Vezba 4 - Definisanje Podataka

1

4.

DEFINISANJE PODATAKA

MASM definie tzv. unutranje tipove podataka (intrinsic data types), od kojih svaki

opisuje skup vrednosti koje se mogu dodeliti promenljivama i izrazima datog tipa. Osnovna

osobina svakog tipa je njegova veliina u bitovima: 8, 16, 32, 48, 64 i 80. Druge osobine (kao

to su znak, pokaziva ili zapis u pokretnom zarezu) su opcioni i uglavnom slue programerima

kao podsetnici o tipu podataka koji je smeten u promenljivoj. Na primer, promenljiva koja je

deklarisana kao DWORD, uglavnom sadri neoznaene 32-bitne cele brojeve. Meutim, ona

moe da sadri i oznaeni 32-bitni ceo broj, 32-bitni realni broj jednostruke preciznosti ili 32-

bitni pokaziva. Asembler nije case-sensitive, tako da se direktiva DWORD moe pisati kao

dword, Dword, dWord, itd.

U tabeli 1, svi tipovi podataka, osim poslednja tri, se odnose na cele brojeve. Kod

poslednja tri tipa, IEEE notacija se odnosi na standardizovane formate realnih brojeva koje je

doneo IEEE Computer Society.

Tabela 1. Unutranji tipovi podataka

Tip podatka Opis

BYTE 8-bitni neoznaeni ceo broj; B je skraeno od bajt

SBYTE 8-bitni oznaeni ceo broj; S je skraeno od signed (sa znakom)

WORD 16-bitni neoznaeni ceo broj

SWORD 16-bitni oznaeni ceo broj

DWORD 32-bitni neoznaeni ceo broj; D je skraeno od double (dvostruki)

SDWORD 32-bitni oznaeni ceo broj; SD je skraeno od signed double (oznaeni dvostruki)

FWORD 48-bitni ceo broj (F je skraeno od far pointer)

QWORD 64-bitni ceo broj (Q je skraeno od quad)

TBYTE 80-bitni ceo broj (T je skraeno od Ten-byte)

REAL4 32-bitni IEEE kratki (short) realan broj

REAL8 64-bitni IEEE dugaak (long) realan broj

REAL10 80-bitni IEEE proireni (extended) realan broj

2

2.1 Iskazi za definisanje podataka

Iskazi za definisanje podataka alociraju memoriju za promenljivu, sa opcionim imenom.

Iskazi za definisanje podataka kreiraju promenljivu na osnovu unutranjih tipova podataka

(tabela 1). Definicija podataka ima sledeu sintaksu:

[ime] direktiva inicijalizator [, inicijalizator]

Sledi primer iskaza za definisanje podatka:

count DWORD 12345

Ime

Opciono ime koje se dodeljuje promenljivoj mora biti kreirano prema pravilima za

identifikatore.

Direktiva

Direktiva u iskazu za definisanje podataka moe da bude BYTE, WORD, DWORD, ili

bilo koja druga prikazana u tabeli 1. Dodatno, moe biti bilo koja od nasleenih direktiva za

definisanje podataka, prikazanih u tabeli 2, koje podrava Netwide Assembler (NASM) i Turbo

Assembler (TASM).

Tabela 2. Nasleene direktive za tipove podataka

Direktiva Opis

DB 8-bitni ceo broj

DW 16-bitni ceo broj

DD 32-bitni ceo ili realan broj

DQ 64-bitni ceo ili realan broj

DT 80-bitni ceo broj

Inicijalizator

Najmanje jedan inicijalizator je neophodan u definiciji podatka, ak iako je jednak nuli.

Ako postoje dodatni inicijalizatori, razdvajaju se zarezima. Za cele brojeve, inicijalizator je

celobrojna konstanta ili izraz koji odgovara veliini tipa podatka promenljive, kao to su BYTE

ili WORD. Ako elite da ostavite promenljivu neinicijalizovanu (dodelite joj nasuminu

vrednost), simbol ? se moe koristiti kao inicijalizator. Nezavisno od njihovih formata, svi

inicijalizatori se konvertuju u binarne podatke od strane asemblera. Inicijalizatori kao to su

00110010b, 32h i 50d, svi na kraju bivaju konvertovani u istu binarnu vrednost.

3

2.1.1 Definisanje BYTE i SBYTE podataka

BYTE (definisani bajt) i SBYTE (definisani oznaeni bajt) direktive alociraju memoriju

za jednu ili vie oznaenih ili neoznaenih vrednosti. Svaki inicijalizator mora da se smesti u

memoriju od 8 bita. Na primer:

value1 BYTE 'A' ; karakter

value2 BYTE 0 ; najmanji neoznaeni bajt

value3 BYTE 255 ; najvei neoznaeni bajt

value4 SBYTE 128 ; najmanji oznaeni bajt

value5 SBYTE +127 ; najvei oznaeni bajt

Inicijalizator znak pitanja (?) ostavlja promenljivu neinicijalizovanu, to znai da e joj

se dodeliti vrednost u vreme izvravanja:

value6 BYTE ?

Opciono ime je labela koja oznaava ofset promenljive od poetka okruujueg segmenta.

Na primer, ako je value1 locirana na ofsetu 0000 u segmentu podataka i zauzima jedan bajt

memorije, value2 je automatski locirana na ofsetu 0001:

value1 BYTE 10h

value2 BYTE 20h

Direktiva DB takoe moe da definie 8-bitnu promenljivu, oznaenu ili neoznaenu:

val1 DB 255 ; neoznaeni bajt

val2 DB -128 ; oznaeni bajt

Viestruki inicijalizatori

Ako se vie inicijalizatora koristi u istoj definiciji podataka, njihove labele ukazuju jedino

na ofset od prvog inicijalizatora. U sledeem primeru, pretpostavimo da je promenljiva list

locirana na ofsetu 0000. U tom sluaju, vrednost 10 je na ofsetu 0000, 20 je na ofsetu 0001, 30

je na ofsetu 0002, a 40 je na ofsetu 0003:

list BYTE 10,20,30,40

Na slici 1 je prikazana promenljiva list kao sekvenca bajtova, svaki sa sopstvenim

ofsetom.

Ofset Vrednost

0000: 10

0001: 20

0002: 30

0003: 40

Slika 1. Izgled memorije za sekvencu bajtova

4

Ne zahtevaju sve definicije podataka labele. Da bismo nastavili sa nizom podataka koji

poinju sa promenljivom list, na primer, moemo definisati dodatne bajtove na sledeim

linijama:

list BYTE 10,20,30,40

BYTE 50,60,70,80

BYTE 81,82,83,84

Unutar jedne definicije podatka, inicijalizatori mogu koristiti razliite osnove. Karakteri

i stringovi se mogu slobodno meati. U sledeem primeru, list1 i list2 imaju isti sadraj:

list1 BYTE 10, 32, 41h, 00100010b

list2 BYTE 0Ah, 20h, 'A', 22h

Definisanje stringova

Kako bi se definisao string karaktera, treba da uokviriti sa jednostrukim ili dvostrukim

navodnicima. Najei tip stringa se zavrava sa null bajtom (koji sadri 0). Stringovi ovog tipa

se nazivaju stringovi koji se zavravaju sa null (null-terminated strings) i koriste se u mnogim

programskim jezicima:

greeting1 BYTE "Good afternoon",0

greeting2 BYTE 'Good night',0

Svaki karakter zauzima jedan bajt memorije. Stringovi su izuzetak od pravila da vrednosti

bajtova moraju biti razdvojene zarezima. Bez ovog izuzetka, greeting1 bi morao da se definie

kao:

greeting1 BYTE 'G','o','o','d'....itd.

String se moe podeliti na vie linija bez potrebe da se navodi labela za svaku liniju:

greeting1 BYTE "Welcome to the Encryption Demo program "

BYTE "created by Kip Irvine.",0dh,0ah

BYTE "If you wish to modify this program, please "

BYTE "send me a copy.",0dh,0ah,0

Heksadecimalni kodovi 0Dh i 0Ah se nazivaju CR/LF (carriage-return line-feed) ili

karakteri zavretka linije. Kada se ispiu na standardnom izlazu, oni pomeraju kursor na poetak

linije koja se nalazi ispod trenutne linije.

Karakter za nastavljanje linije (\) spaja dve linije koda u jedan iskaz. Mora biti poslednji

karakter u liniji. Sledei iskazi su ekvivalentni:

greeting1 BYTE "Welcome to the Encryption Demo program "

i

greeting1 \

BYTE "Welcome to the Encryption Demo program "

5

Operator DUP

Operator DUP alocira memoriju za vie podataka, koristei konstantni izraz kao broja.

Posebno je od koristi kada se alocira prostor za stringove ili nizove i moe se koristiti sa

inicijalizanovim ili neinicijalizovanim podacima:

BYTE 20 DUP(0) ; 20 bajtova, svi jednaki nuli

BYTE 20 DUP(?) ; 20 bajtova, neinicijalizovani

BYTE 4 DUP("STACK") ; 20 bajtova: "STACKSTACKSTACKSTACK"

2.1.2 Definisanje WORD i SWORD podataka

WORD (definisana re) i SWORD (definisana oznaena re) direktive alociraju

memoriju za jedan ili vie 16-bitnih celih brojeva:

word1 WORD 65535 ; najvea neoznaena vrednost

word2 SWORD -32768 ; najmanja oznaena vrednost

word3 WORD ? ; neinicijalizovana, neoznaena vrednost

Nasleena DW direktiva se takoe moe koristiti:

val1 DW 65535 ; neoznaena

val2 DW -32768 ; oznaena

Niz rei

Kreira se niz rei navoenjem njegovih elemenata ili koristei operator DUP. Sledei niz

sadri niz vrednosti:

myList WORD 1,2,3,4,5

Na slici 3 je prikazan dijagram izgleda niza u memoriji, pod pretpostavkom da myList

poinje sa ofsetom 0000. Adrese se uveavaju za dva zato to svaka vrednost zauzima dva bajta.

Ofset Vrednost

0000: 1

0002: 2

0004: 3

0006: 4

0008: 5

Slika 3. Izgled memorije za niz 16-bitnih rei

Operator DUP daje pogodan nain za inicijalizaciju niza rei:

array WORD 5 DUP(?) ; 5 vrednosti, neinicijalizovane

2.1.3 Definisanje DWORD i SDWORD podataka

DWORD (definisana dvostruka re) i SDWORD direktive omoguavaju pamenje

jednog ili vie 32-bitnog celog broja:

6

val1 DWORD 12345678h ; neoznaeni

val2 SDWORD 2147483648 ; oznaeni

val3 DWORD 20 DUP(?) ; neoznaeni niz

Nasleena DD direktiva se takoe moe koristiti:

val1 DD 12345678h ; neoznaeni

val2 DD 2147483648 ; oznaeni

DWORD se moe koristiti za deklaraciju promenljive koja sadri 32-bitni ofset od druge

promenljive. U primeru ispod, pVal sadri ofset od val3:

pVal DWORD val3

Niz dvostrukih rei

Kreira se niz dvostrukih rei eksplicitnim navoenjem svakog od elemenata ili koristei

DUP operator. Sledei niz sadri specificirane neoznaene vrednosti:

myList DWORD 1,2,3,4,5

Na slici 4 je prikazan izgled niza u memoriji, pod pretpostavkom da myList poinje sa

ofsetom 0000. Ofset se uveava za 4.

Ofset Vrednost

0000: 1

0004: 2

0008: 3

000C: 4

0010: 5

Slika 4. Izgled memorije za niz 32-bitnih dvostrukih rei

2.1.4 Definisanje pakovanih binarno kodovanih decimalnih podataka (TBYTE)

Intel smeta pakovane binarno kodovane decimalne (BCD) cele brojeve u pakete od 10

bajtova. Svaki bajt (osim najvieg) sadri dve decimalne cifre. Kod niih 9 bajtova, svaki

polubajt sadri jednu decimalnu cifru. U najviem bajtu, bit najvee teine oznaava znak broja.

Ako je najvii bajt jednak 80h, broj je negativan, a ako je jednak 00h, broj je pozitivan. Raspon

celih brojeva je od -999.999.999.999.999.999 do +999.999.999.999.999.999.

Primer

U sledeoj tabeli su prikazani heksadecimalni bajtovi koji se memoriu za pozitivan i

negativan decimalni broj 1234, poevi od bajta najvee teine do bajta najmanje teine.

Decimalna vrednost Bajtovi koji se memoriu

+1234 00 00 00 00 00 00 00 00 12 34

-1234 80 00 00 00 00 00 00 00 12 34

7

MASM koristi TBYTE direktivu za deklarisanje pakovanih BCD promenljivih.

Konstantni inicijalizatori moraju biti heksadecimalni zato to asembler ne prevodi automatski

decimalne konstante u BCD format. Sledea dva primera pokazuju ispravan i pogrean nain

predstavljanja decimalnog broja -1234:

intVal TBYTE 800000000000001234h ; ispravno

intVal TBYTE -1234 ; pogreno

Razlog zbog kojeg je drugi primer pogrean je taj to MASM kodira ove konstante kao

binarne cele brojeve umesto pakovane BCD cele brojeve.

Ako elite da kodirate realne brojeve kao pakovane BCD brojeve, prvo ih morate uitati

u stek registar za brojeve u pokretnom zarezu sa instrukcijom FLD, a potom koristiti FBSTP

instrukciju za konvertovanje u pakovani BCD format. Ova instrukcija zaokruuje vrednost na

najblii ceo broj:

posVal REAL8 1.5

bcdVal TBYTE ?

.code

fld posVal ; uitaj u stek za brojeve u pokretnom zarezu

fbstp bcdVal ; zaokruuje na 2 kao pakovani BCD broj

2.1.5 Definisanje realnih brojeva

REAL4 definie 4-bajtnu realnu promenljivu jednostruke preciznosti. REAL8 definie 8-

bajtnu realnu promenljivu dvostruke preciznosti, a REAL10 definie 10-bajtnu realnu

promenljivu dvostruke proirene preciznosti. Svaka od njih zahteva jedan ili vie konstantnih

inicijalizatora:

rVal1 REAL4 -1.2

rVal2 REAL8 3.2E-260

rVal3 REAL10 4.6E+4096

ShortArray REAL4 20 DUP(0.0)

U tabeli 3 su prikazani svi standardni tipovi realnih podataka, zajedno sa najmanjim

brojem znaajnih cifara i priblinim opsegom.

Tabela 3. Standardni tipovi realnih brojeva

Tip podatka Znaajne cifre Priblini opseg

Kratki realan 6 Od 1,18 x 10-38 do 3,4 x 1038

Dugi realan 15 Od 2,23 x 10-308 do 1,79 x 10308

Realan proirene preciznosti

19 Od 3,37 x 10-4932 do 1,18 x 104932

8

Realni brojevi se mogu deklarisati i direktivama DD, DQ i DT:

rVal1 DD -1.2 ; kratak realan

rVal2 DQ 3.2E-260 ; dugi realan

rVal3 DT 4.6E+4096 ; realan proirene preciznosti

2.2 Little Endian redosled

Procesori x86 familije smetaju i uzimaju podatke iz memorije koristei little endian

redosled (od najnieg do najvieg). Bajt najmanje teine se smeta na prvoj memorijskoj adresi

koja je alocirana za podatak. Ostali bajtovi se smetaju u sledeim sukcesivnim memorijskim

lokacijama. Posmatrajmo dvostruku re 12345678h. Ako je smetena u memoriji na ofsetu

0000, 78h e biti smeteno u prvom bajtu, 56h u drugom, a ostali bajtovi e biti na ofsetima

0002 i 0003, kao to je prikazano na slici 5.

0000: 78

0001: 56

0002: 34

0003: 12

Slika 5. Little Endian predstava broja 12345678h

Pojedini drugi raunarski sistemi koriste big endian redosled (od najvieg do najnieg).

Na slici 6 je prikazan primer broja 12345678h smetenog u big endian redosledu na ofsetu 0.

0000: 12

0001: 34

0002: 56

0003: 78

Slika 5. Big Endian predstava broja 12345678h

2.3 Dodavanje promenljivih u AddSub program

Koristei AddSub program sa prethodnih vebi, dodat je segment podataka koji sadri

nekoliko promenljivih duine dvostruke rei.

TITLE Add and Subtract, Version 2 (AddSub2.asm)

; Ovaj program vri sabiranje i oduzimanje 32-bitnih neoznaenih

; celih brojeva i sumu pamti u promenljivoj.

INCLUDE Irvine32.inc

.data

val1 DWORD 10000h

val2 DWORD 40000h

val3 DWORD 20000h

finalVal DWORD ?

.code

main PROC

mov eax,val1 ; poinje sa 10000h

add eax,val2 ; dodaje se 40000h

9

sub eax,val3 ; oduzima se 20000h

mov finalVal,eax ; smeta se rezultat (30000h)

call DumpRegs ; prikazuje se sadraj registara

exit

main ENDP

END main

U ovom programu koristimo biblioteku Irvine32.inc, u kojoj se nalaze potrebne definicije

i podeavanja programa. Iz nje se kopiraju sledei delovi koda:

.386

.model flat,stdcall

.stack 4096

ExitProcess PROTO, dwExitCode:DWORD

DumpRegs PROTO

Takoe, u odnosu na raniji program, ovde se umesto poziva procedure ExitProcess sa:

INVOKE ExitProcess,0

koristi makro exit, definisan u Irvine32.inc biblioteci, koji poziva predefinisanu MS-Windows

funkciju koja zaustavlja rad programa.

Program radi tako to se najpre broj sadran u promenljivoj val1 premeta (kopira) u

registar EAX:

mov eax,val1 ; poinje sa 10000h

Potom se vrednost u val2 dodaje na vrednost u registru EAX:

add eax,val2 ; dodaje se 40000h

Potom se od vrednosti u registru EAX oduzima val3:

sub eax,val3 ; oduzima se 20000h

Na kraju se vrednost iz registra EAX kopira u finalVal:

mov finalVal,eax ; smeta se rezultat (30000h)

2.4 Deklaracija neinicijalizovanih podataka

Direktiva .DATA? deklarie neinicijalizovane podatke. Kada se definie veliki blok

neinicijalizovanih podataka, direktiva .DATA? smanjuje veliinu kompajliranog programa. Na

primer, sledei kod je efikasno deklarisan:

.data

smallArray DWORD 10 DUP(0) ; 40 bajtova

.data?

bigArray DWORD 5000 DUP(?) ; 20.000 bajtova, neinicijalizovani

Sa druge strane, sledeim kodom se kreira kompajlirani program koji je vei za 20.000

bajtova:

.data

smallArray DWORD 10 DUP(0) ; 40 bajtova

bigArray DWORD 5000 DUP(?) ; 20.000 bajtova

10

2.5 Meanje koda i podataka

Asembler omoguava menjanje izmeu koda i podataka u programu. Na primer, moete

deklarisati promenljivu koja se koristi samo unutar lokalizovanog prostora programa. Sledei

primer ubacuje temp promenljivu izmeu dva code iskaza:

.code

mov eax,ebx

.data

temp DWORD ?

.code

mov temp,eax

. . .

Iako se ini da deklaracija promenljive temp naruava tok izvravanja instrukcija, MASM

smeta temp u segment podataka, odvojeno od segmenta koji sadri kompajlirani kod. U isto

vreme, meanje .code i .data direktiva moe dovesti do teke itljivosti programa.

2.6 Simbolike konstante

Simbolika konstanta (ili simbolika definicija) se kreira povezivanjem identifikatora

(simbola) sa celobrojnim izrazom ili nekim tekstom. Simboli ne alociraju memorijski prostor.

Asembler ih koristi samo kada uitava program i ne mogu se menjati u trenutku izvravanja. U

sledeoj tabeli su sumirane njihove razlike.

Simbol Promenljiva

Zauzima memoriju? Ne Da

Vrednost se menja u

trenutku izvravanja?

Ne Da

2.6.1 Direktiva znak jednakosti

Direktiva znak jednakosti povezuje ime simbola sa celobrojnim izrazom. Sintaksa je:

ime = izraz

Obino, izraz je 32-bitna celobrojna vrednost. Kada se program asemblira, sve instance

ime-na se menjaju sa izrazom tokom pretprocesiranja. Pretpostavimo da se sledei izraz nalazi

blizu poetka izvornog koda:

COUNT = 500

Nadalje, pretpostavimo da se sledei iskaz nalazi deset linija nakon gornjeg:

mov eax, COUNT

Kada se fajl asemblira, MASM pregleda izvorni fajl i kreira odgovarajue linije koda:

mov eax, 500

11

Zato koristiti simbole?

Mogli smo da preskoimo navoenje COUNT simbola i da direktno napiemo MOV

instrukciju sa literalom 500, ali praksa je pokazala da se programi lake itaju i odravaju ako

se koriste simboli. Pretpostavimo da se COUNT koristi mnogo puta u programu. Moemo lako

redefinisati njegovu vrednost:

COUNT = 600

Pod pretpostavkom da se izvorni fajl opet asemblira, sve instance COUNT-a e se

automatski zameniti sa vrednou 600.

2.6.2 Broja trenutne lokacije

Jedan od najvanijih simbola je broja trenutne lokacije ($). Na primer, sledei iskaz

deklarie promenljivu po imenu selfPtr i inicijalizuje je sa sopstvenim brojaem lokacije:

selfPtr DWORD $

Definicije kodova sa tastature

Programi esto definiu simbole koji identifikuju koriene numerike kodove tastature.

Na primer, 27 je ASCII kod za Esc taster:

Esc_key = 27

Kasnije u programu, bolje je koristiti simbol umesto neposredne vrednost, radi lake

itljivosti. Tako, treba koristiti

mov al,Esc_key ; dobar stil

umesto

mov al,27 ; lo stil

Upotreba DUP operatora

Brojai koje koristi DUP operator treba da budu simbolike konstante, kako bi se olakalo

odravanje programa. U sledeem primeru, ako je COUNT definisan, moe se koristiti u

sledeoj definiciji podatka:

array DWORD COUNT DUP(0)

Redefinisanje

Simbol definisan sa = se moe redefinisati unutar istog programa. Sledei primeri

pokazuju kako asembler evaluira COUNT kako mu se menja vrednost:

COUNT = 5

mov al,COUNT ; AL = 5

COUNT = 10


12

COUNT = 100


Raunanje veliine nizova i stringova

Sledei primer koristi konstantu ListSize kako bi se deklarisala veliina promenljive list:

list BYTE 10,20,30,40

ListSize = 4

Eksplicitno navoenje veliine niza moe dovesti do greaka u programiranju, posebno

ako kasnije ubacujete ili uklanjate elemente iz niza. Bolji nain za deklarisanje veliine niza je

da se dozvoli asembleru da sam izrauna njegovu veliinu. Operator $ vraa ofset koji je

povezan sa trenutnim programskim iskazom. U sledeem primeru, ListSize se rauna

oduzimanjem ofseta promenljive list od trenutnog brojaa lokacije ($):

list BYTE 10,20,30,40

ListSize = ($ - list)

ListSize mora slediti odmah posle list. Na primer, u sledeem primeru se dobija suvie

velika vrednost (24) za ListSize, jer je memorijski prostor koji zauzima var2 uticao na

udaljenost izmeu brojaa trenutne lokacije i ofseta promenljive list:

list BYTE 10,20,30,40

var2 BYTE 20 DUP(?)

ListSize = ($ - list)

Umesto runog raunanja duine stringa, prepustite taj posao asembleru:

myString BYTE "This is a long string, containing"

BYTE "any number of characters"

myString_len = ($ myString)

Nizovi rei i dvostrukih rei

Kada se rauna broj elemenata u nizu koji se sastoji iz vrednosti koje nisu veliine bajta,

uvek treba podeliti ukupnu veliinu niza (u bajtovima) sa veliinom pojedinanog elementa

niza. Na primer, u sledeem kodu, adresni opseg se deli sa 2 zato to svaka re u nizu zauzima

dva bajta (16 bitova):

list WORD 1000h,2000h,3000h,4000h

ListSize = ($ list) / 2

Na slian nain, svaki element niza dvostrukih rei je duine 4 bajta, tako da ukupna

duina mora biti podeljena sa 4 kako bi se dobio broj elemenata u nizu:

list DWORD 10000000h,20000000h,30000000h,40000000h

ListSize = ($ list) / 4

13

2.6.3 Direktiva EQU

Direktiva EQU povezuje simbolino ime sa celobrojnim izrazom ili nekim tekstom.

Postoje tri formata:

ime EQU izraz

ime EQU simbol

ime EQU

U prvom formatu, izraz mora biti validan celobrojni izraz. U drugom formatu, simbol je

ime postojeeg simbola, koji je ve definisan sa = ili EQU. U treem formatu, tekst se navodi

izmeu zagrada . Kada asembler naie na ime u programu, zamenjuje ga sa celobrojnom

vrednou ili tekstom.

EQU moe biti korisno kada se definie vrednost koja se ne evaluira kao ceo broj. Na

primer, realna konstanta se moe definisati korienjem EQU:

PI EQU

Primer 1. Sledei primer povezuje simbol sa stringom. Potom se kreira promenljiva koristei

simbol:

pressKey EQU

.

.

.data

prompt BYTE pressKey

Primer 2. Pretpostavimo da elimo da definiemo simbol koji broji broj elija u matrici celih

brojeva dimenzije 10 x 10. Definisaemo simbole na dva razliita naina, najpre kao celobrojni

izraz, a potom kao tekst. Ova dva simbola se kasnije koriste prilikom definicije podataka:

matrix1 EQU 10 * 10

matrix2 EQU

.data

M1 WORD matrix1

M2 WORD matrix2

Asembler kreira razliite definicije podataka za M1 i M2. Celobrojni izraz u matrix1 se

evaluira i dodeljuje M1. Sa druge strane, tekst u matrix2 se direktno kopira u definiciju podatka

za M2:

M1 WORD 100

M2 WORD 10 * 10

Nema redefinisanja

Za razliku od direktive =, simbol definisan sa EQU se ne moe redefinisati u istom

izvornom fajlu. Ova zabrana spreava da se postojeem simbolu nenamerno dodeli nova

vrednost.

14

2.6.4 Direktiva TEXTEQU

Direktiva TEXTEQU je slina sa EQU, a kreira tekstualni makro. Postoje tri razliita

formata: prvi dodeljuje tekst, drugi dodeljuje sadraj postojeeg tekstualnog makroa, a trei

dodeljuje konstantni celobrojni izraz:

ime TEXTEQU

ime TEXTEQU tekstmakro

ime TEXTEQU %konstIzraz

Na primer, promenljiva prompt1 koristi continueMsg tekstualni makro:

continueMsg TEXTEQU

.data

prompt1 BYTE continueMsg

Tekstualni makroi se mogu praviti jedan nad drugim. U sledeem primeru, count je

setovan na vrednost celobrojnog izraza koji ukljuuje rowSize. Potom se simbol move definie

kao mov. Na kraju, setupAL se kreira od move i count:

rowSize = 5

count TEXTEQU %(rowSize * 2)

move TEXTEQU

setupAL TEXTEQU

Prema tome, iskaz

setupAL

e se asemblirati kao

mov al,10

Simbol definisan sa TEXTEQU se moe redefinisati.

Zadatak 1. Napisati program koji oduzima tri 16-bitna cela broja koristei samo registre.

Pozvati DumpRegs proceduru za prikaz vrednosti registara.

TITLE Zadatak 1


.code

main PROC

mov ax,4000h

mov bx,1000h

mov cx,1500h

sub ax,bx

sub ax,cx

call DumpRegs

exit

main ENDP

END main

15

Zadatak 2. Napisati program koji sadri definicije svakog tipa podatka koji je naveden.

Inicijalizovati svaku promenljivu sa odgovarajuom vrednou.

TITLE Zadatak 2


.data

var1 BYTE 10h

var2 SBYTE -14

var3 WORD 2000h

var4 SWORD +2345

var5 DWORD 12345678h

var6 SDWORD -2342423

var7 FWORD 0

var8 QWORD 1234567812345678h

var9 TBYTE 1000000000123456789Ah

var10 REAL4 -1.25

var11 REAL8 3.2E+100

var12 REAL10 -6.223424E-2343

.code

main PROC

exit

main ENDP

END main

Zadatak 3. Napisati program koji definie simbolike konstante za sve dane u nedelji. Kreirati

niz promenljivih koji koristi simbole kao inicijalizatore.

TITLE Zadatak 3


Ponedeljak = 0

Utorak = 1

Sreda = 2

Cetvrtak = 3

Petak = 4

Subota = 5

Nedelja = 6

.data

myDays BYTE Ponedeljak, Utorak, Sreda, Cetvrtak,

Petak, Subota, Nedelja

.code

main PROC

exit

main ENDP

END main

16

Zadatak 4. Napisati program koji definie simbolika imena za nekoliko stringova. Iskoristiti

svaki od simbola u definiciji promenljive.

TITLE Zadatak 4


sym1 TEXTEQU

sym2 TEXTEQU

sym3 TEXTEQU

sym4 TEXTEQU

.data

msg1 BYTE sym1

msg2 BYTE sym2

msg3 BYTE sym3

msg4 BYTE sym4

.code

main PROC

exit

main ENDP

END main

Documents

Vezba 4 - Definisanje Podataka