CENTAR ZA MONITORING I EVALUACIJU

Marina ivi Lepojka arevi Mitanovski Marko Savi

PRIRUNIK ZA ZAPOLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM- Pozitivnim primerom do odgovorne prakse Beograd 2009.

Srbija

Projekat finansijski podran od strane UNDP Srbija

Izdava Centar za monitoring i evaluaciju Petra kundria 26/3, Beograd http//www.cme.rs office@cme.rs Za izdavaa Marko Savi Biblioteka Prirunici Urednik monografije Marina ivi Priprema i prelom teksta Ivan Mati Grafiko reenje korice Predrag Mijatovi tampa BIROGRAFIKA, Beograd Tira: 1000

2

SADRAJ O PROJEKTU................................................................................ 5 ZAHVALNOST................................................................................ 8 UVOD ........................................................................................... 10 RELEVANTNI STATISTIKI POKAZATELJI ............................... 16 PRAVNI OKVIR ............................................................................ 17 KORACI KA ZAPOLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM... 21 Korak 1 - Opis radnog mesta.................................................... 24 Politika zapoljavanja............................................................ 25 Korak 2 - Regrutacija zaposlenih.............................................. 28 Pristupani oglasi za zapoljavanje ...................................... 33 Korak 3 - Selekcija kriterijumi ulaska u ui krug kandidata .......................................................................... 38 Intervju .................................................................................. 41 Organizovanje intervjua ........................................................ 41 Komunikacija sa kandidatom koji ima invaliditet ................... 43 Kreiranje spiska pitanja za intervju........................................ 44 Korak 4 - Prilagoavanje zaposlenog u radnu sredinu ............. 47 Barijere u okruenju ............................................................. 49 Revizija fizike dostupnosti radnog prostora......................... 53 Korak 5 - Integracija zaposlenog sa invaliditetom u organizaciju........................................................................... 57 Obezbeenje podrke od strane kolega ............................... 58 Korak 6 - Ocena performansi zaposlenih sa invaliditetom ......................................................................... 61 Korak 7 - Obuka zaposlenih i razvoj karijere ............................ 63 Mentorstvo ............................................................................ 63 Sistem druga ......................................................................... 64 Korak 8 - Prekid radnog odnosa ............................................... 66 Korak 9 - Unapreenje vetina osoba sa invaliditetom koje trae posao ............................................................................... 72 ZATO JE BITNO ZAPOLJAVATI OSOBE SA INVALIDITETOM? ........................................................................ 74 UMESTO ZAKLJUKA... ............................................................. 75

3

DEFINICIJE I OBJANJENJA POJMOVA VEZANIH ZA PITANJA INVALIDITETA KORIENIH U OVOM PRIRUNIKU ............................................................................... 78 PRILOG 1 - Najee postavljana pitanja vezana za zapoljavanje osoba sa invaliditetom...................... 83 PRILOG 2 - Dobra praksa u podrci razliitosti lista za proveru ..................................................................... 86 PRILOG 3 - Primeri pomonih sredstava koje omoguavaju i olakavaju rad osobama sa invaliditetom............... 87 PRILOG 4 - Ponaanje na intervjuu sa ljudima koji imaju razliite vrste invaliditeta .......................................... 89 PRILOG 5 Primeri prilagoavanja radnih uslova za osobe sa razliitim vrstama invaliditeta............................... 91 PRILOG 6 Pregled dostupnih softvera za osobe sa invaliditetom ........................................................ 93 PRILOG 7 - Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u Francuskoj primer privatne klinike......................... 97 PRILOG 8 - Sledei korak ............................................................ 99 PRILOG 9 - Primer dobre prakse Grada Koprivnice kao Najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom ..................................................... 102 BIBLIOGRAFIJA Izabrana lista analiziranih dokumenta i strategije ................... 107 Korieni linkovi ...................................................................... 109

4

O projektu I. Podizanje nivoa zapoljivosti1 graana drave, podizanje opteg blagostanja kroz primenu adekvatnih mera za borbu protiv siromatva i nerazvijenosti svakako predstavlja prioritetan zadatak svih inilaca jednog drutva, pa tako i srpskog. I na tom putu, sve dravne ustanove, ali i organizacije civilnog drutva, kao i poslovne , imaju moralnu, ali i zakonsku dunost i obavezu da uloe sve napore, pojedinano ili (jo bolje) u sinergiji, kako bi poveale lini, ali i prosperitet okruenja u kom deluju, ive i posluju. Pored stvaranja stimulativnog okruenja, povoljnih internih i eksternih uslova i stimulativnih mera za sve graane, posebna panja mora se posvetiti i manjinskim grupama koje, zbog socioekonomskih osobenosti koje ih izdvajaju iz celokupne populacije, ponekad ne mogu, da ostvare svoja ljudska prava (sa posebnim akcentom na pravo na jednakost, slobodu i rad), bez stvaranja specifinih preduslova. Zbog toga se u savremenim drutvima esto posebnim zakonodavnim aktima stvara podsticajni ambijent kako bi se uvaile specifinosti navedenih grupa, ali i kako bi ih one ouvale i/ili unapredile.Zapoljivost (eng. employability) - Pojam podrazumeva mogunost pojedinca da se zaposli. U pitanju je re koja, u sutini, zvanino ne postoji ni u engleskom jeziku, pa je ovde prevedena takoe nepostojeom rei u srpskom jeziku, tj. onoliko koliko prevod ne zvui dobro na srpskom jeziku, toliko ne zvui dobro ni u originalu. Meutim, ovde employability nije prevedeno kao mogunost zapoljavanja jer bi taj prevod podrazumevao da se ta mogunost daje pojedincu od nekoga sa strane, a ne da je u pitanju osobina koju poseduje sam pojedinac. Dalje, employability nije prevedeno ni kao sposobnost zapoljavanja. Iako re sposobnost navodi na zakljuak da je u pitanju osobina pojedinca, a ne neto to postoji u spoljnjem svetu, sposobnost moe biti shvaena previe usko za potrebe objanjenja pojma employability, jer on podrazumeva skup znanja, sposobnosti, vetina i sklonosti koje pojedinac poseduje, a koje mu mogu pomoi da se lake i bolje zaposli. (Martina Vukasovi, Razvoj kurikuluma u visokom obrazovanju, AAOM, Beograd, 2006)1

5

Imajui u vidu sve prethodno reeno, Republika Srbija je u mnogim stratekim dokumentima (od Strategije za smanjenje siromatva, preko Strategije unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom i Ustava Republike Srbije, sve do Strategije odrivog razvoja) stavila poseban akcenat na osobe sa invaliditetom, kao najvee manjinske grupe sa irokim spektrom izazova sa kojima sa svakodnevno i dugorono suoava. Uvaavajui pojavu objektivno poveane diskriminacije ove populacije nastale usled dugotrajnog delovanja segregacionih okolnosti, otilo se i korak dalje, pa je donet (pre opteg) i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ovaj zakon definie posebne regulatorne alate koje osobe sa invaliditetom mogu primeniti u sluaju ugroavanja linih sloboda i prava. Pored toga, nadlene dravne instucije izrazile su i elju i uloile napore da reguliu jo jedan od goruih izazova svih manjinskih grupa, a posebno osoba sa invaliditom poveavanje zapoljavanja. U trenutku kada se predlog Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom naao u skuptinskoj proceduri, pred preduzea u Srbiji postavljen je novi zadatak da aktiviraju svoje kapacitete i adekvatno se pripreme za primenu zakonom postavljenih zadataka. Kako nikada ranije preduzea i druge organizacije nisu imali obavezu da se bave ovom ili slinom problematikom, znaajan broj se suoio sa nedostatkom specifinih znanja i vetina za ispunjavanje ovako delikatnog zadatka. Zbog toga je tim saradnika Centra za monitoring i evaluaciju (CME), u okviru sopstvenih programa Poboljanje poloaja osoba sa invaliditetom u Srbiji i CSR Monitor pozitivnim promerom do odgovorne prakse, a uz svesrdnu pomo i podrku UNDP kancelarije u Srbiji, razvio i implementirao projekat Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji pozitivnim primerom do odgovorne prakse. Koristei sopstvene istraivake kapacitete, ali i dugogodinje 6

partnerstvo sa velikim brojem organizacija osoba sa invaliditetom, kao i kompanija u Srbiji i Regionu, tim CME-a je sproveo kvalitativnu desktop analizu preko 5000 relevantnih dostupnih dokumenata, sa akcentom na primere dobre prakse u zapoljavanju osoba sa invaliditetom i to: 1. u Srbiji, 2. u regionu Zapadnog Balkana i 3. u razvijenim, ali i zemljama u razvoju u svetu. Sem toga, obavljeno je preko 40 razgovora i dubinskih intervjua, kao i jedan okrugli sto sa reprezentativnim organizacijama i/ili osobama sa invaliditetom, predstavnicima privrednih subjekata i nadlenih dravnih institucija u Srbiji i regionu. Najbitniji rezultati i nalazi ovog kompleksnog multidisciplinarnog istraivako-akcionog projekta sintetisani su u Priruniku za zapoljavanje osoba sa invaliditom, ija je osnovna svrha da poslui kao alat kompanijama za efektivno i efikasno zapoljavanje osoba sa invaliditetom, ali i organizacijama osoba sa invaliditetom za dalji razvoj saradnje sa privrednim sektorom. Publikacija pred vama nije mehaniki zbir autorskih tekstova, ve rezultat zajednikog, sinergijskog rada multidisciplinarnog tima na usaglaavanju konane verzije teksta. Zato tekstovi nisu autorski potpisivani, iako sami autori nisu imali ogranienja u oblikovanju priloga, kao ni u iznoenju rezultata svog istraivakog rada. Treba takoe istai da svi stavovi i zakljuci izneti u ovoj publikaciji ne izraavaju nuno i stavove kancelarije UNDP-a u Srbiji. Odgovornost za iznete, stavove, miljenja, nalaze i zakljuke snose iskljuivo (ko)autori.

7

Zahvalnost Na poetku, dugujemo neprocenljivu zahvalnost uem projektnom timu koji su inili: Marina ivi, autor i koodinator projekta, koautor publikacije; Marko Savi, konsultant i koautor publikacije; ore Naki, mlai istraiva saradnik; Maja Milievi, mlai istraiva saradnik, kao i Lepojki arevi Mitanovski, predsednici organizacije za zatitu prava i podrku enama sa invaliditetom Srbije i koautorki publikacije, ali i izuzetnom savetniku na naizmernoj i savesnoj podrci. Neosporne zasluge za uspenu realizaciju projekta dugujemo i izvrnoj direktorki Centra za razvoj inkluzivnog drutva Vesni Bogdanovi na iskrenom zalaganju, podrci i pomoi, kao i Gordani Gruborov, samostalnoj savetnici Privredne komore Beograda, Biljani Dimitrijevi, rukovodiocu Centra za struno obrazovanje Privredne komore Srbije, Jeleni Starevi, savetnici Unije poslodavaca Srbije, Bojani Vujoevi iz kompanije Delta Maxi, Biljani Todorovi i Jelena Kljaji iz Nacionalne slube za zapoljavanje, dok specijalnu zahvalnost dugujemo i Branislavu Jovanoviu, PR menaderu kompanije Infostud. Veoma znaajna bila je i saradnja koju smo uspostavili sa partnerima iz susednih drava, pre svega Lani Nainovi, strunoj saradnici kompanije MojPosao iz Zagreba na iskazanoj ogromnoj efikasnosti i neskrivenoj elji da doprinese kvalitetu projekta, zatim Andriji Marieviu, predsedniku Udruenja tjelesno invalidnih lica Crne Gore, kao i Hasmiru Deliu, predsedniku Udruenja distrofiara Unsko-Sanskog kantona. Od velikog znaaja bila je podrka kompanija i drugih organizacija koje su sa projektnim timom saraivale na realizaciji projekta, 8

opisujui detaljno i opirno svoja iskustva, kao to su: Tigar Pirot, Dravna lutrija Srbije, Delta Maxi, KPMG Srbija, Infostud, MojPosao (Hrvatska), Geneza d.o.o (Hrvatska), Kuehne Nagel d.o.o (Hrvatska), grad Koprivnica (Hrvatska) i mnogi drugi. I na samom kraju, ogromnu zahvalnost na iskrenoj parnerskoj podrci i razumevanju dugujemo i saradnicama kancelarije UNDPa u Srbiji: Danijeli urovi i Mileni Isakovi, kao i Milki Damjanovi na portvovanim, iskrenim i pravovremenim savetima i uputstvima koji su umnogome unapredili kvalitet realizacije projekta. Hvala Vam!

9

Uvod

Poveavanje zapoljivosti, kao koncepta koji omoguava stvaranje boljih uslova za efektivnije, ali i efikasnije zapoljavanje graana, oznaena je kao jedna od najznaajnijih tema za razvoj i ravnopravnu integraciju Republike Srbije u zajednicu evropskih naroda. Kao i sve bitne razvojne oblasti ljudskog delovanja, zasnovana je na prepoznatim i opte priznatim vrednostima, koje su razvijeniji prostori globalnog populusa pretoili u odgovarajue sisteme i iz njih operacionalizovali odreene strategije formulisane i primenjene kroz vrsta zakonska reenja. Na tom putu, tranziciona Srbija, kao i region Zapadnog Balkana, suoila se sa nekoliko izazova: osnovni svakako predstavlja stvaranje stabilnog zakonodavnog okvira koji e poveati konkurentnost cele privrede to, izmeu ostalog, dovodi do poveanja broja radnih mesta. Sledei koraci predstavljaju suoavanje sa identifikovanim specifinim problemima, kao to su smanjenje siromatva kroz poveanje zapoljavanja pripadnika nekih manjinskih grupa stanovnitva, od kojih jednu od najznaajnijih i neosporno najveih predstavljaju i osobe sa invaliditetom. I na ovom putu, Srbija je prela i prevazila mnoge prepreke. Poetkom devedesetih, jo uvek je dominantan pristup invaliditetu i invalidnosti bio tzv. medicinski model, koji je osobe sa invaliditetom tretirao kao pasivne primaoce usluga, predmet socijalnog i zdravstvenog staranja drave i njenih institucija, poresko optereenje, jedan od onih izdataka koje civilizovana drava mora da ispunjava. Pritom, bile su zanemarene elje i potrebe ove populacije, kao i kapaciteti i potencijali koje oni mogu da razviju. Ukratko, drutvo ih je oznaavalo kao nejednake, pa i nesposobne, kao lica kojima se mora posvetiti posebna panja i o kojima neko drugi mora i treba da odluuje i da se o njima stara. 10

Sa druge strane, viestranaje je takoe otvorilo prostor i za neka drugaija miljenja i stavove, otvoreni su prozori ka drugim dravama i regionima, pa je samim tim, polako usvajan i novi vrednosni sistem i promovisane neke nove ideje, prevashodno kroz aktivnosti udruenja osoba sa invaliditetom. I tu je potrebno navesti nekoliko znaajnih injenica: U socijalistikoj Jugoslaviji postojali su i delovali savezi osoba sa invaliditetom (Savez slepih i slabovidih, Savez gluvih i nagluvih, Savez paraplegiara, Savez distrofiara itd.) kao reprezentativni predstavnici osoba sa odreenom vrstom invaliditeta, i to na nivou cele drave, kao i republika ili pokrajina, meuregionalnom, regionalnom i optinskom nivou. Ove organizacije su bile finansirane iz budetskih sredstava i trudile se da, u okviru zakonskih mogunosti, na to bolji nain ostvare interese svojih lanova. Kljuni problem u njihovom funkcionisanju bilo je to to su prestavnici rukovodstva (predsednik, direktor, sekretar itd.) uglavnom bile osobe bez invaliditeta ili, ponekad, roditelji osoba sa invaliditetom. Ovakav pristup vodio je getoizaciji i nepotrebnom uskraivanju prava osobama sa invaliditetom, njihovoj segregaciji i negiranju dostojanstva i intelekta, ali i onemoguavanju inicijative pojedinaca sa invaliditetom da samostalno deluju i ravnopravno uestvuju u linom, kao i razvoju svoje drutvene zajednice. Dakle, promena dravnog ureenja i drutvenog okruenja, kao i kompleksne socio-ekonomske i politike okolnosti na globalnom nivou, umnogome su uticali i na oslobaanje i osnaivanje osoba sa invaliditetom. U poetku, one pokuavaju da svoja prava ostvare kroz saveze, a potom osnivaju nove organizacije, koje usvajaju nov, moderan tzv. socijalni model pristupa osobama sa invaliditetom, koji u prvi plan stavlja linost, osobu, a ne dijagnozu i invaliditet. One govore o inkuzivnom, o integrativnom, o ravnopravnom i jednakom u pravima, ali i obavezama. Odriu se povlastica, jer ne oseaju potrebu za njima. Trae okruenje koje ih nee getoizirati, ve prihvatiti, koje ih nee odvajati, ve ukljuivati, i na kraju, ne ele da 11

budu potroai dravnog budeta, ve oni koji e iskoristiti svoje potencijale, znanja i sposobnosti, pa samim tim i ostvarivati poreske prihode. Poetni otpor koji su iskazivali neki savezi i dravne institucije konano je savladan poetkom milenijuma, kada je Srbija, posle serije kriza koje su obeleile devedesete, ula u fazu stabilizacije i otvorila proces reavanja nagomilanih problema koji su u prethodnom periodu stavljeni pod tepih. Ubrzo socijalni model postaje opte prihvaen, drava i svi relevantni faktori razvijaju i prilagoavavaju svoje strategije, programe i aktivnosti u smeru izjednaavanja prava osoba sa invaliditetom. Organizacije osoba sa invaliditetom, podjednako i tradicionalne (savezi) i udruenja graana, postaju prepoznati kao jaki i relevantni socijalni partneri dravnih institucija. Nekoliko znaajnih iskoraka obeleili su poetak milenijuma. Prihvatanjem Milenijumskih ciljeva koji su dogovoreni na nivou Ujedinjenih nacija, Republika Srbija poinje posebnu panju da obraa na poboljanje poloaja marginalizovanih grupa. Tako je u Strategiji za smanjenje siromatva, usvojenoj 2003. godine, celo poglavlje posveeno pitanjima osoba sa invaliditetom, i to njihovom socijalnom, obrazovnom i ekonomskom statusu. Potom je donesena i Strategija unapreenja poloaja OSI u Republici Srbiji, kao i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (usvojeni i stupili na snagu 2006. godine), dok se u skuptinskoj proceduri nalazi predlog Zakona o zapoljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Prava osoba sa invaliditetom jasno su definisana i u novom Ustavu Republike Srbije. Naravno, navedena dokumenta oznaavaju samo strateko opredeljenje drave da pristupi reavanju decenijama nagomilanih problema osoba sa invaliditetom, ali na tom putu potrebno je ostvariti jo mnogo konkretnih aktivnosti, koje svakako efikasno ne mogu biti osmiljene, niti efikasno primenjene bez aktiviranja svih raspoloivih drutvenih potencijala i inilaca. Interesne grupe u ovom procesu su mnogobrojne: sa jedne strane primat imaju 12

osobe sa invaliditetom i njihove organizacije, jer njihov poloaj mora da se unapredi, pa tako nijedna aktivnost na tom putu ne bi smela biti realizovana bez njihovog kvalitetnog, ali i brojanog uea. Zbog ega ovo posebno naglaavamo? Neosporno je da brojnu populaciju osoba sa invaliditetom ini nekoliko velikih grupa (osobe sa fizikim invaliditetom, osobe sa senzornim invaliditetom, osobe sa mentalnim invaliditetom, sa smetnjama uenju i osobe sa viestrukim invaliditetom), od kojih svaka ima svoje specifinosti i razlike, a na koje drutvo esto ne obraa dovoljno panje. Najee se pod osobama sa invaliditom u optoj populaciji podrazumevaju osobe sa fizikim invaliditetom, jer su najuoljivije. Na primer, u etnji ili na ulici, korisnik invalidskih kolica veoma je vidljiv, dok je osobu sa nedostatkom sluha ili govora, pa ak i vida, teko uoiti. Sa druge strane, interesne grupe svakako su i reprezenti nadlenih dravnih institucija, koji su se izborom svoga poziva opredelili da, u okviru svojih zakonskih ovlaenja, unapreuju drutvo, pa samim tim i preuzeli obavezu da stvore zakonski okvir kroz podsticajne mere za unapreenje poloaja OSI. To su i predstavnici privrednog sektora, preduzea koja posluju u Srbiji, iji uspesi unapreuju poloaj graana, kao i sveobuhvatnog okruenja u kom se nalaze. Samo sinergijom sva tri sektora moe se poveati konkurentnost Srbije i poveati stepen blagostanja njenih stanovnika. Sa tog aspekta mora se posmatrati i pitanje zapoljivosti osoba sa invaliditetom, pri emu bi posebno trebalo istai da je u proteklom periodu ostvarena efektivna komunikacija izmeu dravnih institucija i organizacija osoba sa invaliditetom, dok je saradnja sa privrednim sektorom po ovom pitanju tek zapoeta i svodi se na pojedinane inicijative organizacija ili kompanija, dok vid institucionalizovane kolaboracije jo uvek nije uspostavljen. Izuzetak ine radne grupe UN Globalnog dogovora, kao i pojedinih inostranih privrednih komora koje deluju u Republici Srbiji. 13

Neophodno je posebno naglasiti i saradnju sa obrazovnim institucijama, jer sistem obrazovanja u Srbiji decenijama nije bio otvoren za decu i mlade sa invaliditetom, a u procesu zapoljavanja svakako je neophodna izvesna obrazovna kvalifikovanost. U drugoj polovini XX veka, u Jugoslaviji je, u skladu sa medicinskim modelom, razvijen poseban sistem tzv. specijalnih kola za osobe sa invaliditetom (na nivou osnovnih i srednjih kola, ali ne i univerziteta), koji funkcionie i danas, paralelno sa redovnim obrazovnim sistemom. Iako deca i mladi sa invaliditetom mogu da upiu redovne kole, zakon ih u tome ne diskriminie, veliki procenat se i dalje, to zbog predrasuda, to zbog neprilagoenosti redovnih obrazovnih institucija (objekata kola i fakulteta, ali i nastavnih planova i programa), ali i zbog nedovoljne podrke primarnog, najblieg okruenja (porodice, familije, prijatelja) i drugih objektivnih faktora, odluuje za sistem specijalnog obrazovanja. Ovaj sistem decenijama nije sistematski unapreivan, pa polaznici ovih kola sebi smanjuju konkurentnost na tritu, pa samim tim i mogunost da se zaposle. Ipak, neophodno je istai da je populacija osoba sa invaliditetom, uzimajui sve u obzir, samo neznatno loije obrazovana od ostatka graana Srbije, kao i da je uoljiv trend poveanja visokoobrazovanih OSI. Meutim, primetno je da jo puno toga treba uraditi kako bi se osobama sa invaliditetom omoguilo da se pod jednakim uslovima i ravnopravno obrazuju. I tu je vano jedinstvo predstavnika sva tri sektora: osobe sa invaliditetom moraju jasno formulisati prepreke na ovom putu, ali i ponuditi neka reenja, drava mora da istrai, formulie i sprovede mere za uspeno kolovanje OSI, dok bi poslodavci trebalo da odgovore na pitanje koji su im obrazovni profili potrebni. Pri tome je neophodno jasno definisati politiku jednakih mogunosti prilikom zapoljavanja, dakle - uzimati u obzir i zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Podrka porodice, kao osnovnog okruenja koje formira neku jedinku, predstavlja jedan od presudnih faktora, kao i preduzimljivost samih osoba sa invaliditetom, koje moraju jasno iskazati svoje elje i na taj nain ubrzavati integrativne procese, pa tako i sopstveno 14

zapoljavanje. Neophodno je istai da neusaglaenost, pa esto i neloginost zakonskih i podzakonskih akata, u kombinaciji sa specifinim ekonomskim i politikim okolnostima i nedovoljno senzibilisanim socijalnim okruenjem, ne deluju stimulativno na osobu sa invaliditetom da se odlui da potrai posao. Neke od mera nasleenih iz prethodnog perioda, kao na primer podzakonski akt kojim se osobama sa invaliditetom daje pravo da posle svega 1-3 godine radnog staa ostvare mogunost da odu u tzv. invalidsku penziju, u nestabilnom ekonomskom okruenju, ne ohrabruju nikoga da pokua da se zaposli. Iznos invalidske penzije zajedno sa ostalim socijalnim davanjima, predstavljaju stabilan izvor prihoda (iji iznos nije zanemarljiv), dok ekonomija i trite u razvoju, turbulentno na lokalnom, a od skora i na globalnom nivou, praeni odbacivanjem sredine ili neprilagoenim odnosom kolega (esto su saaljivost i preterana ljubaznost diskriminatorni), dovode do tzv. autogetoizacije OSI, pa i razvijanja predrasuda prema osobama bez invaliditeta. Oni tako esto svoj mir i stabilnost, iako nevoljno, nalaze u zatienoj sredini, porodici i/ili okruenju u kom su proveli najvei deo ivota. Ipak, neophodno je istai podatak iz Istraivanja o zapoljavanju i samozapoljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koji su 2006. godine realizivali Centar za razvoj inkluzivnog drutva i Centar za monitoring i evaluaciju, a koji govori da ak 84% punoletnih osoba sa invaliditetom eli da se zaposli, uzimajui u obzir reavanje najbitnijih barijejera za njihovu uspenu integraciju u srpsko drutvo.

15

Relevantni statistiki pokazatelji Osobe sa invaliditetom svakako predstavljaju jednu od najveih socijalno ugroenih grupa u svakoj dravi. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), najmanje 10% stanovnitva koje naseljava neku teritoriju ine osobe sa invaliditetom. Podaci Statistikog zavoda Evropske Unije (EUROSTAT) govore da su ak 12% graana EU osobe sa invaliditetom. Republika Srbija nema razvijene mehanizme i evidenciju za praenje broja i migracija osoba sa invaliditetom, pa tako preciznih demografskih podataka o ovoj populaciji nema. Obzirom na prethodno reeno, kao i na specifine okolnosti koje su obeleile istoriju Srbije devedesetih, procena Centra za monitoring i evaluaciju govori da oko 13.5% graana ili oko milion graana Srbije ine osobe sa invaliditetom. to se tie zaposlenosti osoba sa invaliditetom, jedini relevantni podaci na nacionalnom nivou proistiu iz dva istraivanja. Jedno je jo 2001. godine realizovao Centar za prouavanje alternativa na prigodnom uzorku osoba sa telesnim invaliditetom, koji govori da je svega 13% graana sa ovom vrstom invaliditeta radno angaovano na bilo koji nain dakle, zaposleno na neodreeno i na odreeno vreme, i privremeno i povremeno, honorarno, legalno, polulegalno itd. Drugo istraivanje partnerski su realizovali tokom 2006. godine Centar za razvoj inkluzivnog drutva i Centar za monitoring i evaluaciju na osobama sa telesnim i senzornim invaliditetima, kao i osobama sa viestrukom ometenou, ali bez osoba sa smetnjama u razvoju, gde je identifikovano 21% radno aktivnih na bilo koji nain dok je, poreenja radi, procenat osoba sa telesnim invaliditetom samo neznatno vei nego 2001. godine 13,5%. I opet poreenja radi, po podacima EuroStat-a, statistikog biroa Evropske Unije, stopa zaposlenosti osoba sa invaliditom u EU, ali iskljuivo zaposlenih na neodreeno vreme je 43 do 44%.

16

Pravni okvir Zapoljavanje je jedna u nizu institucinonalnih barijera za ukljuivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere drutvenog ivota, ne samo kod nas, ve i u razvijenijim i ekonomski jaim dravama sveta. Nedovoljno razvijena svest poslodavca, neprilagoeni prostori za rad i nepostojanje slubi podrke za osobe sa invaliditetom, kao i nepostojanje odgovarajue politike koja bi stimulisala poslodavce da ih zapoljavaju, svakako su prepreka da budu ravnopravni sa drugima. Ostvarivanje prava na obrazovanje, mogunost dokvalifikacije i prekvalifikacije u skladu sa potrebama trita, osnovni su uslovi za ostvarivanje prava na zapoljavanje i kasniju ekonomsku samostalnost. Zakonski osnov za ostvarivanje osnovnog ljudskog prava2 prava na rad, lei u nekoliko pravnih propisa. Poto su osobe sa invaliditetom takoe ljudska bia, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima kao i osobe bez invaliditeta, za njih se primenuju propisi iz oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja, bezbednosti i zdravlja na radu, zapoljavanja idr. Ustav Republike Srbije, kao najvii akt nae zemlje proklamuje ravnopravnost svih graana i graanki, i zabranu diskriminacije na osnovu bilo koje njihove razliitosti, pa samim tim i na osnovu invalidnosti. Svesni smo injenice da to u praksi nije sluaj i da osobe sa invaliditetom imaju manje mogunosti da se zaposle na otvorenom tritu od osoba bez invaliditeta. Kako opta zakonska regulativa ne dovodi do eljenog rezultata, drava uz pomo samih osoba sa invalditetom, odnosno njihovih predstavnika, donosi posebne propise i stimulativne mere.

2

Deklaracija o ljudskim pravima, 1948. UN

17

Nacionalna sluba za zapoljavanje Republike Srbije svake godine donosi novi paket stimulativnih mera kako za poslodavce, tako i za samozapoljavanje osoba sa invaliditetom.3 Te stimulativne mere se uglavnom odnose na:

adaptaciju radnog mesta, refundaciju doprinosa, ili refundiranje zarade u trajanju od 12 meseci.

Novani iznos ovih olakica se utvruje svake godine i zavisi pre svega od stepena obrazovanja osobe sa invaliditetom, kao i od toga gde ivi i gde e da se zaposli. Vei iznos novanih sredstava e dobiti poslodavci u nerazvijenim optinama, nego u onima koje su u razvoju ili pripadaju kategoriji razvijenih. Da bi mogla da se koristi ova stimulativna mera, osoba sa invaliditetom mora da se vodi na evidenciji nezaposlenih u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje u optini prebivalita. Manjkavost ovih mera u odnosu na osobe sa invaliditetom lei u injenici da se one mogu koristiti i za osobe koje nemaju invaliditet, ve se nalaze u teem riziku zapoljivosti, a pri tom imaju odreene medicinske indikacije (dijabetes, kancer, razni tumori, problemi sa srcem itd..) Subvencioniranje zapoljavanja osoba sa invaliditetom u naoj zemlji se koristi ve dui niz godina, ali nije donela neke znaajnije rezultate. Zbog toga je pokret osoba sa invaliditetom insistirao na donoenju posebnog Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, koji se trenutno nalazi u skuptinskoj proceduri i koji predvia kvotni sistem zapoljavanja ne samo u dravnim institucijama, ve i u velikim i srednjim preduzeima. Po ovom zakonu, obaveza svakog poslodavca koji ima3

http://www.nsz.sr.gov.yu/page/services/sr/subvencije/snezaposleni/licasai nvaliditetom.html

18

najmanje 20 zaposlenih, jeste da ima u radnom odnosu odreeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom plaae penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Zakon takoe predvia zapoljavanje osoba sa invaliditetom pod optim i pod posebnim uslovima. Zapoljavanjem pod optim uslovima smatra se zapoljavanje kod poslodavca bez prilagoavanja poslova i radnog mesta. Zapoljavanjem pod posebnim uslovima smatra se zapoljavanje kod poslodavca uz prilagoavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Pod prilagoavanjem poslova podrazumeva se prilagoavanje radnog procesa i radnih zadataka. Pod prilagoavanjem radnog mesta podrazumeva se tehniko i tehnoloko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogunostima i potrebama osobe sa invaliditetom. Prilagoavanjem se moe obezbediti i struna pomo, kao podrka osobi sa invaliditetom kod uvoenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podrku na radnom mestu, praenje pri radu, razvoj linih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti. Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom prethodila su jedan meunarodni i dva domaa pravna dokumenta. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN je pravno obavezujui dokument za sve drave koje su je potpisale i ratifikovale. Naa zemlja je aktivno uestvovala u njenom donoenju, potpisala je i sada je u postupku usklaivanja propisa, pre nego to je ratifikuje. Obaveza svake drave odnosi se na omoguavanje svim osobama sa invaliditetom puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda bez ikakve diskriminacije po osnovu invalidnosti i to kroz preduzimanje odreenih mera i akcija, kao i donoenjem nove ili izmenu 19

postojee zakonske regulative. Jedna od vanih oblasti ivota kojima se bavi Konvencija jeste i zapoljavanje kao pravo osoba sa invaliditetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima. Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji predstavlja srednjeroni plan aktivnosti svih drutvenih aktera. Zadatak Strategije i akcionog plana je da se definiu ciljevi, mere i aktivnosti koje e doprineti da se socijalni model i pristup zasnovan na ljudskim pravima ugradi u mere koje utiu na pitanja poloaja osoba sa invaliditetom. Jedan od osnovnih ciljeva je da se razviju politike mera i primena programa, naroito u oblastima obrazovanja, zapoljavanja, rada i stanovanja, koji osobama sa invaliditetom pruaju jednake mogunosti i podstiu samostalnost, lini razvoj i aktivan ivot u svim oblastima. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (prvi antidiskriminacioni zakon u Republici Srbiji) ureuje opti reim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebne sluajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zatite osoba izloenih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne ukljuenosti osoba sa invaliditetom.

20

Koraci ka zapoljavanju osoba sa invaliditetom Osobe sa invaliditetom nikako ne treba posmatrati kao teret i loe radnike. Naprotiv, sva istraivanja raena na tu temu meu poslodavcima u inostranstvu pokazuju da su osobe sa invaliditetom lojalni radnici, ree izostaju sa posla i due se zadravaju na jednom radnom mestu4. Pored navedenog, esto svojim prisustvom podiu radni moral u organizaciji, motiviui ostale zaposlene da se vie zalau i budu inicijativniji. Upravo je jedan od osnovnih ciljeva liderskog tima organizacije i sektora ljudskih resursa da stvore odrivost radnog kolektiva, odnosno da dugorono obezbede prave ljude na pravom radnom mestu. Imajui u vidu navedene rezultate istraivanja, osobe sa invaliditetom im znaajno mogu pomoi u postavljenom cilju. Bilo bi interesantno istai primer dravne administracije Novog Zelanda. Naime, ak 20% populacije Novog Zelanda sebe smatra osobom sa invaliditetom. Dravna komisija za socijalna pitanja je, vodei se pozitivnim stavovima poslodavaca iz privatnog sektora o zapoljavanju osoba sa invaliditetom, dala optu preporuku javnom i privatnom sektoru da se znaajno poveanje efikasnosti organizacije moe postii ukoliko 20% zaposlenih u organizaciji budu osobe sa invaliditetom. Posebno u vremenima ekonomskih previranja i socio-ekonomske nesigurnosti, u domaoj i meunarodnoj zajednici, organizaciji su potrebni motivisani i pouzdani ljudi koji e biti spremni da ostanu uz organizaciju i predano rade na realizaciji postavljenih ciljeva.

4

Diversity Council Australia, Diversity Matters, Issue No 43, August 2005

21

I. Osobe s invaliditetom - pouzdani radniciPrilikom sprovoenja akcije Nagrada za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom od strane servisa Moj-posao.net, u kontaktima s poslodavcima pokazalo se kako oni sami procenjuju da nemaju dovoljan nivo znanja i kompetencija za upravljanje osobama s invaliditetom kao ljudskim potencijalom. Sa druge strane, poslodavci koji i sami imaju zaposlene osobe s invaliditetom, tvrde da su osobe s invaliditetom pouzdani radnici (njih 95 posto), a gotovo 90 posto poslodavaca slae se s tvrdnjom da se osobe s invaliditetom trude da budu jednako efektivni kao i drugi radnici. Zapravo, najvie e se postii ako se osobe sa invaliditetom posmatraju kao potpuno normalni ljudi, kandidati za posao, odnosno zaposleni. Oni nisu osobe sa posebnim potrebama, jer imaju iste potrebe kao svi ostali zaposleni potrebu da obezbede svoju osnovnu egzistenciju, potrebu za komunikacijom i druenjem, za potovanjem i priznanjem, potrebu za obrazovanjem, za napredovanjem, kao i potrebu za samorealizacijom. Jedina razlika kod osoba sa invaliditetom jeste u tome to nekada svoje potrebe zadovoljavaju na drugaiji nain na primer, potreban im je drugaije organizovan poslovni prostor, razliita koliina vremena da bi uspeno zavrili odreeni posao ili razliit nain komunikacije. To svakako nije razlog da se osobe sa invaliditetom ne uzmu ozbiljno u razmatranje kada je zapoljavanje u pitanju. Trebalo bi se podsetiti da svaki zaposleni poseduje neke osobenosti po kojima se razlikuje od ostalih i zbog kojih je potrebno izvriti odreena prilagoavanja njegovih dnevnih dunosti, ili makar odnos prema njoj/njemu roditeljske obaveze, ivotni problemi, iznenadna bolest, veoma izraena ekstrovertnost/introvertnost, preterana impulsivnost i slino. Sa druge strane, svaki zaposleni poseduje osobenosti koje ga ine znaajnim lanom radnog kolektiva u smislu doprinosa radnoj atmosferi i rezultatima organizacije. Na taj nain treba posmatrati i osobe sa invaliditetom i ceniti kod njih znanja, vetine i osobine koje mogu da doprinesu svakodnevnom funkcionisanju i napretku organizacije. U Srbiji, veina poslodavaca smatra da nije do22

voljno informisana o mogunostima za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, kao ni o pogodnostima koje u tom sluaju mogu da imaju5. Najzad, bitno je istai da diskriminacija osoba sa invaliditetom nije samo neetika, ve je i nepravedna i predstavlja znaajan gubitak ljudskog potencijala.

AMB - osobe sa invaliditetom unapreuju efikanost poslovanja 6AMB je kompanija koja se bavi nekretninama, a sedte joj se nalazi u San Francisku. Belei izuzetan rast u svojoj industriji. Nadleni u ovoj kompaniji su kontaktirali WorkLink, lokalnog partnera nacionalnog projekta za unapreenje zapoljavanja osoba sa invaliditetom u SAD, zvanom Employ, traei pomo prilikom irenja svog posla. Zaposleni WorkLink-a su uspeli da uoe mesta na kojima bi kompanija boljom organizacijom uspela da pobolja produktivnost i komunikaciju izmeu zaposlenih. U saradnji sa zaposlenima AMB-a, WorkLink je uspostavio mesto admistrativnog pomonog radnika. On je trebalo da sortira nove ponude i da stare podatke alje u arhivu. Na to mesto zaposlili su mladog oveka koji je imao mentalni invaliditet. On je bio odgovoran za prikupljanje podataka, njihovo sortiranje, katalogizaciju i distribuciju. Ovo centralizovano mesto je omoguilo da drugi radnici ne moraju da troe svoje vreme uzalud, ve mogu da se bave procenama koje su traene od strane uprave kompanije. Zbog uspenosti ovakvog naina preraspodele posla, uskoro su sva odeljenja poela da trae slian nain raspodele posla. Work-Linkovo osoblje je na sastanku sa menaderima odeljenja uspelo da odredi kako najbolje izvriti reorganizaciju. Napravljen je neVesna Bogdanovi, Marko Savi, Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom u Beogradu, CRID, Beograd 2006, 23 str. 6 Career One Stop, http://acinet.org/acinet/crl/library.aspx5

23

deljni raspored zaduenja, kao i nain traenja pomoi u specifinim trenucima (npr. velike koliine kopija nekog dokumenta, slanje emailova ili neki drugi posao koji se pokae potrebnim). U toku jedne godine ovakav vid pomoi prilikom rada je zahtevao da se radna nedelja za osobu zaposlenu na tom mestu produi sa 20 na 40 sati nedeljno, dok sada taj zaposleni prima platu od 18.000 dolara godinje i ima prava na sve beneficije koje imaju ostali zaposleni.

KORAK 1: OPIS RADNOG MESTA Definisanje poslova koji treba da se obavljaju u okviru odreenog radnog mesta predstavlja formalno prvi korak u procesu upravljanja ljudskim resursima. Tako se, u okviru sistematizacije radnih mesta, formira skup zadataka i radnih dunosti koje bi trebalo jedna osoba da obavlja. Takoe, definiu se karakteristike, znanja i vetine koje data osoba treba da poseduje da bi uspeno obavljala radne zadatke u okviru definisanog radnog mesta. Prvi korak prema zapoljavanju OSI jeste kada se napravi nacrt svih poslovnih profila raspolozivih unutar organizacije. Ovo e omoguiti identifikaciju poslovnih uloga koje OSI moze da obavlja i takoe e ukazati na vrste invaliditeta koje mogu biti prikladne za odreeni posao. Da bi odgovorni uvideli da li u organizaciji postoje trenutna radna mesta na kojima bi osobe sa invaliditetom mogle da rade, ili makar potencijal za to, potrebno je odgovoriti na odreena pitanja7: Zato se odreena aktivnost obavlja? Kako se aktivnost obavlja i koliko esto? Koliko je vremena potrebno da bi se aktivnost obavila? Kako se mere eljeni rezultati datih aktivnosti?Employment of persons with disability: guide for managers and supervizors, University of Melburne, Australia, 20037

24

Koja su znanja/vetine potrebne da bi se aktivnosti obavljale? Koliko je mentalnih, emotivnih i fizikih napora potrebno da bi se obaveze obavile? Da li bi eliminisanje odreene aktivnost fundamentalno promenilo prirodu posla koji se obavlja na radnom mestu? ta bi se dogodilo ako se odreena aktivnost ne bi obavila? Da li se osoba zapoljava zbog ekspertize u odreenoj oblasti? Da li datu aktivnost moraju da obavljaju svi zaposleni? Da li se obavljanje date aktivnost zahtevalo i od osobe prethodno zaposlene na odreenoj poziciji? Da li bi drugi zaposleni mogli da obavljaju datu aktivnost? Politika zapoljavanja Dobro je razviti formalnu politiku inkluzije i jednakosti kako bi se obezbedile jednake mogunosti zaposljavanja i nediskriminacija pri zaposljavanju, promociji i napretku razvoja i obuke. Svrha ove procedure jeste da se preduzmu pozitivne mere kako bi se spreili ne samo inovi diskriminacije na raun invaliditeta, ve i stanja koji mogu da dovedu do diskriminiueg efekta. Ovo e omoguiti poslodavcu da se osigura da nema direktne ili indirektne diskriminacije. Dokument bi trebalo da sadri sve polise, procedure i pravila koje e linijskim menaderima i osoblju za zapoljavanje posluiti kao nain obezbeenja da su odluke o regrutaciji, selekciji, obuci i promociji donete na objektivnim i profesionalnim kriterijumima. Usvajanje formalne politike obezbedie se da nediskriminacija postane proces koji je normativno ukorenjen unutar organizacije. Prema UNDP CSR Baseline studiji u Srbiji8, relalizovanom od strane Centra za monitoring i evlaluaciju, svega 17% preduzea u SrbijiUNDP CSR (Corporate Social Responsibility) Baseline studija bazina studija o drutvenoj odgovornosti preduzea u Srbiji8

25

ima razvijenu formalnu politiku podsticanja zapoljavanja i jednakih mogunosti za ugroene grupe, gde su uvrene i osobe sa invaliditetom. To predstavlja izuzetno nizak procenat i ostavlja veliki prostor za unapreenje svesti i prakse preduzea, ali i drugih organizacija u ovoj oblasti. U narednom periodu se oekuje da e se broj preduzea koja imaju razvijenu formalnu politiku jednakih mogunosti za sve znaajno poveati, pre svega kroz aktivnost drave, meunarodnih organizacija i neprofitnog sektora, ali i razvoj odgovorne prakse u sektoru upravljanja ljudskih resursa preduzea i drugih organizacija.

Osobe sa invaliditetom kao lideri9Da osobe sa invaliditetom mogu biti veoma uspeni lideri pokazuje primer gospoice Jelene Stojanovi, PR menadera Dravne lutrije Srbije. Jelena je zavrila Gimnaziju u Smederevu, u roku diplomirala na Pravnom fakultetu, a pripravniki sta je realizovala u Optinskom sudu u Smederevu. Aprila 2007. godine, javila se na konkurs za posao Dravne lutrije Srbije i postala menader za odnose sa javnou. Osim toga, ona radi na televiziji Smederevo, kao voditeljka autorske emisije o osobama sa invaliditetom. Ono to je u celoj prii interesantno jeste da je Jelena slepa osoba. S obzirom da je imala znaajnu podrku svoje porodice, Jelena sebe nikada nije smatrala drugaijom osobom od svojih vrnjaka. To joj je pomoglo da, po zavretku osnovne kole za uenike oteenog vida, Veljko Ramadanovi, uspe da se uklopi u srednjokolsku sredinu gde gotovo ni jedan udbenik nije bio dostupan na Brajevoj azbuci. Snalazila se prekucavajui gradivo na Brajevu azbuku, a kasnije, koristei personalni raunar sa govornim softverom. Jelena istie da u odnosima sa ljudima, sreom, nije imala problema.

Sluaj predstavljen na osnovu analize intervjua koji je Jelena Stojanovi dala za emisiju Poligraf, 3. decembra 2008. godine

9

26

O svom radnom iskustvu i prilagoavanju u radnu sredinu, ona kae: Godinu dana mi je trebalo, od kad sam diplomirala da naem posao u struci, jer sam jako elela da se zaposlim i da probam da radim u sudu i kada sam dola prvi put, u prvom nekom kontaktu sa predsednikom suda i sa sudijama, uopte kolegama, pripravnicima, objasnila sam im na koji nain radim, da koristim raunar. Oni nita tu nisu znali, sve im je bilo onako nepoznato i strano, ali su eleli da mi prue ansu i priliku da pokaem koliko i ta mogu. Tako da, bilo je isto problema, trebalo je skenirati npr. predmete, presude, pisati, u tom nekom smislu, da mi se neto iita, ali sam potpuno ravnopravna kao i ostale kolege, dobijala da radimo presude, dobijala da iznosim predmete na vanraspravno vee, sve ono to rade drugi pripravnici, radila sam i ja10. Jelena se u Dravnoj lutriji Srbije bavi odnosima sa javnou, uglavnom vezano za humanitarne aktivnosti te kompanije. Tako promovie Dravnu lutriju Srbije kao drutveno odgovornu kompaniju, koja brine o osobama sa invaliditetom i drugim ugroenim grupama. Jelena inae, svakoga dana putuje iz Smedereva u Beograd na svoje radno mesto, nekada koristei meugradski, a nekada lini prevoz. Ima jednostavne planove u ivotu, elju da se preseli u Beograd, zasnuje porodicu i u budunosti doprinese tome da to vie osoba sa invaliditetom ostvari priu slinu njenoj, da imaju veu podrku porodice i drutva u celini. Jelena je predsednik Upravog odbora Saveza slepih Srbije.

10

Emisija Poligraf, B92, 3. decembar 2008. godine

27

KORAK 2: REGRUTACIJA ZAPOSLENIH Regrutacija, odnosno dolazak do skupa kandidata iz kojeg e se primenom razliitih metoda odabrati najbolji/najbolja je veoma vaan, a esto i prilino sloen zadatak. Bitno je privui kritian broj kandidata koji nije niti preterano mali, niti pak veliki, kako bi kvalitetan izbor mogao da se napravi. Takoe, potrebno je proces regrutacije kvalitetno usmeriti, kako bi se privukli kandidati sa odgovarajuim kompetencijama. Kada su osobe sa invaliditetom u pitanju, esto je veoma teko doi do odgovarajueg broja potencijalnih kandidata. U razvijenim privredama, nezaobilazan partner u regrutaciji osoba sa invaliditetom jesu namenski razvijeni servisi za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, ili pak postojei servisi za zapoljavanje koji su dovoljno senzibilisani, dostupni su osobama sa invaliditetom i podstiu njihovo zapoljavanje. Jedan od najveih izazova sa kojim se susreu kompanije u Srbiji jeste da ne postoji jedinstvena baza osoba sa invaliditetom, kao ni baza osoba sa invaliditetom koje trae posao. U zemljama sa razvijenom praksom zapoljavanja osoba sa invaliditetom, razvijeni su namenski servisi koji pomau zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Oni slue ne samo pronalaenju odgovarajueg broja i strukture kandidata, ve pomau pri integraciji osobe u radnu sredinu i obezbeuju savete za dalji profesionalni razvoj zaposlenog sa invaliditetom. U nedostatku ovakvih servisa, organizacija koja eli da zapoljava osobe sa invaliditetom moe se obratiti strunjacima u datoj oblasti, organizacijama koje imaju iskustva u saradnji sa osobama sa invaliditetom, renomiranim organizacijama osobama sa invaliditetom, kao i Nacionalnoj slubi za zapoljavanje.

28

Posredovali u zapoljavanju 106 osoba sa invaliditetom11U Kragujevcu je u 2008. godini, zahvaljujui posredovanju kragujevake filijale Nacionalne slube za zapoljavanje, zaposleno 106 invalida, izjavila je direktorka te filijale Ljiljana Petrovi. Re je o osobama proizvodnih zanimanja, kao to su bravari, monteri, grafiki radnici, rekla je Petrovieva i naglasila da su oni zaposleni u vie od 40 preduzea. Naglaavajui da je kragujevaka filijala dobila nagradu jer je u odnosu na druge u Srbiji zaposlila najvie osoba sa invaliditetom, Petrovieva je rekla da e primena aktivnih mera i subvencija poslodavcima za zapoljavanje invalida biti nastavljena i u ovoj godini, jer je njih oko 1.700 na evidenciji nezaposlenih. Prema njenim reima, na ime subvencija poslodavcima, u delu doprinosa, za zapoljavanje osoba sa invaliditetom prole godine je dodeljeno oko 320.000 dinara. Nacionalna sluba za zapoljavanje poseduje svoju bazu kategorisanih osoba sa invaliditetom koja nije javno dostupna, ali se moe pretraivati po upitu organizacije koja eli da zaposli osobe sa invaliditetom. Ipak, i pored toga to baza poseduje preko 20.000 registrovanih lica sa invaliditetom koja trae posao, esto se desi da mali broj osoba sa invaliditetom zadovoljava kriterijume koje postavi organizacija. Treba naglasiti da su osobe sa invaliditetom prijavljene u navedenu bazu jesu one koje su elele da se prijave, s obzirom da je to relativno nov i samoinicijativni projekat Nacionalne slube za zapoljavanje. Osobe sa invaliditetom koje u ovom trenutku ine bazu nezaposlenih su u najveem procentu invalidi rada i invalidi rata, odnosno osobe sa specifino steenim invaliditetom.

11

Tanjug, 02.01.2008. godine

29

Infostud pokrenuo inicijativu zapoljavanja osoba sa invaliditetom12Sajt poslovi.infostud.com pokrenuo je nedavno dugoronu inicijativu kojom eli da da podrku zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Naime, za 90 dana postavljeno je preko 160 oglasa za radna mesta dostupna i ovim kandidatima, to je oko 10% od ukupno postavljenih oglasa na pomenutom sajtu u ovom periodu. Oglasi u kojima se osobe sa invaliditetom podravaju da konkuriu za posao oznaeni su posebnom slikovitom oznakom u vrhu oglasa i mogu se pronai i putem napredne pretrage na sajtu. Meu 74 firme koje su do sada raspisale oglas za radno mesto dostupno i osobama sa invaliditetom, nalaze se Hemofarm, mobilni operateri VIP i Telenor, Le Belier Livnica iz Kikinde i druge. Radnih mesta najvie je bilo u oblastima informacionih tehnologija, grafikog dizajna, medicine i farmacije, tehnologije i graevine, a raspisan je bio ak i jedan oglas za vozae. Na ovaj nain, sajt poslovi.infostud.com eli da ohrabri kandidate sa invaliditetom da se jave na oglas za posao, bez straha da e biti diskriminisani. Osobe sa invaliditetom mogu da konkuriu na bilo koji oglas za posao, poslodavci koji su svoj konkurs oznaili kao dostupan ovim ljudima, ele posebno da ih podre u odluci da se prijave za posao, iako to ne znai da e oni biti favorizovani u procesu selekcije. Takoe, cilj inicijative je i ukazivanje poslodavcima na postojanje i ove grupe ljudi, esto sposobne i strune u odreenim radnim oblastima. Sa daljim jaenjem ove prakse, poslovi.infostud.com veruje da e se poveavati i broj poslodavaca koji e svoje konkurse oznaiti kao dostupne i osobama sa invaliditetom.12

Infostud PR sluba

30

Moj-posao.net uspeno podrava zapoljavanje osoba sa invaliditetom putem svog web portala13Web portal moj-posao.net, hrvatski online servis za zapoljavanje, u saradnji sa UNDP Hrvatska pokrenuo je u 2007. godini projekat Nagrada za poslodavca godine za osobe s invaliditetom. MojPosao ukazuje na vanost ravnopravnog takmienja osoba s invaliditetom na tritu rada, ije zapoljavanje aktivno podstie. Cilj projekta je da se predstave izuzetni primeri domae i strane prakse u zapoljavanju osoba s invaliditetom, a krajnji cilj Nagrade za poslodavca godine za osobe s invaliditetom je zapoljavanje osoba s invaliditetom na poslove koje oni mogu obavljati te za koje su kvalifikovani i mogu pruiti svoj maksimum. Uz projekat Nagrade za poslodavca godine za zapoljavanje osoba s invaliditetom, u toku je i projekat u saradnji sa Udrugom za promicanje Inkluzije (aktivno ukljuivanje osoba s invaliditetom u drutvo) koji prua podrku poslodavcima u analizi radnih mesta kako bi se uoio potencijal za zapoljavanje osoba s invaliditetom i sprovelo prilagoavanje radnog mesta. Osim toga, ovaj web portal omoguava da osobe sa invaliditetom imaju jasan pregled koji su poslovi na portalu dostupni ovoj kategoriji kandidata za posao. Poetkom 2007. godine, ovu oznaku je koristilo svega 30 organizacija, dok se taj broj krajem 2008. godine popeo na 350. Meu poslodavcima koji se kandiduju za Nagradu poslodavca godine za zapoljavanje osoba s invaliditetom nalaze se firme iskljuivo zainteresovane za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, jer ih vide kao veoma kvalitetne radnike, ali i one koje jednostavno ele da pomognu i podre ovu ugroenu grupu. Takoe, postoje i preduzea koja u njima vide svoju prednost, jer osobe sa invaliditetom odreene poslove mogu obaviti bolje i kvalitetnije nego drugi

13

MojPosao.net

31

zaposleni. Primeri uspenog zapoljavanja osoba sa invaliditetom su preduzea dobitnici Nagrade u 2007. godini: dm-drogerie markt koji zapoljava osobe s intelektualnim smetnjama kojima obino odgovaraju jednostavni i repetitivni poslovi, pa su se u sluaju dm-a pokazali kao jako kvalitetni radnici Zagrebaki holding, kao dobitnik nagrade u kategoriji javnih poduzea, primjenjuje niz mera kojima pomae ne samo zaposlenima sa invaliditetom, ve i njihovim porodicama Proizvodno preduzee AB dizajn dobitnik Nagrade u kategoriji malih i srednjih poduzea, primer je preduzea koje osobe sa invaliditetom srdano prima u svoju zajednicu, kao najstarije i najkvalitetnije zaposlene koji predstavljaju kljuni resurs organizacije. Pokretanje Nagrade za poslodavca godine za zapoljavanje osoba sa invaliditetom belei i konkretne rezultate, pa je tako na portalu MojPosao, oznaku da poslodavac podstie zapoljavanje osoba sa invaliditetom poetkom 2007. godine koristilo tek 30 poslodavaca, dok oznaku danas koristi preko 350 poslodavaca.

32

Pristupani oglasi za zapoljavanje Poslodavci treba da uloe dodatni napor da bi njihov oglas za posao privukao vei broj kvalifikovanih lica, ukljuujui i osobe sa invaliditetom. To se najee postie izjavom da organizacija ima razvijenu politiku jednakosti i jednakih ansi u procesu zapoljavanja. Izjava moe zvuati na neki od sledeih naina: Naa organizacija ceni razliitost i ohrabruje kandidate koji dele iste vrednosti da se prijave za posao. Spremni smo da razmotrimo fleksibilnost radnih dogovora. Kandidate emo iskljuivo ocenjivati prema njihovoj sposobnosti da obavljaju konkretan posao. Mi smo poslodavac koji nudi jednake anse za sve. Ohrabrujemo osobe sa invaliditetom da se prijave na ovaj konkurs. Dobro je koristiti slikovnu oznaku za osobe sa invaliditetom koju pojedini servisi za zapoljavanje u Srbiji ve koriste (Infostud). U vezi sa prethodno reenim, bitno je da razmislite da li e i kako do Vaeg oglasa moi da dou osobe sa invaliditetom. U Srbiji jo uvek nisu razvijene specijalizovane agencije za zapoljavanje koje rade iskljuivo sa osobama sa invaliditetom, ali je stavljanje oglasa na internet esto dobro reenje. To se odnosi kako na specijalizovane online servise za zapoljavanje, tako i na pristupaan web sajt organizacija koje nude posao.

33

Kako znati da li je websajt organizacije dostupan osobama sa invaliditetom?Razvoj web prezentacije dostupne za osobe razliitih vrsta invaliditeta je od velike vanosti za kreiranje poslovne sredine u kojoj se ceni jednakost za sve. Da bi organizacija bila sigurna da je njena online prezentacija dostupna osobama sa invaliditetom, potrebno je da isti testira. U tom e joj znaajno pomoi online softveri koji testiraju pristupanost. Date su adrese nekih od mnotva softvera ovog tipa koji se mogu nai na internetu: http://jigsaw.w3.org/css-validator/ - Online validator pristupanosti css web portala http://www.sidar.org/hera/index.php.sr - Testiranje sajtova sa uputstvom na srpskom U Srbiji trenutno osobe sa invaliditetom posao najlake mogu pronai u oblasti trgovine, pokazuje analiza oglasa dostupnih i osobama sa invaliditetom koju je uradio sajt poslovi.infostud.com. Naime, skoro svaki peti oglas koji je poslednjih meseci 2008. godine, putem pomenutog portala, ohrabrivao i osobe sa invaliditetom da se na njega jave, bio je iz ove oblasti. Nakon trgovine, radnih mesta za osobe sa invaliditetom su oblasti raunovodstva, administracije i opte ekonomije a, poslodavci su za ove kandidate raspisivali i oglase za posao u oblasti konsaltinga i vieg menadmenta. Najvei broj kandidata iz ove kategorije (42%) morao je da ima najmanje srednju kolu, a svaki trei oglas bio je raspisan za one sa zavrenim fakultetom. Svaki peti oglas bio je namanjene osobama sa viom kolom. U proteklom periodu najvie oglasa raspisali su mobilni operateri Telenor i VIP Mobile, a slede ProCredit Banka, Centroprojekt SPZ, Planika i drugi, koju su raspisali ukupno 158 oglasa dostupnih i osobama sa invaliditetom. 34

Ipak, potrebno je razmisliti koji drugi naini zapoljavanja osoba sa invaliditetom mogu biti efikasni, odnosno gde se osobe sa invaliditetom najee obraaju kada trae posao.

Indirektna diskriminacija studija sluaja14Uprava za zdravlje i socijalna pitanja drave Australije je izdalo oglas za zapoljavanje, za poziciju istraiva pripravnik. Opis radnog mesta je ukljuivao odgovornost za razvoj i analizu telefonskih upitnika i upitnika putem pote. Drugi zadaci su se odnosili na povremene obilaske terena i prisustvo sastancima sa eksternim stejkholderima. Osnovni uslov za zapoljavanje dat u konkursu je vaea vozaka dozvola. Agnes Zolinski je bila zainteresovana da aplicira za dati posao, ali s obzirom da je bila slepa, nije imala uslova da stekne vozaku dozvolu. Pri raspitivanju o konkursu, Agnes je reeno da je posedovanje vozake dozvole neophono za posao koji e se na datoj poziciji obavljati. Nezadovoljna odgovorom koji je dobila, ona je traila savet od Viktorijanske komisije za jednake mogunosti. Reeno joj je da, i pored toga to je vozaka dozvola zaista bila sastavni deo konkursa, ovaj bazini kriterijum bi mogao biti sluaj indirektne diskriminacije. Agnes se zatim ponovo obratila Upravi za zdravlje i socijalna pitanja, iznosei svoju zabrinutost. Primivi njeno pismo, Uprava je ponovo razmotrila kriterijume konkursa za zapoljavanje. Posle diskusije i konsultovanja sa svojom slubom ljudskih resursa, prisutni su se sloili da bi dati posao mogao uspeno da obavlja ak i neko ko nema vozaku dozvolu. Bilo koje posete i sastanci na terenu bi mogli bit obavljeni uz korienje alternativnih sredstava prevoza, uz relativno niske trokove. Kako je Agnes ovoga puta bila u situaciji da ispuni sve kriterijume konkursa, aplicirala je za poziciju i to, na kraju, uspeno.

Employment of persons with disability: guide for managers and supervizors, University of Melburne, Australia, 2003, str. 11

14

35

Prijemni formulari Posebnu panju bi trebalo posvetiti nainu na koji su razvijeni formular za prijavu kandidata, kako osobe sa invaliditetom ne bi bile diskriminisane. Obrasce treba pregledati kako bi se obezbedilo da isti budu dostupni u alternativnim formatima. Potrebni formati e zavisiti od potrebe pojedinca, linih sklonosti i pristupu tehnologiji i mogu da ukljuuju krupnija slova u tampi, audio zapis, email, Brajovu azbuku, kompakt disk (CD) i slino. Alternativni prijemni format trebalo bi da zahteva iste informacije kao i standardni. U skladu sa politikom jednakih ansi pri zapoljavanju, bitno je da organizacija istakne da je prijavni obrazac dostupan i u alternativnom obliku i dati kontakt putem kojeg se do datog obrasca moe doi. Obrazci ne treba da sadre nepotrebne informacije koje bi zbunile osobu sa invaliditetom. Na primer, poeljno je izbaciti pitanja o posedovanju vozake dozvole ili o zdravstvenom stanju, ukoliko nisu vane za posao ili nisu naznaene u specifikaciji. Dobro je dati mogunost da kandidati u prijavi ispriaju o svojim iskustvima nevezanim za posao, jer neke osobe sa invaliditetom moda nisu bile u stanju da stiu prethodna radna iskustva na oekivani nain. Primeri bi mogli ukljuiti iskustvo steeno u volontiranju, neplaenom poslu i kroz samo ivotno iskustvo. Takoe, kandidatima treba dati ansu da kroz standardna pitanja, ukljuujui prijavne obrasce ukau da li imaju posebne potrebe ili zahteve za prilagoavanje uslova u kojima se realizuje intervju. Na ovaj nain se osobe sa invaliditetom mogu uveriti da e dobiti jednaku ansu u procesu selekcije. Datu informaciju ne treba traiti na ovaj nain ukoliko se svaki kandidat ne poziva na intervju. Ponueni su primeri pitanja koja se u formularu mogu dati15:15

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in

36

Nastojaemo da napravimo razumna prilagoavanja u procesu regrutacije i selekcije za osobe sa invaliditetom. Da li smatrate da kod vas postoji invaliditet ili neki drugi zdravstveni uslov? DA NE

Koja prilagoavanja zahtevate u cilju prisustvovanja intervjuu?

Primer diskriminiueg oglasa za posaoPosao se oglaava traei da uspeni kandidat poseduje vozaku dozvolu. Taj posao ukljuuje posete ljudima u lokalnom podruju. Zahtevanje vozake dozvole moe odvratiti OSI da se prijavi, iako su sposobni za obavljanje ovog posla bez obzira to ne mogu da voze, npr. upotrebom javnog saobraaja. Zato bi ovo bilo diskriminiue. Poeljno je da se umesto toga trai kandidat koji je voljan da putuje. Formuliui uslov na ovakav nain, nije tano odreeno kako bi putovanje trebalo da se sprovodi i zbog toga nee iskljuiti ljude koji zbog invalidnosti ne mogu da voze. Kriterijumi treba da budu rangirani u nameri da pokau vanost i neophodnost i manji zahtevi treba da budu jasno istaknuti. Odvajanjem osnovnih i manjih zadataka pomoi e Vam da razmislite o aspektima posla koji bi mogli da budu dodeljeni drugoj osobi, ako je to razumno prilagoavanje za OSI. Osnovne vetine za pomonika u kancelariji mogu da ukljuuju komunikaciju sa kupcima, unos i evidentiranje podataka. Meutim, manji zadatak kao to su slanje pisama moe da radi bilo ko, ili mogu da se preraspodele ako je neophodno. 37

KORAK 3: SELEKCIJA - Kriterijumi ulaska u ui krug kandidata Kriterijumi za ulazak u ui krug kandidata ne treba da diskriminiu kandidate sa invaliditetom. Svi koji uestvuju u procesu selekcije treba da shvate da aplikacija osobe sa invaliditetom mora biti tretirana pravedno, bilo da je dostavljena u standardnom ili alternativnom formatu. Potrebno je analizirati da li je mogue napraviti prilagoavanja tako da osobe sa invaliditetom rade jednako efikasno kao i drugi. Ovde su predstavljeni neki od najee korienih kriterijuma i nain na koji oni mogu biti diskriminiui16: Donoenje odluka na osnovu predrasuda koje odgovorna lica imaju o osobama sa invaliditetom. Vozaka dozvola je est standardni zahtev - da li je to zaista neophodno? Da li osoba koja obavlja taj posao stvarno treba da bude voza, ili posao moe biti obavljen korienjem javnog prevoza, odnosno linog ofera? Pitanje o poznavanju odreenog tipa kompijuterskog softvera moze iz daljeg procesa selekcije iskljuiti odreene ljude. Mnoge osobe sa invaliditetom koriste prilagoenu tehnologiju sa sopstvenim softverom. Moda su imena razliita, ali obino se i pomou prilagoenog raunarskog programa radi isti posao, pa odbijanje osoba sa invaliditetom na osnovu ovog kriterijuma moe da bude diskriminacija. Traenje atraktivne osobe za rad sa strankama je primer diskriminacije treba se upitati ta je vie atraktivno strankama - lepo lice ili predusretljiva i vesela linost? Odbijanje osobe sa invaliditetom bilo bi diskriminiue ako se ne uklapa u zamisao atraktivnog od strane osoblja koje vri selekciju. Traenje kvalifikacija koje nisu relevantne ili znaajne za odreeni posao. Na primer, ako je osoba sa invaliditetom

16

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in

38

pohaala specijalnu kolu u kojoj nije mogla da formalno stekne odreenu kvalifikaciju, ali je kroz radno iskustvo stekla sposobnosti koje su ekvivalent formalnoj kvalifikaciji, bilo bi razumno to uzeti u obzir u procesu selekcije. U procesu selekcije treba oceniti individualne aplikacije i odluiti, uzimajui u obzir redosled prioritetnih kriterijuma. Ako ima previe kandidata koji ispunjavaju primarni kriterijum, potreban je drugi, po vanosti, selekcioni kriterijum na koji morate obratiti panju da ne bude diskriminisu, i slino.

Nova radna mesta za invalide17Z.M. iz Kraljeva, iako se posle udara groma oteano kree, uspela je da zavri Ekonomski fakultet, odradi pripravniki sta i da se, osam godina kasnije, zaposli. Kae da je put do radne knjiice bio poprilino teak, jer se poslodavci nerado odluuju da zaposle invalide. Konkurisala sam za mnoga radna mesta, za neka se nisam usuivala da predam dokumentaciju, jer su poslodavci traili vidru. Imala sam sree da se zaposlim u Kulturnom centru Ribnica na mestu rukovodioca finansijske slube, gde me je doekao sjajan kolektiv i razumevanje direktora. Vremenom kolege su se navikle na moje fizike mogunosti objasnila je Z.M.

Taker posle neuspenog, uspeno poslovno iskustvoTaker radi kao unosilac podataka za jednu prodavnicu raunara. On ima viestruki invaliditet, ukljuujui miinu distrofiju, umerenu mentalnu ometenost i smetnje u govoru. Njegov zadatak je da unosi robu u raunar, unos promena stanja, inventarisanje, slaganje robe na police i usmeravanje i pokazivanje kupcima robe. Od kada je maturirao 1977. godine, Taker je ostajao kod kue.17

Dnevni list Politika, 27.01.2009.

39

Postojalo je nekoliko klunih pitanja prilikom Takerovog zapoljavanja. Pre svega tu je bila uspenost komunikacije, kompjuterska obuka, prilagoavanje radnog mesta za osobu sa invaliditetom, Takerova kontrola motorike kao i dobijanje podrke njegove majke i samog poslodavca. Takerov invaliditet je bio mnogo drugaiji od onoga to je poslodavac oekivao da vidi. On je oekivao da zaposli osobu ija se invalidnost svodila na to da je ta osoba vezana za kolica. Kada je upoznao Takera, sluba za podrku zaposlenima morala je nakako da premosti jaz izmeu zamisli poslodavca i realnosti. Iako je dala svoj verbalni pristanak da se Taker zaposli, njegova majka je najvie brinula da korienje javnog prevoza moe suvie da zamori Takera. Nakon perioda kada je sluba mogla da pomae Takera (6 meseci) on je morao da pone da koristi javni prevoz za odlazak na posao. Uprkos tome Takeru je posao znaio toliko da je odluio da pone da se prevozi na posao i sa njega. On nikada nije voleo da se pojavljuje u javnom prevozu, ali je smatao da je kolegama na poslu suvie teko bez njega i on nije hteo da ih napusti. Taker se izuzetno slagao sa kolegama i odlazio je na veliki broj druenja. esto je sa kolegama poseivao softbol utakmice, iao na piknike i boine zabave. Uspeo je da uz pomo svojih kolega oranizuje prevoz kako bi mogao da uestvuje u svim ovim dogaajima. U toku prvog meseca na poslu Taker je radio dvanaest sati nedeljno i primao pomo osamnaest sati od kompanije Elliott Bay Employment, specijalizovanog servisa za zapoljavanje i podrku osobama sa invaliditetom. Nakon etrnaest meseci na poslu, Taker radi dvadeset sati nedeljno i dobija pomo jedan sat nedeljno.

40

tamparija zaposlila osobe sa invaliditetom18Digitalna tamparija Eho-print, koja radi u okviru Ekumentske humanitarne orgnizacije, pozvala je zainteresovane da koriste usluge te tamparije iji se celokupan profit plasira u humanitarne svrhe. Sav profit se plasira u humane svrhe, za plate i nova radna mesta osoba sa invaliditetom, saoptila je tamparija i navela da su zaposlene dve osobe sa invaliditetom. Dvoje novih radnika zaposleno je zahvaljujui finansijskoj podri pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, a preduzee je osnovano uz podrku USAID-a. Intervju Intervju predstavlja prvi direktan susret sa kandidatima za posao, pa tako i sa osobama sa invaliditetom koje bi elele da se zaposle u vaoj organizaciji. U tom smislu, ova aktivnost ostavlja dosta prostora za pravljenje greaka, kako u komunikaciji osoba sa invaliditetom, tako i u proceni da li je konkretna osoba sa invaliditetom podobna za otvoreno radno mesto u konkretnoj organizaciji. Organizovanje intervjua Kada je u pitanju organizovanje intervjua, treba pokuati da se napravi razumno prilagoavanje kada je to potrebno u uslovima u kojima obino realizujete intervjue. Prilagoavanja su individualna kao i ljudi kojima su potrebna. Osnovni tipovi prilagoavanja e ukljuiti19:

Radio Televizija Vojvodine, http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/novi_sad/2008_08_21/vest_79300.jsp 19 Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in

18

41

1. Prevazilaenje problema vezanih za fiziku dostupnost na primer, kandidat moe imati potrebu da prostorija u kojoj e se realizovati intervju bude u prizemlju zgrade ili pristupano parking mesto. 2. Ostala prilagoavanja osobama sa invaliditetom osoblje koje prima kandidate na intervju treba da se pobrine da svaki kandidat ima jednake uslove pod kojima se ocenjuje. Na primer, potrebno je obezbediti tumaa znakovnog jezika ako je osoba gluva. Testovi takoe mogu biti po potrebi modifikovani i u prihvatljivom formatu za osobe sa oteenim vidom, kako bi se obezbedilo da testiranje bude fer sprovedeno. Svi obrazci i pisma kojima se kandidati pozivaju na intervju trebalo bi da sadre pitanja o nekim posebnim prilagoavanjima da bi mogli da prisustvuju i uestvuju na intervjuu. Potreba za razumnim prilagoavanjem bi trebalo da se relativno lako utvrdi ako su, kroz proces prijavljivanja, kandidati na adekvatan nain bili upitani o svom invaliditetu. Ako se kandidat izjasnio kao osoba sa invaliditetom, treba uspostaviti kontakt sa datom osobom i raspitati se o potrebnim prilagoavanjima. To treba uiniti u to kraem roku, kako bi se adekvatna prilagoavanja blagovremeno realizovala.

Autoklub urevac javno i odgovorno preduzee20Autoklub urevac je javno preduzee iz Hrvatske koje je od portala za zapoljavanje MojPosao dobilo specijalnu Nagradu za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. godini. U ovom preduzeu, od ukupno devet zaposlenih, rade i dve osobe s invaliditetom, od kojih je jedna ve niz godina na elu organizacije. Ta firma neprekidno radi na poboljanju uslova rada za svoje zaposlene sa invaliditetom, pa je tako tokom proteklih godina uklonila sve arhitektonske barijere i uloila znaajna sredstva

Studija sluaja razvijena kroz saradnju sa hrvatskim web portalom za zapoljavanje Moj-posao.ne

20

42

u modernizaciju i prilagoavanje informatike opreme specifinim potrebama zaposlenih sa invaliditetom.

"Livnica Kikinda" zaposlila 100 osoba sa invaliditetom obeleen vek postojanja21Pre etiri godine, "Livnica-Kikinda" je postala deo slovenakog "Cimosa". U sklopu obeleavanja jubileja u rad je puten pogon za ivenje zatitne opreme koji posluje u okviru preduzea Lira. To je zasebno preduzee Livnice koje zapoljava 168 radnika, od kojih su 100 osobe sa invaliditetom. Interesantno je da je to jedino preduzee u Severnobanatskom okrugu koje zapoljava invalide. U pogonu od 1. jula radi 12 osoba, od kojih je est gluvonemo. Oni iju radna odela, mantile i kombinezone, a uskoro e zaiveti proizvodnja zatitnih rukavica koje e nositi radnici svih Cimosovih fabrika u regionu.

Komunikacija sa kandidatom koji ima invaliditet Osobe iz organizacije koje su zaduene za realizuju intervjua treba da budu upoznate sa pitanjima vezanim za invaliditet i jednake mogunosti na nivou politike zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Takoe, bilo bi korisno da osobe koje intervjuiu znaju da na pravi nain komuniciraju sa kandidatima sa invaliditetom. Pre svega, ako osobe koje intervjuiu ne ele da povrede ili uvrede osobu sa kojom priaju i ele da ostvare olakanu komunikaciju, nekoliko narednih preporuka moe pomoi u tome22:

Regionalni centar za drutveno-ekonomski razvoj Banat, 08.09.2008. godine 22 Lepojka Metanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem zdrava, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12

21

43

ponuditi pomo ako se uini da je sagovorniku/sagovornici pomo potrebna (ne insistirati i ne vreati se ako je pomo odbijena); uvek razgovarati direktno sa sagovornikom/sagovornicom umesto preko njenog/njegovog pratioca; ako osoba iz organizacije ne zna kako da reaguje u nekoj situaciji treba da pita (time se ne pokazuje neznanje ve elja da se uvai osoba sa kojom se komunicira); paljivo sluati i slobodno zamoliti da se ponovi ako osoba iz organizacije nije razumela ta sagovornica/sagovornik saoptava; govoriti jasno gledajui osobu sa kojom se pria direktno u lice, ako je mogue u istom nivou (sesti ako sagovornik/sagovornica sedi ili je mnogo nii/nia od osobe koja vodi razgovor); pitati da li treba da se ponovi reeno u situaciji kada ne postoji jasno uverenje da je osoba sa odreenim invaliditetom razumela reeno; potovati lini prostor sagovornika/sagovornice (kolica i druga pomagala spadaju u lini prostor); izbegavati pitanja o njenom/njegovom invaliditetu, osim ukoliko nisu direktna tema razgovora; biti strpljiv; uvaavati ne saaljevati. Kreiranje spiska pitanja za intervju Intervju i druge procedure odabira bi trebalo da budu objektivne i nepristrasne. Cilj osobe koja na intervjuu postavlja pitanja jeste da izabere najbolju osobu za dati posao. Zbog toga, treba paziti da se ne propusti potencijal kandidata sa invaliditetom. Ne treba dozvoliti da line predrasude i nerazumevanje o invaliditetu stanu na put kvalitetno izvedenom intervjuu osobe sa invaliditetom esto razviju inovativna reenja za obavljanje svakodnevnih zadataka, sa ili bez tehnikih pomagala ili podrke asiste44

nata. Vano je da osobe sa invaliditetom imaju fer priliku da predstave svoje sposobnosti i potencijal za vreme razgovora. Sva pitanja o neijem zdravstvenom stanju treba da se odnose samo na njihovu sposobnost da obavljaju posao. Moe biti jako korisno dozvoliti kandidatu da vas vodi kroz svoje kvalitete i ogranienja, zato sto ih oni poznaju bolje od bilo kog drugog. Ovo e pomoi da saznate da li kandidatu treba prilagoavanje i ta bi to moglo biti. Trebalo bi svim kandidatima postaviti ista kljuna pitanja, oslanjajui se na njihove individualne odgovore. Takoe bi trebalo voditi evidenciju o svakom intervjuu. Trebalo bi objektivno proceniti svakog kandidata, odmah nakon intervjua, koristei standardnu proceduru i dogovorene kriterijume.

Met uspean rad uz pomo strunog servisa23Met je zaposlen kao radnik u postrojenju u fabrici gume. On je zaduen za pakovanje, obeleavanje guma i staranje o mainama na kojima radi. Za uspeno obavljanje ovog posla on mora da jasno govori, da se kree u kolicima i da koristi levu ruku. Njegova dijagnoza je viestruki invaliditet, ukljuujui kvadriplegiju, artrozu desnog ramena, celebralnu paralizu i odreeni nivo mentalne ometenosti. Pre zapoljavanja u fabrici Met je bio, od mature 1986.godine, u centru za radno osposobljavanje. Uspeh na poslu zahteo je dosta pomoi. Pre svega trebalo je organizovati prevoz, negu, saradnju sa supervizorom, sprovesti program osamostaljivanja i kontrolu ponaanja. Iako su tehnoloka reenja bila veoma velika, inenjeri su uspeli da ih za Metove potrebe uine jednostavnim koliko je to mogue. Jednostavne korekcije na ureajima su uinile da Met bude produktivniji za ak 30%, nego to je to bio sluaj pre prilagoavanja ureaja.bNET, http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t ag=artBody;col123

45

Met je u prvoj nedelji primao pomo strunog servisa za zapoljavanje i osamostaljivanje osoba sa invaliditetom dvadeset i pet sati, a radio svega osam sati. Nakon sedam meseci, on je radio 35 sati nedeljno i primao povremenu pomo od strunog servisa. Ova podrka se pre svega odnosila na harmonizaciju odnosa Meta i njegovog supervizora, praenje produktivnosti, organizaciju samog rada i ureenje sanitarnih prostorija.

46

KORAK 4: PRILAGOAVANJE ZAPOSLENOG U RADNU SREDINU Preporuljivo je pozvati uspene kandidate da pogledaju radno mesto kad su im ponueni poslovi kako bi procenili potrebu za prilagoavanjem i istraili kako bi se to najbolje moglo sprovesti. Postoje tri vrste razumnog prilagoavanja koja bi trebalo uzeti u obzir pojedinano ili u kombinaciji24: Radni ugovor Treba definisati nain na koji se posao obavlja. Na primer, ako nije mogue ili je izuzetno teko da zaposleni prisustvuje sastancima van zgrade, pruanje usluge telekonferencije ili videokonferencije je alternativno reenje. Drugi primer bi bio dozvoliti zaposlenom rad od kue, delimino ili puno radno vreme kako bi se izbegli ili smanjili uticaji na zdravlje zbog putovanja. Radno vreme Podeavajui radno vreme, zaposleni dobija slobodno vreme za leenje ili rehabilitaciju. Ovo moe varirati od punog radnog, fleksibilnog (do pola radnog vremena) ili dodeljivanjem poslova po dogovoru. Ostali dogovori Ovaj tip razumnog prilagoavanja ukljuuje sve od opreme i line pomoi, pa do znaajnih prostornih prilagoavanja u poslovnoj zgradi. U stvarnosti, najea razumna prilagoavanja u ovoj kategoriji e biti stvari kao to su ortopedske stolice , ergonomske tastature i kompijuterski softver.

Primer prilagoavanja radne sredine osoba sa oteenim sluhom25Dizajn uobiajenog radnog mesta oteava okolnosti za nekoga sa oteenim sluhom da uje, zato to je glavna kancelarija otvorena i ima tvrd pod. Ovi znaajni nedostaci, uzrokovani fizikim karak-

24

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in 25 isto

47

teristikama radnog mesta se uklanjaju premetanjem osobe u susedni odeljak u kom se nalazi manja i tepihom obloena soba.

Primer prilagoavanja radne sredine osoba sa oteenim vidomovek koji je slep, pre nego to zapone novi posao, treba da doe na radno mesto i vidi ta se od njega zahteva. On i njegov poslodavac se dogovaraju ta treba da se uradi. Njegov poslodavac obezbeuje papire na Brajevoj azbuci, obuava kolege da komuniciraju sa njim i obezbeuje obuku za jednakost OSI njegovom direktoru i kolegama.

48

Barijere u okruenju Barijere u okruenju podjednako pogaaju sve osobe sa invaliditetom, bez obzira da li su mukarci, ene ili deca26. U okviru istraivanja Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom u Beogradu, sprovedenog 2007. godine od strane Centra za razvoj inkluzivnog drutva i Centra za monitoring i evaluaciju, osobe sa invaliditetom su istakle da drutvo samo povrno poznaje probleme osoba sa invaliditetom. Ovaj stav je najbolje sumiran u reima: Svi znaju da osobe sa invaliditetom imaju probleme, ali ne ele da znaju za njih27. Potrebno je znati sa kojim se barijerama svakodnevno susreu osobe sa invaliditetom u Srbiji, ne raunajui emotivne i psiholoke, kako bi se na bolji nain uvideo njihov poloaj i potreba za podrkom poslodavaca i drutva u celini. Javni prevoz Vozila javnog saobraaja su neprilagoena (otean je ili onemoguen ulaz za osobe koje koriste kolica, nema zvune signalizacije za osobe sa oteenjem vida i slino), a specijalizovana sluba prevoza ima premalo vozila i radi ogranien broj sati u toku dana. Javne zgrade Retki su objekti od javnog znaaja koji imaju prilagoen prilaz (rampa, rukohvat, klizna vrata), altere, toalete... Ne postoje zvune niti taktilne oznake za komunikaciju u prostoru, nema liftova i drugo. Peake zone i putevi Zvuni semafori su retkost, ivinjaci na prelazima nisu uvek sputeni i nema dovoljno oznaenih staza (reljefni plonik) za osobe sa oteenjem vida. esti su sluajevi, tamo gde i postoje oznaene staze za osobe sa oteenjem vida, da po sred staze izniknu stubovi ili javne telefonske govornice. U odmoritima

26

Lepojka Metanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem zdrava, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12 27 Isto, str. 7

49

pokraj meugradskih puteva uglavnom nema toaleta, dovoljno prostrane kako bi osoba koja koristi kolica mogla da ih upotrebljava. Pristup informacijama - Retke su ili ne postoje javne ustanove koje imaju osoblje obueno da koristi jezik znakova ili gestovni govor (zarad olakane komunikacije sa osobama sa oteenjem sluha), informacije se tampaju iskljuivo na crnom tisku, ali ne i na Brajevom pismu ili u audio formatu, itd. Radna mesta (kancelarije i fabrike) Pored ve pomenutih barijera u vidu neprilagoenih prilaza i pravaca komunikacije, radna okruenja imaju dodatne barijere poput raunara bez softvera koji omoguava rad osobama sa oteenjem vidom, stolova, stolica i druge opreme koji su neprilagoeni za osobe koje se oteano kreu, koriste kolica ili nemaju dovoljno snage u rukama za vrst stisak i slino. I u situaciji da kompanija ima dobru volju za zapoljavanje osobe sa invaliditetom, potrebno je proceniti da li je radni prostor organizacije fiziki dostupan osobama sa invaliditetom. Osobe sa razliitim vrstama invaliditeta se susreu sa razliitim vrstama barijera kada je u pitanju dolaenje na radno mesto i uspeno obavljanje radnih zadataka. Na primer, sa sasvim razliitim barijerama se susreu osobe u kolicima, zatim osobe sa oteenim vidom i osobe sa oteenim sluhom. Potrebno je sveobuhvatno razmotriti aspekat dostupnosti osobama sa razliitim vrstama invaliditeta i stepen dostupnosti, odnosno potencijal da dati prostor bude dostupan u budunosti. Interesantno je spomenuti sluaj objekata pod zatitom Zavoda za zatitu spomenika kulture i kulturna dobra Srbije, na kojima je Zakonom zabranjeno raditi bilo kakve arhitektonske izmene. U sluajevima kada organizacija ima svoje poslovne prostorije u takvom jednom objektu, jedini nain da se radni prostor uini dustupnim osobama u kolicima, na primer, jeste da se stave pokretne rampe koje nee menjati izgled objekta i koje e se odmah po korienju ukloniti. Ipak, brojne barijere unutar objekta ostaju nereene, pre svega kada su u pitanju toaleti i druge prostorije neophodne za svakodnevno funkcionisanje osobe u organizaciji. 50

Treba imati u vidu sledea pitanja kada se procenjuje fizika dostupnost poslovnog/radnog prostora28:

Postoje li obeleena parking mesta za osobe sa invaliditetom, koja se nalaze blizu ulaza u radni prostor? Postoji li put ulaska u poslovni prostor gde nema naglih promena nivoa tla, odnosno stepenica koje vode od parkinga do ulaza u zgradu/radni prostor? Ako ste obezbedili rampe koje obezbeuju pristup ulazu, da li je rampa pod odgovarajuim nagibom i da li su bezbeeni rukohvati? Da li su vrata dovoljno iroka (90cm) za osobe u kolicima? Da li je lako otvoriti vrata (na primer, da li su vrata neoekivano teka, da li se kvake lako sputaju, da li su vrata automatska)? Da li je kancelarija za osoblje da dostupnoj lokaciji? Postoje li staze bez prepreka do toaleta, aparata za vodu i slinih sadraja? Mogu li osobe sa invaliditetom da ih koriste? Da li su liftovi dostupni osobama sa invaliditetom (da li je kontrolna tabla na manje od 130cm od tla? Da li su brojevi i simboli na kontrolnoj tabli dovoljno krupni i uoljivi)? Da li je sva signalizacija odgovarajua i dostupna osobama sa vizuelnim i mentalnim invaliditetom, kao i osobama sa smetnjama u uenju (ukljuujui korienje simbola i slika)? Da li upozorenja za sluaj opasnosti ukljuuju i audio i vizuelne alarme?

Ova pitanja je potrebno ak ire posmatrati i razmiljati da li je ira okolina organizacije dostupna osobama sa razliitim vrstama invaliditeta. Nepostojanje zvunih semafora, neprilagoenost ivinjaka, vee nepravilnosti asfalta i ulice i slino, mogu da predstavljaju ozbiljnu, a nekada i nepremostivu prepreku osobi sa invaliditetom da stigne do svog radnog mesta.Employment of persons with disability: guide for managers and supervizors, University of Melburne, Australia28

51

Primeri razumnog prilagoavanja radnog mestaKol centri zaposljavaju supervizore sa punim radnim vremenom. ena sa reumatoidnim artritisomse prijavila za posao supervizora. Zbog bolova i zamora povezanih sa njenim stanjem, ona trai posao sa pola radnog vremena. Kol centar pristaje. Uz sate rada ponuen je iznos za prilagoavanje na radnoj obuci. Kandidatkinja koja je podnela zahtev za administrativni posao, izgleda da nije najbolja osoba za taj posao, ali samo zato to je njeno kucanje presporo, kao rezultat artritisa u njenim rukama. Po razumnom prilagoavanju, moda bi adaptirana tastatura prevazila problem, jer bi njena brzina kucanja bila dobra kao kod ostalih kandidata. Dakle, razumno prilagoavanje bi bilo da joj poslodavac, zbog njene brzine kucanja na standardnoj tastaturi, dozvoli da donese svoju adaptiranu tastaturu, ili da nabavi jednu za korienje tokom testa. Jedna od najozbiljnijih prepreka je pristupanost poslovnih prostorija koja ukljuuje prilagoavanje i modifikaciju opreme i adaptaciju radne sredine, da bi se olakalo zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Da bi kancelarijska sredina bila u veem stepenu dostupna, idealno reenje bi bilo imati okruenje koje je univerzalno dizajnirano (termin koji se u ovoj situaciji koristi jeste dizajn za sve). Zauzimanje stava opte dostupnosti osobama sa invaliditetom e29: Pomoi da svi zainteresovani akteri uzmu uea u prilagoavanju, to e biti od koristi mnogim ljudima, ukljuujui osobe sa invaliditetom, ali i one koji zbog privremenog loeg zdravstvenog stanja imaju potrebu za dostupnijim radnim mestom; Ustedeti novac naknadnog prilagoavanja;

29

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in, str. 9-10

52

Unaprediti reputaciju organizacije, kao nekoga ko je orjentisan na integraciju i dobrobit osoba sa invaliditetom; Obezbediti da osobe sa invaliditetom postanu sasvim uobiajeni zaposleni (isto se odnosi i na druge interne i eksterne stejkholdere sa invaliditetom). Revizija fizike dostupnosti radnog prostora Revizija dostupnosti radnog prostora smatra se prvim korakom ka poboljanju fizike dostupnosti. To se praktino realizuje tako to nezavisni ekspert ili organizacija koja ima iskustva u ovoj oblasti, ocenjuje da li je radni prostor odreene organizacije dostupan osobama sa invaliditetom, pre svega iz aspekta fizike dostupnosti. Revizija fizike dostupnosti vaan je alat za prepoznavanje barijera unutar zgrade, ali i podruja izvan nje, kao to su prostor za parking, ivinjaci u blizini zgrade i slino. Revizija obezbeuje bazinu procenu prema kojoj mogu da se naprave osnovni predlozi za unapreenje dostupnosti radnog prostora. Sa rezultatima pristupnog izvetaja, dobro je organizovanje sastanaka kljunog osoblja organizacije, kako bi se diskutovalo o tome ta se moe po pitanju dostupnosti postii u kratkom, a ta u duem vremenskom periodu. Elementi obuhvaeni u reviziju dostupnosti zavise od tipa i prirode objekata koji se analiziraju i institucija koje su nadlene za to. Objekti i lokacije znaajno variraju, i iako ima zajednikih elemenata izmeu pojedinih tipova, nee postojati dve iste. Uopteno, elementi obuhvaeni ovom revizijom ukljuuju30: Dobijanje na prostoru pristup sa puta i parkiralita, rasveta, znakovno obeleje, i slino. Ulaenje u radne prostorije ulaz, stepenice, pragovi, vrata, hol, sedenje i rasveta, hodnik, vrata, stepenise , liftovi , znakovno obeleje, rasveta.

30

isto

53

Korienje usluga u radnim prostorijama toaleti, trpezarije, bar, osvetljenje, grejanje, prekidai, ruke, nametaj, telefon, alarm, zdravstvena i bezbednosna pitanja, upravljanje i stav osoblja. Istraivanje alternativnih naina za obezbeivanje dostupnosti do servisa, kada je u pitanju fizika smetnja i kada je nemogue da se poseti servis. Na primer, ponuda kunog servisa, instaliranje zvona za pomo na odobrenoj visini, nabavka dela opreme ili ponuda pomoi obuenog osoblja. Izlaenje iz zgrade u hitnim sluajevima poarni izlazi, hitni putevi , svetlei i upozoravajui sistemi i sigurno utoite. Komunikacioni sistemi informacioni sistem (hardver i softver), tampani materijali, web stranice, materijal za obuku, prirunici, i slino. Potpuna revizija dostupnosti ukljuuje detaljan obilazak terena, anketiranje zaposlenih i drugih aktera, fotografisanje i raspravu o drugim vaim pitanjima sa upravom. Troovi e varirati zavisno od prirode posla i veliine objekta/lokacije. Vano je osigurati da neko od onih koji uestvuju u reviziji fizike dostupnosti ima dovoljno iskustva u ovoj oblasti. Pomona sredstva Pomona sredstva predstavljaju tehnike alatke ili servisi kao to su abecedne table, tekstualni telefoni ili govorni softver koji se koristi za pomo osobama sa fizikim ili emocionalnim poremeajima u obavljanju odreenih zadataka i aktivnosti. Ovo moe biti od kljune vanosti za funkcionisanje i efikasnost zaposlenih sa invaliditetom na radnom mestu. Ono to je bitno napomenuti jeste da se data pomona sredstva u znaajnom broju mogu nai na domaem tritu. Takoe, Zavod za zdravstveno i penziono osiguranje u veem broju sluajeva pokriva trokove nabavke ovih pomonih sredstava za osobe sa invaliditetom. Na primer, Zavod u potpunosti pokriva trokove nabavke govornog softvera za osobe 54

sa invaliditetom i to za sledee grupacije: uenici, studenti, zaposleni i osobe koje povremeno obavljaju delatnost. U prilogu se nalaze primeri najee korienih pomonih sredstava.

Osoba sa senzornim invaliditetom uspena karijera uz pomo prilagoenog softvera31Norin Meger je koordinator meugradskih autobuskih linija za okruge Severni Kork i Limerik i jedna je od devet zaposlenih na toj poziciji u kompaniji Rural Bus u Irskoj. Ona je osoba oteenog vida i zaduena je za planiranje ruta, dnevnih izleta, superviziju autobusa, vozaa i posluge u autobusu. Sve informacije o putnicima se unose u raunar, a Noren iako je slabovida moe da obavlja ovaj posao putem itaa teksta koji ima na raunaru. Ona je jedna od etiri osobe sa invaliditetom koje su zaposlene u kompaniji Rural Bus. Kao pomo, ona koristi programe koji joj pomau da efikasno obavi svoj posao, kao to su Jaws, program za isitavanje i skeniranje teksta sa monitora. Ovaj program je namenjen osobama sa vizuelnim smetnjama. Ona je izuzetno motivisana da radi na svom poslu i kao dinamina osoba daje izuzetan doprinas radu kompanije. Svoj posao obavlja od kue, poseduje izuzetno znanje u korenju raunara, a uz pomo interneta, e-maila i telefona neprestano je u kontaktu sa centralom Rural Busa i njihove slube za pomo korisnicima. Pored toga, ona pokuava da obui to je vie mogue osoba sa invaliditetom da rade na raunaru i da ponu da sami zarauju za ivot. Njen cilj je da obui veliki broj salbovidih i slepih osoba za rad na raunarskim sistemima koji mogu da im pomognu u njihovom poslu, kao i podizanje svestih kod polaznika. Ona je takoe polaznik velikog broja kurseva kojima se osposobljava da obavlja vei broj dunosti. Noren takoe ima udela u razvijanju sajtova koji su orijentisani ka osobama sa invaliditetom. Prema njenom miljenju, najvei problem u zapoljavanju osoba sa invaliditetom je nedostatak svesti o njihovim mogunostima. Smatram da je najvei problem poslodavaca kada zapoljavaju osobu sa invaliditetom njihovo neznanje o31

Workway, http://workway.ie

55

tome ta ta osoba moe da im doprinese. Na primer slabovide i slepe osobe gotovo u potpunosti mogu da rade posao kao osobe koje nemaju taj problem, upravo upotrebom novih tehnologija

Geneza d.o.o. radni uslovi i sistem nagraivanja po meri svakog zaposlenog32Geneza d.o.o. je telekomunikaciono preduzee koje je u Hrvatskoj, u kategoriji malih i srednjih preduzea, dobilo Nagradu za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. god