Sadržaj

Šta je cerebralna paraliza?.............................................................................................3Kako prepoznati cerebralnu paralizu kod dece?............................................................4Način ophođenja prema deci oboleloj od cerebralne paralize......................................4Specifičnosti oralne patologije i strategija očuvanja oralnog zdravlja u dece obolele od cerebralne paralize....................................................................................................5Ispitivanja.......................................................................................................................8Zaključak.......................................................................................................................11Literatura......................................................................................................................12

Šta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza (paralysis cerebralis infantium, lat.)  je stanje koje nastaje kao posledica veoma ranog, neprogresivnog oštećenja delova mozga. Oštećenje može dovesti do velikog broja različitih smetnji, pa se tako javljaju poremećaji položaja i stavova tela i poremećaji pokreta ili motorne funkcije koji se ispoljavaju u obliku paralize, slabosti, nekoordinacije ili nekog drugog poremećaja motorne funkcije i zahvataju neke ekstremitete (može da bude zahvaćen samo jedan ekstermitet), drugi delovi tela ili celo telo u zavisnosti od težine datog kliničkog slučaja. Moguće posledice oštećenja mozga su i niz psihičkih, čulnih i govornih smetnji, zatim, epilepsija, ortopedski problemi i poremećaji ponašanja, problemi učenja i problemi vezani za socijalno prilagođavanje. 

Cerebralna paraliza nije bolest u uobičajenom smislu reči, nije zarazna i nije nasledna. Ona nije izlečiva: posledice ostećenja mogu se smanjiti, ali ne i potpuno otkloniti ili izlečiti. Stanje se ne pogoršava, iako se neke posledice mogu produbljivati tokom odrastanja. 

Oštećenje mozga, usled povrede ili oboljenja mozga, nastaje tokom trudnoće, tokom rođenja ili posle rođenja. Posle rođenja oštećenje može nastati do sedme godine žvota deteta, u periodu pre nego što je rast i razvoj mozga završen. 

Međutim, uzrok cerebralne paralize ostaje i pored detaljnog ispitivanja, nepoznat kod velikog broja dece. Verovatno da do oštećenja mozga dolazi u prenatalnom periodu, dok majka ne mora ni primetiti da je imala neku infekciju. Zbog toga su redovne ultrazvučne kontrole neophodne.  

2

Kako prepoznati cerebralnu paralizu kod dece?

Kod dece obolele od cerebralne paralize, najčešće se manifestuje na sledeći način: Dete ne podiže glavu, ne okrece se, kada dođe vreme za sedenje, dete nije u mogućnosti, ne reaguje na majku i oklinu, mlitavost mišića, javljaju se neusklađeni i nevoljni pokreti. To je stanje koje traje od rodjenja do smrti. Tačnu dijagnozu postavlja neuropedijatar ili fizijatar.

Način ophođenja prema deci oboleloj od cerebralne paralize

Za svako dete obolelo od cerebralne paralize neophodno je organizovati poseban program osposobljavanja. Svaki program se sprovodi pojedinačno i prilagođen je stanju deteta, a može biti izmenjen u skladu sa dostignutim razvojem, sto procenjuju članovi tima u toku tretmana. Jedan od osnovnih tretmana namenjen je razvitku držanja tela (sedenje, stajanje, kretanje). Posebna pažnja se pridaje razvitku mišljenja, govora, komunikacije i korigovanju vida. Dete se takođe uči hranjenju, oblačenju, a krajnji cilj je postići najviši stepen samostalnosti (onaj koji je moguć). Školovanje zavisi od stepena dostignutog razvoja deteta.

3

Specifičnosti oralne patologije i strategija očuvanja oralnog zdravlja u dece obolele od cerebralne paralize

Specifičnosti koje karakterišu stanje oralne higijene obolelih od cerebralne paralijze:

Nizak stepen oralne higijene i rasprostranjenost parodontalnih oboljenja Visok procenat nesaniranog karijesa Ortodontske nepravilnosti Disfagija Bruksizam Balavljenje Nagon na povraćanje Traume oralne regije

Oralna higijena predstavlja najvažniji deo opšteg ili individualnog preventivnog programa kod osoba obolelih od cerebralne paralize.

Nizak stepen oralne higijene i rasprostranjenost parodontalnih oboljenja

Parodontopatija je uobičajena kod osoba obolelih od cerebralne paralize kao posledica loše oralne higijene kako zbog fokusa na tretman osnovnog oboljenja tako i zbog otežanog održavanja iste usled fizičke nemogućnosti kao i zbog mogućih ortodontskih problema. Dodatni favorizujući faktor je i gingivalna hiperplazija prouzrokovana medikamentima koji se koriste u terapiji osnovnog oboljenja.

Potrebno je motivisati pacijente da svakodnevno održavaju oralnu higijenu. Zamolite ih da vam demonstriraju na modelu kako održavaju oralnu higijenu i ukažite im na greške koje prave i dajte im preporuke u vidu odabira četkice, tehnike pranja zuba i korišćenja konca za zube.

Određeni pacijenti, zavisno od težine oboljenja ne mogu samostalno da održavaju oralnu higijenu kako zbog poremećaja fizičke koordinacije tako i zbog kognitivnih sposobnosti. U tom slučaju treba razgovarati sa starateljima o održavanju oralne higijene pacijenata. Ne treba pretpostaviti da svi staratelji znaju

4

osnove pravilnog održavanja oralne higijene. Potrebno je i njima demonstrirati tehnike i dati korisne savete.

Potrebno je objasniti prednosti upotrebe antimikrobnih agenasa, kao što je hlorheksidin. Preporučite odgovarajući način upotrebe zasnovan na sposobnosti pacijenta. Ispiranje, na primer, ne mogu da primene kod pacijenata koji imaju poteškoće sa gutanjem ili sa iskašljavanjem. U tim slučajevima je indokovan preparat u vidu spreja koji je podjednako efikasan.

Ako upotreba određenih lekova dovede do gingivalne hiperplazije, potrebno je pratiti nicanje zuba zbog mogućeg posledičnog kašnjenja erupcije zuba zbog poteškoća izazvanih gingivalnom hiperplazijom.

Visok procenat nesaniranog karijesa - Karijes preovladava kod osoba obolelih od cerebralne paralize, pre svega zbog neadekvatne oralne higijene. Drugi faktori rizika su: disanje na usta, efekti lekova koji se koriste u terapiji, hipoplazija gleđi i dugo zadržavanje hrane u ustima.

Objasnite pacijentima i/ili njihovim starateljima da određeni lekovi utiču na smanjenje salivacije ili da u svom sastavu sadrže šećer. Savetujte im da uzimaju često vodu i da koriste lekove koji ne sadrže šećernu komponentu ako je moguće i da ispiraju usta vodom nakon konzumiranja lekova.

Savetujte staratelje da kada je to moguće favorizuju namirnice koje nisu kariogene.

Objasniti starateljima da pacijentima koji zbog disfunkcija koje su posledica oboljenja zadržavaju hranu u ustima pregledaju usnu duplju posle svakog obroka ili uzimanja lekova radi uklanjanja zaostale hrane ili lekova.

Preporučiti profilaktičke mere kao što je upotreba fluorida i zalivača fisura ako je to moguće.

Kod ovih pacijenata indikovana je primena električnih četkica, koja je značajna u mehaničkom uklanjanju dentalnog plaka.

5

Ortodontske nepravilnosti kod obolelih od cerebralne paralize obično su više od samo neuskljađenog položaja zuba – to je takođe mišićno skeletni problem. Otvoren zagrižaj sa protruzijom prednjih zuba je uobičajen nalaz i obično je povezan sa tiskanjem jezika napred. Nekompetentne usne zbog otvorenog zagrižaja doprinose da pacijent preterano balavi.

Nažalost, korekcija ortodontskih nepravilnosti je skoro nemoguća kod pacijenata sa umerenom ili težom formom cerebralne paralize.

Sposobnost obolele osobe i staratelja da održavaju oralnu higijenu je kritična za izvodljivost i uspeh ortodontske terapije.

Potrebno je starateljima objasniti redosled postupaka u slučaju traume protrudiranih prednjih zuba jer su oni zbog položaja izloženi većem riziku i mogućnosti nastanka traume.

Disfagija, otežano gutanje je čest problem obolelih od cerebralne paralize. Hrana ostaje duže u ustima nego što je uobičajeno što povećava rizik za nastanak karijesa. Pored toga, hrana u kašastom obliku pripremljena za osobe obolele od cerebralne paralize ima tendenciju da adherira na površinu zuba.

Potrebno je obezbediti prohodne disajne puteve tokom intervencije tako što ćemo pacijenta postaviti u blago uspravnom položaju sa galvom okrenutom na jednu stranu.

Aspiraciju sisaljkom koristite što više zavisno od toga koliko stanje pacijenta to dozvoljava.

Poželjno je koristiti koferdam ako je moguće ali pacijenta morate detaljno upoznati sa postupkom.

Upozorite staratelja da posle jela pregleda usnu duplju obolele osobe i ukloni moguće ostatke hrane.

Bruksizam je čest kod osoba sa cerebralnom paralizom, naročito kod onih sa težim oblicima poremećaja. Bruksizam u tim slučajevima može biti intenzivan i prouzrokovati veliki gubitak zubnog tkiva. Pre izrade štitnika ili splintova mora se razmotriti postojanje disfagije ili nagona na povraćanje što bi moglo ugroziti korišćenje tih pomagala.

Balavljenje utiče na održavanje oralne higijene kao i na socijalnu interakciju. Hipotonija muskulature doprinosi balavljenju kao i otvoren zagrižaj zbog koga pacijentne može lepo da zatvori usta.

6

Povećan tonus mastikatornih mišića i nagon na povraćanje ako postoji se može izbeći laganim unošenjem instrumenata u usta.

Korisno je u tim slučajevima koristiti određene vrste ekartera u vidu potpore koji će sprečiti zatvaranje usta. Pacijente sa nagonom za povraćanje je uputno zakazivati ujutru pre obroka.

Traume oralne regije su česte kod osoba sa cerebralnom paralizom usled padova ili nezgoda. Potrebno je ako je moguće koristiti štitnike za zube i staratelje uputiti i pripremiti za postupke pri nastanku trauma oralne regije.

7

Ispitivanja

Razlika između dece sa CP-om i zdrave dece s obzirom na zdravstveno stanje zuba i funkcionalnosti žvaćnih jedinica.

Kod dece sa CP-om, narušena je funkcija žvakanja, a sa tim je smanjena i funkcija samočišćenja. Zbog otežanog žvakanja ta deca dugotrajno jedu kašastu hranu, što pogoduje pojavi karijesa.

Broj funkcionalnih žvaćnih jedinica pokazuje broj zdravih zuba i zuba sa karijesom koji su u kontaktu sa antagonistima koje dete može da koristi za žvakanje. Upoređivanjem KEP/kp indeksa, pokazalo se da u oboljevanju zuba između dece sa CP-om i zdrave dece, statistički nema bitne razlike. Dok zdrava deca imaju statistički veliki broj ispunima saniranih zuba, kod dece sa CP-om zastupljeniji je veliki broj ekstrakcija. Kod dece sa CP-om učestalost karijesa se razlikuje od istraživanja do istraživanja, budući da ima podataka o tome da deca sa CP-om imaju manju prevalenciju karijesa, jednaku ili veću od zdrave dece. Sa druge strane od težine hendikepa deteta zavisi mogućnost stomatologa da svojim delovanjem postigne optimum oralnog zdravlja. Približno 14% dece sa CP-om može da sarađuje sa stomatologom jednako kao i zdrava deca, u 53% dece potrebno je posebno prilagođavanje deteta, pa se najverovatnije ne mogu obaviti svi stomatološki zahvati i u 33% dece nemoguće je izvesti stomatološku obradu bez primene opšte anestezije. Cilj istraživanja bio je da li postoji razlika dece sa CP-om i zdrave dece s obzirom na zdravstveno stanje zuba i funkcionalnosti žvaćnih jedinica. U istraživanju je bilo uključeno 50-oro dece obolele od CP, smeštene u ustanovama koje brinu o deci sa posebnim potrebama. To su „Centar za odgoj i obrazovanje“ Rijeka, „Osnovna Škola Gornja Vežica“ , „Centar za rehabilitaciju Fortica-Kraljevica“ i „Dom za djecu i mladež Kraljevica-Oštro“. Tokom istraživanja isključeno je sedmoro dece, tako da je istraživanje završeno sa 43 deteta. Kontrolnu grupu su činila deca koja dolaze na sistematske preglede i sanaciju zuba u Stomatološku Polikliniku Medicinskog Fakulteta u Rijeci.

8

Tabela 1. Vrednosti KEP i kp indeksa

U tabeli 1. prikazana je razlika vrednosti KEP/kp indeksa (KEP-za stalne zube, kp-za mlečne zube) za stalne zube (Z=741,5 P=0,275) i za mlečne

zube (Z=806 P=0,327). Nije ustanovljena bitna razlika.

Tabela 2. Rezultati testiranja važnosti razlika KEP i kp komponenataizmeđu grupe dece sa CP-om i zdrave dece

9

U tabeli 2. podaci pokazuju statistički bitnu razliku u učestalosti ekstrakcija zuba (Z=744,00 P=0,010) i statistički bitnu razliku u

učestalosti ispunima saniranih zuba (Z=455,50 P<0,001) i između dece obolele od CP i između zdrave dece.

Tabela 3. Razlika u prisutnosti nefunkcionalnih žvačnih jedinica između dve grupe

U tabeli 3. pokazano je da nema statistički bitne razlike vezane za nefunkcionalne (Z=704,00 P=0,147) žvaćne jedinice između ovih grupa.

Podaci u literaturi vrlo su različiti. Primeri, L.A. Nilsen navodi da deca s CP-om imaju manju prevalenciju karijesa, L. Matsson i D. Bakarčić navode jednaku zastupljenost, a R. M. T. dos Santos, R. O. Guare i M. T. B. R. dos Santos navode veću prevalenciju karijesa kod dece sa CP-om nego kod zdrave dece.

Ovim ispitivanjem dobili smo podatke koji nam govore da nema velike razlike između grupa, dece obolele od CP i zdrave dece. Najverovatnije se radi o činjenici da deca u ustanovama imaju veću pažnju od dece o kojoj brinu roditelji. Deca obuhvaćena ovim istraživanjem žive u sklopu ustanove ili u njoj borave veći deo dana. Budući da su pod stalnom kontrolom, kod njih je najčešće bolje zdravstveno stanje zuba nego kod dece koju čuvaju roditelji, jer su roditelji najčešće slabo edukovani i motivisani.

10

Zaključak

Na osnovu ovih rezultata, može se zaključiti da je rana i dobro organizovana pedijatrijsko-stomatološka preventiva kod dece obolele od cerebralne paralize imperativ za smanjenje kako oboljenja zuba tako i celog stomatognatnog sistema, kao i za održavanje njegovog zdravlja koje se ionako svrstava u rizičnu grupu.

Literatura:

http://www.bioline.org.br/pdf?me07013 http://www.nidcr.nih.gov/ http://simptomi.rs/index.php/odojce/1167-cerebralna-paraliza http://hr.wikipedia.org/wiki/Cerebralna_paraliza

11

http://www.stetoskop.info/Cerebralna-paraliza-315-c5-content.htm http://www.cerebralnaparaliza.rs/informacije/cerebralna_paraliza/

cerebralna_paraliza_-_pojam_i_uzroci.html Nilsen LA. Caries among children with cerebral palsy: relation to

CP-diagnosis, mental and motor handicap. ASDC J Dent Child 1990;57:267-73.

Bakarčić D. Zdravstveno stanje usta i zubi u djece s poteškoćama u razvoju – magistarski rad. Rijeka: Medicinski Fakultet Rijeka 2002:81.

dos Santos RMT, Masiero D, Novo NF, i sur. Oral conditions in children with cerebral palsy. J Dent Child (Chic) 2003;70:40-6.

Guare RO, Ciamponi AL. Dental caries prevalence in the primary dentition of cerebral-palsied children. J Clin Pediatr Dent 2003;27:287-92.

12