Buka u životnoj sredini – stanje (1) - znrfak.ni.ac.rs · Buka u životnoj sredini – stanje (2) U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini, za kontrolu komunalne buke

Buka u životnoj sredini se definiše kao buka koju stvaraju svi izvori,

isključujući buku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim

pogonima. Buka u životnoj sredini je oduvek predstavljala veoma važan problem sa

kojim se čovek suočavao i težio da njom upravlja i da je kontroliše. I u starom Rimu postojala su pravila vezana za buku gvozdenih točkova

dvokolica pri kretanju po kamenoj podlozi, čiji je cilj bio sprečavanje

remećenja sna i uznemiravanja Rimljana.

U srednjevekovnoj Evropi bilo je zabranjeno

koristiti konjske kočije u noćnim satima da bi

se obezbedio miran san građana.

Danas je problem veoma izraženiji. Ogroman

broj vozila se kreće po našim gradovima i

autoputevima. Teški kamioni sa dizel mašina i

velikom bukom krstare drumovima širom

zemlje. Avioni i vozovi daju svoj doprinos

povećanju ukupne buke. U industriji mašine

generišu visoke nivoe buke, a veoma bučni

zabavni centri ne omogućuju opuštanje ni u

slobodnom vremenu.

Buka u životnoj sredini – stanje (1)

Buka u životnoj sredini – stanje (2)

U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini, za kontrolu

komunalne buke veoma često nema razumevanja, pre svega zbog

nedovoljnog poznavanja (“skrivenih”) efekata koje buka može da izazove

na čoveka. Takođe, se često zaboravlja na kumulativni efekat koji buka

ima kada izlaganje buci traje duži vremenski period.

Institucije koje su zadužene da se bave

problemima koji nastaju u životnoj sredini

veoma često smatraju da je rešavanje

problema buke “luksuz” koji sebi mogu da

dozvole samo razvijene zemlje. Izloženost

većim nivoima buke karakterističnija je za

zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog

odnosa prema aspektu buke. Planiranje

korišćenja određenog prostora ne vodeći

računa o nivoima buke i neadekvatna

gradnja stambenih objekata u zonama

gde je buka izražena povećava izloženost

populacije buci.

Upravljanje bukom u životnoj sredini

Princip predostrožnosti

U svim slučajevima, buku treba redukovati na najniži nivo koji se može

ostvariti u konkretnoj situaciji. Kada postoji mogućnost da zdravlje

populacije bude ugroženo potrebno je preduzeti akcije za njihovu zaštitu.

Princip zagađivač plaća

Sve troškove vezane za monitoring stanja, menadžment, snižavanje nivoa

buke i nadzor snose oni koji su odgovorni za izvore buke.

Princip prevencije

Akcije za snižavanje nivoa buke treba preduzimati kadgod je to moguće

na samom izvoru buke. Urbanističko planiranje treba da bude upravljano

ocenom uticaja buke na zdravlje populacije.

Faze upravljanja bukom

Faza 1

Razvoj i primena politike upravljanja bukom u životnoj sredini

Faza 2

Razvoj strategije upravljanja bukom

1. Usvajanje Agende

(Identifikacija problema buke)

Političari, politički savetnici, politički

analitičari, javnost, istraživači,

interesne grupe, stručnjaci za buku

2. Analiza problema (Ocena uticaja buke)

Stručnjaci za buku, istraživači,

javnost, interesne grupe,

4. Usvajanje politike

(Usvajanje propisa o buci)

Političari, politički savetnici

3. Definisanje politike (Opcije kontrole buke)

Političari, politički savetnici, politički

analitičari, javnost, istraživači,

interesne grupe, stručnjaci za buku

5. Primena (Operacionalizacija propisa o buci)

Stručnjaci za buku, javnost,

interesne grupe

6. Ocena politike (Ocena propisa o buci)

Politički analitičari, javnost,

istraživači, interesne grupe,

stručnjaci za buku

Faze: Učesnici:

Razvoj i primena politike upravljanja bukom u životnoj sredini

Mere upravljanja bukom

Zakonske mere

Inženjerske mere

Edukacija i informacije

Kontrola emisije buke Emisioni standardi za putnička vozila,

građevinsku opremu, fabrike; nacionalni propisi,

direktive EU

Kontrola prenošenja buke Propisi o merama za postavljanje prepreka

za prostiranje zvuka

Kontrola imisije buke Granične vrednosti za nivoe izloženosti buci,

monitoring i modeliranje buke, propisi za složene

situacije; propisi za "rekreativnu" buku

Mapiranje buke i zoniranje oko

puteva, aerodroma, industrije

Pokretanje procedura monitoringa i

predikcije stanja nivoa buke u

životnoj sredini

Podsticanje propisa Plan primene propisa za snižavanje nivoa buke

Minimalni zahtevi za akustičke

osobine zgrada

Konstruktivni zahtevi za zvučnu

izolaciju elemenata zgrada

Ograničenje brzine Rekreacione zone, bolnice

Zakonske mere: Primeri:

Redukcija emisije

modifikacijom izvora

Profili pneumatika; "tihe" površine puta; promene

u osobinama mašina

Nove tehnologije mašina Putnička vozila; avioni; građevinske mašine

Orjentacija zgrada Orjentacija zgrada ka mirnim zonama; korišćenje

zgrada za barijere

Redukcija prenošenja Oklopljavanje mašina; barijere za zaštitu od buke

Pasivna zaštita Štitnici za uši; izolacija zgrada; konstrikcija fasada

Urbanističko planiranje

Minimalno rastojanje između industrije,

prometnih saobraćajnica i stambenih zona;

lokacija mirnih zona; obilaznice za teški

saobraćaj; odvajanje inkompatibilnih funkcija

Menadžment saobraćajem Ograničenje brzine; usmeravanje protoka

saobraćaja elektronskim sredstvima

Inženjerske mere: Primeri:

Porast svesnosti javnosti Informisanje javnosti o uticaju buke na zdravlje,

podsticanje preduzimanja akcija, graničnih nivoa,

žalbi

Monitoring i modeliranje

slike o buci Publikacija rezultata

Pokretanje promena

ponašanja Smanjenne brzine pri vožnji; korišćenje alarma;

korišćenje sirena; korišćenje zvučnika za reklame

Edukacija i informisanje Primeri:

Blah, blah, blah…

Blah, blah, blah...

Univerzitetski i visokoškolski

nastavni planovi i programi Dovoljan broj eksperata za buku

Finansiranje naučno-istraživačkih

potreba Pokretanje istraživanja i razvoja

Više od 20 godina politika EU prema buci u životnoj sredini je

bazira na zakonodavstvu koje propisuje maksimalno dozvoljeni

nivo za drumska vozila, avione, mašine ili primenjuje

međunarodne sporazume, zajedno sa seritfikacionim

procedurama koje obezbeđuju da oprema u trenutku proizvodnje

zadovoljava granične vrednosti nivoa buke sankcionisanim

direktivama.

Zahvaljujući tome, ali i razvoju tehnologije dobijeno je značajno

smanjenje buke individualnih izvora. Na primer buka putničkih

automobila je smanjena od 1970. za 85%, a kamiona za 90%.

Buka modernih avioan oko aerodroma smanjena za faktor 9 u

poređenu sa bukom iz 1970.

Dokumentom "Green paper" iz 1996. godine definiše se

osnovni cilj buduće strategije borbe protiv buke da "ni jedna

osoba ne treba da bude izložena nivou buke koji može

ugroziti zdravlje i kvalitet života".

Struktura nove strategije buke definisana je END

(Environmental Noise Directive) 2002/43/EC, koja se odnosi

na ocenu i menadžment bukom u životnoj sredini.

VIZIJA – 2020.

“avoid harmful effects of noise exposure from all

sources and preserve quiet areas”

Drumski saobraćaj

- 10dB

Železnički saobraćaj

teretni: - 20dB

brze pruge: - 5dB

Avionski saobraćaj

- 10dB(A) po operaciji

Redukcija emisije

• Redukcija pogonske buke (mašina, transmisija i izduvni sistem)

primenom novih materijala i aktivnih sistema za kontrolu buke i

vibracija,

• Upravljanje saobraćajom primenom sofisticiranih sistema koji

omogućuju funkcionisanje saobraćaja bez zakrčenja i zastoja, i

• Poboljšanje propisa uključujući metode za testiranje buke.

Redukcija emisije buke drumskog saobraćaja do

10dB

• Redukcija buke koja nastaje pri

interakciji pneumatika i podloge kao

dominantnog izvora buke kod

motornih vozila uz saradnju

konstruktora i pneumatika i putnih

podloga,

Redukcija emisije buke železničkog saobraćaja do

20dB za teretni saobraćaj i 5dB za brze pruge

Redukcija buke koja nastaje pri interakciji točkova i

šina uglavnom kod teretnog saobraćaja i kod šina sa

prekidima korišćenjem novim materijala za šine i

točkove i novih tehnologija za spajanje šina,

Redukcija aerodinamičke buke kod

vozova za brze pruge,

Redukcija buke koja nastaje pri

kočenju i na krivinama.

Redukcija emisije buke avionskog saobraćaja

do 10dB po jednoj operaciji sletanja ili

uzletanja

Redukcija buke na samom avionu primenom

novih konstrukcija mašine i aviona sa

poboljšanom aerodinamikom i primenjenim

merama aktivne kontrole buke

Optimizacija operacija sletanja

i uzletanja

Redukcija emisije buke opreme koja se koristi na

otvorenom prostoru do 10dB

Identifikacija parametara pojedinih kategorija opreme

koji utiču na generisanje buke,

Korelacija emisije buke i identifikovanih parametara, i

Efekat pojedinačnog i kombinovanih

dejstva izvora buke na njenu percepciju

The Directive relating to the Assesment

and Managment of Environmental Noise,

2002/49

25. 6. 2002.

Environmental Noise Directive

Ocena buke Izrada strateških karata buke korišćenjem zajedničkih indikatora

i metoda.

Tri ključna elementa

Akcioni planovi Izrada akcionih planova za redukciju nivoa buke u “bučnim”

zonama i održavanje postojećih nivoa u “tihim” zonama.

Informisanje javnosti Formiranje baze podataka o nivou buke i informisanje javnosti

čime se postiže jačanje svesti kod građanja o značaju aspekta

buke.

STRATEGIJA Environmental Noise Directive

ZAJEDNIČKI INDIKATORI

validnost indikatora - povezanost indikatora sa efektima buke, pre

svega ometanje govora, uznemiravanje i ometanje sna.

praktična primenljivost indikatora podrazumeva lakoću

izračunavanja i merenja korišćenjem raspoložive opreme.

transparentnost indikatora - mali broj jednostavnih indikatora koji

se mogu jednostavno objasniti široj populaciji.

primenljivost indikatora pri oceni promena ili premašenosti skupa

graničnih vrednosti nivoa buke.

·konzistentnost indikatora sa već korišćenim indikatorima u praksi

većine zemalja.

INDIKATORI ZA OCENU STANJA

Dva osnovna indikatora:

Lden i Lnight

)***(log)*(.)*(.*. 101051010

108104101224

110

nighteveningday LLL

denL

Lden [dB] – indikator buke za ukupno uznemiravanje bukom

Lday [dB] – indikator buke za uznemiravanje bukom u dnevnom periodu

od 06:00-18:00 usrednjen na godišnjem nivou

Levening [dB] – indikator buke za uznemiravanje bukom u večernjem

periodu od 18:00-22:00 usrednjen na godišnjem nivou

Lnight [dB] – indikator buke za ometanje sna u noćnom periodu od

22:00-06:00usrednjen na godišnjem nivou

Dva dopunska indikatora:

Levening i Lnight

N

i

L i

NL

1

10

day

day,101

10.

log

N

i

L i

NL

1

10

evening

evening,101

10.

log

N

i

L i

NL

1

10

night

night,101

10.

log

M

i

L

i

iT

ML

1

10

day,

Aeq,101

10)(.

log

M

i

L

i

iT

ML

1

10

evening,

Aeq,101

10)(.

log

M

i

L

i

iT

ML

1

10

night,

Aeq,101

10)(.

log

N = 365 M = broj uzoraka

)***(log)*(.)*(.*. 101051010

108104101224

110

nighteveningday LLL

denL

END - definicije

glavne drumske saobraćajnice drumske saobraćajnice sa >3.000.000 vozila u toku godine

glavne železničke saobraćajnice glavne železničke saobraćajnice sa >30.000 vozila u toku godine

glavni aerodromi civilni aerodromi sa više od 50 000 operacija (sletanja i uzletanja)

aglomeracije naseljena mestima sa preko 100.000 stanovnika

strateška karta buke karta koja je izrađena za opštu procenu izloženosti buci određenog područja od

različitih izvora buke ili za ukupna predviđanja izloženosti buci na tom području

akcioni planov zaštite od buke plan izrađen sa ciljem upravljanja bukom i efektima buke uključujući mere za

smanjenje buke kada je to potrebno

END - rokovi

30. jun 2005. (i svake pete godine) Informisanje EC o glavnim drumskim saobraćajnicama (>6.000.000 vozila u toku

godine), glavnim železničkim saobraćajnicama (>60.000 vozila u toku godine),

glavnim aerodromima i naseljenim mestima sa preko 250.000 stanovnika.

I faza

30. jun 2007. Izrada strateških karata buke za glavne drumske saobraćajnice, glavne

železničke saobraćajnice, glavne aerodrome i naseljene meste sa preko 250.000

stanovnika.

31. decembar 2008. Informisanje EC o svim glavnim drumskim saobraćajnicama, svim glavnim

železničkim saobraćajnicama, svim aerodromima i svim naseljenim mestima.

II faza

30. jun 2012. (i svake pete godine) Izrada strateških karata buke za sve glavne drumske saobraćajnice, sve glavne

železničke saobraćajnice, sve aerodrome i sva naseljena mesta.

AKCIONI PLANOVI Izrada akcionih planova godinu dana nakon izrade strateških karata buke.

DIRECTIVE 2000/14/EC of the European Parliment and of the аpproximation of the laws of the Member States relating to the noise emission in the environment by equipment for use outdoors

lista opreme sa definisanim dozvoljenim nivoom zvučne snage lista opreme za koju se mora deklarisati vrednost nivoa zvučne snage označavanje proizvoda (oblik znaka i dimenzije)

LwA

dB 104 Pravilnik o buci koju emituje oprema koja se upotrebljava na

otvorenom prostoru ("Sl. glasnik RS", br. 1/2013)

Vrsta opreme Karakteristike opreme Dozvoljeni nivo zvučne snage dB/1pW

Faza I od 03.01.2002. Faza II od 03.01.2006.

Kompaktorske mašine (vibrirajuće}i valjci, vibrirajuđe ploče)

P≤8 108 105

8<P≤70 109 106

P>70 89+11log(P) 86+11log(P)

Dozeri, utovarivači i bageri-utovarivači P≤55 106 103

P > 55 87+11log(P) 84+11log(P)

Pokretni dozeri, pokretni utovarivači, pokretni bageri-utovarivači, damperi,

grejderi kompaktori za deponije utovarnog tipa, uravnoteženi kamioni sa

platformama za dizanje sa pogonom na SUS motore, pokretne dizalice,

mašine za sabijanje (sa nevibrirajućim valjcima), finičeri za asfalt,

hidraulični mrežni uređaji

P≤5 104 101

P>55 85+11log(P) 82+11log(P)

Bageri, građevinske dizalice za prenos robe, građevinarski čekrci, motorne

kopačice

P15 96 93

P>15 83+11log(P) 80+11log(P)

Ručne lomilice betona i obijači

m≤15 107 105

15<m<30 94+11log(m) 92+11log(m)

m≥30 96+11log(m) 94+11log(m)

Stubne dizalice 98+log(P) 96+log(P)

Generatori za zavarivanje i energiju

Pel≤2 97+log(Pel) 95+log(Pel)

2<Pel ≤10 98+log(Pel) 96+log(Pel)

Pel >10 97+log(Pel) 95+log(Pel)

Kompresori P≤15 99 97

P>15 97+2log(P) 95+2log(P)

Kosačice trave, trimeri za travnjake/trimeri za ivice travnjaka

L≤50 96 94

50<L≤70 100 98

70<L≤120 100 98

L>120 105 103

r.b. Naziv opreme r.b. Naziv opreme

1. Antenske radne platforme 20. Rezači žbunja

2. Građevinske dizalice za prenos robe (sa električnim motorom) 21. Cirkulari koji se koriste u građevinarstvu

3. Motorne prenosne testere 22. Kombinovana vozila za pranje i usisavanje pod visokim pritiskom

4. Mašine za kompakciju 23. Mikseri za beton ili malter

5. Zidarski čekrci - vitla (sa elektromotoom) 24. Konvejeri i mašine za prskanje betona i maltera

6. Beskrajne trake 25. Rashladna oprema na vozilima

7. Oprema za bušenje 26. Oprema za utovar i istovar silosa ili rezervoara na kamionima

8. Kontejneri za recikliranje stakla 27. Trimeri za travu / trimeri za ivicu travnjaka

9. Trimeri za živu ogradu 28. Ispirači pod velikim pritiskom

10. Hidraulični čekići 29. Sakupljači lišća

11. Duvači lišća 30. Kamioni sa platformama za podizanje tereta, sa pogonom na SUS

motore

12. Mašine sa mlazom vode pod visokim pritiskom 31. Pokretni kontejneri za otpad

13. Finišeri asfaltnih površina 32. Stubna oprema

14. Polagači cevi 33. Generatori energije (≥ 400 kW)

15. Mašine za obeležavanje puteva 34. Kultivatori

16. Vozila za prikupljanje otpada 35. Seckalice / lomilice

17. Mašine za čišćenje snega sa rotacionim alatima 36. Vozila za usisavanje

18. Rovokopači 37. Kamioni-mikseri

19. Vodene pumpe 38. Kompresori

Lista opreme za koju se mora deklarisati vrednost nivoa

zvučne snage

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini

(“Sl. Glasnik RS”, br. 36/09, 8810);

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za

ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj

sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrstama i načinu prikupljanja podataka

potrebnih za njihovo ocenjivanje (“Sl. Glasnik RS”, br. 75/10);

Pravilnik o sadržini i metodama izrade strateških karata buke i načinu

njihovog prikazivanja javnosti (“Sl. Glasnik RS”, br. 80/10);

Pravilnik o metodologiji za izradu akcionih planova (“Sl. Glasnik RS”, br.

72/10)

Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju

buke ("Sl. glasnik RS", br. 72/2010)

Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona ("Sl. glasnik RS",

br. 72/2010)

Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija za merenje

buke, kao i o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za dobijanje

ovlašćenja za merenje buke ("Sl. glasnik RS", br. 72/2010)


Ciljevi

Izbegavanje, sprečavanje ili smanjenje na namanju moguću meru

štetnih uticaja buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu

Utvrđivanje nivoa izloženosti buci u životnoj sredini na osnovu

međunarodno prihvaćenih metoda, indikatora i kriterijuma

Prikupljanje podataka o nivoima buke u životnoj sredini i obezbeđivanje

njihove dostupnosti javnosti

Dostizanje i očuvanje najboljeg mogućeg kvaliteta buke u životnoj

sredini – čuvanje tihih zona

Primena principa prevencije u cilju zaštite tihih zona u aglomeracijama

Instrumenti

Uspostavljanje sistema kontrole izvora buke

Planiranje, praćenje, sprečavanje i ograničavanje upotrebe izvora buke

Izrada strateških karata buke na bazi jedinstvenih indikatora i metoda

Izrada akcionih planova sa kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim merama

za zaštitu od buke

Informisanje javnosti


Koncept zaštite od buke u životnoj sredini

Prostorno, urbanističko i akustičko planiranje izgradnje objekata

Strateška procena uticaja planova i programa, procena uticaja projekata

na životnu sredini i izdavanje IPPC dozvole

Propisivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini za različite izvore

buke

Kontrolisana proizvodnja, promet i upotreba izvora buke

Akustičko zoniranje i definisanje tihih zona

Izrada strateških karata buka

Izrada akcionih planova

Merenje i ocena buke u životnoj sredini

Procena štetnih efekata buke na zdravnje ljudi i životnu sredinu

Informisanje javnosti o buci i njenim štetnih efekata

Zakon se ne odnosi na:

Buku na radnom mestu

Buku u prevoznim sredstvima

Buka od vojnih aktivnosti

Buka od aktivnosti na zaštiti od elementarnih nepogoda, prirodnih i drugih udesa

Buka od aktivnosti u domaćinstvu

Buka suseda

Buka kojoj su izloženi oni koji je i stvaraju

Zakon se odnosi na buku (svaki neželjeni ili štetan zvuk) kojoj su ljudi izloženi u:

Naseljenim i urbanizovanim zonama (aglomeracijama)

Javnim parkovima i drugim tihim zonama

Tihim zonama van naseljenih mesta

Blizu stambenih objekata, škola, bolnica i drugih objekata koji su “osetljivi” na

buku


Ovom uredbom propisuju se indikatori buke u životnoj sredini, granične

vrednosti, metode za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata

buke na zdravlje ljudi

Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora

buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini i na zdravlje ljudi, kao i vrstama i

načinu prikupljanja podataka potrebnih za njihovo ocenjivanje

)***(log)*(.)*(.*. 101051010

108104101224

110

nighteveningday LLL

denL

Dva osnovna indikatora Lden - Kumulativni nivo buke u toku celog dana (24h);

Lnight - Nivo buke u toku noćnog perioda (8h, 22:00 – 06:00);

Pomoćni indikatori Lday - Nivo buke u toku dnevnog perioda (16h, 06:00 -18:00);

Levening - Nivo buke u toku večernjeg perioda (4h, 18:00 – 22:00);

Osnovne karakteristike Osnovni i pomoćni indikatori buke koriste se za izradu strateških karata buke

Svi nivoi zasnovani na LAeq

Podela dana na tri perioda – direktiva ih ne definiše

Dodatno ponderisanje nivoa u večernjem i noćnom periodu zbog pojačnih

efekata buke

INDIKATORI BUKE

Dva dodatna indikatora

merodavni nivo buke LRAeqT;

nivo izloženosti buci LAE

Osnovne karakteristike Dodatni indikatori buke koriste se za monitoring buke i za pojedinačna

merenja buke.

INDIKATORI BUKE

Merodavni nivo buke

Merodavni nivo buke je mera izloženosti buci korigovana za

faktore koji su opšte poznati kao faktori koji pojačavaju negativne

efekte buke.

Koristi se za upoređivanje izmerenih vrednosti sa graničnim

vrednostima indikatora buke i definiše se kao:

SRtTIAeqr KKKKKLL korekcija za određene

izvore i situacije

korekcija za period dana

korekcija za trajanje buke

korekcija za impulsni karakter buke

izmereni A-ekvivalentni nivo buke

merodavni nivo buke

korekcija za tonalni karakter buke

Merodavni nivo buke

Korekcija za tonalne komponente:

Uprošćena metoda (na osnovu tercne analize) – 5 dB;

Referentna metoda (na osnovu uskopojasne analize) - kreće se u

opsegu 36dB. .

Za korekciju impulsnog sadržaja buke postoje različite procedure i

vrednosti. Primenjuju se i subjektivne i objektivne metode za

određivanje korekcije, a vrednosti se kreću u rasponu 512 dB.

Merodavni nivo buke

Granične vrednosti indikatora buke za otvoreni prostor

Јединице локалне самоуправе одређују акустичке зоне у складу са СРПС У.Ј.6.205:2007

Zona NAMENA PROSTORA Nivo buke u dB

Dan i veče Noć

1. Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i

oporavilišta, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki parkovi 50 40

2. Turistička područja, mala i seoska naselja,

kampovi i školske zone 50 45

3. Čisto stambena područja 55 45

4. Poslovno-stambena područja,

trgovačko-stambena područja i dečja igrališta 60 50

5. Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno-

upravna zona sa stanovima,

zone duž autoputeva, magistralnih i gradskih

saobraćajnica

65 55

6. Industrijska, skladišna i servisna područja i

transportni terminali bez stambenih zgrada

Na granici ove zone buka ne

sme prelaziti dozvoljene nivoe

u zoni sa kojom se graniči

Granične vrednosti se odnose na ukupnu buku koja potiče od svih izvora buke na

posmatranoj lokaciji.

Granične vrednosti odnose se na osnovne indikatore buke i na merodavni nivo

buke.

Granične vrednosti indikatora buke za otvoreni prostor

Granične vrednosti se odnose na ukupnu buku koja potiče od svih izvora buke na

posmatranoj lokaciji.

Granične vrednosti odnose se na merodavni nivo buke.

Namena prostorija

nivo buke

za dan i

veče za noć

1. Boravišne prostorije (spavaća i dnevna soba) u

stambenoj zgradi pri zatvorenim prozorima. 35 30

2.

2.1

U javnim i drugim objektima, pri zatvorenim prozorima:

Zdravstvene ustanove i privatna praksa, i u njima:

a) bolesničke sobe 35 30

b) ordinacije 40 40

v) operacioni blok bez medicinskih uređaja i opreme 35 35

2.2 Prostorije u objektima za odmor dece i učenika, i

spavaće sobe domova za boravak starih lica i penzionera 35 30

2.3

Prostorije za vaspitno-obrazovni rad (učionice,

slušaonice, kabineti i sl.), bioskopske dvorane i čitaonice

u bibliotekama

40 40

2.4 pozorišne i koncertne dvorane 30 30

2.5 hotelske sobe 35 30

Procedure za merenje buke u životnoj sredini

SRPS ISO 1996-1

Akustika — Opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini

— Deo 1: Osnovne veličine i procedure ocenjivanja

SRPS ISO 1996-2

Akustika — Opisivanje, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini

— Deo 2: Određivanje nivoa buke u životnoj sredini

Procedure za merenje buke u životnoj sredini

Ukupan zvuk — zvuk koji obuhvata sve uticaje različitih bliskih i

dalekih izvora u datoj situaciji u datom vremenu

Specifičan zvuk — komponenta ukupnog zvuka koja se može

posebno identifikovati i koja je povezana sa specifičnim izvorom

Rezidualan zvuk — ukupan zvuk koji ostaje na datom mestu u

datoj situaciji kada se ne uzimaju u obzir razmatrani specifični

zvuci

Izvori buke u životnoj sredini

Glavni izvori komunalne buke uključuju:

Izvore buke na otvorenom prostoru

Izvore buke u zatvorenom prostoru

Glavni izvori komunalne buke na otvorenom prostoru uključuju:

Saobraćaj (drumski, železnički i avio)

Građevinske mašine (izvođenje javnih radova)

Industrija

Mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera ...)

Sportske aktivnosti, koncerte, zabavne parkove, alarme

Glavni izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru uključuju:

Kućne aparate (usisivač, fen za kosu, veš mašina ...)

Ventilacione sisteme i klima uređaje, pumpne stanice, trafostanice

Uređaje za muzičku reprodukciju

Žurke


Iako nije uvek glavni uzrok žalbi građana, saobraćaj je dominantni izvor

buke u komunalnoj sredini, uključujući sve oblike saobraćaja.

Opšte pravilo koje uglavnom važi za sve oblike saobraćaja: veća i teža

vozila su bučnija od manjih i lakših.

Buka drumskog saobraćaja je najrasprostranjeni izvor buke u svim

zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti.

Buka koju proizvodi drumski saobraćaj pri

kretanju konstantnom brzinom zavisi od: brzine vozila

strukture saobraćajnog toka

prirode površine

Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje

saobraćaja uključuje promene brzine i snage,

npr. u zoni semafora, raskrsnica, uspona ili

nizbrdica.

Buka zavisi od topografije terena,

metereoloških uslova i pozadinske buke.


Dominanti izvori buke kod putničkih i teretnih vozila su pogonska jedinica

i kontakt površine puta sa pneumaticima.

Raspodela nivoa

buke koju generišu

pojedini sklopovi

automobila

Podaci dati za

vozilo koje

zadovoljava

granični nivo

ukupne buke od

74dB(A).


Opšte je poznata činjenica da pogonska buka dominira na nižim

brzinama, dok na višim brzinama dominira buka kontakta pneumatika i

podloge puta i da postoji određena “prelazna brzina” gde su doprinosi

oba mehanizma generisanja buke isti.

1970 -

1970 -

1990 -

1990 -


Buka železničlog saobraćaja zavisi od:

brzine voza

tipa lokomotive, vagona i šina

osnove na kojoj su šine postavljene

Mali prečnik krivine pruge, karakteristi-

čan za gradske sredine, može dovesti

do stvaranja velikih nivoa buke na

visokim frekvencijama (škripa točkova).

krutosti točkova i šina

Dodatna buka se generiše na

železničkim stanicama - startovanje

lokomotive, pištaljka šefa stanice,

razglasni sistem i na ranžirnim

stanicama – manevrisanje lokomotiva.


Uvođenje brzih vozova dovodi do novog problema – naglog povećanja

buke pri polasku voza. Ipak buka nije impulsnog karaktera što umanjuje

njen negativni efekat.

Na brzinama većim od 250km/h, deo zvučne energije na višim

frekvencijama se povećava i ta buka se slično doživljava kao i buka

preleta aviona.

Trend širenja železničkih pruga sa

brzim vozovima, u budućnosti će

dovesti do dodatnog povećanja

nivoa buke u okruženju, jer se

buka brzih vozova prostire na

velikim rastojanjima.

Dodatno povećanje buke može

nastati u oblastima blizu tunela, u

dolinama ili u oblastima sa

karakteristikama terena koje

pomažu generisanje vibracija.


Operacije sletanja i uzletanja aviona generišu značajan nivo buke u

blizini komercijalnih i vojnih aerodroma.

Uzletanje aviona generiše intenzivnu buku uz značajno generisanje

vibracija.

Sletanje aviona dovodi do generisanja značajnog nivoa buke pri letu na

malim nadmorskim visinama u širokom okruženju.

Veći i teži avioni generišu veću buku od lakših aviona.

Glavni mehanizam generisanja buke kod ranijih turbomlaznih aviona je

bila turbulencija koju stvaraju mlazni izduvni gasovi iz motora sa okolnim

vazduhom.

Kod modernih aviona ovaj mehanizam je

značajno redukovan korišćenjem ventilatorskih

mlaznih motora kod kojih je mlazni izduvni

sistem sa velikim brzinama mlaza okružen

protokom vazduha malih brzina koji generiše

ventilator.


Sam ventilator može biti značajan izvor buke naročito pri sletanju i rulanju

aviona.

Turbo propelerski motor sa više lopatica generiše visoke nivoe tonalne

buke.

Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja aviona zavisi od:

broja aviona

koridora sletanja i uzletanja

odnosa uzletanja i sletanja

atmosferskih uslova

Dodatne povećanje buke na aerodromima mogu izazvati mali avioni i

helikopteri koji se koriste za privatne, poslovne ili trenažne svrhe.

Buka vojnih aviona može predstavljati poseban problem zbog specifičnih

zahteva sa noćnim letovima sa puno iznenadnih sletanja i uzletanja ili

leta na malim visinama.

Buku veoma visokog nivoa generišu avionu koji se kreću brzinama

većim od lokalne brzine zvuka – zvučni udar.


Korišćenje građevinskih mašina za gradnju komercijalnih ili stambenih

objekata ili za različite vrste iskopavanja u gradskim sredinama može

izazvati značajnu emisiju buke.

Buka može poticati od kranova, miksera

za beton, aparata za zavarivanje,

pneumatskih čekića za razbijanje i

bušenje betona, utovarivača, kamiona ...

Građevinske mašine su veoma bučne,

obično bez ikakvih sistema za redukciju

buke, često se veoma loše održavaju.

Operacije se uglavnom obavljaju ne

vodeći računa o posledicama koje one

izazivaju.

Pružanje komunalnih usluga (iznošenje

smeća ili pranje ulica) može izazvati

značajne smetnje, pogotovo u noćnom

periodu.


Mašine koje se koriste u industriji generišu buku na radnom mestu ali

mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale, na

otvorenom prostoru. Buka mašine je uglavnom zavisna od snage mašine.

Buka može biti različitog karaktera: niskofrekventna, visokofrekventna,

tonalna, impulsna ...

Mašine sa rotirajućim elementima i klipne mašine generiše buku tonalnog

karaktera. Pnematska oprema generiše širokopojasnu buku.

Visoki nivo buke generisan je radom komponenti ili protokom gasa sa

velikim brzinama (ventilatori, ventili za oslobađanje pare pod visokim

pritiskom) ili mehaničkim udarima (štampanje, kovanje, lomljenje puta).

Buka fiksnih instalacija kao što su: fabričke hale

sa mašinama, sistem za ventilaciju i grejanje npr.

na krovovima utiče na neposredno okruženje.

Buka se može smanjiti korišćenjem tiše opreme,

aktivnih i pasivnih metoda za redukciju,

ograničavanje radnog vremena ili zoniranjem

prostora.


U stambenim oblastima buka može biti posledica rada

različitih sistema namenjenih za zajedničko korišćenje

(pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni

sistemi, liftovi), kao i glasnog razgovora, muzike i drugih

aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosačice,

usisivači, aparati za kućnu upotrebu, žurke).

Značajan doprinos generisanju buke mogu dati i sportska

i muzička dešavanja na otvorenom ili zatvorenom

prostoru.

Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu, namenjenih

zabavi grupe ljudi ili pojedinca (trke motora, vožnja

kartinga, dečjih motora i automobila, motornog čamca,

vozila za kretanje po snegu) može značajno doprineti

povećanju nivoa buke u prethodno mirnim zonama.


Igranje tenisa i odvijanje drugih sportskih

aktivnosti na otvorenom prostoru, crkveno

zvono i druge religiozne aktivnosti mogu

remetiti prethodno mirno okruženje.

Diskoteke ili koncerti u zatvorenim

prostorima generišu veoma visoke nivoe

buke koji mogu dovesti do uznemiravanja

građana ako prostor u kome se odvijaju

nije akustički obrađen. Prateći problem je

ponašanje posetilaca pri dolasku i

odlasku (korišćenje automobila, galama).

Koncerti na otvorenom, vatrometi i

različite festivalske aktivnosti takođe

mogu generisati visok nivo buke.

Lovačke aktivnosti (pucnjevi, lavež pasa) mogu dovesti do značajnog

uznemiravanja neposrednog okruženja ali mogu dovesti i do oštećenja

sluha samih lovaca.

Tipovi izvora buke (1)

Prostiranje buke na otvorenom prostoru podrazumeva širenje zvučnih

talasa od mesta izvora buke ka prijemniku kroz atmosferu.

Nastajanje i rasprostiranje zvučnih talasa na otvorenom prostoru, kao i

slabljenje nivoa buke na mestu prijema, usled divergencije zvučnih

talasa, zavisi od tipa zvučnih izvora.

Slabljenje buke usled divergencija (rasipanja) zvučnih talasa je posledica

povećanja površine talasnog fronta na kome se raspodeljuje ista količina

zvučne energije.

Postoje dva osnovna tipa izvora buke koja se mogu sresti u životnoj

sredini:

Tačkasti izvor buke

Linijski izvor buke

Osnovne karakteristike izvora buke koje definišu nastajanje i prostiranje

buke su:

Nivo zvučne snage

Nivo zvučnog pritiska emisije (nivo zvučnog pritiska koji izvor buke

generiše na otvorenom prostoru)

Indeks direktivnosti


Tačkasti izvor buke je specijalni slučaj izvora sfernih zvučnih talasa kod

kojih se nivo buke na nekom rastojanju r od izvora može izračunati kao:

][log dB1120 rGLL Wp

][log

logloglogloglog

""

dB1120

110

4

110101010

1

4

1

1

4

1

4

2

00

2

00

00

2

00

2

rGLL

rP

P

I

I

rP

P

I

IPI

rI

P

I

I

r

PI

Wp

a

a

a

a

LW – nivo zvučne snage (uzeta je oznaka W umesto P da ne dođe do

zamene sa zvučnim pritiskom; inače je zvučna snaga energija izračena

u jedinici vremena

G – indeks usmerenosti (direktivnosti), gde je zeff

– efektivni prostorni ugao zračenja zeff

G

4

1010 loglog

Da se podsetimo:


Ako su dimenzije izvora sfernih talasa male u poređenju sa talasnom

dužinom emitovanih talasa i sa rastojanjem do prijemnika, takav izvor se

naziva tačkasti izvor buke.

Emitovana zvučna energija se ravnomerno

raspoređuje po površini sfere, tako da je nivo

buke isti za sve tačke na istom rastojanju od

izvora.

Tačkasti zvučni izvor je neusmeren (G=0) tako

da je: ][log dB1120 rLL Wp

Nivo buke se smanjuje 6dB sa dupliranjem

rastojanja od izvora buke.


Najčešće se u komunalnoj sredini tačkasti izvor buke nalazi neposredno

iznad zemlje (ili neke druge reflektujuće podloge), tako da se efektivni

prostorni ugao smanjuje sa 4 na 2 (G=10log (4/2)=3dB), pa je:

][log dB820 rLL Wp

Ako je poznat nivo buke na

nekom rastojanju od izvora,

može se izračunati nivo buke i

na bilo kojem drugom

rastojanju:

][log dB201

212

r

rLL


Emitovana zvučna energija se ravnomerno raspoređuje po površini

cilndra (ili polucilindra – za najčešći slučaj lokacije izvora pored neke

reflektujuće ravni), tako da je nivo buke isti za sve tačke na istom

rastojanju od linije izvora.

Linijski izvor buke mogu formirati:

Ako su poprečne dimenzije izvora male a uzdužne dimenzije velike u

poređenju sa rastojanjem do prijemnika, takav izvor se naziva linijski

izvor buke.

Veliki broj tačkastih izvora

buke (niz vozila) iste zvučne

snage. Linijski izvor buke se

karakteriše zvučnom snagom

jednog izvora buke.

Jedan izvor velike dužine (cev

kroz koju protiče turbulentni

fluid ili veoma gust niz vozila)

koji se karakteriše zvučnom

snagom po jednici dužine.

Nivo buke se smanjuje

3dB sa dupliranjem

rastojanja od izvora

buke.

][log dB101

212

r

rLL


Konačan broj diskretnih tačkastih izvora buke, zvučne snage Lw, koji se

nalaze pored (ili iznad) reflektujuće ravni, na međusobnom rastojanju b, u

tački R na rastojanju r0 od linije izvora buke stvaraće nivo buke:

Lbr

LL nWp

810

0

1log

1 rad – ugao pod kojim se sa pozicije

prijemnika vidi prvi izvor buke u nizu

n rad– ugao pod kojim se sa pozicije

prijemnika vidi zadnji izvor buke u nizu

Korekcioni član L u jednačini se može zanemaritu (manji je od 1dB) pod

sledećim uslovima: n 3Praktično uslov uvek ispunjen.

r

b

0

1

1

cos

Uslov definiše kada se diskretan niz izvora može

posmatrati kao kontinualni linijski izvor. Ako uslov nije

ispunjen, mesto prijema zvuka je toliko blizu najbližem

izvoru buke da se nivo buke može izračunati

posmatrajući samo zračenje najbližeg izvora.

Lb

rm

b

rm

b

r

n m

n

101

1 1 10

21

1

01

01 1

1

logcos

( ) cos ( ) cos sin

b

90

R

r1

rn

r

1

n r0

2 1 n


Za slučaj beskonačnog broja diskretnih tačkastih izvora buke (n), koji

se nalaze pored (ili iznad) reflektujuće ravni, na međusobnom rastojanju

b, razlika uglova n - 1 , pa je na većim rastojanjima od linije izvora

buke:

8105

81010

81

1010

810

0

0

0

1

0

1

brLL

brLL

brLL

brLL

Wp

Wp

nWp

nWp

log

loglog

loglog

log

br 0

Kada je pozicija prijemnika veoma blizu linije izvora (odnosno jednom od

izvora), uzima se u obzir samo dejstvo jednog izvora buke pa je:

br 0

820 0 rLL Wp log

Tačkasti izvor buke

][log dB101

212

r

rLL

][log dB201

212

r

rLL

310 0 brLL Wp log

Beskonačni niz automobila na autoputu


Konačan broj tačkastih izvora buke, koji se nalaze pored (ili iznad)

reflektujuće ravni, na veoma malom međusobnom rastojanju formiraju

kontinualni linijski izvor dužine d. Za takvu vrstu izvora ili za pojedinačni

linijski izvor konačne dužine, nivo buke se računa kao:

8100

12

dr

LL WLp

log

1- 2 rad– ugao pod kojim se sa

pozicije prijemnika vidi izvor buke

d – dužina izvora buke

LWL – zvučna snaga izvora buke po

jedinici dužine

r0 – najkraće rastojanje prijemnika

do linije izvora 90

R

d

r

1

2 r0

310 0 drLL WLp log

Za tačke veoma blizu linijskog izvora,

razlika uglova 2 - 1 , pa je:


Beskonačan broj tačkastih izvora buke, koji se nalaze pored (ili iznad)

reflektujuće ravni, na veoma malom međusobnom rastojanju formiraju

kontinualni linijski izvor beskonačne dužine. Za takvu vrstu izvora ili za

pojedinačni linijski izvor beskonačne dužine, nivo buke se računa kao:

510 0 rLL WLp log LWL – zvučna snaga linijskog izvora

buke po jedninici dužine, u dB/m

Na veoma velikim rastojanjima od

linijskog izvora ispunjen je uslov:

2 10

d

r

d

rcos

pa se linijski izvor može tretirati kao tačkasti:

820 0 rLL WLp log

2 - 1

90

R

d

r

2 r0

1

Documents

Buka u životnoj sredini – stanje (1) - znrfak.ni.ac.rs · Buka u životnoj sredini – stanje (2) U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini, za kontrolu komunalne buke