinga

Za razliku od klasine koncepcije kontrolinga koja je bilaZa razliku od klasine koncepcije kontrolinga, koja je bilakratkorono usmerena, vostveno orijentisana kontrolerskakoncepcija nove generacije ima za cilj osigurati dugoronu

i t ij d D t k t l k j k ijiegzistenciju preduzea. Dugoronost se u kontrolokoj koncepcijirealizuje u dva smera. U prvom i osnovnom dugoroan je ciljosigurati egzistenciju preduzea na tritu, a u drugome seosigurava dugorona realizacija profita. Istovremeno sedugoronost ostvarenja cilja temelji na kontrolerskoj koncepcijikoja je usvojila filozofiju odrivog razvoja. Odrivi razvoj, kaoj j j j g j jputokaz kontrolerske koncepcije, znai zadovoljavanje irepostavljenih i jasno definisanih ciljeva. Ciljevi preduzea,posmatrani sa aspekta kontrolinga u domenu vremena, postavljajuposmatrani sa aspekta kontrolinga u domenu vremena, postavljajuse na nain kako bi bili podsticajno oblikovani, te trae dodatnorazvrstavanje i vrednovanje.

Koncepcija kontrolinga

Biti dugorono egzistencijalno uspean, kao osnovnicilj preduzea i njenog poslovanja, a uz to biti

iji d k k ij k j d b t ljuspeniji od konkurencije, uvek je dobro postavljenosnovni strateki cilj.

Uslovni cilj kontrolinga

Uslovni cilj bez kojeg se ne bi mogli ostvariti svi drugiciljevi, sadran je u realizaciji dobiti kao ekonomskog ifi ij k d j ti d tfinansijskog vrednovanja uspenosti menadmenta.Ostvarenje dobiti u koliini dovoljnoj da se ostvaridugoroan razvoj preduzea i odri konkurentna pozicijag j p p jna tritu, uslov je opstanka preduzea. Dobit, kaouslovna poslovna veliina u najnovijoj kontrolerskojkoncepciji usklauje se s postulatima odrivog razvoja ikoncepciji, usklauje se s postulatima odrivog razvoja iposlovanja. Na taj se nain osigurava operativno istrateko delovanje odrive kontrolerske koncepcijek j i l d tkoja osigurava uspenu poslovnu dugoronost.

Funkcije kontrolinga

Osnovni izvori kontrolinga vezuju se za pet osnovnihfunkcija: obraunsko-raunarsknu funkciju, revizorsku funkciju (interna revizija), zajedniki rad i saradnju sa eksternom revizijom, poresku funkciju,

funkciju interpretiranja rezultata i informacija funkciju interpretiranja rezultata i informacija.

Izvor: Horvath, P.: Controlling, 10 Auflage, Verlag Franz Vahlen Mnchen, Mnchen, 2006.,str. 21.


Paralelno s razvojem stratekog menadmentamenjao se i kontroling koji je danas oblikovan kaoj g j jservis i desna ruka menadmenta.


Kontroling naeg vremena razvija se kao sistem estosnovnih initelja kontrolinga koji su, zajedno, usmerenina realizaciji osnovnog cilja preduzea. To su:j g j p specifina filozofija kao deo poslovne filozofije, dunosti i obaveze na svim nivoima odluivanja i rada, povezano odluivanje usmereno na parcijalni

problem,instrumenti kontrolinga instrumenti kontrolinga,

organizaciona struktura i pozicioniranje kontrolinga, irina spoznaja obrada i sistem distribucijeirina spoznaja, obrada i sistem distribucije

informacija.


Funkcije kontrolinga i osnovni zadaci, uzrono-posledino su povezani i nisu jednoznani, jer sep p j , jprilagoavaju potrebama privrednog subjekta.

Gl f k ij k t liGlavne funkcije kontrolinga

Planiranje Kontrolisanje

Kontroling

UsmeravanjeInformisanje

Izvor: Veselin Perovi, Kontroling, Rodacomm, Novi Sad, 2007.

Funkcije i zadacijkontrolinga

Funkcije kontrolinga Zadaci kontrolingaFunkcije kontrolinga Zadaci kontrolinga Zadatak kontrollnga je osiguranje racionalnosti voenja.

Kontrollng samim tim nije odvojen od voenja, ali ga je mogue jasno ograniiti

Koordiniranjemogue jasno ograniiti.

Planiranje Obuhvatnost i izraavanje kontrolinga se odreuju u

zavisnosti od obuhvatai izraavanja racionalnihdefinicija vostva

Upravljanje

Kontrola

definicija vostva. U razliitim kontekstima voenja lei temelj kontrolinga

u razliitim podrujima (racionalizaciona uska grla). To pridonosi objanjenju heterogenosti kontrolinga u praksi, Kontrola

Prikupljanje i obradainformacija

p j j j g g p ,kao i njegovih teorijskih stanovita.

Nosioci zadataka kontrolinga su sami voditelji (intra-personalno osiguranje racionalnosti), drugi voditelji,

informacijakontroler i nosioci drugih vanjskih funkcija (savetnici isl).

Izvor: Horvath, P.,: Controlling, 10 Auflage, Verlag Franz Vahlen Mnchen, Mnchen, 2006., str. 64.

Zadaci kontrolinga

Postavljeni cilj poslovanja privrednog subjekta i njegovaPostavljeni cilj poslovanja privrednog subjekta i njegovarealizacija definiu zadatke i funkcije kontrolinga.Kao deo sistema menadmenta, s kojim se po funkciji iulozi isprepliu i nadovezuju, osnovni zadaci kontrolinga, mogu se definisati kao:1 koordinacija1. koordinacija,2. planiranje,3. upravljanje,3. upravljanje,4. kontrola,5. Snabdevanje informacijama i menadmentinformacionog sistema preduzea.

Razvoj kontrolingaRazvoj kontrolinga

Razvoj kontrolinga

Kontroling se u svetu intenzivno razvija. Postojanjekontrolinga u proizvodnom preduzeu danas sepodrazumeva Pravci razvoja kontrolinga su razliiti Iakopodrazumeva. Pravci razvoja kontrolinga su razliiti. Iakose smatra da je kontroling potreban samo u velikimpreduzeima, savremeni razvoj kontrolinga ide u pravcunjegovog uvoenja i u mala i srednja preduzea.

Pojava kontrolinga

Pojam kontroling prvi put se pominje u javnom sektoru u Velikoj Britaniji u 15. veku (Kraljevski dvor, beleke o primljenim i izdanim novanim sredstvima i robi)primljenim i izdanim novanim sredstvima i robi)

SAD 18. vek - comptrollerzaduen za nadgledanje ravnotee nacionalnog budetag

U privatnom sektoru - prvi put krajem 19. veka u SAD Kontroling u dananjem smislu - rezultat industrijskog

razvoja Znaajan razvoj nakon velike ekonomske krize 1929-

19331933

Nastanak kontrolinga

U praksi veine drutava kontroling je danas postaosvakodnevnost. Nastanak kontrolinga, u najirem smislu,see do 15 veka pre svega zato to su na engleskomsee do 15. veka, pre svega zato to su na engleskomdvoru bili zaposleni takozvani Countroller-i. U 18.veku uSAD-u je takozvani Comptroller imao zadatak da odriravnoteu izmeu dravnog budeta i upotrebe dravnihsredstava.

K t li SADKontroling u SAD-u

Oko 1880.godine se u SAD-u funkcija kontrolinga prvi put javljag j g p p j ju privatno privrednoj instituciji. U SAD-u je kontroling jaeutvren tek dvadesetih godina prolog veka. Razlog za to trebatraiti u pojaanoj pojavi velikih preduzea koja su tada vodilitraiti u pojaanoj pojavi velikih preduzea, koja su tada vodiliborbu sa problemima, posebno iz oblasti komunikacije ikooperacije. Uz to se javljalo i sve vee optereenje od stranefik ih t k G di 1931 j C t ll fiksnih trokova. Godine 1931. osnovan je ControllersInstitute of America (srp. Institut kontrolera Amerike), koji jekasnije promenio naziv u Financial Executive Institutej p(FEI) (srp. Institut za finansijska izvrenja), koji je definisaofunkcionalne oblasti kontrolinga i jasno vrio podelu u odnosuna druge privredne funkcionalne oblasti (kao npr Treasuring na druge privredne funkcionalne oblasti (kao npr. Treasuringsrp. blagajna/finansije). On je doprinio razvoju teoretske ipraktine kontrolerske misli.

Pojava kontrolinga

General Electric Company je 1892. godine bio prvo industrijsko preduzee koje je ustanoviloprvo industrijsko preduzee koje je ustanovilo funkciju kontrolera.

asopis kontrolinga

asopis The Controller je pokrenut 1934. godine,a od 1962. se pojavljuje pod nazivom Thep j j j pFinancial Executive. 1944. godine je osnovanaistraivaka institucija Controlership Foundation( d 1962 Fi i l E i R h(od 1962. Financial Executives ResearchFoundation).

Kontroling u Evropi

U Evropi se kontroling uspostavio mnogo kasnije, i trebapraviti razliku u odnosu na ameriki kontroling to se tieterminoloke perspektive Meutim krajem 70-tih godinaterminoloke perspektive. Meutim, krajem 70 tih godinaje kontroling u Nemakoj, kao i u Evropi sticao sve veiznaaj. Tek 80- tih godina je kontroling preao gore

d ti bl ti d t k N i D Alb htnavedene operativne oblasti zadataka. Naime, Dr AlbrehtDejl je 1971.godine u Gautingu u blizini Minhena osnovaoKontroling Akademiju, iji je osnovni zadatak prilikomosnivanja bio obuka kadrova iz oblasti kontrolinga.Osnovno obeleje Dejlove koncepcije je visoka jasnost irazumljivostrazumljivost.

Razvoj kontrolinga u Evropi

Razvoj kontrolinga u teoriji i praksi veoma se dinaminoodvijao u visoko razvijenim zemljama Evrope, pa takokontroling Nemake nita ne zaostaje za amerikim iprilagoen je specifinim privrednim uslovima Evrope.

Z t k t li ?Zato kontroling?

Dinaminost poslovnog ambijenta uslovila je da se okontrolingu poinje razmiljati i sagledati njegovapraktina primenljivost Ne postoje zakonom propisanapraktina primenljivost. Ne postoje zakonom propisanapravila o obavezi korienja instrumenata kontrolinga.

Kontroling treba da obezbedi razumljivost podataka.g j p Transparentnost treba da bude u skladu sa

mogunostima razumevanja od strane onih koji tepodatke treba da prihvate i na osnovu njih donesu odlukepodatke treba da prihvate i na osnovu njih donesu odlukekoje su od presudne vanosti za budunost preduzea.

Kontroling treba da poslui menadmentu i zaposlenimag p pda racionalnije iskoriste raspoloive resurse preduzea.

Kontroling u Evropi

Strateki kontroling se vie sree u literaturi, a upreduzeima jo uvek operativni business as usual ima

i t i i ti t i t b ti ihprimat, i samim tim to znai upotrebu operativnihinstrumenata kontrolinga. Institucionalno uvrivanjestratekog kontrolinga moe da se sretne praktino samog g pu velikim preduzeima.

Kontroling u Evropi

Empirijska istraivanja pokazuju, da su se oblasti radakontrolinga poslednjih godina znaajno promenile. Tako je

k l i j i t j i li lsvukopno planiranje, izvetavanje i analiza poslovnogokruenja steklo sve vei znaaj, dok je finansijskoknjigovodstvo izgubilo na znaaju, a nauka o finansijamaj g g j , jje potpuno iskljuena iz kompleksa funkcije kontrolinga.

Kontroling u Evropi

Literatura koja se bavi kontrolingom prua skoronepregledno mnotvo pokuaja definicije tog pojma. Napoetku se smatralo da kontroling predstavlja rezimep g p juobiajnog raunovodstva. Veliki broj pokuaja definisanjaove oblasti je vie liio na tzv. how- to do it uputstva.Posledice toga su bili veoma slikoviti i apstraktni pokuajiPosledice toga su bili veoma slikoviti i apstraktni pokuajidefinicije, kao na primer Kontroling je proces navigacije kaprivrednim ciljevima, gde se upravljanje, definicija pozicije,vri pomou reda vonje i praenja planova.Kada se pokuaji definicije sistematizuju, tada mogu da serazlikuju one definicije koje kontroling vide kao Instituciju irazlikuju one definicije, koje kontroling vide kao Instituciju ione koje ga vide kao Funkciju.

Kontroling u Austriji

Razvojni put kontrolinga u Austriji slian je onom u Nemakoj.St kt A t ij kih d j t k d 85% i Struktura Austrijskih preduzea je takva da 85% ine mala preduzea do 10 zaposlenih, dok svega 0,4% zapoljava preko 1.000.p j p

U Austriji se kontroling izuava kao nauna disciplinana Univerzitetima u Beu, Insbruku, Gracu, KlagenfurtuKlagenfurtu.

WIFI institut iz Bea se bavi profesionalnimosposobljavanjem kadrova iz oblasti kontrolinga.p j j g

Istraivanja iz 1993. godine

Od 903 anketirana preduzea, sa prometom od 70 miliona ATS, 33% je odgovorilo na upitnik;

52 9 % i j t l kt k t li 52,9 % imaju samostalan sektor za kontroling, kod 18,2%, se zadaci kontrolinga pridruuju

poslovima organizacije i komercijaleposlovima organizacije i komercijale, 29,1 % ispitanika nema mesto kontrolinga, u 66% sluajeva kontroler direktno odgovara

menaderu, dok je odeljenje kontrolinga u 24% smeteno u prvi hijerarhijski nivo, u 63% u drugi i u samo 13% sluajeva u trei hijerarhijski nivosamo 13% sluajeva u trei hijerarhijski nivo.

Kontroling u Francuskoj

Kontroling se u Francuskoj afirmisao 60-tih godinaprolog veka, tako da je 1965 god. Oko 50% najvanijih preduzea imalo odeljenje za kontrolingnajvanijih preduzea imalo odeljenje za kontroling.

Postepeno se njegovo shvatanje u smislu kontrolemenadmenta razvilo u upravljanje i usmeravanjemenadmenta razvilo u upravljanje i usmeravanje.

U Francuskoj je teite kontrolinga u oblasti kratkoronog i srednjoronog planiranja.g j g p j

Kontroling kao Institucija

Shvatanje kontrolinga kao institucije bavi se pre svegazadacima kontrolera. U prvom planu nalaze seosnovna razmiljanja o mestu konrolera u celokupnojosnovna razmiljanja o mestu konrolera u celokupnojorganizaciji, njegovoj edukaciji, kao i njegovojkompetenciji i dunostima.

Kontroling kao Funkcija

Treba iskljuiti poistoveivanje pojma kontrolinga sapojmom kontrola, jer kontrola reflektuje samo jedanaspekt funkcije kontrolinga Kada se izvodi pojamaspekt funkcije kontrolinga. Kada se izvodi pojamkontrolinga iz engleskog to control, tada se pre svegamisli na upravljanje, vladanje ili regulisanje nekogpostupka, koje moe da se postigne sistematskimpovezivanjem planiranja, shvatanja trenutnog stanja ikontrolekontrole.

Definicija pojma kontrolinga

Re kontroling potie od latinskih pojmova contra irotulus, na francuskom je contre-role, na engleskomcontroler a oznaava osobu koja vodi registar icontroler a oznaava osobu koja vodi registar iproverava tanost podataka u originalnom registru.

Pojam kontrolinga izvodi se iz rei control, koja ima vierazliitih tumaenja: upravljati, usmeravati, regulisati,voditi i slvoditi i sl.


Kontroling u preduzeu je struna podrka kojom sepridonosi efikasnosti i efektivnosti u radumenadmenta ime se poveava sposobnostmenadmenta, ime se poveava sposobnostprilagoavanja preduzea unutranjim i spoljanjimpromenama.

Kontroling je ekonomska savest preduzea i podrkamenadmentu u njegovom nastajanju da kratkoronomenadmentu u njegovom nastajanju da kratkorono,srednjorono i dugorono optimizira prinos irentabilnost preduzea.


Pojam kontrolinga se, takodje koristi u podrujimatehnike elektrohenike biologije psihologije Utehnike, elektrohenike, biologije, psihologije. Uekonomiji dominira sistemski orijentisanainterpretacija, prema kojoj se kontroling oznaavak lj j j ili li jkao upravljanje, usmeravanje ili regulisanje procesa.

Fokus kontrolinga

Razvoj kontrolinga

Kontroling je poeo svoj razvoj kao dopuna i strunapodrka menadmentu preduzea, ali se danas sveee govori u uvoenju kontrolinga i na niimhijerarhijskim nivoima: kontroling u nabavci, proizvodnji,prodaji marketingu istraivanju i razvoju finansijamaprodaji, marketingu, istraivanju i razvoju, finansijamaitd.

Razvoj kontrolinga

Gl b l d d i t j t il jGlobalna promena odnosa ponude i potranje stavila je novezadatke pred menadment. Razvoj zadataka menadmentasamo u poslednjih pedeset godina vidno se izmenio. Promenese mogu kratko opisati ovako: pedesetih godina moglo seprodati gotovo sve to se proizvelo, tako da se glavni zadatakmenadmenta svodio na poveanje proizvodnjemenadmenta svodio na poveanje proizvodnje.Sedamdesetih godina zasienje trita, i uravnoteenjeponude i potranje za menadera znailo je pronalaenjeno ih naina i p te a dolaska do s e i birlji ijeg klijentanovih naina i puteva dolaska do sve izbirljivijeg klijenta.Devedesete godine karakterie vea ponuda od potranje, sveje tee prodati proizvod ili uslugu. Drutva ako ele uspeti,moraju usavravati svoje proizvode i usluge i pronalaziti noveputeve do sve zahtevnijeg klijenta.

Razvoj kontrolinga

Promena uslova poslovanja doprinosi razvojukontrolinga. Drutvima je sve tee rukovoditi, sve je teeosigurati sklad izmeu pojedinih organizacijskih delova,koji se razliito razvijaju. Problem savremenogmenadmenta je gubitak preglednosti nad celinommenadmenta je gubitak preglednosti nad celinomposla u drutvu, i loa uskladjenost pojedinih delova kojizbog toga manje pridonose uspehu drutva.

Razvoj kontrolinga

Kontroling postoji da bi se utvrdilo da li akcije lanovaorganizacije vode ka ostvarenju definisanih ciljeva jerkontrola obuhvata definisanje standarda za merenjeperformansi i merenje sa standardima, otkrivanje uzrokaodstupanja od standarda kako bi se uinile korekcije preodstupanja od standarda kako bi se uinile korekcije prezavretka bloka povezanih aktivnosti i sprovoenja akcijakako bi se korigovale performanse koje ne odgovarajustandardimastandardima.

Razvoj kontrolinga

Kontroling sa svojim instrumentima bitno poveavasposobnost reavanja kriznih situacija. Poslednji pravcirazvoja kontrolinga odnose se na proces edukacije utom podruju i uvoenje kontrolinga i u preduzea nanaem domaem prostorunaem domaem prostoru.

Principi dobrog kontrolinga

Idalni kontroling (kontroler) je sparing partner rukovodstvu zaIdalni kontroling (kontroler) je sparing partner rukovodstvu zadonoenje zdravih odluka, a da su osnovni principi dobrogkontrolinga:

Z i j b k d Zasnivanje na potrebama rukovodstva, Snabdevanje informacijama, a ne suvim podacima, Informacije su orijentisane prema primaocu i transparentne su,j j p p p , Samostalna funkcija: bez prikljuenog raunovodstva, Funkcija ranog upozoravanja, Podrka za odluke rukovodstva Podrka za odluke rukovodstva, Pokreu ga izuzeci, Izvetaji od samo jedne strane,

Ob b j d k b k t li ti d Obezbeuje da svako moe sebe kontrolisati u odnosu naciljeve postavljene od strane rukovodstva.

Kontroling je ...

Savremeni koncept upravljanja Funkcija i podsistem menadmenta kojim se

poboljava efikasnost i efektivnost u radupoboljava efikasnost i efektivnost u radumenadmenta

Podrka menadmentu u procesu odluivanja Upravljaka kontrola: koordinacija planiranja i

informisanjaAnaliza i kontrola svih resursa usmerena na Analiza i kontrola svih resursa, usmerena naefikasno ostvarivanje ciljeva

Deo upravljakog procesap j g p Upravljanje poslovnim rezultatom

Funkcionalni aspektFunkcionalni aspektkontrolinga

irina funkcije kontrolinga moe se posmatrati kaokompleks zadataka koji se ostvaruju i proizlazi iz

id i j i j di ih d t k k jpridruivanja niza pojedinanih zadataka nekojorganizacijskoj cjelini. Pri tome su vane kako irina tako idubina funkcionalnog aspekta. irinom se opisuje merag p p jrazliitosti zadataka: to se vie provode zadatci specifiniza kontroling, to je vea irina. Dubina se definie kaomera uticaja kontrolinga na odluke u preduzeu: to je viemera uticaja kontrolinga na odluke u preduzeu: to je viekontroling formalno i neformalno ukljuen u procesupravljanja, to je vea dubina njegove funkcije.

Katalog zadataka kontrolinga

1. kontrola izvrenja budeta i analiza odstupanja2. izvetavanje3 li d t j3. analiza odstupanja4. obraun i analiza trokova5 izrada budeta5. izrada budeta6. koordinacija pri izradi budeta7. analiza uzroka odstupanja7. analiza uzroka odstupanja8. struna pomo kod izrade budeta9. integracija parcijalnih budeta u budet preduzea10. savetovanje u procesu odluivanja

Katalog zadataka kontrolingaKatalog zadataka kontrolinga

11 saradnja kod stratekog planiranja11. saradnja kod stratekog planiranja12. struna pomo kod investicionog planiranja13. poslovno informisanje3 pos o o o sa je14. predlaganje korektivnih mera15. elektronska obrada podataka16. predlaganje i uvoenje preventivnih mera17. informacijska usluga za strateko planiranje18. uvoenje sistema ranog upozorenja19. zadaci organizacije i uprave20 raunovodstvo i bilansiranje20. raunovodstvo i bilansiranje 21. finansije

Katalog poslova rukovodiocaKatalog poslova rukovodioca kontrolinga

Uopteno viedimenzionalno usklaivanje planiranja kontrole Uopteno viedimenzionalno usklaivanje planiranja, kontrole, informisanja, organizacije i upravljanja ljudskim potencijalima,

Izrada profila snage/slabosti preduzea svaka tri meseca, Uvoenje i primenu portfolio tehnike i koncepcije ivotnog veka

proizvoda, Struna/svetodavna pomo pri definisanju vizije i ciljeva poslovanja p p j j j p j

preduzea i pojedinih podruja odgovornosti, Usklaivanje parcijalnih ciljeva i planova s globalnim ciljem i planom, Struna/savetodavna pomo pri izradi i ostvarenju planova Struna/savetodavna pomo pri izradi i ostvarenju planova, Struna pomo pri poslovima izvetavanja i interpretacije izvetaja, Izrada terminskog plana, kontrolu i informisanje (ko, ta, gde i s kim) Ostale zadatke po nalogu menadmenta, odnosno samoinicijativne

zadatke koji doprinose efikasnosti i efektivnosti u radu menadmenta

Katalog poslova izvrnogKatalog poslova izvrnog kontrolinga

St i ti l i j li i k t li Struna pomo pri operativnom planiranju, analizi, kontroli i izvetavnu,

Struna pomo pri obraunu trokova i iizradi kalkulacija p p juvoenje savremenih metoda,

Struna pomo u oblasti oporezivanja, Struna pomo menaderima niih nivoa u procesu

operativnog odluivanja, Struna pomo prilikom definisanja politike asortimana Struna pomo prilikom definisanja politike asortimana, Struna pomo pri izradi planova pojedinih podruja

odgovornosti i Ostali posebni zadaci po nalogu nadreenoga, odnosno

menadmenta.

Zadaci kontrolera

Opis savetodavne ulogeOpis savetodavne ulogekontrolera

Savetodavna uloga kontrolera se moe podeliti u dvadela: prvo je potrebno da obezbedi adekvatne podatke, zatim je potrebno da te podatke u obliku izvetaja

ti d tsaopti menadmentu.

Kodeks ponaanja kontroleraKodeks ponaanja kontrolera

Oni su odgovorni za transparentnost poslovnih rezultata,finansija, procesa i strategije.

Oni koordiniraju postavljene ciljeve i planove i napregledan nain organizuju sistem izvetavanja koji je, spregledan nain organizuju sistem izvetavanja koji je, sjedne strane okrenut budunosti, a s druge uvek ima uvidu sadanje stanje firme.

Oni prilagoavaju kontroling procese tako da svaki Oni prilagoavaju kontroling procese tako da svakidonosilac odluke moe postupati u skladu s ciljevima zbogkojih je firma osnovana.

Oni obezbeuju da menaderi dobiju sve informacije kojesu im potrebne.

Oni kreiraju i odravaju kontrolne mehanizme.j j Na takav nain postaju interni konsultanti za donosioce

odluka po pitanjima planiranja, poslovanja i knjigovodstva.

Kontrolerova koordinacija unutarpreduzeapreduzea

Odnos kontrolinga i Odnos kontrolinga i menadmenta

Odnos menadera i kontrolerakontrolera

Teoretski pristupi kontrolingu

Kontroling je efikasan onda kada menader ikontroler saraujukontroler sarauju.

Meneder je odgovoran za oblikovanje ciljevapreduzea.

Kontroler se brine za jasno definisanjepojedinanih dimenzija cilja.U literaturi opis meuzavisnosti menadera i U literaturi opis meuzavisnosti menadera ikontrolera predstavlja se prekljopljenimkrugovima (Venovim krugovima).

Organizacija kontrolingaOrganizacija kontrolinga

Organizacini aspektOrganizacini aspektkontrolinga

Kako bi se ispunile funkcije, koje se pripisujukontrolingu, potrebno je ili interno organizacionouvrivanje ili ispunjavanje deliminih funkcija.

Organizacioni aspektOrganizacioni aspektkontrolinga

Delimine funkcije u principu dolaze u obzir samo kod malihpreduzea. Principijelno, meutim, treba imati na umu, daf k ij k t li t b t ti i d liifunkciju kontrolinga treba posmatrati nezavisno od veliinepreduzea, jer i u sluaju deliminih funkcija ostaju tipinedelatnosti kontrolinga u internim oblastima. To se odnosi preg psvega na funkcije upravljanja, koje treba da izvre vlasnicipreduzea/poslovoe, a koje ne mogu da se izvre spolja.Na kraju krajeva funkcija upravljanja predstavljaNa kraju krajeva, funkcija upravljanja predstavljamenadment funkciju, koja i u sluaju postojanja tabovskogodeljenja ne podlee pojedinim lanovima istog, ve spada u

dl t d tnadlenost menadmenta.

Organizacioni obliciOrganizacioni oblici kontrolinga

Jedna od osnovnih razmiljanja kod implementacije sistemakontrolinga je pitanje efikasnosti decentralizovanog,

d t li blik i j k t liodnosno centralizovanog oblika organizovanja kontrolingaorganizacije.

Organizacione alternativeOrganizacione alternative

Tok informacija

Upravatabna tabna

organizacijaorganizacija

Kontroling

Nabavka Proizvodnja ProdajaFinansije i

raunovodstvo

Pravni, opti i kadrovski

poslovi

Proizvodni program 1

Sluba prodaje 1 Finansije

Pravna sluba


Sluba prodaje 2

Raunovodstvo

Opta i kadravska sl


Sluba prodaje 3

Organizaciona ema za srednja i mala preduzeaOrganizaciona ema za srednja i mala preduzea

Sluba transporta

Linijska organizacijaLinijska organizacija

Uprava

Proizvodnja i nabavka

Prodaja i marketing

IT i opti poslovi

Finansije i Raunovods

tvoKontroling

tvo

Organizaciona ema kontrolinga za velika preduzea

Uprava

Operativni Kontroling

Strateki Kontroling

Kontroling proizvodnje i b k

Kontroling prodaje i

k ti

Kontroling trokova

Kontroling ljudskih Finansijski kontrolingi nabavke marketinga resursa g

Alternativna odgovornost kontrolinga u preduzeug p

Naglaena podreenost menaderu poslovne jedince

Naglaena podreenost korporativnom kontroleru

Korporativni Korporativni kontrolerkontroler

Korporativni Korporativni kontrolerkontroler

Menader poslovne jedinice

Menader poslovne jedinicejedinice

Menader Kontroler poslo ne

jedinice

Menader poslo ne

Kontroler poslo nedepartmana poslovne jedinice

poslovne jedinice

poslovne jedinice

Kontroler departmana

Kontroler departmana

Modeli kontrolinga

Kod centralizovanog modela, sve dimenzije kontrolinganalaze se u jednom odeljenju kontrolinga.

Kod decentralizovanog modela svako relevantnoodeljenje ima svoje kontroling kompetencije aodeljenje ima svoje kontroling kompetencije, akorporativni kontroling konsoliduje izvetaje zarukovodstvo.

P d ti i d t i dj jPrednosti i nedostaci poredjenja navedena dva modela su sledei:

Centralizovani model+ sve kompetencije u jednoj jedinici+ manja potreba za ljudskom radnom snagom+ direktan pristup top menadmentu+ nezavisnost+ neutralni/korporativni pristup+ centralne standardizovane alatke na raspolaganju+ centralne standardizovane alatke na raspolaganju- nedostaje veza sa operativnim odeljenjima- trokovi transmisije informacija (pitanje kvaliteta)trokovi transmisije informacija (pitanje kvaliteta)

P d ti i d t i jPrednosti i nedostaci poreenja navedena dva modela su sledei:

Decentralizovani model+ visoka prihvaenost od odeljenja: kontroling na mestu+ visoka prihvaenost od odeljenja: kontroling na mestu nastanka kontroler je jedan od nas+ blizu odreenim temama i procesimap+ bre donoenje odluka+ direktan pristup rukovodstvu- zavisnost, prejudiciranje- trokovi transmisije informacija (pitanje interfejsa)

Organizacini obliciOrganizacini oblici kontrolinga

Postoji i mogunost povezivanja ovih dveju ekstremnihpozicija (centralizacija versus decentralizacija) i to

i t k d tt dli i i K dprimenom takozvanog dottedline-principa. Kod ovevarijante oblikovanja se deo funkcija prihvata na licumesta, a sa druge strane ostaju vane funkcije u, g j jcentrali, kako bi se pokrilo sprovoenje ukupnogkoncepta kontrolinga.

Kontroling u velikimKontroling u velikimpreduzeima

Poslovi u kontrolingu (velikog preduzea) su: strunapomo pri izgradnji i sprovoenju planiranja, kontrole ii f i j d j i d fi i j ilj d informisanja; saradnja pri definisanju ciljeva preduzea;usklaivanje parcijalnih ciljeva i planova s globalnimciljem i planom; struna pomo pri izradi i ostvarenjuj p ; p p jbudeta; struna pomo pri operativnom planiranju;struna pomo pri izradi kalkulacija; podrkastrategijskom planiranjustrategijskom planiranju.


Temeljni cilj kontrolinga je usklaivanje aktivnostipreduzea sa vizijom, misijom, strategijom i ciljevima

d preduzea.Svrha kontrolinga je poveavanje vitalnosti preduzea injegove trine prihvatljivosti radi boljeg i bregnjegove trine prihvatljivosti radi boljeg i bregprilagoavanja preduzea unutranjim i spoljnimpromenama.


Kontroling je potpora u upravljanju i odluivanju, strunapodrka menadmentu u voenju preduzea.

Operativnim kontrolingom se kratkorono upravlja, astratekim kontrolingom se podrava menadment ustratekim kontrolingom se podrava menadment utrajnom usmeravanju prema cilju.

Kontroling u velikomKontroling u velikom preduzeu

U i i j i i lik d l bU organizacionoj emi na primeru velikog preduzea slubaKontrolinga ima sledee mesto: Kontroling prua podrku najviem rukovodstvu drutva.g p p j Nosilac funkcije kontrolinga i sagovornik najvieg

rukovodstva je Rukovodilac slube kontrolinga. Rukovodilac slube kontrolinga predvodi slubu

kontrolinga sastavljenu od kontrolera, razmetenim po stratekim centralizovanim lokacijama preduzea, istratekim centralizovanim lokacijama preduzea, ikontrolerima u predstavnitvima i firmama.

Rukovodilac slube kontrolinga podnosi izvetaj IzvrnomOdb d P d d ik I Odb k ji jOdboru odnosno Predsednik Izvrnog Odbora koji mu je direktno nadlean u organizacionoj emi.

Svrha kontrolinga

Kontroling prikuplja i interpretira podatke i na taj nainprua Izvrnom odboru pravovremene i pravilneinformacije iz preduzea i okoline neophodne zainformacije iz preduzea i okoline neophodne zaodluivanje.

Svrha kontrolingaSvrha kontrolinga

S h k t li j d d i l d it jSvrha kontrolinga je da odgovori na sledea pitanja:

Podruje (GDE?)Podruje (GDE?) Strategija i BSC na osnovu misije vizije i ciljeva preduzea.

Usmerenje (KUDA?) Stvaranje novo dodate vrednosti; Optimalna alokacija resursa (ABC/ABB); Minimizacija rizika procesa;

U kl i j d j t j j di ih l ih j di i Usklaivanje dejstvovanja pojedinanih poslovnih jedinica.


Svrha kontrolinga je da odgovori na sledea pitanja:

Oekivanja (TA?) Analiziranje i izvetavanje;

P l t j l i j di i t bi Poslovno savetovanje poslovnim jedinicama prema potrebi; Praenje sistema nagraivanja.


Svrha kontrolinga je da odgovori na sledea pitanja:

Nain (KAKO?)Nain (KAKO?) Stalno praenje poslovanja; Stalno praenje poslovnog okruenja; Stalno praenje poslovnog okruenja; Stalno praenje regulative i zakonodavstva; Praenje iskoriavanja neposlovnih sredstava;j j Poreenje sa konkurencijom; Direktni i stalni kontakt sa svim poslovnim jedinicama.

Sistem rada kontrolingaSistem rada kontrolinga

Kontroleri koji rade u strunim odeljenjima funkcionalno istruno su podreeni centralnom mestu kontrolinga.Kontroleri su specijalizovani prema pojedinim funkcijamaKontroleri su specijalizovani prema pojedinim funkcijamaili korisnicima. Time su zadovoljeni uslovi samostalnosti istunosti, ali je istovremeno obezbeena osmotrenost naterenu onde gde se pojavljuju problemi i gde se nazirureenja.

Sistem rada kontrolingaSistem rada kontrolinga

Sistem rada kontrolinga je sledei: Centralna funkcija sa dislociranim kontrolerima na

tterenu; Oragnizuje se kvartalni/meseni kolegijum kontrolera; Obavljaju se kvartalni poslovni sastanci sa vostvom Obavljaju se kvartalni poslovni sastanci sa vostvom

povezanih preduzea.

Primer organizacione ema kontrolinga u g gvelikom preduzeu

Primer kontrolinga u velikompreduzeu

U i i j i d iU organizacionoj emi preduzea na ovom primeru: Kontroling prua podrku Izvrnom Odboru pri voenju

preduzea,p , Nosilac slube kontrolinga i sagovornik Izvrnog Odbora je

Rukovodilac slube kontrolinga Rukovodilac slube kontrolinga predvodi Slubu

kontrolinga sastavljenu od kontrolera, razmetenim po stratekim lokacijama koncerna, i ekipu kontrolerastratekim lokacijama koncerna, i ekipu kontrolerasmetenim u seditu preduzea,

Rukovodilac slube kontrolinga podnosi izvetaj IzvrnomOdb d P d d ik I Odb k ji jOdboru odnosno Predsedniku Izvrnog Odbora koji mu je direktno nadlean u organizacionoj emi.

Primer organizacione ema unutranjePrimer organizacione ema unutranje organizacije kontrolinga u Erste banci

Organizacija 2011 Organizacija 2012Izvor: www.erstebank.rs

Odnos kOdnos kontrolingontrolinga sa a sa drugdrugim im poslovnposlovnimim funkcijfunkcijamaama

K t li i d lKontroling i druge poslovnefunkcije

Osvrt na odnos kontrolinga i srodnihf k i l ih d j d d d tfunkcionalnih podruja u preduzeu dodatnopridonosi razumevanju koncepcije kontrolinga.

Kontroling i druge poslovneKontroling i druge poslovnefunkcije

Knjigovodstvo i raunovodstvo su deloviinformacionog sistema preduzea. Glavno obelejeknjigovodstva su njegova nefleksibilnost i orijetisanostknjigovodstva su njegova nefleksibilnost i orijetisanostna prolost. Polazne informacije za kontroling supodaci o sadanjem stanju koji se dobijaju izknjigovodstva pri emu ih onda kontroling sadrajnooblikuje prema zahtevu i potrebama menadmenta.

Kontroling i druge poslovneKontroling i druge poslovnefunkcije

Finansije u preduzeu su u vezi sa pribavljanjemkapitala i njegovim korienjem, finansiranjem,odnosima sa investitorima odnosi sa bankamaodnosima sa investitorima, odnosi sa bankama,naplata potraivanja i kredita i druge aktivnosti.Osnovni cilj finansija je ouvanje likvidnosti. Ciljkontrolinga je usklaivanje aktivnosti finansija savizijom, ciljevima i strategijom preduzea.

Meuzavisnost kontrolinga igknjigovodstva

KONTROLING KNJIGOVODSTVO

Funkcija Upravljanje trokovima Finansijsko knjigovodstvo

Z d i Pl i j k t l ih h i P l j k it lZadaci Planiranje kontrolnih mehanizamaIzvetavanje i objanjenjeProcena i konsultacijePredlozi na osnovu analize podataka

Pronalaenje kapitalaKontakti sa investitorimaPraenje izvoda iz banakaPraenje investicijap j jPraenje propisa

P j kih iPraenje poreskih propisa

Meuzavisnost kontrolinga iginterne revizije

Kontroling i interna revizija se funkcionalno dopunjavaju ali jeg j p j j jipak potrebna njihova institucionalna nezavisnost. Njihovmeusobni odnos prikazan je u tabeli.

Pitanja za proveru znanja j jnakon preenog poglavlja

1 D fi iit k t li1. Definiite kontroling.2. emu slui kontroling? Zato i kako on poveava vitalnost

preduzea?p3. Kako se moe organizovati uspean kontroling?4. Gde je mesto kontrolinga u organizacionoj strukturi

preduzea?5. Koje su funkcije kontrolinga?6 Kako tee metodologija oenja kontrolinga?6. Kako tee metodologija uvoenja kontrolinga?7. Objasnite odnos kontrolinga i drugih funkcija u preduzeu.8 Nabrojte sve poslove kontrolera8. Nabrojte sve poslove kontrolera.

Documents

Definisanje i Razvoj Kontrolinga