Razvoj modula informacionih sistema u proizvodnji za definisanje informacija o kvalitetu proizvodnje

  • View
    9

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad: Razvoj modula informacionih sistema u proizvodnji za definisanje informacija o kvalitetu proizvodnje

Text of Razvoj modula informacionih sistema u proizvodnji za definisanje informacija o kvalitetu proizvodnje

Seminarski rad:Razvoj modula informacionih sistema u proizvodnji za definisanje informacija o kvalitetu proizvodnje

Uvod 4 1. KVALITET 7 1.1 Definicija kvaliteta 8 1.2 Razvoj teorije i prakse u oblasti kvaliteta 10 1.3 Razvoj integralnog IS u funkciji sistema kvaliteta 12 1.4 CIM KONCEPT 14 1.5 Upravljanje kvalitetom 15 1.6 Izvetajni sistem 16 2. MODUL ZA DEFINISANJE INFORMACIJA O KVALITETU PROIZVODNJE 17 ZAKLJUAK 18 LITERATURA 19

REZIMEU radu su prezentovani osnovni pojmovi vezani za informacionih sistem koje je mogue razviti i primeniti u nekoj organizaciji, polazei od klasinih informacionih sistema pa do kompjuterski integrisane proizvodnje, uz obrazloenje polaznih postavki za uvoenje informacionih sistema i ciljeva koji se time postiu. Nakon tog je obraen razvoj informacionog sistema kvaliteta kao elementa Integralnog informacionog sistema, gde je uraen pregled zadataka i uslova koje treba da zadovolji jedan ovakav informacioni podsistem osiguranja kvaliteta . Poseban osvrt je uinjen na CIM koncept kao najvii stepen automatizacije i integracije svih aktivnosti u sklopu kojega egzistira i modul CAQ i pokriva sve aktivnosti unutar nekog industrijskog sistema.Potom su date naznake uloge upravljanja kvalitetom i Izvetajnog sistema koji omoguava pregled zapisa sistema kvaliteta, njihovih verzija i statusaNa kraju je prikazan modul za definisanje informacija o kvalitetu proizvdonje.

UVOD

DEFINICIJA I ELEMENTI INFORMACIONOG SISTEMAInformacioni sistem predstavlja skup ljudi i opreme koji po odredenoj organizaciji i tacno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na koricenje.Elementi informacionog sistema su:- hardver,- softver,- kadrovi,- organizacija.Hardver je materijalna osnova informacionog sistema, u koju ubrajamo: elektronski racunar, ulazno - izlazne uredaje, uredaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.Softver obuhvata materijalne elemente informacionog sistema: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka i obezbedenje informacija.Kadrovi to su timovi strucnjaka organizatora elektricne obrade podataka, sistem analiticara, programera, operatora i korisnika informacionog sistema.Organizacija obuhvata razlicite organizacijske postupke, metode i nacine povezivanja ostalih podsistema u skladnu, funkcionalnu i ekonomicnu uslugu.

KARAKTERISTIKE INFORMACIONOG SISTEMA Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi pravovremene i odgovarajuce odluke. Modularnost predstavlja mogucnost izrade informacionog sistema u obliku veceg broja zasebnih zaokruenih celina izmedu kojih postoji takva mogucnost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven sistem. Kompatibilnost (hardverska) u podrucju obrade podataka kompatibilnim se smatraju uredaji koji se mogu uzajamno prepricavati i funkcionisati. Kompatibilnost (softverska) odnosno mogucnost izvodenja odredenih aplikativnih reenja na razlicitim tipovima racunara ili operativnih sistema. Jednostavnost odnosno mogucnost da korisnici brzo ovladaju njegovim mogucnostima i da ga kao takvog prihvate.

STRUKTURA KOMUNIKACIONIH VEZA U INFORMACIONIM SISTEMIMASve veze elemenata unutar informacionog sistema se mogu prikazati graficki tako to se organizacione jedinice ili elementi informacionog sistema obelee tackama, a komunikacioni putevi izmedu njih linijama, pri cemu treba obratiti panju na smer kretanja informacija (u oba smera ili samo u jednom).Struktura moe biti:- puna u kojima sve organizacione jedinice imaju neposredna veze i mogu da neposredno izmenjuju informacije.- zvezdasta - direktna razmena informacija se vri izmedu jedne organizacione jedinice i svih ostalih, a ostale jedinice medusobno stupaju u vezu posredno preko jedne.- lancana - sistem kompetencija je izraen u vie nivoa. I ona moe biti: hijerarhijska i kruna.

CILJEVI I ZADACI Informacioni sistem zahvaljujuci organizaciji unutranje sredine obavlja funkcije prikupljanja, prenosa, memorisanja i obrade informacija, prema ciljevima, zadacima i iz njih izvedenim eksternim osobinama, koji se postavljaju u njegovoj spoljanjoj sredini. Ciljevi razvoja informacionog sistema formuliu se kao doprinos ciljevima organizacije: povecanje produktivnosti rada, skracenje perioda isporuke robe od trenutka dobijanja narudzbine, povecanje iskoricenja kapaciteta, poboljanje operativnog plana, smanjenje obrtnih sredstava sniavanjem zaliha, ...Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi, u svojoj spoljanjoj sredini su: u proizvodnoj funkciji da omoguci dobijanje informacija o potrebnom materijalu, radu i vremenu za realizaciju zadatog proizvodnog programa, u planskoj funkciji informacije o realizaciji planova i odstupanjima, u racunovodstvenoj funkciji, obracunu proizvodnje, informaciji o stanju zaliha, ...Zadaci informacionog sistema su odredeni:- organizacionom funkcijom (proizvodnja, finansijska, racunovodstvena, planska, ...)- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obracun proizvodnje, izdavanje periodicnog obracuna)- aktivnocu u radnom procesu.Zadaci koje informacioni sistem treba da obavi u unutranjoj sredini su: generisanje, izbor strukture sistema za obradu podataka, generisanje alternativa i izbora racunarskog sistema, generisanje i izbor fizicke organizacije podataka, programa i procedura funkcionisanja informacionog sistema.

1. KVALITETKvalitet je planetarni i drutveni fenomen dananjice. Novi koncept kvaliteta predstavlja novu filozofiju poslovanja i ivljenja koja omogucuje dugorocan opstanak i razvoj. Kvalitet predstavlja vrlo kompleksan koncept u teoriji i praksi menadmenta.Revolucija kvaliteta se najcece vezuje za Japan posle Drugog svetskog rata. Japanska privreda je bila razruena i unitena zbog cega joj je bila neophodna medunarodna pomoc. U Japan je, u okviru medunarodne pomoci , stigao jedan broj americkih strucnjaka i naucnika koji im je pomogao da izgrade nove fabrike i prenesu americka znanja iz oblasti menadmenta. Kljucnu ulogu je , pored americkih strucnjaka , odigralo i Japansko udruenje naucnika i ininjera JUSE, sa prvim direktorom Kaoru Ishikawom koji se smatra japanskim guruom kvaliteta. Japan je odigrao kljucnu ulogu u ostvarivanju koncepta kvaliteta i osvojio najprobirljivija svetska trita.U svim razvijenim zemljama sveta, politicari na najviim nivoima i zvanicne dravne industrije, shvataju znacaj promena koje se deavaju i stvaraju uslove da njihove kompanije postanu bolje u odnosu na konkuranciju, kako bi opstale na tritu, a time stvorile povoljne uslove za unapredenje zemlje. Kljuc ovih promena je u sutinskim promenama shvatanja pojma kvaliteta i tenji ka TQM-Total Quality Managament.I Srbija cini napore da se prikljuci tenjama razvijenih zemalja u stvaranju ambijenta koji ce obezbediti proizvodnim i uslunim delatnostima razvoj i impementaciju sistema kvaliteta, sposobnog da izdri trinu konkurenciju razvijenih zemalja. Vlada Republike Srbije je na sednici 9. Decembra 1992. godine usvojila Program unapredenja kvaliteta u Srbiji i donela Deklaraciju o politici kvaliteta. U deklaraciji se navodi da kvalitet, koji podrazumeva svetsku klasu kvaliteta proizvoda i usluga, predstavlja najznacajniji razvojni prioritet u Republici Srbiji. Unapredenje kvaliteta postaje prioritetni zadatak ne samo menadmenta, vec i dravnih oragana, obrazovnih i naucnih institucija, privrednih, profesionalnih i strukovnih asocijacija, sredstva informisanja , pa i politickih partija. Sveobuhvatno uvodenje i unapredenje kvaliteta treba da doprinese ostvarivanju ukupnog poboljanja kvaliteta ivota ljudi, to podrazumeva poboljanje ivotnogt standarda, zatitu ivotne sredine kao i zatitu zdravlja i bezbednosti.TQM je svojevrsna filozofija menadmenta, nacin miljenja i delovanja, koji su usredsredeni na: kvalitet, ucece svih zaposlenih na unapredenju kvaliteta kroz zadovoljenje kupaca, a u korist svih zaposlenih i drutva u celini.

1.1 Definicija kvalitetaKvalitet je udovoljavanje zahtevima (Crosby); kvalitet je elja kupaca (Feigenbaum); kvalitet znaci proizvoditi bez greaka (Ishikawa); klijenti su istinske sudije o naem kvalitetu (Billinger)...Iz navedenog moe da se izvuce zakljucak da je kvalitet usaglaenost sa zahtevima i ocekivanjima internih i eksternih kupaca u svim podrucjima preduzeca, kako za proizvode tako i za usluge.Kvalitet je postao najznacajniji strateki faktor uspeha organizacije. Reputacije, dobre ili loe, brzo mogu postati nacionalne.Pojam kvalitet moe da se koristi sa pridevima kao to su : izvrstan, dobar ili nedovoljan, dok re svojstven znaci postojanje u neemu, naroiti kao trojna karakteristika. Definicija sama po sebi govori o znaaju kvaliteta kao kljua opstanka, poslovnog uspeha i prosperiteta organizacije.U tom smislu, aktivnosti su usmerene na: Preventivu za kvalitet u itavom ivotnom ciklusu proizvoda ili usluge, sa ciljem pribliavanja radu bez greaka Sticanje poverenja korisnika da sistem obezbeduje proizvode ili usluge potrebnog i dovoljnog nivoa kvaliteta.

Reputacija organizacije zavisi od kompetitivnih elemenata: Kvaliteta Pouzdanosti Roka isporuke Cene Uslova isporukeProizvoaa i davaoca usluga, u osnovi, zanima odreenija ocena kvaliteta proizvoda ili usluge kako bi se na osnovu nje, ako je potrebno , izvelo odreeno poboljanje. Svaka osobina proizvoda ili usluge od koje se trai da zadovolji potrebe korisnika ili dostigne eljeni nivo upotrebljivosti, predstavlja karakteristiku kvaliteta. Kada je re o proizvodima onda se radi najcece o tehnickim karkteristikama, dok su karakteristike kvaliteta usluga drugaijeg karaktera.

Slika 1. Mesto kvaliteta u IS

1.2 Razvoj teorije i prakse u oblasti kvaliteta

Funkcija kvaliteta evoluirala je i razvijala se u skladu sa razvojem proizvodnje. U dosadanjem razvoju teorije i prakse funkcij