GODIŠNJI IZVEŠTAJ - societegenerale.rs · u politici prema našim zaposlenima, klijentima, lokalnoj zajednici i životnoj sredini, kao i podržavajući različite projekte u oblasti

2015.

GODIŠNJI IZVEŠTAJ

1. SOCIETE GENERALE GRUPA 4

2. REČ MENADŽMENTA 6

3. SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD 10

4. MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE U 2015. GODINI 12

5. SEKTOR ZA POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 14

6. SEKTOR ZA POSLOVANJE SA PRIVREDOM 16

7. USLUGE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU 20

8. DIREKCIJA LJUDSKIH RESURSA 22

9. KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST 26

10. UPRAVLJANJE RIZICIMA 28

11. UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOM KAMATNE STOPE 34

12. UPRAVLJANJE KAPITALOM I POKAZATELJI ADEKVATNOSTI KAPITALA 38

13. FINANSIJSKI POKAZATELJI BANKE 40

14. BUDUĆI RAZVOJ BANKE 44

15. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2015. GODINE 46

16. MIŠLJENJE NEZAVISNOG REVIZORA 138

SADRŽAJ

3GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2015

4 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

Societe Generale je jedna od vodećih grupa

u pružanju finansijskih usluga u Evropi.

Poslovanje Grupe se zasniva na modelu

univerzalnog bankarstva spajajući finansijsku

stabilnost sa strategijom održivog razvoja,

ulažući sredstva u finansiranje privrede i

projekata njenih klijenata.

Ambicija Grupe je da bude fokusirana na

partnerski odnos sa klijentima, referentna banka

na tržištima na kojima posluje i prepoznata kao

bliska klijentima, koji je biraju zbog kvaliteta

usluga i posvećenosti njenih timova.

Prisutna u 76 zemalja sveta, sa čvrstom

bazom u Evropi i u regionima visokog

potencijala širom sveta, 148,300 zaposlenih u

Grupi i njenim filijalama podržava više od 30

miliona fizičkih klijenata, velikih korporacija

i institucionalnih investitora širom sveta. Oni

pružaju široku paletu savetodavnih usluga

i prilagođenih finansijskih rešenja kroz tri

strateške linije:

SOCIETE GENERALE GRUPA1

Societe Generale osnovana je 4. maja 1864. godine u Francuskoj, dekretom koji je potpisao Napoleon III. Banka je osnovana kao akcionarsko društvo sa ciljem da unapređuje privredu, podstiče ekonomski rast, investira u industriju i razvija komunikacije i socijalni duh.


Poslovi sa stanovništvom u Francuskoj

Poslovi sa stanovništvom u Francuskoj sastoje se od

tri komplementarna brenda: Societe Generale, vodeće

nacionalne banke, Credit du Nord, grupe regionalnih

banaka i francuske vodeće onlajn banke Boursorama.

Oni su na usluzi različitim tipovima klijenata - više od

11 miliona fizičkih klijenata i skoro 777,000 klijenata iz

korporativnog i neprofitnog sektora. Cilj Grupe u oblasti

poslova sa stanovništvom u Francuskoj je da bude vodeća

banka kada je u pitanju zaštita i zadovoljstvo klijenata.

Zadovoljstvo klijenata je strateški prioritet: Grupa

je osvojila priznanje Customer Service of the Year

2015 (Viseo Conseil) i razvija ponudu prilagođenu

novim potrebama klijenata. Ovo je postignuto kroz

inovativnu i efektnu multi-channel platformu: razgranatu

mrežu poslovnica, onlajn kanala, ličnih savetnika i

sveobuhvatnu i raznovrsnu ponudu proizvoda i usluga.

Širom Francuske, osam regionalnih banaka Credit du

Nord Grupe rade sa visokim stepenom samostalnosti uz

izvanredno poznavanje lokalnog ekonomskog okruženja.

Klijenti mogu uživati u prednostima regionalne banke uz

one koje poseduje međunarodna bankarska grupacija.

Boursorama Grupa nudi kompletan portfolio onlajn

proizvoda i usluga. Osnovana 1995. i prisutna u tri

evropske zemlje, Boursorama je pionir i lider u Francuskoj

u tri poslovne linije: onlajn bankarstvo, brokerski

poslovi i finansijske informacije. Boursorama, vodeća

francuska onlajn banka nudi širok spektar inovativnih

proizvoda i usluga, kao što su Easy Cheque (onaj koji

se kreira onlajn) i alat koji vam pomaže u budžetiranju

ličnih finansija (gde klijent može upravljati svim svojim

računima, uključujući i one koje ima u drugim bankama).

Boursorama mobilno bankarstvo je potpuno dostupno

i putem mobilnih uređaja. Od otvaranja računa do

korišćenja elektronskog potpisa radi podizanja kreditnih

limita, klijenti Boursorame mogu pristupiti proizvodima i

uslugama putem smartfona ili tableta.

Međunarodne bankarske i finansijske usluge i osiguranje

Međunarodna mreža banaka opslužuje više od 28 miliona

klijenata u više od 64 zemalja. U svakoj od ovih zemalja,

Grupa primenjuje model univerzalne banke prilagođavajući

ga posebnim zahtevima lokalnog tržišta.

Finansijske usluge pružaju ekpertizu Grupe u tri poslovne

linije: osiguranje, lizing vozila I upravljanje voznim parkom,

kao i finansiranje opreme i dobavljača. Ovi specijalizovani

sektori nadopunjuju se sa univerzalnim bankarskim

modelom rada sa stanovništvom, razvijajući različite

sinergije u različitim zemljama u kojima Grupa posluje.

Upravljanje i pružanje usluga iz oblasti globalnih investicija, privatnog bankarstva, upravljanja aktivom i hartijama od vrednosti

Societe Generale Corporate & Investment Banking (SG

CIB) igra ključnu ulogu u posrednim poslovima između

potražioca i investitora u tri glavne oblasti: investiciono

bankarstvo, finansiranje i kretanja finansijskog tržišta.

Jedna od vodećih svetskih banaka u segmentu privatnog

bankarstva, Societe Generale Private Banking nudi

prilagođeno planiranje aktivom i hartijama od vrednosti:

strategiju i ekspertizu u oblastima alokacije aktive,

menadžmenta portfolija, fondova, tržišta i rešenja za

upravljanje imovinom.

Filijala Grupe Lyxor Asset Management nudi menadžment

i savetodavna rešenja u svim oblastima raspodele

sredstava hartija od vrednosti. Sa jakom kulturom u

oblasti upravljanja rizikom i istraživanjima, Lyxor važi

za lidera u inovativnom, fleksibilnom i transparentnom

upravljanju hartija od vrednosti.

Societe Generale Securities Services nude širok spektar

usluga prilagođenim poslednjim trendovima u regulatornoj

oblasti i na finansijskom tržištu.


Iza nas je još jedna godina pokušaja oživljavanja agregatne tražnje i privrednog rasta, kako na svetskom, tako i na domaćem planu. Ključni trgovinski partner Srbije, Evropska Unija, i pored značajne ekspanzivne monetarne politike Centralne banke (euribor čak u negativnoj zoni), nije savladala deflacione pritiske i još uvek se traže prave mere ekonomske politike za obezbeđenje dugotrajno održivog rasta. Kretanja međuvalutnih kurseva na svetskim tržištima, usporeni rast Kine, izuzetan pad cene nafte i brojnih drugih berzanskih proizvoda, migrantska kriza, ekonomske sankcije Rusiji, opteretili su međunarodne odnose, ali i otežali oporavak srpske privrede.

Privreda Srbije je ipak u 2015. godini zabeležila blagi pozitivan privredni rast. Režim inflacionog targetiranja je doprineo smanjivanju kako inflacionih očekivanja, tako i same inflacije na 1.5%, što je dalo prostora NBS da tokom godine snižava referentnu kamatnu stopu. Učinjeni su ozbiljni pomaci u fiskalnoj konsolidaciji što potvrđuju i uspešno završene dosadašnje revizije aranžmana sa MMFom. Otvorena su prva poglavlja u pregovorima sa EU. Ostvaren je značajan napredak na Doing Business listi Svetske banke, zahvaljujući prvenstveno donošenju određenih reformskih zakona. Ipak, kreditni potencijal tržišta je ostao stagnantan, bez naznaka osetnijeg oporavka, a posebno zabrinjava

Goran Pitić predsednik Upravnog odbora

REČ MENADŽMENTA2


nedostatak tražnje za dugoročnim investiranjem. I dalje su ostali problemi neefikasnosti javnih preduzeća, neefikasnosti sudskog sistema, reforma javne administracije, restrukuriranje problematičnih preduzeća i kvalitetnije poboljšanje poslovnog okruženja sa akcentom na snaženje konkurentnosti.

Bankarski sektor Srbije u 2015 godini obeležili su pre svega intenzivan rad na dijagnostičkoj studiji i fokusiranje pažnje na visok nivo problematičnih kredita. Zahtevi regulatora, pritisak konkurencije, trend snižavanja kamatnih stopa, nedostatak nove tražnje, opterećenje problematičnim kreditima, smanjili su profitni potencijal bankarskog sektora, postavili ozbiljne zahteve pred rukovodstvom i zaposlenima svih banaka u pravcu prilagođavanja takvoj situaciji, preispitivanja pojedinih poslovnih politika, pa i poslovnih modela.

Poslovni model Societe Generale Srbija je pokazao rezistentnost u ovim uslovima i pružio je mogućnosti da se u ovoj godini ostvari par veoma zapaženih rezultata. Napori koji su činjeni u prethodnih par godina u pogledu sameravanja kvaliteta kreditnog portfolija i nivoa rizika, rezultirali su u dobrom finansijskom rezultatu u 2015-oj. Banka je, fokusom na podizanje kvaliteta usluge, na efikasnost i inovativnost u stvaranju novih proizvoda, uspela da poveća broj svojih klijenata i da odgovori

izazovima zahtevnog tržišta, ali i zahtevima novog, digitalnog doba. Godinu su obeležil i nastavak gradnje nove poslovne zgrade, ali i brojni projekti u oblasti korporativne društvene odgovornosti.

Pred nama je još jedna godina puna izazova i neizvesnosti. Uspeće oni koji budu razumeli zahteve tržišta, potrebe klijenata. Oni koji će snažiti kulturu inovacija, dobrih ekspertiza, timskog rada, otvorenosti da se podeli i dobra vest, ali i da se zajednički sučele sa problemima i izazovima.

Imamo sve preduslove da budemo u grupi onih koji će uspeti!


Marija Ruseva predsednica Izvršnog odbora

Protekla 2015. godina bila je povoljna za finansijski i komercijalni nastup banke, čiji je glavni prioritet bio da i dalje bude u bliskoj vezi sa klijentima, da bolje razume njihove potrebe i ponudi im odgovarajuće proizvode i usluge.

Prateći ovakvu strategiju, u složenom okruženju koje karakteriše sporiji ekonomski rast, Societe Generale Srbija je uspela da unapredi svoje finansijske rezultate razvojem komercijalnih aktivnosti uz adekvatnu politiku rizika.

Ubrzan razvoj digitalnih trendova je jedan od glavnih izazova koji su obeležili godinu, a koji je zajednički za banke na globalnom i lokalnom nivou.

Glavni fokus naših aktivnosti u 2015. godini bio je predviđanje rastućeg značaja digitalizacije, razvojem usluga koje će odgovoriti na potrebe klijenata za brzim i lakim obavljanjem njihovih finansijskih poslova putem interneta.

Veoma smo zadovoljni činjenicom da smo prva banka na tržištu koja je u 2015. godini predstavila onlajn ekspozituru u okviru unapređene e-banking platforme.

Ova inovativna usluga uvodi u bankarstvo kvalifikovani elektronski sertifikat i omogućava klijentima da obave i složenije aktivnosti, kao što su gotovinski krediti, štednja, dozvoljeni minus, oročena štednja, trajni nalog, direktno

REČ MENADŽMENTA2


zaduženje, u potpunosti onlajn bez odlaska u banku, uz mogućnost video razgovora sa našim osobljem.

Snažan rast kreditiranja stanovništva, u segmentu gotovinskih i potrošačkih, ali i stambenih kredita, još jedna je potvrda poverenja koje nam klijenti ukazuju kao banci koja je prisutna na lokalnom tržištu već više od četiri decenije.

Zadovoljni smo postignutim rezultatima u sektoru malog biznisa, uključujući preduzetnike. Ovo je, pre svega, rezultat našeg boljeg razumevanja njihovih potreba i pružanje odgovarajuće usluge u skladu sa aktivnostima klijenata kroz segmentiran pristup koji je jedinstven na srpskom tržištu.

Uvođenje inovativnih proizvoda i usluga i visoka stručnost takođe su dali dobre rezultate u sektoru poslova sa privredom. Uprkos izazovnom ekonomskom okruženju, naša banka uspela je da ostane fokusirana na dalji rast, zasnovan na stabilnim izvorima finansiranja, konsolidaciji kreditnog portfolija i balansiranog poslovnog modela. U 2015. godini stavili smo poseban akcenat na ponudu faktoringa, uvođenjem inovativne platforme finansiranja lanca dobavljača, koja pojednostavljuje komunikaciju između klijenata i njihovih dobavljača. Dostignuća u sektoru poslova sa privredom dodatno nas ohrabruju da

nastavimo da podržavamo privredu, uz fokusiranje na razumevanje potreba klijenata.

Posvećenost banke razvoju domaćeg tržišta potvrđuje i nastavak gradnje nove upravne zgrade čije je otvaranje planirano u 2016. godini. Tokom prošle godine takođe smo bili okrenuti razvoju društva i lokalne zajednice, primenjujući korporativno društveno odgovorne principe u politici prema našim zaposlenima, klijentima, lokalnoj zajednici i životnoj sredini, kao i podržavajući različite projekte u oblasti kulture, profesionalne integracije mladih, razvoja preduzetništva kao i one koji se bave socijalno ugroženim i ranjivim kategorijama stanovništva.

Sva ova dostignuća ne bi bila moguća bez naših zaposlenih koji su pokazali da su timski duh, odgovornost, predanost i inovativnost ne samo deo naše vizije i strategije već i sastavni deo naših svakodnevnih aktivnosti. Ovakvi rezultati su za nas motivacija da postavimo još više ciljeve i nastavimo da unapređujemo naše poslovanje i doprinosimo lokalnoj zajednici i u sledećoj godini.


Prisutna u Srbiji još od 1977. godine najpre kao predstavništvo, a od 1991. godine i kao prva banka

u vlasništvu stranog kapitala, Societe Generale banka Srbija AD Beograd posluje kao univerzalna

banka, koja sa mrežom od 103 ekspoziture i 1,349 zaposlenih pruža, uz punu posvećenost,

kvalitetnu uslugu i raznovrsnu ponudu proizvoda svojim klijentima, kako fizičkim, tako i pravnim licima

- velikim privatnim i državnim preduzećima, domaćim i multinacionalnim kompanijama, finansijskim

institucijama, kao i sektoru malih i srednjih preduzeća, mikrobiznisu i preduzetnicima.

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

3


Na domaćem bankarskom tržištu, Societe Generale banka Srbija AD Beograd

je kontinuirano među vodećim bankama, u prvih pet po visini bilansne

sume, kredita i depozita. Takođe, banka je već godinama unazad lider na

tržištu stambenih, gotovinskih i potrošačkih kredita, upravljanju tokovima

gotovine klijenata, prometu na finansijskim tržištima i pružanju kastodi usluga

penzionim fondovima.

Uprkos izazovnom makroekonomskom i regulatornom ambijentu, kao i jakoj

konkurenciji među bankama, Societe Generale Banka Srbija AD Beograd

je u prethodnoj godini uspela da unapredi svoje poslovanje, ostvarivši rast

bilansne sume za 3.7% na 230.5 milijardi dinara. Banka je i u 2015. godini

bila uspešna u akviziciji klijenata, ostvarivši porast broja aktivnih klijenata od

4%. Ukupni plasmani klijentima zabeležili su rast od 3.7% u 2015. godini,

dok je depozitni portfelj komitenata viši za 9.2%, što odražava visok nivo

poverenja klijenata u Societe Generale banku, kao i zadovoljstvo kvalitetom

usluga koje im se pružaju. Banka je godinu završila sa uvećanim poslovnim

prihodom za 11.5% procenata, dok je neto rezultat od 2.1 milijarde dinara,

višestruko bolji u odnosu na godinu pre.

U 2015. Societe Generale banka je nastavila sa unapređenjem kvaliteta

svojih proizvoda i usluga, kao i optimizacijom procesa. Istovremeno, banka

se pozicionirala kao lider u oblasti digitalizacije, nakon što je unapređenje

elektronskog i mobilnog bankarstva rezultiralo otvaranjem prve digitalne

(Online) ekspoziture u Srbji.

To je još jedan dokaz inovativnog pristupa Banke koja u svakom trenutku

nastoji da klijentima ponudi najbolju moguću uslugu negujući dugoročan

odnos sa njima.

Uzajamno poverenje, poštovanje ugovornih obaveza, spremnost na saradnju,

kapacitet da se klijentima ponudi inovativno rešenje su samo neki od elemenata

odnosa koji banka već decenijama neguje sa svojim klijentima i partnerima.


Nakon ostvarivanja značajnog rasta od početka 2000.

godine, srpska privreda nije pretrpela značajne izmene

u periodu između 2009. i 2014. godine. Nakon pada od

1.8% u 2014., privreda je nastavila silaznu putanju za

2.0% u prvom kvartalu 2015. Međutim, rast od 0.9%

ponovo je zabeležen u drugom kvartalu, kao i od 2.2%

u trećem kvartalu 2015. Negativni rast tokom druge

polovine 2014. bio je direktna posledica majskih poplava,

što je u određenoj meri uzrokovalo oporavak u drugom

semestru 2015. zbog, između ostalog, efekta niske baze.

Osim poplava, negativni rast je takođe bio uzrokovan

niskom javnom potrošnjom i nedostatkom kapitalnih

investicija, kao i velikim porastom uvoza. Međutim, uvoz

se donekle smanjio dok je istovremeno ponovo došlo

do povećanja izvoza robe i usluga i očekujemo da se taj

trend nastavi i u narednim godinama. Ovo će za rezultat

imati smanjivanje trgovinskog deficita, poboljšanje

racija pokrivenosti izvoza naspram uvoza, bolje rezultate

platnog bilansa i najzad, veću makroekonomsku i

valutnu stabilnost, što će dovesti do smanjenja inflacije

pa time i kamatnih stopa.

Oporavak industrijske proizvodnje je uglavnom zasnovan

na povećanju proizvodnje električne energije i rudarstva,

s tim što se očekuje povratak na uobičajeni nivo rasta

nakon prolaska efekta koji je doneo period posle poplava.

Istovremeno, građevinska industrija takođe beleži rast, što

se i očekivalo, ali u manjoj meri nego što podaci iz drugog

i trećeg kvartala 2015. pokazuju. Znatni porast broja

izdatih građevinskih dozvola u prvom polugodištu 2015.

pomoći će održavanju postojanog ekonomskog rasta.

MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE U 2015. GODINI

4


Veoma labava monetarna politika u evrozoni pogodovaće

domaćim dužnicima jer se očekuje da se rekordno niske

kamate i vrlo visoka likvidnost evra održi ove i sledeće

godine, kao rezultat monetarnih pogodnosti programa

kvantitativnih olakšica. Eventualno dalje labavljenje

monetarne politike pogodovaće kako privrednom sektoru

tako i domaćinstvima. Niža cena zaduživanja poboljšaće

korporativni profit i povećati raspoložive dohotke dužnika

u sektoru stanovništva u godinama koje dolaze.

Međutim, kvantitativne olakšice su direktna posledica

vrlo niske inflacije i sporijeg privrednog rasta u evrozoni,

što bi moglo da uspori srpsku privredu, s obzirom na to

da je EU najveće tržište za izvoz srpskih proizvoda, na

koje se usmerava 2/3 srpskog izvoza. Drugi potencijalni

rizik je mogućnost daljeg povećanja kamatnih stopa od

strane federalnih rezervi SAD, što bi negativno uticalo na

tržišta u razvoju, uključujući sprsko.

Iako je određeni broj analitičara očekivao značajan

pad potrošnje u Srbiji zbog smanjenja zarada i plata

u državnom sektoru, kao i zbog smanjenja penzija

u sklopu paketa mera MMF-a, to se nije dogodilo.

Dvanestomesečni prosek zarada u novembru

2015. ostao je gotovo nepromenjen u poređenju sa

prethodnom godinom, što navodi na zaključak da je

došlo do znatnog povećanja zarada u privatnom sektoru.

Smatramo da je ovo jedan od važnijih faktora koji je

doveo do pozitivnog, iako sporog rasta zaduživanja

stanovništva krajem 2015. godine. Veće plate u

privatnom sektoru i povećano zaduživanje dovele su do

stabilizacije potrošnje fizičkih lica, što će zajedno sa

povećanjem industrijske proizvodnje, izvoza i direktnih

stranih investicija pomoći privredi tokom nekoliko

narednih godina.

Očekuje se da dalje ekonomske reforme i aranžman

MMF-a pomognu lokalnoj privredi da postane efikasnija

i otvorenija za investitore i time smanji percepciju rizika.

Tokom decembra i januara meseca, kreditne agencije Fitch i

Standard and Poor su popravile kreditni izgled Srbije.

Smatramo da će poboljšane prognoze za Srbiju biti

korisne za dalje privlačenje stranih investicija, koje su

znatno povećane u periodu od januara do novembra

2015. godine. Veće strane direktne investicije bi

takođe trebalo da dovedu do povećanja izvoza tokom

narednih nekoliko godina, što će obezbediti dalje

smanjenje trgovinskog deficita, povećanje zapošljavanja

i dobiti kompanija kao i povećanje naplate poreza zbog

ekonomskog rasta, što će zajednički doprineti smanjenju

odnosa duga prema BDP-u i deficita i dovesti do

poboljšanja rejtinga zemlje.

Najzad, samo nastavak evropskih integracija kao i

harmonizacija pravnog i ekonomskog okruženja uz

značajnije reforme i smanjenje lokalne birokratije učiniće

da zemlja postane znatno bolja investiciona i poslovna

destinacija i osigurati dugoročni održiviji ekonomski rast.


Sektor za poslovanje sa stanovništvom je i u 2015.

godini ostao fokusiran na potrebe svojih klijenata

i razvoj dugoročnih odnosa sa njima. Ovaj sektor

kontinuirano radi na poboljšanju procesa, usluga i

proizvoda, odgovarajući na potrebe svojih klijenata.

Jedan od ključnih pokazatelja podrške koju Banka

sa povezanim licima pruža svojim klijentima,

fizičkim licima, ogleda se, pre svega, u snažnom

rastu kredita od 8.4% u odnosu na 2014. godinu

na 71.1 milijardi dinara, što se odrazilo na porast

tržišnog učešća na 9.9% (sa 9.7%). Takođe, nakon

snažnog rasta broja aktivnih klijenata u poslednjih

nekoliko godina, banka je uspela da dalje uveća

bazu klijenata za 4%.

Kada govorimo o gotovinskim i potrošačkim

kreditima Societe Generale Banka Srbija a.d.

Beograd je ostvarila rast plasmana od 15.6%

u odnosu na prethodnu godinu, dok je rast

plasmana stambenih kredita povećan za 5.65%

u odnosu na 2014. godinu, čime je banka još

jednom potvrdila poziciju jednog od lidera na

lokalnom tržištu. I u 2015. Societe Generale

Banka Srbija a.d. Beograd je prikupila značajan

iznos depozita fizičkih lica i preduzetnika. Ukupan

iznos depozita u Sektoru za rad sa stanovništvom

dostigao je 68.4 milijardi dinara što je povećanje

od 3.6%, u odnosu na 2014. godinu.

SEKTOR ZA POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

5


Najznačajniji projekat Societe Generale Srbija u 2015.

godini bio je unapređenje e-banking platforme, sa potpuno

novim dizajnom i inovativnim servisom. Lansiranjem onlajn

ekspoziture 7. decembra pozicionirali smo se kao prva

banka u Srbiji u kojoj građani, celokupan proces kupovine

određenih proizvoda i usluga, mogu u potpunosti da izvrše

onlajn. Klijenti banke sada mogu koristiti i video poziv za

komunikaciju sa bankarskim službenicima onlajn ekspoziture

čak i van redovnog radnog vremena banke. Ponosni smo na

činjenicu da je i ova mogućnost takođe potpuna novina u

bankarskom sektoru Srbije.

Proizvodi i aktivnosti koje su trenutno dostupne našim

klijentima kroz e-banking usluge su zahtev za gotovinski

kredit, oročenje, dozvoljena pozajmica, otvaranje štednih

računa, trajni nalog i direktna zaduženja, kao i pregled i

prevremena otplata rata za Masterata kreditnu karticu.

Tim onlajn ekspoziture pružaće podršku klijentima

putem video poziva, chata, co-browsinga i voice poziva,

tokom 88 sati nedeljno spremni da odgovore na svako

pitanje i da na najjednostavniji način sprovode korisnike

naših e-usluga kroz procese podešavanja ili podnošenja

zahteva. Nova unapređena e-banking platforma će

biti važna podrška u svakodnevnom poslovanju naših

ekspozitura jer će jednostavniji bankarski proizvodi i

transkacije time biti prenete u digitalnu sferu, jer će biti

sprovođene kroz onlajn ekspozituru.

Nova e-banking platforma, uključujući onlajn ekspozituru

je projekat na kojem su timovi Societe Generale Srbija

radili veoma intenzivno, uvereni da će realizacija

ovog projekta doneti tehnološki, kao i primat na

polju inovacija u bankarskom sektoru Srbije. Projekat

redizajniranja e-banking platforme za stanovništvo

pokrenut je 2014. godine i rezultat je zajedničkih napora

gotovo svih poslovnih linija banke.

Već određeno vreme, kako u Srbiji, tako i širom sveta,

affluent klijenti su u fokusu bankarskog sektora.

Ovi klijenti nisu mnogobrojni, ali su veoma uticajni u

poslovnom svetu, koriste nove tehnologije i zahtevaju

od banke efikasnost, fleksibilnost, poverljivost i

profesionalizam viskog kvaliteta. Pored komercijalnog

benefita, pružati usluge ovom segmentu klijenata

doprinosi i ukupnoj reputaciji banke.

Rad sa malim preduzećima i preduzetnicima

Dobri rezultati ostvareni su i u Odeljenju za rad sa

malim preduzećima i preduzetnicima, koje beleži snažno

uvećanje baze klijenata. Kreditni portfelj porastao je za

19%, dok su depoziti porasli za 27% u odnosuna 2014.

godinu. Tome je doprineo novi, jedinstven na tržištu

pristup ovim klijentima, u okviru kojeg se banka vodi

delatnošću konkretnog preduzeća ili preduzetnika, pa se

ponuda prilagođava posebnim potrebama u segmentu

proizvodnje, transporta, trgovine i profesionalnih

usluga. Mreža od 103 ekspoziture Societe Generale

Banka Srbija a.d. Beograd ima 41 ličnog bankara,

specijalizovanog za poslovanje sa malim preduzećima i

preduzetnicima.

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd dodatno

potvrđuje svoju posvećenost i uverenje da mala

preduzeća imaju veliki potencijal i značaj za nacionalnu

ekonomiju podrškom akciji “Blic preduzetnik”. Kompanija

iz segmenta malih i srednjih preduzeća koju stručni žiri

proglasi za najbolju u okviru ove akcije dobija značajna

novčana sredstva za unapređenje poslovanja.


Fokus sektora za poslovanje sa privredom Societe Generale Srbija, tokom 2015, bio je da obezbedi dodatne vrednosti u uslugama prema našim klijentima, jača sinergiju svih segmenata univerzalne banke, sa posebnim naglaskom na pronalaženje uravnoteženog rasta i promociju ekspertize visokog kvaliteta u celokupnom opsegu usluga banke. Proteklu 2015. obeležio je lagani oporavak ekonomije tokom godine i banka je uspela da uspešno podrži klijente u njihovom rastu i predstojećim poslovnim planovima.

6


SEKTOR ZA POSLOVANJE SA PRIVREDOM


Na prvom mestu, nakon nekoliko godina unazad

uloženog truda u upravljanje senzitivnim slučajevima,

banka je u 2015. značajno smanjila portfolio ovih

klijenata i osigurala ne samo stabilnost, nego i rast

aktivnosti, uprkos generalnom padu kreditnog tržišta.

U ovom kontekstu, glavni pokretač ovog uravnoteženog

kreditnog pristupa je i dalje fokus na deo aktivnosti

ka manje rizičnim proizvodima kao što su faktoring i

lizing. Štaviše, doprinos lizingu kroz bančine kanale

je porastao više od 128% u 2015., dostigavši više od

14 miliona evra u novoj produkciji, što je bila jedna od

glavnih poluga ukupnih odličnih rezultata Sogelease

u ovoj godini. U kreditima klijenata, banka je završila

ovu godinu sa ukupnim neto stanjem od 85.1 milijardi

dinara, što je još jedan pokazatelj stabilnosti imajući

u vidu tržište koje je bilo u padu tokom godine.

Banka je nastavila da snažno unapređuje segment

globalnog transakcionog bankarstva (Global

Transaction Business), u nekoliko faza. Organizacija se

približila komercijalnim uslugama i poseban akcenat je

stavljen na aktiviranje specijalizovane prodaje, i višeg

prisustva u kontaktima sa klijentima. Ovakav pristup je

rezultirao boljim dostignućima kroz sve linije globalnog

transakcionog bankarstva. Sektor dokumentarnog

poslovanja i garancija je ostvario porast od 14%

tokom 2015. u odnosu na prethodnu godinu i banka

je proglašena najboljom u ovoj oblasti u 2016. godini,

prema anketi koju je sproveo mesečnik Euromoney od

septembra do novembra 2015. godine.

Liderska pozicija faktoringa na domaćem tržištu je

ponovno potvrđena i u 2015. godini gde je faktoring

ostvario ukupan promet od 187 miliona evra, što

predstavlja rast od 78% u odnosu na 2014, plasirana

sredstva su u proseku porasla za 20% (41.5 miliona

evra), a broj ustupljenih faktura za 146%.

Jedno od izvanrednih dostignuća u ovoj godini jeste i

razvoj prve platforme za finansiranje lanca dobavljača u

Srbiji, koja je posle samo nekoliko meseci funkcionisanja

donela više nego zadovoljavajuće rezultate u pogledu

akvizicije klijenata i ukupnog prometa. Ova platforma

je dokazala da je prava inovacija na tržištu koja je

pojednostavila i učinila komunikaciju i razmenu između

klijenata i njihovih dobavljača još jednostavnijom u

inače pretežno administrativnom procesu. Očekivano

je da će banka nastaviti da povećava bazu klijenata za

ovaj proizvod i u sledećoj godini. U segment upravljanja

gotovinom banka je zadržala poziciju među nekoliko

vodećih igrača na tržištu u svim proizvodnim linijama,

što se naročito odrazilo na visok broj ostvarenih

međunarodnih poziva na tender. Banka je uspela da zadrži

visok kvalitet usluga u svim linijama sa porastom od 14%

u domaćim i 33% međunarodnim plaćanjima i vodeću

poziciju kako u prikupljanju novca I procesuiranju čekova.

U skladu sa svojom strategijom finansiranja banka

je zadržala stabilan nivo depozita klijenata tokom

godine od 70.3 milijarde dinara i tržišnim udelom od

11.5%, uprkos visokoj promenjivosti likvidnosti tržišta

zabeleženoj u određenim periodima. Banka je uspela

da poveća bazu klijenata za 2.1% u odnosu na početak

godine, kao znak kontinuirano visokog kvaliteta usluga i

reputacije na domaćem tržištu.

Na kraju, banka je pokazala izuzetnu posvećenost u

podršci malim i srednjim preduzećima, kroz partnerstva

sa međunarodnim finansijskim institucijama. Putem

finansiranja od strane vodecih medjunarodnih finansijskih

institucija, banka je naročito podržala razvoj energetski

efikasnih programa, zaštitu životne sredine, razvoj

poljoprivrede i druge oblasti. Tokom 2015, banka je

takođe učestvovala u programima podrške malim i

srednjim preduzećima za nabavku opreme (kao jedna od

pet komercijalnih banaka koje su uzele učešće u ovom

programu), sa značajnim udelom u ukupnom kreditiranju.


Kastodi usluge

U 2015. Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd

je zadržala poziciju apsolutnog lidera na tržištu, kao

Kastodi banka za sve postojeće dobrovoljne penzijske

fondove u Srbiji. Visok nivo i kvalitet pruženih

kastodi usluga od strane eksperata, još jednom su

prepoznati i cenjeni, tako da je i za najnoviji osnovani

domaći dobrovoljni penzijski fond, njegovo društvo

za upravljanje, u julu 2015. odlučilo da koristi usluge

Kastodi banke Societe Generale Srbija. Imovina

dobrovoljnih penzijskih fondova pod staranjem Kastodi

banke, porasla je za 22% (poređenje neto vrednosti

imovine na kraju 2015. sa istim indikatorom na kraju

2014. godine). Značajno iskustvo i znanje prezentovani

su i u pružanju usluga domaćim investicionim

fondovima i drugim domaćim profesionalnim

investitorima, takođe.

Kastodi klijenti iz inostranstva (profesionalni

investitori) tokom 2015. godine nastavili su da koriste

kastodi usluge, uz evidentiranje blagi rast volumena

transakcija. Investirali su, uglavnom, u državne

dužničke hartije od vrednosti, kako na primarnom,

tako I na sekundarnom tržištu.

Osposobljenost za pružanje standardizovanih usluga

visokog nivoa kvaliteta u inostranstvu, dodatni je

faktor koji je uticao na uspeh i ostvarenu dobru

poziciju na tržištu. Kastodi usluge na globalnim

tržištima pružaju se posredstvom globalnog

kastodijana ili podkastodijana, u skladu sa ugovorima

koje je Banka potpisala sa njima.

19GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2015 19GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2015


USLUGE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

7

Služba za investicione usluge i aktivnosti od 2004. godine funkcioniše

kao poseban organizacioni deo Banke, sa ovlašćenjem Komisije za

hartije od vrednosti da svojim klijentima pruža usluge vezano za

finansijske instrumente i tržište kapitala:

� Brokersko posredovanje u trgovanju finansijskim instrumentima na

organizovanom i OTC tržištu,

� Usluge korporativnog agenta,

� Usluge u procesu privatizacije,

� Usluge agenta i/ili pokrovitelja prilikom izdavanja hartija od vrednosti.

U prethodnoj godini, Služba se, pored tekućeg poslovanja, fokusirala

na dalji razvoj i unapređenje svojih usluga, kako bi već pre kraja prvog

kvartala 2016. godine svojim klijentima mogla da ponudi i usluge

investicionog savetovanja, kao i usluge posredovanja u trgovanju

finansijskim instrumentima na inostranim tržištima.

U 2015. godini, fokus investitora se zadržao na državnim dužničkim

hartijama od vrednosti, poznatijim pod nazivom trezorski zapisi. Sve

više fizičkih lica pokazuje interesovanje za trgovanje ovim finansijskim

instrumentima. Podstrek je dala i skorašnja odluka Republike Srbije

(novembar 2015) da listira trezorske zapise na Beogradskoj berzi

(Prime listing regulisanog tržišta Beogradske berze) i time obezbedi

potencijalnim investitorima dodatnu likvidnost u sekundarnom trgovanju.

U prošloj godini, Služba za investicione usluge je učestvovala u

berzanskom trgovanju sa blizu 1,450 transakcija i uz realizovani godišnji

promet od preko 69 miliona dinara. Kada je o trgovanju trezorskim

zapisima reč, Služba je i u 2015. zadržala svoje mesto medju prvih pet

najaktivnijih tržišnih učesnika.


DEVIZNO TRŽIŠTE

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd

je u 2015. godini pružila značajnu podršku

svojim korporativnim klijentima na deviznom

tržištu i uspela je da zadrži poziciju među četiri

najaktivnije banke po obimu transakcija. Prema

zvaničnoj statistici Narodne banke Srbije,

Societe Generale Banka Srbija a.d.Beograd je u

poslovanju sa domaćim pravnim licima ostvarila

tržišno učešće od 10.18 odsto, što je Banku

svrstalo na četvrto mesto, dok je u poslovanju

sa stranim pravnim licima i finansijskim

institucijama ostvarila tržišno učešće od 17.5

odsto, što je Banku svrstalo na drugo mesto

po obimu transakcija. Još jedan bitan segment

tržišta je i domaće međubankarsko trgovanje

gde je Societe Generale Banka Srbija a.d.

Beograd ostvarila tržišno učešće od 8.93

odsto svrstavši se na drugo mesto. U sva tri

segmenta poslovanja na deviznom tržištu

Societe Generale Banka je uspela da zadrži

visoke pozicije koje je imala i u prethodnom

periodu. Ostvareni rezultati u poslovanju na

deviznom tržištu u 2015. godini, uprkos velikoj

i oštroj konkurenciji, ukazuju na stabilnost

poslovanja u ovom segmentu posmatrano u

odnosu na prethodni period.


Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd je 2015. godinu završila sa 1,349

zaposlena, pri čemu se našem timu priključilo 82 novih kolega. U skladu sa zahtevima

tržišta i novim trendovima, najzastupljeniji profili u procesu zapošljavanja bili su eksperti

iz oblasti informacionih tehnologija, malog biznisa, razvoja proizvoda i marketinga.

U toku 2015. godine banka je sprovela anketu „Barometar zadovoljstva“ zaposlenih,

istraživanje koje je imalo za cilj da ispita zadovoljstvo zaposlenih i utvrdi ključne pravce

razvoja Societe Generale grupe, kao i svakog entiteta pojedinačno. Ovo istraživanje

se organizuje svake dve godine, a ove godine po prvi put u promociju ankete bili su

uključeni zaposleni iz različitih divizija banke koji na najbolji način predstavljaju nove

vrednosti naše Grupacije: timski duh, tnovativnost, odgovornost i posvećenost. Nakon

dobijanja rezultata ankete, kroz fokus grupe u proces izrade akcionog plana bilo je

uključeno 70 kolega iz različitih organizacionih delova banke, čime smo na timski

i transparentan način pristupili tumačenju rezultata ankete. Rezultati su na svim

uporedivim stavkama bolji nego 2013. godine.

Osluškujući potrebe zaposlenih, a u cilju balansiranja između poslovnih i privatnih

obaveza, kao i potrebe da se svakodnevni stres svede na minimum, uvedeno je i

fleksibilno radno vreme, kao i „Casual Friday“. Banka je omogućila svojim zaposlenima

da u direkciji Banke pohađaju časove biznis joge i pilatesa

U toku 2015. godine razvijali smo prodajne i komunikacijske veštine naših kolega iz

Sektora za rad sa privredom i stanovništvom. Razvijali smo saradnju između odeljenja

podrške i prodaje kroz radionice i proces praćenja rada „shadowing“, kako bismo

poboljšali razumevanje procesa i aktivnosti koje obavljaju kolege iz različitih odeljenja,

a deo su istog procesa. Radili smo i na unapređenju prezentacionih veština, kako

bismo olakšali kolegama da svoje ideje i projekte predstave na što jednostavniji i

zanimljiviji način.Unapredili smo proces integracije novih kolega kako bismo im olakšali

savladavanje pozicije i upoznavanje sa organizacijom.

Banka je ove godine predstavila novi model rukovođenja, a kako bismo naše zaposlene

upoznali sa novim vrednostima i očekivanjima organizovali smo radionice u koje smo uključili

inovativan pristup kako bismo i praktično podržali vrednosti koje podrazumeva ovaj model.

DIREKCIJA LJUDSKIH RESURSA8


IMIDŽ BANKE KAO POSLODAVCA

Societe Generale Banka Srbija je posvećena obrazovanju mladih i veoma ozbiljno pristupa

edukativnim programima, o čemu govori i lista fakulteta i škola sa kojima sarađujemo:

FON, Ekonomski fakultet u Beogradu, Ekonomski fakultet u Subotici, FEFA, Viša škola

informacionih tehnologija, Beogradska bankarska akademija, Srednja Ekonomska škola iz

Niša, Subotice i Užica, Ekonomska škola iz Beograda, Univerzitet Singidunum.

Banka kontinuirano učestvuje u finansijskoj edukaciji mladih kroz predavanja eksperata

na najrazličitije teme i kroz stručne prakse u različitim odeljenjima banke za oko sto

studenata i učenika godišnje. Takođe, Banka uključuje mlade na različite projekte

na kojima imaju priliku da sarađuju sa ekspertima banke i primene svoja znanja u

praksi, ali i svojim svežim idejama doprinesu unapređenju poslovanja banke. Studenti

sa četiri različita fakulteta u Beogradu čine Savetodavni omladinski tim banke koji

radi na razvoju bankarskih proizvoda za populaciju mladih zajedno sa ekspertima

banke. Tokom 2015. godine banka je organizovala i studiju slučaja na temu Mali

biznis u SGS gde su studenti FON-a davali svoje predloge za unapređenje ponude i

pristupa klijentima malog biznisa uz kontinuirano mentorstvo od strane zaposlenih i

profesora sa fakulteta. Oni koji su dali najbolje rešenje imaće priliku da sa kolegama iz

odeljenja malog biznisa steknu dodatna znanja i iskustva tokom stručne prakse. Banka

organizuje i takmičenja gde studenti sa različitih fakulteta predlažu rešenje realnih

poslovnih situacija koje zadaju klijenti banke, a banka ih nagrađuje.

Societe Generale Banka Srbija je ove godine dobila priznanje za najbolji “Employer

branding” na srpskom tržištu od strane Srpske asocijacije menadžera i marketinške

agencije DNA communications, a takođe je i prepoznata od strane poslovne društvene

mreže LinkedIn kao jedna od deset najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji.

INKLUZIVNA AKADEMIJA

Nastavljajući dobru

praksu započetu 2011.

godine, banka je i tokom

2015. godine realizovala

projekat koji se odnosi

na socijalnu inkluziju i

unapređenje obrazovnog

profila osoba sa

invaliditetom - Inkluzivna

akademija. Ove godine

je program dodatno

obogaćen temama koje

su u skladu sa novim

poslovnim trendovima, a

projektu su se priključili

i novi eksterni partneri.

Banka je i ove godine

dobila nagradu za

realizaciju ovog projekta:

Nagrada za inovaciju

Francusko-srpske

privredne komore.



GENERALNI SEKRETARIJAT

PLASMANI SA POVEĆANIM RIZIKOM

UPRAVLJANJE AKTIVOM I PASIVOM

BANKE

MAKROEKONOMSKA ISTRAŽIVANJA I

ANALIZE

SLUŽBA ZA PRAĆENJE I

PRIMENU PORESKIH PROPISA

Maria Rousseva Predsednik Izvršnog odbora

Sonja Miladinovski

Pierre Boscq

Stanislas Tertrais Potpredsednik Izvršnog odbora

Miroslav RebićLJUDSKI RESURSI

DIREKCIJA ZA UPRAVLJANJE

RIZICIMARAČUNOVODSTVO

FINANSIJSKA KONTROLA

KONTROLA USKLAĐENOSTI POSLOVANJA BANKE

UPRAVNI ODBOR

SEKTOR RESURSA

PODRŠKA I SERVISI

UNAPREĐENJE SERVISA KLIJENATA

SEKTOR RIZIKA SEKTOR FINANSIJA

IZVRŠNI ODBORSPREČAVANJE PRANJA NOVCA,

FINANSIRANJE TERORIZMA I POZNAVANJE KLIJENATA

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd organizaciona šema na dan 31.12.2015.


POSLOVANJE SA MALI PRIVREDNIM

DRUŠTVIMA I PREDUZETNICIMA

SLUŽBA PRODAJE - POS POTROŠAČKI

KREDITI

POSLOVANJE SA VELIKIM

MEĐUNARODNIM KLIJENTIMA

POSLOVANJE SA VELIKIM DOMAĆIM

KLIJENTIMA

POSLOVANJE SA SREDNJIM PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

INTERNA REVIZIJA

DIREKCIJA ZA RAD SA

STANOVNIŠTVOM

DIREKCIJA ZA TRŽIŠNE

AKTIVNOSTI I GTB

KREDITNA ANALIZA

PROJEKTI I ANIMACIJA

MREŽE

UNAPREĐENJE EFIKASNOSTI I PROCESA ZA POSLOVE SA

STANOVNIŠTVOM

SEKTOR POSLOVA SA STANOVNIŠTVOM

SEKTOR POSLOVA SA PRIVREDOM

STRATEGIJA I MARKETING

SG Osiguranje

SG Lizing

SEKTOR

DIREKCIJA

ODELJENJE

SLUŽBA


Societe Generale banka je u Srbiji prisutna već skoro

četiri decenije i za to vreme neprestano unapređuje svoje

poslovanje, a kroz strategiju društvene odgovornosti, jednako

je posvećena razvoju društva i lokalne zajednice.

Kao deo velike svetske bankarske grupacije koja posluje u

76 zemalja sveta, Societe Generale Srbija primenjuje visoke

standarde u politici prema zaposlenima, klijentima, lokalnoj

zajednici i životnoj sredini. Banka je članica i jedan od

osnivača Globalnog dogovora UN za Srbiju i Foruma poslovnih

lidera, dve najznačajnije inicijative koje okupljaju društveno

odgovorne kompanije.

Tokom 2015. godine, poštujući principe društvene

odgovornosti koji su integrisani u celokupno poslovanje,

banka je podržala mnogobrojne projekte iz oblasti kulture,

profesionalne integracije mladih, razvoja preduzetništva,

kao i one koji se bave socijalno ugroženim i ranjivim

kategorijama stanovništva.

Kroz saradnju sa organizacijom Dostignuća Mladih

implementiran je program „Učeničke kompanije“, za razvoj

omladinskog preduzetništva. U oblasti socijalne inkluzije,

Societe Generale banka sarađuje sa Bankom hrane i

humanitarnom organizacijom Mali Veliki Ljudi, koja brine o

deci sa smetnjama u razvoju. U saradnji sa Bankom hrane,

zaposleni Societe Generale banke u Srbiji prikupili su, u

humanitarnoj akciji, četiri tone namirnica za invalidna i stara

lica koja žive u veoma teškim materijalnim uslovima.

Kao deo Societe Generale Grupe, Societe Generale Srbija

podržava veliki broj projekata u oblasti kulture i pomaže

KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST

9


mladima da neguju svoj talenat kako bi

se afirmisali kao umetnici. Podržala je i

organizovala veliki broj muzičkih događaja

širom Srbije, sa partnerima kao što su

Beogradski festival igre, Francuski Institut u

Srbiji, Udruženje mladih talenata „Artlink“ i

Kraljevski Gudači Svetog Đorđa, kao i drugi

projekti na lokalnom nivou.

Kao zvanična banka Svetskog kupa u

ragbiju koji se održao u Londonu, u 2015.

godini Societe Generale banka je želela da

na razne načine promoviše ragbi u Srbiji.

Tim povodom, tradicionalna korporativna

ragbi tač liga evoluirala je u tronedeljnu

humanitarnu akciju. Pod sloganom “Igramo

za Pobednike” u okviru ovog projekta

Societe Generale Srbija je donirala sredstva

za održavanje programa sportskog kluba

„SKOSI Pobednici“ koji organizuje sportske

aktivnosti za osobe sa invaliditetom. Pored

uključivanja partnera banke koji redovno

učestvuju u ovoj ligi, ove godine kompanija

je motivisala i druge učesnike, kao što su

predstavnici medija, blogeri i promoteri

rekreativnog sporta, da se pridruže akciji.


Politika upravljanja rizicima

Izloženost rizicima je sastavni deo bankarskog posla,

s obzirom da banke posluju preuzimajući određeni

nivo rizika. U tom smislu izloženost rizicima se ne

može u potpunosti eliminisati. Međutim, adekvatnim

upravljanjem, izloženost rizicima se može ublažiti i

svesti na nivo koji je za Banku prihvatljiv sa stanovišta

raspoloživog kapitala i nesmetanog odvijanja

poslovanja. Kako bi uspostavila efikasan sistem

upravljanja rizicima Banka kontinuirano identifikuje,

procenjuje, meri, predupređuje, kontroliše i interno

komunicira svoju izloženost rizicima. Ovako integrisan

sistem upravljanja rizicima je garant stabilnosti Banke

i uspešnosti njenog poslovanja.

Ključni ciljevi upravljanja rizicima su zaštita i

optimizacija strukture kapitala banke, kao i uvećanje

njegove ekonomske vrednosti.

Banka je u svom poslovanju primarno izložena

sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku

izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica

(rizik koncentracije), riziku likvidnosti, kamatnom

riziku, tržišnim rizicima i operativnom riziku.

Organizacija procesa upravljanja rizicima

Upravljanje rizicima je organizovano je u skladu sa

odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama

Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja

rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao i najboljom

bankarskom praksom i međunarodnim standardima.

Rukovodstvo Banke ima značajnu ulogu u ovom

procesu. U tom smislu Upravni odbor utvrđuje

strategiju upravljanja rizicima, strategiju upravljanja

kapitalom banke, kao i politike upravljanja

pojedinačnim rizicima. Izvršni odbor odgovoran je za

sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima,

kao i strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor

usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu

rizika, kao i upravljanje rizicima i izveštava Upravni

odbor o adekvatnosti procesa upravljanja rizicima.

Ključni princip u procesu upravljanja rizicima je

nezavisnost funkcije upravljanja rizicima od funkcije

preuzimanja rizika. Zbog toga centralnu ulogu u

procesu upravljanja rizicima igra posebna, nezavisna

organizaciona celina Banke specijalizovana za

upravljanje rizicima – Sektor za upravljanje rizicima.

10 UPRAVLJANJE RIZICIMA


Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak

zbog toga što njeni dužnici neće moći u potpunosti

ili delimično da izmire svoje dospele obaveze, a

prema ugovorno definisanim rokovima. Kreditni rizik

u najznačajnijoj meri proističe iz kredita isplaćenih

klijentima Banke i sličnih plasmana.

Upravljanje kreditnim rizikom

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou pojedinačnih

komitenata tako i na nivou celokupnog svog portfolija.

Na nivou pojedinačnog komitenta banka se pridržava

pravila da ne odobrava kredite ili druge plasmane

ukoliko ne poseduje dovoljno informacija kako bi

mogla adekvatno proceniti finansijsko stanje i kreditnu

sposobnost dužnika, kao i sve rizike koji su vezani sa

konkretnom transakcijom sa klijentom. Banka takođe ne

odobrava plasmane čije karakteristike nisu u saglasnosti

sa Bančinim politikama upravljanja kreditnim rizikom.

Na nivou ukupnog portfolija Banka kreditnim rizikom

upravlja usaglašavajući rokove dospeća kredita sa

namenom kredita, tipom kredita ili klijenta, kao i

upotrebom odgovarajućih instrumenata obezbeđenja.

Analizirajući pojedinačne dužnike Banke, delatnosti

klijenata banke i makroekonomska kretanja Sektor za

upravljanje rizicima daje smernice rukovodstvu Banke kako

bi se poslovne aktivnosti usmerile ka klijentima, tržištima i

proizvodima čiji je rizični profil prihvatljiv za Banku.

Politika obezbeđenja plasmana

Banka nastoji da sve svoje plasmane obezbedi

odgovarajućim sredstvima obezbeđenja. Upotrebom

sredstava obezbeđenja Banka umanjuje izloženost

kreditnom riziku. Banka posebnu pažnju poklanja utrživosti

i adekvatnoj proceni vrednosti sredstava obezbeđenja.

Obezvređenje i politika rezervisanja

Pod obezvređenim plasmanima Banka podrazumeva

izloženosti kod kojih je utvrđeno da celokupno

potraživanje ili jedan njegov deo neće biti naplaćen

usled značajnog pogoršanja finansijskog stanja dužnika.

Svojim procedurama Banka je obezbedila adekvatno

identifikovanje i merenje iznosa obezvređenosti

potraživanja koji se računovodstveno evidentiraju kroz

ispravke vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja Banke.

Ispravka vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja se određuju na

osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po

osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu

kreditnog rizika, kao i na osnovu individualnih procena

mogućnosti naplate potraživanja od problematičnim klijenata.


Rezultati u procesu upravljanja kreditnim rizikom

U makroekonomskom okruženju koje karakteriše i dalje usporen

ekonomski rast, Banka je značajno unapredila procese upravljanja

rizicima, kako bi na taj način predupredila negative posledice po

svoje poslovanje. Između ostalog Banka je znatno automatizovala

proces identifikacije i izveštavanja o rizicima, kao i unapredila proces

odobravanja plasmana privredi. Pored toga Banka je znatno unapredila

procese obračuna obezvređenosti i projekcije izloženosti kreditnom riziku.

Pomenuta unapređenja dovela su i do usporavanja rasta problematičnih

plasmana u 2015. godini. Učešće problematičnih plasmana u ukupnim

plasmanima Banke na kraju 2014 je bilo 18.9% što je povoljnije u

odnosu na prosek bankarskog sektora u Srbiji od 22.0%1.

Konzervativna politika upravljanja kreditnim rizikom pruža čvrstu

osnovu za dalji razvoj poslovnog modela i ostvarivanje pozitivnih

poslovnih rezultata u narednom periodu. Ovo je dodatno potkrepljeno

adekvatnom kapitalnom bazom sa pokazateljem adekvatnosti kapitala

na kraju 2015. godine od 16.80% što je znatno iznad minimalno

propisanih zahteva od 12%.

Tokom 2015. godine, Narodna banka Srbije je inicirala posebna

dijagnosticka ispitivanja (PDI, eng.AQR) po ugledu na metodoloski

pristup Evropske centralne banke i Evropskog tela za bankarstvo,

koja su trajala of juna do novembra i obuhvatila 14 banaka koje

su zajedno cinile 85% bankarskog sistema. Cilj PDI analize bilo

je povećanje transparentnosti poslovanja banaka sa aspekta

vrednovanja i obuhvatanja problematičnih plasmana, a sve u skladu

sa međunarodnim standardima finansijskog izvestavanja. Rezultati PDI

su pokazali da se Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd nalazi u

samom vrhu domaćih banaka. Na taj način je najbolje demonstrirano

da Banka vodi odgovornu politiku upravljanja rizicima i pravilno

vrednuje naplativost svojih plasmana, sto je rezultiralo u neznatnom

umanjenju pokazatelja adekvatnosti kapitala, što je i objavljeno na

zvaničnoj web prezentaciji Narodne banke Srbije.

Detaljni pregled i analiza procesa upravljanja kreditnim rizikom data je

u napomenama uz finansijske izveštaje za 2015. godinu.

1 Izvor podataka Izveštaj Narodne banke Srbije “Bankarski sektor Srbije” za III kvartal 2015, strana 17


Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka

negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u

radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura

i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim

i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja

nepredvidivih spoljnih događaja, uključujući i

događaje sa malom verovatnoćom dešavanja ali

sa rizikom velikog gubitka. Uz izuzetak strateškog

rizika, operativni rizik uključuje pravni rizik,

rizik neusaglašenosti sa propisima i reputacioni

rizik u skladu sa standardima SG Grupe. U cilju

uspešnog upravljanja operativnim rizikom, Societe

Generale Banka Srbija a.d. Beograd uvela je stalni

sistem identifikacije, merenja, praćenja i kontrole/

smanjivanja operativnog rizika.

Upravljanje operativnim rizikom obuhvata:

� Aktivnosti identifikacije, nadgledanja i merenja

operativnih rizika kroz:

- Prikupljanje internih podataka o operativnim

rizicima

- Ključne indikatore rizika

- Samoprocenu i kontrolu rizika

- Scenario analize

� Preventivne aktivnosti kao što su:

- Trajni nadzor ili Permanentna supervizija kao

osnov sistema internih kontrola

- Plan kontinuteta poslovanja kojim se štitimo od

ekstremnih rizika

Operativni rizik predstavlja sastavni deo svih

proizvoda, aktivnosti, procedura i sistema Banke.

Upravljanje operativnim rizikom je integralni

deo funkcija upravljanja na svim nivoima. On se

velikim delom zasniva na sistemu unutrašnjih

kontrola, koji uključuje sistem Permanentne

supervizije koja se sprovodi na svim nivoima, kao

i periodičnim kontrolama koje sprovodi odeljenje

unutrašnje revizije. Sistem unutrašnjih kontrola

podrazumeva da se operativni rizik posmatra kao

zasebna vrsta rizika i na taj način se podvrgava

posebnim metodama detekcije i procene, praćenja

I kontrole, a sve u cilju razvoja odgovarajućih mera

za smanjenje rizika i pružanja mogućnosti da se

sagleda rizični profil Banke. Kako bi upravljanje

operativnim rizikom bilo efikasno, neophodno je

imati odgovarajuću strukturu upravljanja, koju

predvodi specijalizovani Odbor za operativni rizik,

implementiran sistem unutrašnjih kontrola, odnosno

Permanentnu superviziju, kako bi se obezbedilo da

svaka organizaciona jedinica primenjuje adekvatne

procedure i proverava njihovu efikasnost, i

odgovarajuću organizacionu strukturu, čiju okosnicu

čini Služba za upravljanje operativnim rizikom koja

predlaže politike,metodologije, planove i procedure

za upravljanje operativnim rizikom, kao i potrebne

alate upravljanja (prikupljanje podataka, RCSA itd).

Za potrebe izračunavanja regulatornog kapitalnog

zahteva za operativni rizik, Banka koristi pristup

osnovnog indikatora u skladu sa Odlukom o

adekvatnosti kapitala Banke. Interni kapitalni zahtev

za operativni rizika kvantifikuje se upotrebom

posebnog pristupa koji se zasniva na očekivanim

gubicima i scenario analizi.

Uzimajući u obzir, između drugih elemenata, činjenicu

da je operativni rizik drugi po veličini izvor rizika u

bankama odmah nakon kreditnog rizika, a da bi

omogućila da se ovim rizikom adekvatno upravlja kao

i da se obezbede saznanja i razumevanje od strane

zaposlenih u Banci, Banka je osnovala Odbor za

upravljanje operativnim rizikom (ORCO).


Nadležnost Odbora za operativni rizik je:

� Koordinacija upravljanja operativnim rizikom sa svim

zainteresovanim stranama.

� Informisanje menadžmenta o operativnim rizicima.

� Formalizacija svih pitanja vezanih za operativni rizik,

te kroz članove Odbora, širenje svesti i informacija o

ovim pitanjima kroz organizacioni sistem Banke.

Plan kontinuiteta poslovanja

Radi obezbeđenja kontinuiteta poslovanja, Banka

je implementirala plan kontinuiteta poslovanja u

cilju omogućavanja nesmetanog i kontinuiranog

funkcionisanja svih značajnih sistema i procesa Banke,

kao i ograničavanja gubitaka u vanrednim situacijama.

Tržišni rizik

Tržišni rizik nastaje kao posledica mogućnosti

nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital Banke usled promena vrednosti bilansnih

i vanbilansnih pozicija koje proizilaze iz promena u

tržišnim parametrima.Tržišni rizici obuhvataju devizni

rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od

vrednosti, cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od

vrednosti i robe.

Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled

nepovoljnog kretanja deviznog kursa iIi cene zlata

na tržištu. Cenovni rizik predstavlja rizik nastanka

negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Banke usled promena tržišnih cena portfolija hartija

od vrednosti (dužničke hartije od vrednosti ili akcije)

ili roba.

U procesu identifikacije tržišnog rizika kao i njegovog

merenja, ublažavanja i praćenja, Banka poštuje lokalnu

regulativu propisanu od strane Narodne banke Srbije

kao i smernice, principe i strategije SG Grupe za

upravljanje tržišnim rizikom.

Banka primenjuje sledeće principe u upravljanju tržišnim

rizikom:

� Pristup upravljanju tržišnim rizikom je konzervativan,

� Primenjeno je jedinstveno pravilo u upravljanju

tržišnim rizikom a to je “uparivanje” (minimiziranje

otvorenih pozicija) i “centralizacija” (upravljanje

pozicijama na jednom mestu) pozicija.

Banka je uspostavila posebne organizacione delove za

zaključivanje transakcija koje nose tržišni rizik (frontoffice)

i delove zadužene za kontrolu, registrovanje transakcija i

izveštavanje o tim transakcijama (middle i back office) kao

i deo za kontrolu i praćenje tržišnog rizika (risk) i na taj

način uspostavila strukturu sistema nezavisne supervizijue

tržišnog rizika. Osnovni princip Banke u ublažavanju

devizne izloženosti je da se zaštiti od deviznog rizika kad

god je to moguće, zauzimajući suprotnu poziciju u odnosu

na onu koja je izazvala otvaranja pozicije.


U skladu sa normativima SG Grupe, Banci nije

dozvoljeno da investira u akcije, robe ili derivate koji se

baziraju na robi. Ulaganje u dužničke hartije od vrednosti

vrši se isključivo za potrebe upravljanja likvidnošću, uz

poštovanje lokalne regulative i pravila SG Grupe.

Limiti se koriste kao glavni instrument za kontrolu

rizika. Primenjuje se nekoliko vrsta limita: limiti za neto

otvorenu deviznu poziciju, limiti za rizik druge strane,

limiti po proizvodima, dilerski limiti.

Interna revizija

Kroz izvršavanje planiranih revizija i specijalnih

angažovanja / istraga, Unutrašnja revizija ocenjuje

adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola

Banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja Banke.

Interna revizija komunicira rezultate svog rada

rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na

odgovarajući način identifikuju i kontrolišu.

Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim

aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru za

reviziju.

Kontrola usklađenosti poslovanja

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja banke je

osnovana u skladu sa Zakonom o bankama (član 83 i

84) i pokriva sledeće rizike:

� regulatorni rizik

� rizik od finansijskih gubitaka

� reputacioni rizik

Rizici neusklađenosti poslovanja mogu nastati zbog

neusklađenosti poslovanja Banke sa:

� zakonima i podzakonskim propisima

� internim aktima Banke

� pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i

poslovnom etikom Banke

Rizik od finansijskog gubitka može biti značajan usled

rizika od regulatornih sankcija koja dalje mogu uticati i

na reputacioni rizik. Reputacioni rizik pored navedenog

uzroka može nastati i nepoštovanjem bankarskog

kodeksa profesionalnog ponašanja koji uključuje

pre svega fer ponašanje, transparentnost u radu,

izbegavanja i prevenciju situacija konflikta interesa,

korupcije i podmićivanja i zloupotrebu tržišta

U cilju redovnog obavljanja poslova iz svog delokruga

kao i identifikovanja i praćenja glavnih rizika

usklađenosti u poslovanju Banke, Služba za kontrolu

usklađenosti poslovanja prati usklađenost internih akata

Banke, a naročito onih koji se odnose na:

� uskladjenost poslovanja banke sa regulativom

� poštovanje bankarske tajne

� zloupotrebu tržišta i privilegovanih informacija koje

proističu iz posebnih ovlašćenja

� konflikt interesa, koji može nastati iz rukovodeće

funkcije ili vlasničkog statusa zaposlenog, klijenta i/ili

Banke, kao i drugih konflikata u skladu sa zakonom

� kodeks profesionalnog bankarskog ponašanja i prava

uzbunjivača

� sprečavanje mita i korupcije

� transparentnost u ponudi usluga/proizvoda klijentima

Banke

� interna pravila vezana za razvoj/izmenu postojećih i

odobravanje novih usluga (proizvoda) Banke

Razvijeno je niz novih aktivnosti i organizacije rada u

cilju praćenja realizacije u oblasti usklađivanje internih

akata ili postupanja, u cilju jačanja internih kontrola,

standarda i dobre poslovne prakse koje su u nadležnosti

Službe za kontrolu usklađenosti poslovanja.

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja nastoji da

utiče i na podizanje svesti zaposlenih o potrebi postupanja

u skladu sa zakonskom regulativom, internim aktima

banke, standardima i dobrim poslovnim običajima putem

obuka zaposlenih iz odredjenih oblasti a tokom godine

posebno na temu podizanja svesti o rizicima u poslovanju,

sprečavanja konflikta interesa i mita i korupcije.


Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuirani proces

sagledavanja potreba za likvidnošću u redovnim poslovnim

situacijama (“business as usual”), ali i planiranje

upravljanja u nepredvidjenim okolnostima, putem

obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnih sredstava na

osnovu analize potreba za likvidnošću, kao i sagledavanja

promena u strukturi bilansa i vanbilansa Banke.

Likvidnost predstavlja sposobnost Banke da obezbedi

dovoljno likvidnih sredstava kako bi bezuslovno

zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz bilansne

pasive (povlačenje depozita i drugih izvora finansiranja),

aktive (finansiranje novih kredita), kao i po osnovu

vanbilansnih pozicija.

Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom u okviru

sektora Finansija odgovorno je za upravljanje likvidnošću

Banke. Dnevnom i kratkoročnom likvidnošću do 30

dana upravlja Služba za operativne poslove Odeljenja za

upravljanje aktivom i pasivom. Dnevnom ili operativnom

likvidnošću upravlja se sa ciljem da se obezbedi

dovoljno likvidnih sredstava u svakoj valuti i izvrši

bezuslovno i pravovremeno plaćanje svih dospelih

obaveza, kako u regularnim uslovima poslovanja, tako

i u stresnim okolnostima. Služba za ALM izveštavanje

u okviru Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom

odgovorana je za procenu likvidnosne pozicije na

duži rok koja proističe iz ukupne bilansne strukture

Banke. Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom na

redovnoj osnovi izveštava Odbor za upravljanje aktivom

i pasivom (ALCO), koji je prvenstveno zadužen da prati

izloženost Banke rizicima koji proizlaze iz strukture

aktive i pasive bilansa stanja i vanbilansih pozicija. ALCO

Odbor je dužan da obezbedi adekvatnu organizacionu

i proceduralnu infrastrukturu u cilju kontinuiranog

praćenja strukturnih rizika kojima je Banka izložena

kako u svom redovnom poslovanju, tako i u slučaju

nastupanja nepredviđenih okolnosti, da obezbedi

mehanizme i procedure za adekvatno upravljanje,

odnosno blagovremenu identifikaciju, merenje i praćenje

11 UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOM KAMATNE STOPE


izloženosti Banke riziku likvidnosti, kamatnom i diviznom

riziku, ali i da predlaže, razmatra i usvaja mere u cilju

ublažavanja strukturnih rizika.

Glavni ciljevi u procesu upravljanja likvidnošću Banke su:

� Diversifikacija izvora finansiranja;

� Obezbeđenje tekuće likvidnosti kroz angažovanje

sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi

za nesmetano izvršenje svih dospelih obaveza,

uzimajući u obzir procenu očekivanih novčanih

tokova u periodu do 30 dana, kao i srednjeročnu i

dugoročnu procenu likvidnosne pozicije Banke;

� Obezbeđenje adekvatne rezerve ("buffer-a")

likvidnosti koja se sastoji iz visokokvalitetne likvidne

aktive koja se može lako i uz minimalne troškove

konvertovati u gotovinu na finansijskom tržištu, kao

što je portfolio hartija od vrednosti najvišeg kreditnog

rejtinga, odnosno trezorski zapisi i obveznice izdate

od strane Ministarstva finansija Republike Srbije.

Banka ulaganja u ove hartije od vrednosti vrši u

skladu sa „Politikom investicionog portfelja”;

� Da obezbedi okvirne kreditne linije koje svakog

trenutka može iskoristiti za potrebe održanja

likvidnosti;

� Da održava zahtevani nivo obavezne dinarske i

devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne

banke Srbije;

� Planiranje priliva i odliva novčanih sredstava; analiza

strukture, stabilnosti i koncentracije depozita;

kao i utvrđivanje, merenje i praćenje pokazatelja

likvidnosti.

Nivo likvidnosti iskazuje se pokazateljem likvidnosti

koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog

i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod

drugih banaka sa odgovarajućim kreditnim rejtingom,

depoziti kod Narodne Banke Srbije, potraživanja u

postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene

Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala

potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i

zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća

u odgovarajućem procentu i obaveza sa ugovorenim

rokom dospeća u narednih mesec dana.

Banka je dužna da upravlja likvidnošću na način da

obezbedi da pokazatelj likvidnosti bude:

� Najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek

pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu

� Ne bude manji od 0.9 duže od 3 uzastopna radna

dana

� Najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni dan

Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2015. godine bio je uvek

u okviru propisanog i kretao se u odnosu na 2014. godinu:

2015 2014Prosek tokom perioda 2.05 2.03Najviši 2.56 2.55Najniži 1.43 1.40


Pored prethodno navedenog, Banka obračunava i prati i

uži racio likvidnosti propisan od strane Narodne Banke

Srbije, koji je takođe bio u skladu sa definisanim limitima.

Pored lokalnih regulatornih pokazatelja likvidnosti,

Banka obračunava i analizira Liquidity Coverage

racio (LCR) u skladu sa preporukama i kriterijumima

Bazel-a III. Liquidity Coverage racio ima za cilj jačanje

otpornosti banaka na kratkoročne šokove, odnosno

poremećaje likvidnosti na tržištu. Liquidity Coverage

racio predstavlja meru sposobnosti Banke da obezbedi

dovoljno likvidnih sredstava u cilju izvršenja svih dospelih

obaveza u slučaju nastupanja značajnih poremećaja na

finansijskom tržištu (stres scenario) u trajanju od 30

kalendarskih dana, kroz obezbedjenje adekvatnog iznosa

nezaložene visokokvalitetne likvidne aktive (HQLA), kao

što je gotovina ili imovina koja se može brzo, lako i uz

minimalne gubitke vrednosti pretvoriti u gotovinu na

finansijskim tržištima.

Dugoročna ili strukturna likvidnost prati se kroz

analizu strukture bilansnih i vanbilansnih pozicija,

kao i projekciju tokova gotovine i gepova likvidnosti

posebno za svaku od značajnih valuta. Projekcija

gepova likvidnosti vrši se na bazi ugovorenih rokova

dospeća i amortizacionih planova, ali uzimajući u obzir

i bihejviorističke pretpostavke, odnosno modeliranje

tokova gotovine za stavke bez ugovorenog roka dospeća

(tekući računi, štednja po viđenju).

U cilju sveobuhvatnog praćenja izloženosti riziku likvidnosti

Banka je uspostavila sistem indikatora ranog upozorenja

u cilju blagovremenog prepoznavanja potencijalne

krize likvidnosti. Banka vrši i procenu tokova gotovine

i adekvatnosti rezervi likvidnosti u slučaju nastupanja

nepredviđenih, nepovoljnih događaja, odnosno razvija

scenario analizu i vrši stres testiranje za specifičnu,

sistemsku i kombinovanu krizu likvidnosti u skladu sa

Planom za obezbeđenje kontinuiteta likvidnosti.

Diversifikaciju izvora i optimizaciju troškova finansiranja

Banka sprovodi prikupljanjem komercijalnih depozita,

kako stanovništva, tako i privrede, ugovaranjem kreditnih

aranžmana sa Međunarodnim finansijskim institucijama

i kreditnih linija sa matičnom bankom, korišćenjem svih

raspoloživih kapaciteta međubankarskog tržišta novca.

Saradnja sa Međunarodnim Finansijskim Institucijama

(MFI) proširena je krajem prvog kvartala 2015. godine

zaključenjem novog kreditnog aranžmana od strane

Banke i njene povezane lizing kompanije sa Evropskom

Investicionom Bankom u ukupnom iznosu od 80 miliona

EUR. Od navedenog iznosa 60 miliona EUR se odnosi na

Banku, a 20 miliona EUR na povezanu lizing kompaniju,

SoGe Lease. Sredstva su namenjena dugoročnom

kreditiranju i razvoju sektora malih i srednjih preduzeća.

Banka je nastavila sa korišćenjem postojećih kreditnih

linija zaključenih sa Evropskom investicionom bankom

(EIB), Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD),

Bankom za razvoj Saveta Evrope (CEB) za finansiranje

mikro, malih i srednjih preduzeća u cilju jačanja njihove

konkurentnosti, otvaranja novih i očuvanja postojećih

radnih mesta, Nemačkom razvojnom bankom (KfW) za

finansiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava,

mikro, malih i srednjih preduzeća u oblasti primarne

poljoprivredne proizvodnje i poljoprivredne industrije u

Srbiji, uključujući i kupovinu zemlje, kao i APEX linije

zaključene sa Narodnom bankom Srbije u cilju realizacije

finansijskih ugovora izmedju Evropske investicione banke,

Republike Srbije i Narodne Banke Srbije.


Rizik kamatnih stopa

Kamatni rizik se definiše kao izloženost finansijskog stanja

Banke nepovoljnim kretanjima tržišnih kamatnih stopa. U

svrhu adekvatnog upravljanja kamatnim rizikom Banka:

� Sprovodi proces identifikacije, merenja, ublažavanja i

praćenja kamatnog rizika na redovnoj osnovi;

� Banka najmanje na kvartalnom nivou izrađuje

kamatni gep za sve značajne valute u cilju

sagledavanja izloženosti kamatnom riziku;

� Vrši redovno izvestavanje Odbora za upravljanje aktivom

i pasivom Banke o izloženosti kamatnom riziku;

Kamatni rizik se meri i analizira sa stanovišta njegovog

uticaja na neto kamatnu marginu (perspektiva prihoda) i

ekonomsku vrednost kapitala.

Perspektiva prihoda odnosi se na promene u kamatnim

stopama koje utiču na promene u neto prihodima

od kamata Banke. Merenje se vrši na bazi projekcije

novčanih tokova kamatno osetljivih pozicija bankarske

knjige bilansa stanja i određenih vanbilansnih pozicija,

odnosno izrade kamatnog gepa na koji se primenjuju

različita scenarija promene kamatnih stopa, koji

pokrivaju različite tipove kamatnog rizika, kao što su

rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog

određivanja cena, bazni rizik, rizik krive prinosa i sl.

Novčani tokovi se za potrebe procene kamatnog rizika

utvrđuju na bazi ranijeg od sledeća dva datuma:

� Datum naredne promene kamatnih stopa i

� Datuma dospeća, kao i na bazi primene ostalih

pretpostavki za pretvaranje bilansnih pozicija bez

utvrđenog datuma dospeća ili plana otplate u

novčane tokove (depoziti po viđenju, itd).

Perspektiva ekonomske vrednosti fokusira se na

promene kamatnih stopa koje utiču na ekonomsku

vrednosti imovine i obaveza, odnosno promenu

ekonomske vrednosti kapitala. O rezultatima merenja

kamatnog rizika izveštava se Odbor za upravljanje

aktivom i pasivom na redovnoj osnovi.


Osnovni strateški cilj Banke u pogledu upravljanja

kapitalom predstavlja nastojanje da se raspoloživi izvori

kapitala koriste ekonomično i u skladu sa definisanim

perspektivama poslovnog razvoja Banke. Politika

upravljanja kapitalom Banke prioritet daje pokriću

potencijalnih gubitaka Banke, nastalih negativnih

efekata koji proizilaze iz izloženosti rizicima, u odnosu

na ostvarenje prinosa. U samom procesu upravljanja

kapitalom fokus je na kontinuiranom praćenju

adevatnosti kapitala. Nivo kapitala Banke koji se smatra

adekvatnim je upravo onaj koji pokriva sve rizike kojima

je banka izložena u svom poslovanju.

Upravljanje kapitalom se zasniva na:

� Procesu identifikacije, merenja, odnosno procene

rizika

� Obezbedjivanju adekvatnog nivoa kapitala u skladu

sa rizicima kojima je Banka izložena u svom

poslovanju

� Adekvatnom inkorporiranju upravljanja kapitalom u

sistem upravljanja i odlučivanja u banci

� Redovnim analizama, praćenju i proveri procesa

Upravljanja kapitalom banke.

Centralnu funkciju u procesu upravljanja kapitalom

ima rukovodstvo Banke – Skupština, Upravni odbor i

Izvršni odbor.

U nadležnosti Skupštine banke je odluka o svim

povećanjima kapitala, kao i usvajanje poslovne politike

i strategije Banke, kojim se definišu i ulazni podaci za

planiranje kapitala Banke za narednu poslovnu godinu.

U nadležnosti Upravnog odbora banke je uspostavljanje

strategije za upravljanje rizicima i supervizija rizika koje

banka preuzima u sklopu svojih poslovnih aktivnosti, a

koji se odražavaju na nivo adekvatnosti kapitala banke,

kao i strategija upravljanja kapitalom banke.

U sklopu funkcije strateškog upravljanja rizicima

banke, Izvršni odbor banke predlaže Upravnom odboru

poslovnu politiku i strategiju Banke, strategiju upravljanja

kapitalom i strategiju i politike za upravlljanje rizicima,

sprovodi sve ove politike i strategije i usvaja procedure

kojima se identifikuju, mere, procenjuju i prate rizici

kojima je Banka izložena u svom poslovanju, a koji

utiču na adekvatnost kapitala Banke i samim tim

buduće poslovne odluke. U sklopu procesa upravljanja

kapitalom, u nadležnosti Izvršnog odbora Banke je da

planiranje kapitala inkorporira u sve poslovne odluke

i procedure koje se odnose na poslovno planiranje,

blagovremeno informiše Upravni odbor o potrebama za

kapitalom i omogući adekvatno izveštavanje eksternih

nadzornih organa banke o nivou adekvatnosti kapitala.

Obzirom da je upravljanje kapitalom Banke u visokoj

korelaciji sa rizičnim profilom Banke, pored organizacionih

delova Banke koji pripadaju standardnoj hijarahiji upravljanja,

Banka je ustanovila i odredjeni broj odbora u čijoj nadležnosti

je praćenje izloženosti postojećim rizicima kao i planiranje i

predvidjanje potecijalne izloženosti novim vrstama rizika.

12 UPRAVLJANJE KAPITALOM I POKAZATELJI ADEKVATNOSTI KAPITALA


Kapital Banke u 2015 godini

Kapital Banke predstavlja zbir osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke kapitala.

Osnovni kapital Banke čini zbir akcionarskog kapitala, emisione premije, rezervi iz dobiti Banke umanjen za odbitne

stavke od osnovnog kapitala po osnovu: nematerijalnih ulaganja, nerealizovanih gubitaka po osnovu hartija od vrednosti

raspoloživih za prodaju i iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke.

Dopunski kapital čini zbir subordiniranih obaveza i dela pozitivnih revalorizacionih rezervi po osnovu efekata promene fer

vrednosti hartija od vrednosti koji se u skladu s MSFI/MRS iskazuju u korist ovih rezervi umanjeni za efekte poreskih obaveza.

Odbitne stavke kapitala predstavljaju udeli Banke u kapital povezanih lica.

Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka predvidjeno je da se racio adekvatnosti kapitala, koji predstavlja odnos kapitala

i rizične aktive banke, održava na nivou koji nije niži od 12%.

Posmatrano po kvartalima, tokom 2015 godine nivo kapitala i pokazatelj adekvatnosti imali su sledeći trend.

u hiljadama RSD

Kapital MAR 15 JUN 15 SEP 15 DEC 15Osnovni kapital 17,230,386 17,756,669 18,990,687 19,921,901Ukupan osnovni kapital 33,249,099 33,617,621 33,617,621 33,617,621Akcijski kapital uključujući emisionu premiju) 23,724,274 23,724,274 23,724,274 23,724,274Rezerve iz dobiti 9,524,825 9,893,347 9,893,347 9,893,347Osnovni kapital - odbitne stavke 16,018,713 15,860,952 14,626,934 13,695,720Potrebna rezerva kao odbitna stavka 15,564,070 15,399,036 14,176,730 13,178,834Ostale odbitne stavkeod osnovnog kapitala 454,643 461,916 450,204 516,886Dopunski kapital 6,327,344 6,550,424 6,539,967 6,366,954Subordinirane obaveze 6,010,765 6,030,210 5,987,455 5,473,175Revalorizacione rezerve 316,579 520,214 552,512 893,779Ukupne odbitne stavke 463,748 463,748 463,748 463,748Odbitne stavke od osnovnog kapitala 231,874 231,874 231,874 231,874Odbitne stavke od dopunskog kapitala 231,874 231,874 231,874 231,874Ukupno osnovni kapital 16,998,512 17,524,795 18,758,813 19,690,027Ukupno dopunski kapital 6,095,470 6,318,550 6,308,093 6,135,080Regulatorni kapital 23,093,982 23,843,345 25,066,906 25,825,107Rizična aktiva-kreditni rizik i devizni rizik 126,882,986 122,075,817 128,820,787 139,249,953Rizična aktiva-operativni rizik 13,109,533 13,109,533 13,109,533 14,449,958Ukupna rizinca ponderisana aktiva 139,992,519 135,185,350 141,930,320 153,699,911Ukupna potrebna rezerva NBS 15,564,070 15,399,036 14,176,730 13,178,834Potrebna rezerva kao odbitna stavka od osnovnog kapitala 100% 100% 100% 100%Potrebna rezerva kao odbitna stavka od dopunskog kapitala 0% 0% 0% 0%Dopunski kapital/Osnovni kapital (max 50%) 36% 36% 34% 31%Racio adekvatnosti kapitala 16.50% 17.64% 17.66% 16.80%

Banka je tokom 2015 godine, održavala nivo adekvatnosti kapitala u regulatorno propisanim okvirima.

Tokom 2015 nije postojala potreba za dokapitalizacijom u vidu nove emisije akcija.


Analiza rezultata

1. Bilans uspeha

RSD 000

2015 2014 Procenat promene 15/14

Poslovni prihodi 12,655,628 11,346,188 11.5% Prihodi od kamata 14,311,082 14,432,880 -0.8% Rashodi od kamata (3,885,021) (5,636,584) -31.1%Neto prihod po osnovu kamata 10,426,061 8,796,296 18.5% Prihodi od naknada i provizija 3,654,424 3,349,805 9.1% Rashodi od naknada i provizija (1,658,278) (1,369,326) 21.1%Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1,996,146 1,980,479 0.8% Neto dobitak (gubitak) po osnovu finanasijskih sredstava namenjenih trgovanju 615,248 133,334 Neto prihod (rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule (550,172) 74,193 Ostali poslovni prihodi 168,345 361,886 -53.5%Poslovni rashodi (7,594,137) (6,558,782) 15.8% Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3,287,987) (3,165,464) 3.9% Troškovi amortizacije (432,282) (453,168) -4.6% Ostali rashodi (3,873,868) (2,940,150) 31.8%Rezultat redovnog poslovanja 5,061,491 4,787,406 5.7%Neto rashod po osnovu obezvređenja finanasijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (2,903,324) (4,611,317) -37.0%Dobitak / gubitak pre oporezivanja 2,158,167 176,089 Porez na dobitak - - Dobitak po osnovu odloženih poreza - 192,433 Gubitak po osnovu odloženih poreza (94,706) - Dobitak / (gubitak) nakon oporezivanja 2,063,461 368,522

Nakon recesije u 2014. godini, 2015. godina je bila

još jedna godina u kojoj je privredni rast bio sporiji od

očekivanog, uz veoma nisku kreditnu tražnju i postojanje

viškova likvidnosti, što je uticalo na pad kamatnih

stopa na kredite i depozite i pojačanu konkurenciju

među bankama. Međutim, poslovna politika banke

zasnovana na daljem rastu u segmentu poslovanja sa

stanovništvom, uz napore da se simplifikuju i unaprede

interni procesi, uz zadržavanje stroge kontrole troškova

i dalju optmizaciju strukture izvora finansiranja doveli su

do poboljšanja finansijske pozicije.

Ukupni poslovni prihodi banke dostigli su 12.7 milijardi dinara, što je za 11.5% više u odnosu na

prethodnu godinu, na šta je u najvećoj meri uticao

rast neto prihoda od kamata usled nižih rashoda

kamata, kao rezultat optmizacije baze depozita u smislu

stabilnosti i visine kamatnih stopa. Rezultat redovnog poslovanja iznosio je 5.1 milijardu dinara u 2015. godini

i u odnosu na 2014. godinu, viši je za 5.7%, što je

uz smanjenje neto rashoda po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki doprinelo značajnom poboljšanju rezultata banke na 2.1 milijarde dinara

(u odnosu na 369 miliona dinara u prethodnoj godini).

FINANSIJSKI POKAZATELJI BANKE13


2. Bilans stanja

RSD 000

Aktiva 31.12.2015. 31.12.2014. Procenat promene 15/14Gotovina i sredstva kod centralne banke 32,006,916 32,329,563 -1.0%Finanasijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 6,637 -27.8%Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,977,460 23,705,967 18.0%Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,103,262 10,198,273 -10.7%Krediti i potraživanja od komintenata 156,144,282 150,536,414 3.7% Stanovništvo 71,078,606 65,586,770 8.4% Privreda 85,065,676 84,949,645 0.1%Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 149,649 Investicije u zavisna društva 314,098 314,098 Nematerijalna ulaganja 516,843 468,640 10.3%Nekretnine, postrojenja i oprema 1,803,088 1,825,926 -1.3%Investicione nekretnine 74,007 80,245 -7.8%Tekuća poreska sredstva 234,594 234,594 Odložena poreska sredstva 422,811 623,590 -32.2%Ostala sredstva 1,785,670 1,837,205 -2.8%Ukupno aktiva 230,537,473 222,310,801 3.7%

RSD 000

Obaveze 31.12.2015. 31.12.2014. Procenat promene 15/14Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2,085 3,972 -47.5%Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 42,526,968 41,472,236 2.5%Depoziti i ostale obaveze prema drugim komintentima 138,714,929 127,042,019 9.2% Stanovništvo 68,397,023 66,047,489 3.6% Privreda 70,317,906 60,994,530 15.3%Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - 1,745,291 -Subordinirane obaveze 9,125,592 14,548,352 -37.3%Rezervisanja 1,075,726 1,142,653 -5.9%Ostale obaveze 2,509,418 2,438,065 2.9%Ukupno obaveze 193,954,718 188,392,588 3.0%

RSD 000

Kapital 31.12.2015. 31.12.2014. Procenat promene 15/14Akcijski kapital 23,724,274 23,724,274Dobitak 2,063,461 368,522 Gubitak - - Rezerve 10,795,020 9,825,417 9.9%Ukupno kapital 36,582,755 33,918,213 7.9%Ukupno pasiva 230,537,473 222,310,801 3.7%


Bilansna suma uvećana je za 3.7% na 230.5 milijardi

dinara u 2015.-oj godini sa 222.3 milijarde dinara na

kraju 2014. godine.

Kao i prethodne tri godine, 2015. godina je bila

obeležena stabilizacijom porfelja kredita u smislu

njegove dekoncentracije, adekvatne kolateralizacije i

rezervisanja. Iznos kredita komitentima je na kraju 2015. godine dostigao 156.1 milijardi dinara, što rast od 3.7% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj

rast je u najvećoj meri rezultat daljeg povećanja plasmana u segmentu poslovanja sa stanovništvom

(od 8.4% na godišnjem nivou na 71.1 milijardi dinara),

usled napora banke ka konsolidaciji postojeće baze

klijenata, kao i kontinuiranoj akviziciji novih klijenata

(+3.7% na međugodišnjem nivou), uz značajan rast

stambenih, kao i gotovinskih i potrošačkih kredita, u

čijoj produkciji banka ostaje lider na tržištu. U sektoru poslovanja sa privredom, nivo plasmana je ostao stabilan u odnosu na 2014. godinu i na kraju 2015. godine iznosio je nešto više od 85 milijardi dinara.

Depozitna baza banke je tokom 2015. godine

povećana na 138.7 milijardu dinara (+9.2% u

odnosu na 2014. godinu). Depoziti stanovništva

beleže rast od 3.6% u odnosu na prethodnu godinu

na 68.4 milijarde dinara na kraju 2015. godine, što je

posledica rasta klijentske baze, ali takođe predstavlja

odraz poverenja klijenata u banku, kao i njihovog

zadovoljstva uslugama koje im se pružaju. Zabeležen

je značajan rast depozita privrede (na 70.3 milijardi

dinara, +15.3% u odnosu na 2014. godinu), uz napore

banke ka optimizaciji njihove strukture prema većem

udelu transakcionih depozita i pažljivom balansiranju

između njihovog volumena s jedne strane i cene i

stabilnosti sa druge.



U 2016. godini se očekuje ubrzavanje ekonomske aktivnosti, zahvaljujući

rastu izvoza, kao i postepenom oporavku potrošnje i rastu investicija, što će

rezultirati u stabilnom rastu BDP-a. U zavisnosti od stope privrednog rasta u EU

i vremenskog trajanja perioda niskih kamatnih stopa, privredni rast u Srbiji bi

mogao biti i snažniji od predviđenog za 2016. godinu.

U tom kontekstu, Societe Generale Banka svoju strategiju poslovanja bazira na

sledecim postulatima:

� Klijenti ostaju u fokusu poslovne strategije banke. Banka želi da dalje

unapredi imidž institucije koja neguje dugoročni odnos sa klijentima i koja je

fokusirana na pružanje usluga najvišeg nivoa u smislu inovacije, efektivnosti i

dostupnosti.

� Rast aktive, kredita i depozita, kao i tržišnog učešća u cilju pozicioniranja

među referentne (Tier1) banke, kako bi se obezbedila profitabilnost i

zadovoljavajući prinos na kapital

� Operativna efikasnost kroz maksimalno iskorišćenje svih resursa i stalno

unapredjenje procesa i kvaliteta proizvoda i usluga

� Odgovorno upravljanje rizicima i uskladjenošću poslovanja

� Razvoj ljudskih resursa u kontekstu modela liderstva

BUDUĆI RAZVOJ BANKE14


GodiS励常ve的opos／ovaIUuSoc／eteGenela／eBankeSrbqaa．d．BeogladzagodInukqasezavrgI／a

31・decembIa2015・gOd／ne，jeodobIenOdstIanerukovodstvabanke25februaIa2016．godine

FinansijskiizveStajiinapomene

uzfinansijskeizveStajenadan

31，decembar2015，gOdine

iZVESTAJ NEZAViSNOGREViZORA

FiNANSiJSKiiZVESTAJi・

BiLANS USPEHA

iZVES「AJOOSmLOMREZULTATU

BILANSSIANJA

iZVES「AJOPROMENAMANAKAPi「ALU

IZVES「AJOTOKOViMAGOTOViNE

NAPOMENEUZFiNANSiJSKEIZVESlAJE

8

　

　

9

　

　

0

　

　

1

　

　

2

　

　

4

4

　

　

4

　

　

5

　

　

5

　

　

5

　

　

5

IZVESHlJNEZAVISNOGREVIZORA

BILANSUSPEHA

RSDOOO

Napomena　　　　　　2015．　　　　2014．

PrihodiOdkamata

RashodiOdkamata

Netoprihodpoosnovukamata

3　　　　　14－311，082　　14，432，880

3　　　　（31885，021）　（5，636，584）

3　　　　10，426，061　　8，796，296

」⊃rihod周dnak［adaiprOViZija

RashodiOd［akrladaiPr0ViZiJa

Netoprihodpoosnov…aknada－prOViZiia

4　　　　　　3，6541424　　　　313491805

4　　　　（1，658，278）　（1，3691326）

4　　　　　1，996．146　　1，980，479

NetodobitakpoosnovufinanSi」SkihsredstavanamenJenihtrgovanJu　　　　　　　　　　　　5615，248　　　　133，334

Netoprihod（rashod）odkursnihraz順aiefekataugovorenevaiut［ekiauzuie　　　　　　　　　　6（550－172）　　　　74－193

Os剛POSiovniPr岨i　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　7　　　　　1681345　　　　361886

NetoiaSllodpoos1－0VuObeZViedeil」a陣ISiISi〈ihsredstavaii〈re帥roriZiCrWrvanbIia［Snihstavlくi　　　8（21903，324）　（4，6111317）

Tr05kOViZarada－Iraiくnadazaiad狛OStaiiiiCn‖aShod

Tr0鍬0ViamO凧zac嶋

9　　　　（3，2871987）　（3，165，464）

10　　　　　（432，282）　　（4531168）

11　　　（3－8731868）　（2，940，150）

DOBITAKPREOPOREZiVANJA

Doi）旧くi）00SilOVLiOdioZe帖POieZa

GubitaIくpOOS［0VL－OdioZei1両0re7a

48

2，158，167　　　176，089

12　　　　　　（94，706）

DOBITAKl（GUBimK）NAKONOPOREZIVANJA2，063，461　　　368，522

Napomenena［arednimStranamaeinesastavnideoovihfinansijskihizve軸a

Beograd，25．februar2016godi［e

OdobrenoodrukovodstvaSocieteGeneraieBankaSrbi」aa．d Beograd

SOCiEIEGENERALEBANKASRBiJAAD BEOGRAD

1ZVESTAJ OOSIALOM REZULTATU

RSDOOO

2015　　　　　　　2014．

Dobitak（gubitak）poriOda

Ostaiiukupanrezuitat

AktuarskidobiCi（［aPOme［a28，30aiV）

2－063，461　　　　368－522

8－792　　　　　　　545

Poz1両efei〈tiPrOmenefeiVied［OStiPOOSnOVLlflnanS酬「SredstavaraspoioZiViilZaPiOda」U（ilai⊃Omena30aiii）　　　698，363　　　　243，132

（Gubitak）／Dobitakpoosnov］POreZakojiSeOdnosinaOStaiireZuitatperiOda（［aPOme［a21）　　　　　　　　　（1061073）

OstailukupanrezuitatiPOSieporeza　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　601，082　　190，770

UKUPANREZULm「PERiODA　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　2）664，543　　　559，292

Napome［ena［aredn血Stranamaeinesastav［ideoovihfina［SijskihizveStaja

Beograd，25，februar2016godine

Odobre［00drukovodstvaSocieteGe［eraieBankaSrbi」aad Beograd．

GODiSNJFiZVESTAJ2015 49

BlLANSSTANJA

AktiVa

Gotovi［aiSredstvakodcentraineba［ke

RSDOOO

Napomena　　　　　　2015．

13　　　　　32，006－916

14　　　　　　　　4，793

15　　　　　　27，977，460

16　　　　　　9－103，262

17　　　　156，144，282

18　　　　　　149，649

19　　　　　　　3141098

20　　　　　　　5161843

20　　　　　11803，088

20　　　　　　　74－007

321329，563

6，637

23，705，967

101198，273

150，5361414

149，649

314，098

468，640

1，8251926

80245

Kiedi日用0両ZiⅧ「）aOdi〈OmitenaLa

i［VeStiCije］ZaViS［ad而tva

NemateriiainauiaganJa

NekretnineiPOSt「0」enJaiOprema

i［VeS廟0［enekretni［e

TekudaporeskaSIedstva

O（」iozeilaPOreSiくaSiedstva

OstaはSredstva

UkupnoaktiVa

21　　　　　　234，594

21　　　　　　4221811

22　　　　　　㌦785，670

230，537，473　　　222，310，801

FimSUSkeobavezepofervred［OSl

函

図

二

筆

頭

空29

2－085

42，5261968

1381714，929

9，125，592

11075726

2，5091418

193，954，718

31972

年472，236

127，042，019

117451291

1415481352

1，142，653

21438－065

188，392，588

krozbiiansuspehaname岬etrgOVa叩

Subordl［潤［eObaveze

RezerviSar胆

Ostaioobavezo

Uku叩00baveze

AkciJSkikap岨

Dobitak

RezeiVe

UkupnokapitaI

23，724，274

2，0631461

1017951020

36，582，755　　　33，918，213

230，537473　　　222，310，801

Napome［ena［arednimStranama6inesastavnideoovihfina［SuSkihizveStaja

Beograd，25februar2016．godine

OdobrenoodrukovodstvaSocleteGe［eraieBa［kaSrbijaad Beograd

＿＿＿盟盛土＿＿＿＿＿＿＿SaniaDei＼OViC

i廟lad雄i囲陣中

i葎Liilr用dsM

50

食二二二二：三一

∴∴＿

，＿ここ、夕

SOC忙TEGENER∧LEBANKASRBiJ∧AD BEOGRAD

IZVESTAJ OPROMENAMANAKAPITALU

RSDOOO

葦嵩　E豊富i蕊譜Reva誓器…（詳鵠　ukupnoreZerVe

StanJenadanOl・Januara2014igOdIne　　　　23，723，021　1，25310，333，077　　109，821（808，252）33，358，920

諾諾筈詰詰藍明くriVan）e岬〈ana　　　　　　（8081252）　　　　8081252

Osta血kupanrezuitatiPOSieporeza　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　190，770　　　　　　　190770

Ostaio l l

StanJenadan31idecembra2014・gOdme　　　23，723・021　1，253　9，524，825　　　300，592　　368，522　33，918，213

嵩豊羅Ogdobilkanapose血ezerv－iZa　　　　　　3681522　　　（368，522）

Dobiは柄eiくJCegOdi［e

OstaiiUk］Pa［reZUiiat．POSieporeza　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　601β82

StanJenadan31idecembra2015・gOdine　　　23，723・021　1．253　9）893，347　　　901，673　2，063，46136，582，755

Napomenenanarednimstranama6i［eSaStaVnideoovihfinanSijskihizve的a

Beograd，25februar2016igOdine、

OdobrenoodrukovodstvaSocIeteGeneraieBa［kaSrbi」aad Beograd

鮎小高、Sail）aDei（〔MC

IMerladzerOdeile哩

ra5unOVOdstva

GODiSNJiiZVESTAJ2015 51

IZVESTAJOTOKOVIMAGOTOVINE

RSDOOO

31．12．2015　　　　3112．2014．

TOKOViGOTOV州EiZPOSLOVNi［AKTiVNOSTI

P輔VgOtOVIneIZPOSIovmhaktlVnOSti18，955，223

14－303，265

4，244，933

4071025

（11，525，800）

（31619－189）

（1，658，326）

（3－2861313）

（451113）

（2，916，859）

7，429，423

8，946，701

11844

8，944－857

18，706，408

14－952，007

31326，321

4281080

（12，402，542）

（5－627β31）

（工3691247）

（31169，800）

（99，801）

（21136，663）

6，303，866

16，560，347

11，7571690

1381521

41664，136

PriiiViOdkamata‾　　　　　　　‾－　　　　　　－－　　　　　　　　－一一　　　　　　　－　　　　　　－　　　　　　　　一一－　　　　　　　　　　－一一一　　　　　　　　　　－

Pr帖Odnaknada‾－‾　　　　　　－　　　　　　－　　　　　　　－－　　　　　　　－－　　　　　　－－－　　　　　　　　　　－一一　　　　　　　　　一一－＿

関田的nil鴫は［M曲調mn関れ調廿　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　‾‾‾－　　　　　　－　　　　－　　　　　－　　　　　　－　　　　　－一一　　　　　　　　一一－一　一　　　　　　　　　一一－－　　　　　　　－

‾－‾‾　　　　－　　　　　　－－　　　　　　　　－一一　　　　　　　－一一　　　　　　　一一－一一　　　　　　　　　　－一一　　　　　　　　　一－＿

、－‾　　　　　　－　　　　　　－一　　　　　　一一－　　　　　　－一　　　　　　一－　　　　　　　　　－－　　　　　　　　－－　　　　　　　－

－－‾　　　　　　　－－　　　　　　－　　　　　　　－　　　　　　－－　　　　　－－　　　　　　　　　－－一一　　　　　　　　－　　　　　　　　－－

器蓄器諾諾誤Sman・en・aupiaSmanimaidepozitima

－　　　　　　　　＿　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　〝　　　　　‾　　　　　′

＿　　。　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　．　　　　　　　　　　●　　　　　　　　　　　ノ

PoveeameplasmanaiSmanJenJeuZetihdepozitaiOStaIihobaveza（5，110，929）

（511091042）

（1，887〉

11，265，195

Sma［」e［JOfinanSiJSkihobavezakoJeSeiniCiJainopriZna」UPOfervrednostikrozbiianSUSPehaifina〔SUSkih

嵩豊諾砦pOS－ovnihaktiVnOStiPrePOreZanadobit

NetopriiiVgOtOVmeiZpOS10VnirIaktiVnOSti

22，864，213

（551220）

11，265，195　　　22，808，993

TOKOViGOTOV川EiZAKTIVNOSTiiNVESTiRANJA

Pr川VgOtOVirleiZaktiVnOStiWeStira［ja

Prii－ViOduiagarl」aUinVeStiC【OnehartijeOdvrednosti

OdiiVigOi0VinOiZaktiVnOS＝VeStiran」a

NetoodiiVgOtOVmeIZaktiVnOStiinVeStiranJa

121124，219

12，124，016

203

（16－124303）

（1516631735）

（460，568）

（4，000，084）

13，878，007

13－821，327

56，434

246

（241296，236）

（2312591241）

（11036，995）

（10，418，229）

52 SOCIETEGENERALEBANK∧SRB］∧AD BEOGRAD

RSDOOO

31，12．2015．　　　31．12．2014．

TOKOViGOTOVINEiZAKTiVNOSTiFiNANSIRANJA

Pr用gotovi［eiZaktlVnOStifi［a［Sira［」a（PriilViPOOSnOVuuZetihkredita）　　　　　　　　　　　　　　　11526，453，340　　1－596，910，055

OdiiV【gOtOVirlePOOS［0VuSUbordinIranihobaveza　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　（5－8801437）　　（373，902）

OdiiVi90tOVinePOOS［0V］UZetihkredita　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　（11524－1231406）（116081791，500）

SVEGAPRiLiViGOTOViNE T566。479－483　　1．646．054，817

NETOPOVECANJEGOTOViNE l，897．270

NETOSMANJENJEGOTOViNE　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　（121，401）

GOTOViNAiGOTOViNSKiEKVIVALENTiNAPOCETKUGODiNE　　　　　　　　　　　　　　　　27，276，353　　　26，431，375

POZmVNEKURSNERAZLiKE　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　175，188　　　　　966379

GOTOVINAiGOTOViNSKiEKViVALENTiNAKRAJUPERIODA　　　　　　　　　　　　　　　　　　29，348，811　　　27，276，353

Napomenenanared［血Stra［amadnesastavnideoovihfinansi」Skir‖zveStama

Beograd，25februar2016．godine

OdobrenoodrukovodstvaSocieteGeneraieBankaSrbijaa．d．Beograd一

GODISNJiiZVESTAJ2015 53

NAPOMENEUZFINANSIJSKElZVESTAJE

54

1。OSNOVNEINFORMAelJEOBANCI

SocieteGe［eraIeBankaSrbijaad）Beograd（udaiIemtekstu規nka一一）osnovanaje14decembra199090dmeiupiSana

uRegistarkodPriVrednogsudauBeograduReSenjembrQjF上95／910d14februara199190dineVeCinSkiosmva6

BankejeSocieteGeneraieSA，Pariz（9999％）UjednoiCianiCaSocieteGeneraieGrupe

Ba［kajeIZVrS”ausagbgavanJeSaZakonomobankamaidru9両nansuskimorganjzacliama膏tojeuPiSa［OuRegiStar

kodPrivrednogsudauBeograduReS’mjembro申20525／960d3l・decembra1996god一neBa［ka」eregiStrOVanada．

POredobaviJa［jakredit［一hidepozitnihposiova）Obavi」aiPOSiovepiatnogprometasainOStranStVOmikreditnePOSiovesa

i［OStranStVOm，anaOSnOVuReS（mjaNarodnebankeJugosiavl」ebr650d28februara1991．godine．

Poreskiide［tifikac面ibrojBa［kejelOOOOO303，amat細brojBa［kejeO7552335

ReglmjemAgencijezapriVredneregiStrebroIBD1650780d130ktobra2006igOdineBankajeregiStrOVanakaozatvoreno

akc10narSkodrugtvo．

ReSt河embroJ143十70／20070dlnovembra2007godineBanka」ePrOme…ianazivizSocieteGeneraleYugosiavBa［k

ad，BeograduSocieteGeneraieBa［kaSrbijaad，Beograd

Sed鵬BankenaiaziseuBeogradu′uuiiCiBuievarZoranaDindiea50a／bNadan31decembra2015．godine，Bankaje

ZaPO的Vaia11349radnika（31i1220141・379radnika）BankaimalO3ekspoziturenadan31decembra2015godine

（31122014，．104ekspoz血re）．

OsnovneaktiVnOStiBankesuiObav剛epiatnogprometauzemi」iIInOStranStVu，kreditniPOS10Vi，depozitniPOS10ViiPOSiovi

kupoprodaledeviZa－OstaieaktiVnOSt－ObuhvataJuPOSioveiZdavaniagaranCi」a，OtVaranjaakreditiva10Staiebankarske

POSioveibrokerskeusiugeiBankaJeutOku2005godineizvr訓aregistracijuZaObavlJanJeCuStOdyposiova

2，RACUNOVODSTVENEPOL1TIKE

2°1°a“Osnovezasastavljanieiprikazivanjefinansijskihizve菖taja

Fina［SijskliZVe的iBa［keza2015godinuSaStaVijeniSuuSkiadusaMedunarodnimstandardimafinanSi」SkogizveStava［ja

（“MSFi“）iPrOPisimaNarod［eBankeSrbiJekojiregu騰ufinansijskoizvegtavanjeba［aka

P川OZeniflnanSijski－ZVe軸SuPrikazanIuformipropiSanOjOdIukomoobrascmaisadrZinipoz刷auobrascimafi［a［SuSkih

iZVeStalaZabanke（，，SiuZbenigiasnikRepubiikeSrbijeiibro」71／2014日35／2014）

PriioZenifinanSiISk‖zveStajipredstav廟u pojedinaenefinansi」SkeizveStaIe Banka posebnosastavljaiPrikazuje

konsolldovanefInanSijskeizveStajeuskiadusaMedunarOdnimstandardimafina［SUskogiZVe純va［ia

Ba［kaimalOO％ueeSdeukapita山ZaVisnogpravnogIicaSogeieaseSrbjjadoo，Beogradi49％U6eSdaukapitaiu

PridruZenogpravnogiicaSoc鵬GeneraleOsiguranjead zaZiVOtnOOS～guranje，Beograd Uovim POjedhaenim

SOCIETEGENERALEBANKASRBIJAAD BEOGRAD


finansijskim izveštajima učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica i pridruženog pravnog lica iskazana su po nabavnoj vrednosti. Konsolidovani finansijski izveštaji su izdati 26. februara 2016. godine.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate, ostala finansijska sredstva i obaveze namenjene trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fer vrednosti preko bilansa uspeha.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke (Napomena 2.3.1.). Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.

Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u tekućem periodu obelodanjeni su u napomeni 2.1 (b). Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu postali efektivni, obelodanjeni su u napomeni 2.1 (c).

2.1.b. Izmene i dopune MSFI čije su stupanje na snagu i primena obavezni u tekućoj godini

U tekućoj godini Banka je primenila izmene i dopune MSFI izdatih od strane Međunarodnog Odbora za računovodstvene standarde („Odbor”) čija je primena obavezna za računovodstvene periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2015. godine.

� Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Primena ovih dopuna nije imala materijalno značajan uticaj na obelodanjivanje iznosa priznatih u finansijskim izveštajima Banke.

� Godišnja poboljšanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Primena ovih dopuna nije imala materijalno značajan uticaj na obelodanjivanje iznosa priznatih u finansijskim izveštajima Banke.

� Godišnja poboljšanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). Primena ovih dopuna nije imala materijalno značajan uticaj na obelodanjivanje iznosa priznatih u finansijskim izveštajima Banke.

2.1.c. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu

Na dan objavljivanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavljeni, ali nisu još uvek stupili na snagu za poslovnu godinu koja se završava 31. decembra 2015. godine:

� MSFI 9 „Finansijski instrumenti” i kasnije dopune, koji zamenjuje zahteve MRS 39 „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje”, u vezi s klasifikacijom i odmeravanjem finansijske imovine. MSFI 9 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvoljenu raniju primenu.

� MSFI 15 „Prihodi iz ugovora sa kupcima”, koji definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15 zamenjuje MRS 18 „Prihodi”, MRS 11 „Ugovori o izgradnji”, IFRIC13 „Programi lojalnosti klijenata”, IFRIC15 „Sporazumi za izgradnju


nekretnina” i IFRIC18 „Prenosi sredstava od kupaca”. MSFI 15 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvoljenu raniju primenu.

� Dopune MSFI 11 „Zajednički aranžmani” – Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

� Dopune MRS 1 „ Prezentacija finansijskih izveštaja” - Inicijativa za obelodanjivanje, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

� Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 „Nematerijalna imovina” - Tumačenje prihvatljivih metoda amortizacije, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

� Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 „Poljoprivreda” - Poljoprivreda – industrijske biljke, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

� Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovih pridruženih entiteta ili zajedničkih poduhvata, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

� Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji”, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

� Godišnja poboljšanja za period od 2012. do 2014. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7 i MRS 19) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2016. godine.

� MSFI 14 „Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja” - na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

� Dopune MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji” – Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine)..

MSFI 9 „Finansijski instrumenti“

MSFI 9, izdat u novembru 2009. godine, uvodi nove zahteve u pogledu klasifikacije i vrednovanja finansijskih sredstava. MSFI 9 je u oktobru 2010. godine dopunjen zahtevima u vezi sa klasifikacijom i vrednovanjem finansijskih obaveza i prestankom priznavanja, a u novembru 2013. godine novim zahtevima u vezi sa opštim računovodstvom zaštite. Sledeća revidirana verzija MSFI 9 izdata je u julu 2014. godine da bi obuhvatila a) zahteve u vezi sa umanjenjem vrednosti finansijskih sredstava i b) ograničene izmene i dopune zahteva u vezi sa klasifikacijom i uvođenjem kategorije fer vrednost kroz izveštaj o ostalom ukupnom rezultatu za merenje određenih jednostavnih dužničkih instrumenata.

Ključni zahtevi MSFI 9 su:

� Sva priznata finansijska sredstva iz delokruga MRS 39 Finansijski instrumenti: „Priznavanje i odmeravanje“ moraju naknadno biti vrednovana ili po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti. Dužnički instrument koji se drži u okviru poslovnog modela koji ima za cilj naplatu ugovorenih novčanih tokova i ima ugovorene novčane tokove koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na neotplaćeni iznos glavnice se generalno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti na kraju narednog perioda. Dužnički instrumenti koji se drže u okviru poslovnog modela čiji se cilj postiže i naplatom ugovorenih novčanih tokova i prodajom finansijske imovine, a čije ugovorne odredbe rezultuju novčanim tokovim na unapred utvrđene datume koji su prvenstveno plaćanja glavnice i kamate na neotplaćeni deo glavnice generalno se odmeravaju po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat. Svi ostali dužnički instrumenti i udeli moraju se odmeravati po fer vrednosti na kraju narednog perioda. Takođe, prema MSFI 9, ukoliko se instrument kapitala ne drži radi trgovanja, subjekt može doneti neopozivu odluku pri početnom priznavanju da se takav instrument meri po fer vrednosti kroz ostali ukupan rezultat, pri čemu se jedino prihod od dividendi priznaje u okviru bilansa uspeha.


� U vezi sa odmeravanjem finansijskih obaveza označenih za odmeravanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha, MSFI 9 zahteva da iznos promene u fer vrednosti finansijske obaveze koja nastane usled promena kreditnog rizika te obaveze bude prikazan u ostalom ukupnom rezultatu, osim ako bi prezentacija efekta promene kreditnog rizika obaveze prouzrokovala ili uvećala računovodstvenu neusaglašenost u ostalom ukupnom rezultatu. Promene fer vrednosti obaveze koje nastaju usled kreditnog rizika te obaveze naknadno se ne reklasifikuju na bilans uspeha. Prema MRS 39, ceo iznos promene fer vrednosti finansijske obaveze označene za odmeravanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazuje se u okviru bilans uspeha.

� U vezi sa umanjenjem vrednosti finansijskih sredstava, MSFI 9 zahteva primenu modela očekivanih kreditnih gubitaka za razliku od modela nastalih kreditnih gubitaka prema MRS 39. Model očekivanih kreditnih gubitaka zahteva da subjekt računovodstveno obuhvati očekivane kreditne gubitke i promene u navedenim očekivanim kreditnim gubicima na svaki datum izveštavanja na način da odrazi promene u kreditnom riziku od početnog priznavanja. Drugim rečima, više nije neophodno da se kreditni događaj desi pre priznavanja kreditnih gubitaka.

� Novi zahtevi u vezi sa opštim računovodstvom zaštite (hedžinga) zadržali su tri vrste mehanizama računovodstva zaštite koje predviđa MRS 39. Ali, MSFI 9 je daleko fleksibilniji u pogledu vrsta transakcija podobnih za računovodstvo zaštite i proširuje vrste instrumenata koji ispunjavaju uslove za instrumente zaštite i vrste rizičnih komponenti nefinansijske stavki koje su podobne za računovodstvo zaštite. Takođe, test efektivnosti je zamenjen načelom ‘ekonomskog odnosa’. Više se ne zahteva ni retrospektivna analiza efektivnosti.

MSFI 15 „Prihodi od ugovora sa kupcima“

U maju 2014. godine objavljen je MSFI 15 da bi se uspostavio jedinstven i sveobuhvatan model za računovodstveno obuhvatanje prihoda po osnovu ugovora sa kupcima. Kada stupi na snagu MSFI 15 će zameniti trenutno važeća uputstva za priznavanje prihoda u MRS 18 „Prihodi“, MRS 11 „Ugovori o izgradnji“ i njihovim tumačenjima.

Osnovno načelo MSFI 15 je da subjekt treba da prizna prihod koji predstavlja prenos ugovorom obećanih dobara ili usluga kupcima u iznosu koji održava naknadu na koju subjekt očekuje da stekne pravo u zamenu za preneta dobra i usluge. Konkretno, standard uvodi pristup priznavanju prihoda od 5 koraka:

� Korak 1: Utvrditi ugovore sa kupcem � Korak 2: Utvrditi činidbene obaveze iz ugovora � Korak 3: Utvrditi cenu transakcije � Korak 4: Rasporediti cenu transakcije na činidbene obaveze iz ugovora � Korak 5: Priznati prihode kada subjekt ispuni (ili dok ispunjava) činidbenu obavezu

Prema MSFI 15 subjekt priznaje prihod kada je činidbena obaveza ispunjena (ili tokom ispunjenja činidbene obaveze), tj. kada je kontrola nad dobrima ili uslugama u osnovi konkretne činidbene obaveze preneta na kupca. MSFI 15 sadrži detaljnija uputstva za konkretne scenarije prenosa i zahteva daleko obimnija obelodanjivanja.

Dopune MSFI 11 - Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima

Dopune MSFI 11 sadrže uputstva o načinu računovodstvenog obuhvatanja sticanja zajedničkog poslovanja koje predstavlja posao prema definiciji MSFI 3 „Poslovne kombinacije“. Konkretno, izmene i dopune navode da treba primenjivati načela računovodstvenog obuhvatanja poslovnih kombinacija iz MSFI 3 i drugih standarda (npr. MRS 12 „Porez na dobitak„ u vezi sa priznavanjem odloženih poreza u trenutku sticanja i MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“ u vezi sa testiranjem obezvređenja jedinice koja generiše novac kojoj je dodeljen goodwill prilikom sticanja zajedničkog poslovanja). Iste zahteve treba primeniti i kod formiranja zajedničkog poslovanja ako i samo ako jedna od strana učesnica u zajedničkom poslovanju unosi u zajedničko poslovanje postojeći posao. Od učesnika u zajedničkom poslovanju se takođe zahteva da obelodani značajne informacije u skladu sa zahtevima MSFI 3 i drugih standarda koji regulišu zajedničko poslovanje.

Navedene dopune primenjuju se prospektivno na sticanje učešća u zajedničkim poslovanjima (u kojima aktivnosti zajedničkog poslovanja čine poslove prema definiciji iz MSFI 3) od početka godišnjih perioda koji počinju na dan ili nakon


1. januara 2016. godine. Rukovodstvo Banke očekuje da primena navedenih izmena i dopuna MSFI 11 može imati efekte na finansijske izveštaje Banke u budućim periodima ukoliko dođe do takvih transakcija.

Dopune MRS 1 - Inicijativa za obelodanjivanje

Dopune MRS 1 donose određena uputstva o načinu primene koncepta materijalnosti u praksi. Navedene dopune MRS 1 su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. Rukovodstvo Banke očekuje da primena navedenih izmena i dopuna MRS 1 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.

Dopune MRS 16 i MRS 38 - Tumačenje prihvatljivih metoda amortizacije

Izmene i dopune MRS 16 zabranjuju subjektima da koriste metod amortizacije na osnovu prihoda za stavke nekretnina, postrojenja i opreme. Izmene i dopune MRS 38 uvode osporivu polaznu pretpostavku da prihodi nisu prikladna osnova za amortizaciju nematerijalnih ulaganja. Ova pretpostavka se može osporiti samo u sledeća dva slučaja:

a. kada se nematerijalno ulaganje izražava kao mera prihoda; ili

b. kada se može dokazati da su prihodi i trošenje ekonomskih koristi od nematerijalnog ulaganja u visokom stepenu korelacije.

Dopune se primenjuju prospektivno, za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. U tekućem periodu Banka primenjuje linearni metod obračuna amortizacije nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih ulaganja. Rukovodstvo Banke smatra da je linearni metod najprikladniji metod amortizacije koji odražava trošenje ekonomskih koristi sadržanih u sredstvima i, u skladu sa tim, očekuju da primena navedenih izmena i dopuna MRS 16 i MRS 38 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.

Dopune MRS 16 i MRS 41 - Poljoprivreda: Industrijske biljke

Dopune MRS 16 i MRS 41 definišu industrijsku biljku i zahtevaju da se biološko sredstvo koje ispunjava kriterijume definicije industrijske biljke računovodstveno obuhvata kao stavka nekretnina, postrojenja i opreme u skladu sa MRS 16 a ne MRS 41. Plodovi industrijskih biljaka tj. poljoprivredni proizvodi se i dalje računovodstveno obuhvataju u skladu sa MRS 41. Primena navedenih izmena i dopuna MRS 16 i MRS 41 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje, jer se Banka ne bavi poljoprivrednom delatnošću.

Dopune MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije

Dopune MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 pojašnjavaju da matično društvo može biti izuzeto od obaveze da sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje ako je ono istovremeno zavisno lice investicionog društva, čak i ako investiciono društvo odmerava ulaganja u sva svoja zavisna lica po fer vrednosti u skladu sa MSFI 10. Dopune takođe pojašnjavaju da se zahtev da investiciono društvo konsoliduje zavisno lice koje pruža usluge u vezi sa prethodnim investicionim aktivnostima odnosi samo na ona zavisna lica koja sama nisu investiciona društva. Rukovodstvo Banke očekuje da primena navedenih dopuna MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 neće imati materijalno značajan efekat na finansijske izveštaje Banke, jer Banka nije investicioni entitet i nema holding kompaniju, zavisno ili pridruženo lice a ni zajednički poduhvat koji bi predstavljali investiciono društvo.

Godišnja poboljšanja MSFI za period od 2012. do 2014. godine

Godišnja poboljšanja MSFI za period od 2012. do 2014. godine sadrže dopune i izmene velikog broja MSFI. Dopuna donosi konkretno uputstvo za situaciju kada subjekt reklasifikuje sredstvo (ili grupu sredstava za otuđenje) sa sredstava namenjenih prodaji na sredstva namenjena raspodeli vlasnicima (ili obratno). Dopuna pojašnjava da se takva promena smatra nastavkom prvobitnog plana da se sredstva otuđe i u skladu sa tim, subjekt ne treba da primeni zahteve MSFI 5


u vezi sa promenom plana prodaje u takvim situacijama. Dopuna takođe pojašnjava uputstva koja se odnose na to kada treba obustaviti računovodstvo sredstava namenjenih raspodeli.

Dopune MSFI 7 predstavljaju dodatno uputstvo koje pojašnjava kada ugovor o servisiranju predstavlja kontinuirano ulaganje u preneto sredstvo za svrhe obelodanjivanja koja se zahtevaju u vezi sa prenetim sredstvima.

Dopune MRS 19 pojašnjavaju da stopa koja se koristi za diskontovanje obaveza za naknade po prestanku radnog odnosa treba da bude utvrđena prema tržišnim stopama prinosa na visokokvalitetne korporativne obveznice na kraju izveštajnog perioda. Dubinu tržišta za visokokvalitetne korporativne obveznice treba proceniti na osnovu valute u kojoj će naknade biti isplaćene. Za valute za koje ne postoji duboko tržište za tako kvalitetne obveznice treba iskoristiti tržišne stope prinosa (na kraju izveštajnog perioda) na državne obveznice denominovane u datoj valuti.

Rukovodstvo Banke očekuju da primena navedenih izmena i dopuna neće imati materijalno značajne efekte na finansijske izveštaje Banke.

2.2. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanjaSastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i rashoda, prateća obelodanjivanja kao i na obelodanjivanja potencijalnih obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.

Procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju i preispituju. Promene u računovodstvenim procenama se priznaju u periodu u kojem je procena promenjena, ukoliko promena utiče samo na taj period, odnosno u periodu u kome je promena nastala i budućim periodima, ukoliko promena procene utiče i na tekući i buduće periode.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje su korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja.

Fer vrednost finansijskih instrumenata

Fer vrednost predstavlja cenu koja bi bila dobijena za transakciju prodaje sredstva ili plaćanja za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum vrednovanja. Utvrđivanje fer vrednosti bazirano je na pretpostavci da se transakcija održala na primarnom tržištu sredstva ili obaveze ili, u odsustvu primarnog tržišta, na najpovoljnijem tržištu za sredstvo ili obavezu.

U slučaju da za sredstvo ili obavezu postoji primarno tržište, fer vrednost predstavlja cena na tom tržištu.

Fer vrednost sredstva ili obaveze se vrednuje korišćenjem pretpostavki koje bi koristili učesnici na tržištu kada utvrđuju cenu sredstva ili obaveze, pretpostavljajući da učesnici na tržištu delaju u svom najboljem ekonomskom interesu.

Fer vrednost nefinansijskog sredstva uzima u obzir mogućnost tržišnog učesnika da generiše najveće i najbolje ekonomske koristi korišćenjem tog sredstva ili prodajom drugom učesniku na tržištu koji bi najviše i najbolje iskoristio sredstvo.

Banka koristi tehnike vrednovanja koje su odgovarajuće u okolnostima i za koje su dostupni podaci korišćeni za utvrđivanje fer vrednosti, pri čemu se maksimizira korišćenje relevantnih uočljivih ulaznih podataka i minimizira korišćenje neuočljivih ulaznih podataka. Tehnike vrednovanja se revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.

Sva sredstva i obaveze koja se vrednuju po fer vrednosti ili čija se fer vrednost obelodanjuje u finansijskim izveštajima klasifikovana su u tri nivoa hijerarhije fer vrednosti:

� Nivo 1 - Kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za istovetna sredstva ili obaveze;


� Nivo 2 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje je najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti direktno ili indirektno uočljiv;

� Nivo 3 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti nije uočljiv.

Za sredstva ili obaveze koje se kontinuirano vrednuju po fer vrednosti u finansijskim izveštajima, Banka utvrđuje ponovnom procenom kategorizacije na svaki izveštajni datum, odnosno da li su se desili prelazi između nivoa hijerarhije.

Obezvređenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava, koje se ne vrednuje po fer vrednosti, umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Banka razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajna finansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi u slučaju postojanja objektivnog dokaza o obezvređenju. Sva značajna sredstva za koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdilo obezvređenje koje se desilo ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualno značajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se na osnovu sličnih karakteristika rizika.

Objektivni dokaz obezvređenja finansijskog sredstva, uključujući i učešća u kapitalu koja nisu finansijska sredstva, uključuje kašnjenje u plaćanju dužnika, restrukturiranje kredita od strane Banke po uslovima koje Banka u drugim okolnostima ne bi razmotrila, indikaciju da je dužnik ili izdavalac hartije u likvidaciji ili stečaju, kao i bilo koji drugi dostupan podatak kao što su nepovoljne promene u statusu izmirenja obaveza dužnika ili izdavaoca hartije ili ekonomski uslovi koji ukazuju na neizmirenje obaveza u grupi.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskih trendova verovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Banka redovno sprovodi back-testing modela.

a. Obezvređenje sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Obezvređenje sredstava koje se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova diskontovanih efektivnom kamatnom stopom sredstva. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavaju se u promenama ispravki vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

b. Obezvređenje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka na izveštajni datum procenjuje da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti.

Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju dužničkih finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira kroz bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti dužničkog finansijskog sredstva namenjenog prodaji, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

U slučaju učešća u kapitalu raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. U tom slučaju, kumulativni gubitak se utvrđuje kao razlika između


nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti i isti se prenosi iz kapitala u bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti učešća u kapitalu, ispravka vrednosti se ukida i priznaje direktno kroz kapital.

c. Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Kada su uslovi izmenjeni, obezvređenje se utvrđuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope, pre izmene uslova kredita. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Reprogramirani krediti podležu kontinuiranoj proceni obezvređenja.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Korisni vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se preispituje godišnje ili kada postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka periodično procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnih zastupnika Banke, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada se na bazi svih raspoloživih dokaza i informacija procenjuje da je verovatno da će sudski spor dovesti do obaveze Banke. Rezervisanje se može korigovati u budućnosti usled nastanka novih događaja ili novih dostupnih informacija.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski gubici/krediti mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.


Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.

2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika2.3.1. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

VALUTA 31.12.2015. 31.12.2014.EUR 121.6261 120.9583CHF 112.5230 100.5472USD 111.2468 99.4641

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika.

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda po osnovu kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.3.2. Prihodi i rashodi od kamata

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti, kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi od kamata se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja precizno diskontuje procenjena buduća novčana plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi finansijskog instrumenta, uključujući i naknade ili dodatne troškove koji su direktno povezani sa finansijskim sredstvom i čine sastavni deo efektivne kamatne stope, izuzev budućih kreditnih gubitaka.


2.3.3. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge

2.3.4. Prihodi od dividendi

Prihodi od dividendi se priznaju kada nastane pravo Banke da primi dividendu, najčešće kada akcionari odobre dividendu.

2.3.5. Neto rezultat trgovanja

Dobici i gubici po osnovu trgovanja uključuju dobitke i gubitke po osnovu prodaje finansijskih sredstava namenjenih trgovanju, po osnovu promene njihove fer vrednosti i po osnovu promene vrednosti derivata.

2.3.6. Troškovi operativnog lizinga

Plaćanja po osnovu operativnih zakupa iskazuju se u bilansu uspeha na ravnomernoj osnovi tokom trajanja zakupa. Podsticaji kod zakupa priznaju se kao sastavni deo ukupnog troška zakupa, kroz trajanje zakupa.

2.3.7. Nekretnine i oprema

Nekretnine i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Nabavnu vrednost čini vrednost po fakturi dobavljača, uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njihova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

Amortizacija nekretnina i oprema obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva i priznaje se kroz bilans uspeha. Primenjene godišnje stope amortizacije su sledeće:

Godišnja stopa amortizacijeGrađevinski objekti 2-10%Kompjuteri 20%Nameštaj i oprema 10-16%Motorna vozila 15.50%

Navedene amortizacione stope Banka nije menjala u 2015. godini u odnosu na one koje je koristila za potrebe obračuna troška amortizacije za 2014. godinu. Građevinski objekti se amortizuju u zavisnosti od procenjenog veka upotrebe koji je individualan za svaki objekat Banke. Zemljište i umetnička dela ne podležu amortizaciji, kao ni osnovna sredstva u pripremi.


Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama.

Nekretnine i oprema prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se više ne očekuje buduća ekonomska korist od njihove upotrebe. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prestanka priznavanja nekretnina i opreme, priznaju se u korist ili na teret bilansa uspeha.

2.3.8. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od licenci i ostalih nematerijalnih ulaganja.

Nematerijalna ulaganja se priznaju samo kada se njihova nabavna vrednost može pouzdano vrednovati i kada je verovatno da će Banka imati očekivane buduće ekonomske koristi od njihovog korišćenja.

Nematerijalna ulaganja se inicijalno iskazuju po nabavnoj vrednosti, dok se naknadno vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava.

Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se računovodstveno obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije sredstva i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja do nule tokom procenjenog korisnog veka upotrebe. Najčešće procenjen vek trajanja se kreće u rasponu od 2 do 10 godina.

Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha. Izdaci za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Nematerijalna ulaganja u pripremi ne podležu amortizaciji, kao ni nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe.

2.3.9. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine Banke ostvaruju zaradu njihovim izdavanjem. Početno vrednovanje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, uvećanoj za zavisne troškove koji se mogu pripisati nabavnoj vrednosti odnosno ceni koštanja. Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti.

Godišnja stopa amortizacijeInvesticione nekretnine 2-10%

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i ne očekuju se buduće ekonomske koristi.

2.3.10. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke utvrđuje da li postoji indikacija da je sredstvo obezvređeno. Ukoliko indikacije postoje, Banka procenjuje nadoknadivu vrednost sredstva, koja predstavlja upotrebnu vrednost ili fer vrednost tog sredstva


umanjenu za troškove prodaje, u zavisnosti koja je od te dve vrednosti veća. Ukoliko je nadoknadivi iznos sredstva niži od njegove knjigovodstvene vrednosti, sredstvo se smatra obezvređenim i knjigovodstvena vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva subjektivno prosuđivanje u pogledu procene budućih tokova gotovine koji se diskontovanjem svode na sadašnju vrednost korišćenjem diskontne stope pre oporezivanja, a koja odražava tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za sredstvo.

2.3.11. Finansijski instrumenti

Klasifikacija finansijskih instrumenata

Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

Početno vrednovanje finansijskih instrumenata

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “uobičajen način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

i. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u potkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha.

Banka koristi derivate kao što su teriminska kupoprodaja deviza i valutni svop. Derivati se računovodstveno obuhvataju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstvo, kada je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno kao obaveze, kada je njihova fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata se priznaju u okviru dobitaka/gubitaka po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.


Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od efekata ugovorene valutne klauzule.

ii. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća.

Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope i iskazuju u okviru prihoda od kamata. Gubici od obezvređenja se priznaju u bilansu uspeha u okviru rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava.

iii. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao „hartije od vrednosti raspoložive za prodaju“. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i dužničke hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija drugih pravnih lica kao i hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ostalog ukupnog rezultata se prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda od kamata, metodom efektivne kamatne stope.

Prihodi od dividendi po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju se priznaju u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda kada nastane pravo Banke da primi dividendu.

Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka na dan bilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti.

Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala.

Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava.


U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha.

iv. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Banka izložena, ili ima prava na, varijabilne prinose po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i ima sposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Banka na dan 31. decembra 2015. godine poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelase Srbija d.o.o., Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 19).

v. Investicije u kapitalu pridruženih pravnih lica

Ulaganje u pridružena pravna lica je ulaganje u entitet nad kojim Banka ima značajan uticaj. Naknadno se evidentira po nabavnoj vrednosti umanjenoj za obezvređenje, ukoliko postoji.

Banka na dan 31. decembra 2015. godine ima učešće u kapitalu Societe Generale Osiguranje a.d. za životno osiguranje Beograd, učestvujući u ukupnom kapitalu društva sa 49% (Napomena 18).

vi. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i potraživanja uključuju kredite i plasmane bankama i komitentima. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Nakon početnog priznavanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir svako inicijalno uvećanje ili umanjenje za iznos premije ili diskonta kao i naknada i drugih troškova koji su integralni deo efektivne kamatne stope. Amortizovan vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope se priznaje kao prihod od kamata u bilansu uspeha. Gubici po osnovu umanjenja vrednosti priznaju se u bilansu uspeha kao rashod po osnovu obezvređenja finansijskog sredstva.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, dok za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna vrši grupnu


procenu o obezvređenosti plasmana. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih po amortizovanoj vrednosti, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (napomena 8). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršeo sticanje kolaterala.

Ukoliko, tokom narednog perioda, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se odigrao nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja (Napomena 8).

Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda, Skupštine Banke ili Izvršnog odbora Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita iscrpeni.

vii. Izdate hartije od vrednosti i ostala pozajmljena sredstva

Obaveze po kreditima, depozitima i izdatim hartijama od vrednosti se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza

Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo ukoliko ugovorna prava na novčane tokove isteknu ili ukoliko su prava na ugovorene novčane tokove preneta prilikom transakcije u kojoj se prenose svi rizici i nagrade od vlasništva finansijskog sredstva. Svaka kamata od prenetog finansijskog sredstva koja je priznata i zadržana od strane Banke priznaje se kao odvojeno sredstvo ili obaveza.

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim


uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

2.3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u dinarima - na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kod poslovnih banaka, gotovina u stranoj valuti - na redovnim i posebnim deviznim računima Banke, kao i gotovina i efektivni strani novac u blagajni, gotovina i efektivni strani novac u trezoru, gotovina i efektivni strani novac na putu i ostala sredstva u dinarima i stranoj valuti kojima Banka raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se vrednuju po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja.

2.3.13. Reverzni repo poslovi

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti, ne priznaju se u bilansu stanja.

Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući razgraničenu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene ponovne prodaje se tretira kao prihod po osnovu kamate korišćenjem efektivne kamatne stope i razgraničava se tokom trajanja ugovora.

2.3.14. Lizing

Sagledavanje da li je određeni ugovor lizing ili sadrži elemente lizinga se zasniva na suštini ugovora i zahteva procenu da li ispunjenje ugovora zavisi od upotrebe određenog sredstva ili grupe sredstava i da li ugovor podrazumeva prenos prava korišćenja sredstava.

Operativni lizing – Banka kao zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa.

Operativni lizing – Banka kao zakupodavac

Zakup je sporazum po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva tokom dogovorenog vremenskog perioda u zamenu za jedno ili više plaćanja. Kada je sredstvo dato u operativni zakup to sredstvo se iskazuje u bilansu stanja zavisno od vrste sredstva. Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.


2.3.15. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a neto vrednost se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši na neto osnovi, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.3.16. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i, ako je potrebno, koriguju na svaki izveštajni datum.

Rezervisanje se vrednuje po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze. Ukoliko je efekat vremenske vrednosti novca materijalan, sadašnja vrednost dobija se diskontovanjem, korišćenjem tekuće stope pre poreza koja odražava, kada je to moguće, rizike specifične za obavezu.

Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.3.17. Naknade zaposlenima(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa

U skladu sa propisima koje se primenjuju u Republici Srbiji, Banka uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

Takođe, Izvršni odbor Banke je u toku 2009. godine doneo odluku kojom, za sve zaposlene Banke koji imaju preko četiri godine radnog staža u Banci, Banka vrši uplatu doprinosa u korist dobrovoljnog penzionog fonda u iznosima definisanim odlukom, na teret Banke. Doprinosi koji se odnose na navedeni plan naknada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, a regulišu radni odnos, Banka ima obavezu isplate naknada zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnine), najmanje u iznosu propisanom zakonom.

Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po


jedinici prava. Banka priznaje trošak prethodnih usluga kao trošak u bilansu uspeha kada nastupi izmena ili značajno smanjenje plana, ili kada Banka prizna povezane troškove restrukturiranja ili otpremnina, u zavisnosti koji trenutak pre nastupi. Troškovi kamata obračunavaju se primenom diskontne stope na utvrđeni iznos obaveze za otpremnine. Aktuarski dobici i gubici se priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata, a troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu akumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se priznaje u momentu kada se odsustvo iskoristi.

(d) Podela besplatnih akcija

Upravni Odbor matične banke Societe Generale Paris je 2. novembra 2010. godine, doneo odluku da usvoji plan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Societe Generale Grupi.

Banka po ovom osnovu obračunava obavezu tokom perioda do momenta sticanja akcija od strane zaposlenih (Napomena 28). Promenu u fer vrednosti obaveze Banka priznaje u bilansu uspeha u okviru troškova naknada zaposlenima.

2.3.18. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, revalorizacionih rezervi, rezervi iz dobiti i dobitka/(gubitka) tekuće i prethodnih godina (Napomena 30).

Dividende se evidentiraju kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju i pokazatelj adekvatnosti kapitala ne može biti niži od 12%.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, ako je pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke veći ili bi, zbog raspodele dobiti, bio veći za manje od 2.5 procentnih poena od propisanog minimuma (12%), Banka može vršiti raspodelu dobiti samo u elemente osnovnog kapitala.

2.3.19. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“ 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015 i 28/2015) Banka obračunava rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki.

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine, broja dana kašnjenja u otplati glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.


Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka utvrđuje iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika.

2.3.20. Finansijske garancije

U uobičajenom toku poslovanja Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izvrši svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuje u iznosu amortizovane naknade ili najbolje procene izdataka neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši.

Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se priznaje u bilansu uspeha u okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija, u zavisnosti od vrste naknade. Određene vrste naknada se prihoduju jednokratno, a one koje se naplaćuju za poznati vremenski period se razgraničavaju.

2.3.21. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza.

Obveznici koji su do 2014. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije stekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33% obračunatog poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina, tj. do iznosa prenetog poreskog kredita.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.


Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Stopa od 15% je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda.

Odloženi porez koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala.

Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze se netiraju ako postoji zakonska mogućnost da se netiraju tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i ukoliko se odloženi porezi odnose na isti oporeziv entitet i isti poreski organ.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda.

2.3.22. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, vlasnicima običnih akcija Banke, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku izveštajnog perioda.


Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078/2006 od 13 oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao zatvoreno akcionarsko društvo, te nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ”Zarada po akciji”.

2.3.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja uz naknadu, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke. Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

2.3.24. Praćenje poslova po segmentima

Banka informacije o poslovanju po segmentima obelodanjuje u konsolidovanom finansijskom izveštaju.

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Prihodi i rashodi od kamata prema klasama finansijskih instrumenata dati su u sledećoj tabeli:

RSD 000

2015. 2014.

Prihodi od kamata

Krediti 11,504,730 11,504,501Depoziti 5,921 6,596Faktoring 236,236 222,215Forfeting 86,248 50,472Overnight sa Narodnom bankom Srbije 64,126 75,378Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 250,366 255,278Protesti po garancijama 27,036 13,235Kartice 219,400 211,123Državni zapisi namenjeni prodaji 1,830,067 1,697,873Eskontovane menice 6,641 7,373Reverse repo poslovi sa Narodnom Bankom Srbije 79,658 387,569Ostali plasmani - 1,102Ostalo 653 165

Ukupno prihodi od kamata 14,311,082 14,432,880

Rashodi od kamata

Krediti (936,520) (1,659,298)Depoziti (2,440,750) (3,365,259)Izdate obveznice (72,047) (250,301)Ostale obaveze (3,926) (789)Subordinirane obaveze (431,778) (360,937)

Ukupno rashodi od kamata (3,885,021) (5,636,584)

Neto prihod po osnovu kamata 10,426,061 8,796,296


Prihodi i rashodi prema komitentima prikazani su u sledećoj tabeli:

RSD 000

2015. 2014.

Prihodi od kamata

Narodna banka Srbije 394,150 718,225Povezane banke (napomena 32) 7,866 4,210Druga povezana lica (napomena 32) 2,668 3,457Druge banke i finansijske institucije 28,153 219,259Preduzeća 4,736,592 4,776,575Javni sektor 1,992,576 1,923,416Preduzetnici 97,047 69,132Stanovništvo 6,942,788 6,657,710Strana lica 17,707 29,446Drugi komitenti 91,535 31,450Ukupno prihodi od kamata 14,311,082 14,432,880

Rashodi od kamata

Povezane banke (napomena 32) (891,381) (959,573)Druga povezana lica (napomena 32) (1,235) (23,103)Druge banke i finansijske institucije (435,284) (515,333)Preduzeća (1,006,587) (1,770,029)Javni sektor (56,129) (18,973)Preduzetnici (3,337) (997)Stanovništvo (890,885) (1,382,655)Strana lica (361,586) (917,248)Drugi komitenti (238,597) (48,673)Ukupno rashodi od kamata (3,885,021) (5,636,584)

Neto prihod po osnovu kamata 10,426,061 8,796,296


4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

RSD 000

2015. 2014.

Prihodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 391,590 295,855 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 301,095 308,294 Poslovi kupovine i prodaje deviza 959,234 894,997 Kreditni poslovi 63,027 65,614 Poslovi sa platnim karticama 576,228 529,970 Garancijski i drugi poslovi jemstva 388,100 346,407 Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 29,502 28,228 Održavanje računa 643,644 632,255 Skupljanje i obrada gotovog novca 67,316 71,358 Zastupanje u osiguranju 87,483 65,101 Naknada po osnovu Swap i Spot transakcija 32,734 22,954 Provizija od elektronskog bankarstva 57,175 45,666 Provizija za transfer novca Western union 23,552 16,242 Ostalo 33,744 26,864

Ukupno prihodi od naknada i provizija 3,654,424 3,349,805

Rashodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji (76,051) (58,554)Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (6,083) (7,232)Poslovi kupovine i prodaje deviza (358,641) (318,618)Kreditni poslovi (408,193) (373,776)Poslovi sa platnim karticama (231,982) (237,073)Brokerske naknade i provizije (352) (249)Elektronsko poslovanje (13,666) (10,848)Garancijski poslovi (148,691) (61,991)Procesiranje platnih kartica (326,400) (251,299)Održavanje računa (23,106) (16,832)Naknada po osnovu Swap i Spot transakcija (37,964) (8,862)Faktoring poslovi (1,024) - Ostalo (26,125) (23,992)

Ukupno rashodi od naknada i provizija (1,658,278) (1,369,326)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1,996,146 1,980,479


5. NETO DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

RSD 000

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 2015. 2014.Prihodi od promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju 5,023,971 1,884,307Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju (4,408,723) (1,750,973)

Ukupno neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 615,248 133,334

6. NETO (RASHOD)/PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKTA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

RSD 000

Neto prihodi i rashodi od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule 2015. 2014. Prihodi po osnovu kursnih razlika 29,919,407 20,966,101 Rashodi po osnovu kursnih razlika (31,342,513) (26,876,140)Neto rashodi od kursnih razlika (1,423,106) (5,910,039)Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (5,396,257) (1,468,054)Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 6,269,191 7,452,286 Neto prihodi od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 872,934 5,984,232

Ukupno neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule (550,172) 74,193

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

RSD 000

Ostali poslovni prihodi 2015. 2014.Prihodi od zakupa 21,195 20,574 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 108 58 Viškovi 403 472 Prihod od ukidanja rezervisanja po osnovu varijabilnog dela zarade 67,589 44,999 Prihodi od ukidanja rezervisanja za sudske sporove (napomena 28) 556 256Prihodi od ukidanja rezervisanja za obaveze 22,375 1,340 Ostali prihodi 56,119 294,187

Ukupno ostali poslovni prihodi 168,345 361,886


8. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

RSD 000

Neto rashodi obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 2015. 2014.

Rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (22,984,570) (15,912,531)

Gotovina i sredstva kod centralne banke (napomena 13) (438) (711)Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (napomena 15) (5) (23)Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (napomena 16) (265,928) (201,586)Krediti i potraživanja od komitenata (napomena 17) (22,629,717) (15,589,345)Ostala sredstva (napomena 22) (88,482) (120,866)Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (napomena 28) (1,538,791) (2,167,273)Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (50,895) (199,644)

Prihodi po osnovu ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava 20,040,415 11,614,038

Gotovina i sredstva kod centralne banke (napomena 13) 1,171 -Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (napomena 15) 5 -Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (napomena 16) 286,405 115,416Krediti i potraživanja od komitenata (napomena 17) 19,627,898 11,437,158Ostala sredstva (napomena 22) 124,936 61,464Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (napomena 28) 1,630,517 2,049,283Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja - 4,810Ukupno neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (2,903,324) (4,611,317)

9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

RSD 000

Troškovi zarada, naknada zarada I ostali lični rashodi 2015. 2014.Troškovi zarada (1,746,464) (1,702,166)Troškovi naknada zarada (223,496) (221,129)Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (262,034) (259,039)Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (963,463) (925,120)Troškovi naknada za privremene i povremene poslove (26,620) (27,197)Ostali lični rashodi (48,566) (45,140)Rashodi rezervisanja za penzije i besplatne akcije (Napomena 28) (24,161) (22,103)Prihodi od ukidanja rezervisanja za penzije i besplatne akcije (Napomena 28) - 10,250 Prihodi od ukidanja kratkoročnih obaveza za neiskorišćene godišnje odmore (Napomena 29) 6,817 26,180

Ukupno troškovi zarada. naknada zarada i ostali lični rashodi (3,287,987) (3,165,464)


10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

RSD 000

Troškovi amortizacije 2015. 2014.Osnovnih sredstava 304.704 296.855 Investicionih nekretnina 6.238 6.759 Nematerijalnih ulaganja 121.340 149.554

Ukupno troškovi amortizacije (napomena 20) 432.282 453.168

11. OSTALI RASHODI

RSD 000

Ostali rashodi 2015. 2014.Troškovi osiguranja 630,555 591,047 Troškovi zakupa ekspozitura 397,296 407,705 Troškovi proizvodnih usluga 292,313 259,172 Troškovi tehničke pomoći 173,690 175,698 Troškovi reklame i propagande 187,768 148,563 Troškovi materijala 166,267 144,965 Troškovi PTT usluga 139,119 133,371 Troškovi održavanja osnovnih sredstava 139,061 131,918 Refundirani troškovi naknada 108,587 113,448 Ostali rashodi 8,711 108,967 Ostali nematerijalni troškovi 96,053 94,866 Troškovi obezbedjenja 93,982 85,583 Troškovi poreza 76,805 83,302 Troškovi čišćenja prostorija 66,710 63,362 Troškovi telekomunikacionih usluga 68,153 53,565 Troškovi neto prevoza zaposlenih 50,526 53,117 Troškovi oglašavanja i reklamnog materijala 53,989 47,532 Troškovi intelektualnih usluga 55,172 42,554 Troškovi komunalnih usluga 31,470 28,901 Troškovi po osnovu prodaje ostalih plasmana 854,922 -Troškovi advokatskih usluga 32,375 25,661 Ostali troškovi zakupa 15,751 23,624 Rashodi donacija 8,814 20,131 Ostali troškovi proizvodnih usluga 30,002 18,888 Troškovi službenog puta 20,978 18,310 Troškovi seminara i savetovanja 15,033 12,814 Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 9,067 11,244 Troškovi konsultanstskih usluga 2,205 11,202 Troškovi finansiranja invalida 8,050 8,279 Troškovi članarina 5,652 5,007 Troškovi taksi 6,974 4,616 Troškovi doprinosa 11,129 3,596 Vanredni rashodi 6,856 3,421 Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (Napomena 28) 7,301 3,327 Troškovi stručne literature 2,532 2,394

Ukupno operativni i ostali poslovni rashodi 3,873,868 2,940,150


U cilju smanjivanja udela problematičnih kredita u ukupnom kreditnom portfoliju Banka je tokom 2015.godine imala aktivnosti prodaje nanaplativih plasmana.

12. POREZ NA DOBIT

RSD 000

Komponente poreza na dobit 2015. 2014.Tekući porez na dobitak - -(Gubitak) / Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (94,706) 192,433

Ukupno porezi na dobit (94,706) 192,433

RSD 000

Usaglašavanje poreza na dobit i rezultata poslovanja pre oporezivanja 2015. 2014.

Dobitak pre oporezivanja 2,158,164 176,089

Porez na dobit obračunat po stopi od 15% 323,725 26,412 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu 57,523 92,906 Poreski efekti po osnovu usklađivanja prihoda (286,542) (311,751)

Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 94,706 (192,433)

Efektivna poreska stopa 4.39% 0.00%

RSD 000

Odloženi porezi koji se odnose na ostali ukupni rezultat su: 2015. 2014.Dobiti od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (napomena 21) 157,513 52,972Aktuarski dobici od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo (napomena 21) 1,614 82

159,127 53,054

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Banke u vezi sa poreskim bilansom 2015. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog bilansa do 30. juna 2016. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kada je rok za predaju konačnog poreskog bilansa.


13. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

RSD 000

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 31.12.2015. 31.12.2014.

Gotovina u blagajni

Gotovina u blagajni u dinarima 1,667,382 1,430,613 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 2,345,528 1,299,286

Sredstva kod centralne banke

Žiro račun 17,113,433 14,315,368 Depoziti viškova likvidnih sredstava u dinarima 1,000,000 - Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod centralne banke u dinarima 69 -

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 9,872,512 15,194,903 Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstva kod centralne banke u dinarima 6,560 10,320

Ostala novčana sredstva

Ostala novčana sredstva u starnoj valuti 1,444 79,823 Minus: ispravka vrednosti (12) (750)

Ukupno gotovina i sredstva kod Centralne banke 32,006,916 32,329,563

RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 750 - Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 438 711 Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (1,171) - Kursne razlike (5) 39

Stanje na dan 31. decembra 12 750

Banka izdvaja obaveznu rezervu u dinarima i devizama u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012 i 62/2013,125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015).

Obavezna dinarska rezerva se obračunava po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva čiji nivo se morao održavati na stanju žiro računa u periodu od 18. decembra 2015. godine do 17. januara 2016. godine iznosila je RSD 9,639,872 hiljada i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2015. godine je postepeno opadala i iznosila je 2.50% na godišnjem nivou od početka godine zaključno sa avgustovskim obračunom (pri čemu je za pomenutu stopu poslednji period izdvajanja od 18. septembra do 17. oktobra 2015. godine), zatim 2% za septembarski obračun (za koji je period izdvajanja od 18. oktobra do 17. novembra 2015. godine) i 1.75% za oktobarski i novembarski obračun (za koje su periodi izdvajanja od 18. novembra do 17. decembra 2015. godine i od 18. decembra 2015. godine do 17. januara 2016. godine). Indeksirane dinarske obaveze u toku 2015. godine zaključno sa novembarskim obračunom, obračunavaju se u okviru devizne obavezne rezerve po stopi od 50%.

U toku 2015. godine stopa po kojoj se obračunava devizna obavezna rezerva je od početka godine iznosila 26% za obaveze po inicijalnoj ročnosti do dve godine, odnosno 19% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine zaključno sa julskim obračunom (period izdvajanja od 18. avgusta do 17. septembra 2015. godine), da bi prema Odluci Narodne banke


Srbije počev od obračuna za mesec avgust (period izdvajanja od 18. septembra do 17. oktobra 2015. godine) opadala po svakom narednom obračunu do januarskog 2016. godine za po 1% kako za obaveze po inicijalnoj ročnosti do dve godine, tako i za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine. U skladu sa gore navedenim, u okviru novembarskog obračuna, devizna obavezna rezerva obračunava se po stopi od 22% za obaveze po inicijalnoj ročnosti do dve godine, odnosno po stopi od 15% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine. Posle inicijalnog deviznog obračuna 38% obračunate devizne rezerve se izdvaja u dinarima sa inicijalnom ročnošću do 2 godine, odnosno 30% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko 2 godine. Obračunata devizna obavezna rezerva za period od 18. decembara 2015. godine do 17. januara 2016. godine bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije i iznosila je EUR 101,442 hiljada. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

14. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU

RSD 000

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 31.12.2015. 31.12.2014.U dinarimaPotraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju 4,793 6,637

Ukupno finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 6,637

Potraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru vanbilansnih pozicija (napomena 31).

15. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

RSD 000

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 31.12.2015. 31.12.2014.

U dinarima

Trezorski zapisi Republike Srbije 6,228,903 6,475,536 Trezorske obveznice Republike Srbije 17,084,187 14,111,139 Akcije Beogradske berze 906 906 Akcije Tržišta novca 89 89 Minus: ispravka vrednosti Tržište novca (89) (89)Ukupno finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u dinarima 23,313,996 20,587,581

U stranoj valuti

Trezorski zapisi Republike Srbije - 238,132 Trezorske obveznice Republike Srbije 4,660,838 2,877,788 Akcije Swifta 2,649 2,489 Minus: ispravka vrednosti Swift (23) (23)Ukupno finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u stranoj valuti 4,663,464 3,118,386

Ukupno finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,977,460 23,705,967


RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 112 89Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 5 23Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (5) -

Stanje na dan 31. decembra 112 112

16. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos

Devizni račun 8,292,631 (71,595) 8,221,036 10,248,245 (96,232) 10,152,013 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 847,142 (7,312) 839,830 15,672 (142) 15,530

Aktivirane garancije u dinarima 17,229 (149) 17,080 - - - Faktoring u stranoj valuti 20,629 (178) 20,451 26,137 (245) 25,892 Ostali plasmani u stranoj valuti 4,865 - 4,865 4,838 - 4,838 Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,182,496 (79,234) 9,103,262 10,294,892 (96,619) 10,198,273

Pregled kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija po valuti dat je kako sledi:

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta

Druge banke i finansijske institucije 839,830 4,865 15,530 4,838 Strane banke 17,081 8,241,486 - 10,177,905 Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 856,911 8,246,351 15,530 10,182,743

RSD 000

Promene na racunu ispravke vrednosti - Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2015. 2014.

Stanje na dan 1. januar 96,619 3,238Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 265,928 201,586Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (286,405) (115,416)Kursne razlike 3,092 7,211

Stanje na dan 31. decembra 79,234 96,619


17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Krediti i potraživanja od komitenata Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos

Krediti po transakcionim računima 4,872,416 (722,075) 4,150,341 5,988,009 (649,512) 5,338,497Potrošački krediti u dinarima 2,482,100 (427,768) 2,054,332 2,820,728 (432,250) 2,388,478Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 81,637,332 (17,507,129) 64,130,203 77,037,821 (15,075,393) 61,962,428Investicioni krediti u dinarima 7,651,879 (1,636,287) 6,015,592 11,172,486 (1,517,152) 9,655,334Stambeni krediti u dinarima 42,825,957 (300,519) 42,525,438 40,535,894 (256,294) 40,279,600Gotovinski krediti u dinarima 25,448,274 (2,473,356) 22,974,918 21,342,098 (1,143,870) 20,198,228Ostali krediti u dinarima 1,106,018 (41,103) 1,064,915 1,369,316 (891,412) 477,904Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting u dinarima 2,374,636 (20,502) 2,354,134 2,049,089 (19,265) 2,029,824

Potraživanja po osnovu faktoringa u dinarima 5,170,942 (76,924) 5,094,018 2,645,074 (101,753) 2,543,321Aktivirane garancije u dinarima 702,192 (648,077) 54,115 791,053 (661,364) 129,689Ostali plasmani u dinarima 1,685,013 (57,526) 1,627,487 791,129 (45,086) 746,043Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 4,105,409 (35,194) 4,070,215 4,295,560 (55,487) 4,240,073

Ostali krediti u stranoj valuti - - - 471,099 - 471,099Aktivirane garancije u stranoj valuti 1,174,208 (1,145,634) 28,574 1,202,506 (1,126,610) 75,896

Ukupno krediti i potraživanja od komitenata 181,236,376 (25,092,094) 156,144,282 172,511,862 (21,975,448) 150,536,414

Pregled kredita i potraživanja od komitenata po vrsti komitenta i valutama dat je u prilogu:

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Krediti i potraživanja od komitenata Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaPreduzeća 78,556,011 3,587,770 77,687,162 4,116,765 Preduzetnici 1,107,154 - 744,721 - Javni seKtor 1,635,177 - 1,903,129 471,099 Stanovništvo 69,859,732 - 64,738,718 - Strana lica 111,720 489,405 103,112 179,736 Drugi komitenti 775,699 21,614 570,709 21,263

Ukupno krediti i potraživanja od komitenata 152,045,493 4,098,789 145,747,551 4,788,863

RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti - Krediti i potraživanja od komitenata 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 21,975,448 17,103,564Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 22,629,717 15,589,345Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (19,627,898) (11,437,158)Kursne razlike 114,827 600,450Direktan otpis - (52,960)Ostalo - 172,207

Stanje na dan 31. decembra 25,092,094 21,975,448


Krediti preduzećima su uglavnom odobravani za: finansiranje dnevne likvidnosti (minusi po tekućem računu), nabavku obrtnih sredstava, uvoz, kao i za finansiranje investicija. Kamata na kredite koji su odobreni u 2015. godini obračunava se po kamatnoj stopi u visini jednomesečnog, tromesečnog ili šestomesečnog Euribor-a ili Libor-a uvećanih u proseku za 3.7% godišnje za indeksirane kredite, odnosno za dinarske kredite u visini jednomesečnog i tromesečnog Belibor-a uvećanih u proseku za 1.14% godišnje.

Tokom 2015. godine stanovništvu su odobravani dugoročni krediti za kupovinu stambenog prostora sa rokom dospeća od 5 do 25 godina. Tarifa Banke za stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom u 2015. godini bazirala se na šestomesečnom Euribor-u uvećanom za 3.65% do 4.75%., odnosno 6.50% do 6.90% za kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Fiksna kamatna stopa kod kombinovanog stambenog kredita (prve tri godine) kretala se od 3.15% do 6.25%. Takođe, postoji ponuda i dinarskih dugoročnih kredita za kupovinu stambenog prostora sa rokom dospeća od 5 do 25 godina i kamatnom stopom baziranom na šestomesečnom Belibor-u uvećanom za 4.75% do 5.00%.

Tokom 2015. godine stanovništvu su odobravani dinarski gotovinski krediti sa rokom dospeća od 6 do 84 meseca, kao i krediti za refinansiranje sa rokom dospeća od 13 do 84 meseca. Tarifa Banke za gotovinske i kredite za refinansiranje sa promenljivom kamatnom stopom u 2015. godini bazirala se na šestomesečnom Belibor-u uvećanom za 1.95% (uslovi koji su se primenjivali na kredite odobrene pred kraj godine, u periodu koji je trajao 3 meseca) do 9.95%, odnosno 8.95% do 20.95% za gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom i od 12.95% do 20.95% za kredite za refinansiranje sa fiksnom kamatnom stopom.

U 2015. godini odobravani su krediti malim privrednim subjektima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Kamatna stopa za kratkoročne kredite, koji su namenjeni finansiranju obrtnog kapitala, kretala se u rasponu od 6.95% do 8.95% godišnje za EUR indeksirane kredite i od 10.95% do 12.95% godišnje za dinarske kredite ročnosti do 2 godine, dok su se dugoročni investicioni krediti odobravali sa kamatnim stopama baziranim na šestomesečnom Euribor-u uvećanom za 4.50% do 6.99% godišnje. U 2015. godini odobravali su se i sufinansirajući krediti, u saradnji sa Ministarstvom privrede u okviru programa podrške malim preduzećima, sa fiksnom kamatnom stopom od 4.95% do 5.75% za EUR indeksirane kredite i za dinarske kredite od 7.45% do 9.95%.

18. INVESTICIJE U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE

RSD 000

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate % učešća 31.12.2015. 31.12.2014.Societe Generale Osiguranje a.d., Beograd 49% 149,649 149,649

Ukupno investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 149,649

Societe Generale Osiguranje a.d., Beograd je dana 14. oktobra 2015. godine izvršilo povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine i to pretvaranjem rezervi u osnovni kapital. Povećanje osnovnog kapitala izvršeno je povećanjem nominalne vrednosti postojećih akcija, za iznos RSD 351 po svakoj postojećoj akciji, čime je vrednost svake akcije povećana sa RSD 1,000 koliko je iznosila pre povećanja osnovnog kapitala, na RSD 1,351 koliko iznosi posle povećanja osnovnog kapitala društva. Navedena promena registrovana je u Agenciji za Privredne Registre Republike Srbije rešenjem broj BD 86518/2015 od 14. oktobra 2015. godine. Nakon navedene promene Banka poseduje isti % učešća u društvu.

Banka je vlasnik 149,649 akcija čija je ukupna vrednosti na dan 31. decembra 2015. godine RSD 202,176 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 149,649 hiljada).


19. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

RSD 000

Investicije u zavisna društva % učešća 31.12.2015. 31.12.2014.Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 100% 314,098 314,098

Ukupno investicije u zavisna društva 314,098 314,098

Banka na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelase Srbija d.o.o., Beograd.

20. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE

RSD 000

Građevinski objekti Zemljište Oprema i ostala

osnovna sredstvaUlaganja u tuđa

osnovna sredstvaOsnovna sredstva

u pripremiUkupno nekretnine

i oprema

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Nematerijalna ulaganja

Ukupno nematerijalna

ulaganja

Investicione nekretnine Ukupno

NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 01.01.2014. 1,744,487 71,049 1,532,698 477,830 52,707 3,878,771 88,334 1,088,150 1,176,484 140,790 5,196,045Povećanja u toku godine - - - - 164,280 164,280 204,294 - 204,294 - 368,574Prenosi (sa)/na - - 129,000 21,450 (150,450) - (111,496) 111,496 - - -Otuđenja i rashodovanja - - (175,654) (34,960) - (210,614) - (71) (71) - (210,685)Ostalo - - 19,006 (19,006) - - - - - - -Stanje na dan 31.12.2014. 1,744,487 71,049 1,505,050 445,314 66,537 3,832,437 181,132 1,199,575 1,380,707 140,790 5,353,934Povećanja u toku godine 1,117 - - 291,027 292,144 169,754 - 169,754 - 461,898Prenosi (sa)/na - - 171,403 64,179 (235,582) - (226,827) 226,827 - - -Otuđenja i rashodovanja - - (99,376) (23,576) (22) (122,974) - (3,241) (3,241) - (126,215)Prenos sa/na - - 59,585 (59,585) - - - - - - -Ostalo (1,112) (1,112) (211) (211) (1,323)Stanje na dan 31.12.2015. 1,745,604 71,049 1,636,662 426,332 120,848 4,000,495 123,848 1,423,161 1,547,009 140,790 5,688,294

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 01.01.2014. (612,797) - (1,049,541) (246,688) - (1,909,026) - (762,584) (762,584) (53,786) (2,725,396)Amortizacija (Napomena 10) (99,758) - (151,085) (46,012) - (296,855) - (149,554) (149,554) (6,759) (453,168)Otuđenja i rashodovanja - - 174,681 24,689 - 199,370 - 71 71 - 199,441Ostalo - - (19,006) 19,006 - - - - - - -Stanje na dan 31.12.2014. (712,555) - (1,044,951) (249,005) - (2,006,511) - (912,067) (912,067) (60,545) (2,979,123)Amortizacija (Napomena 10) (99,393) - (160,429) (44,882) - (304,704) - (121,340) (121,340) (6,238) (432,282)Otuđenja i rashodovanja - - 97,856 15,952 - 113,808 - 3,241 3,241 - 117,049Prenos sa/na - - (59,585) 59,585 - - - - - - -Stanje na dan 31.12.2015. (811,948) - (1,167,109) (218,350) - (2,197,407) - (1,030,166) (1,030,166) (66,783) (3,294,356)

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2015. 933,656 71,049 469,553 207,982 120,848 1,803,088 123,848 392,995 516,843 74,007 2,393,938

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2014. 1,031,932 71,049 460,099 196,309 66,537 1,825,926 181,132 287,508 468,640 80,245 2,374,811


20. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE

RSD 000

Građevinski objekti Zemljište Oprema i ostala

osnovna sredstvaUlaganja u tuđa

osnovna sredstvaOsnovna sredstva

u pripremiUkupno nekretnine

i oprema

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Nematerijalna ulaganja

Ukupno nematerijalna

ulaganja

Investicione nekretnine Ukupno

NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 01.01.2014. 1,744,487 71,049 1,532,698 477,830 52,707 3,878,771 88,334 1,088,150 1,176,484 140,790 5,196,045Povećanja u toku godine - - - - 164,280 164,280 204,294 - 204,294 - 368,574Prenosi (sa)/na - - 129,000 21,450 (150,450) - (111,496) 111,496 - - -Otuđenja i rashodovanja - - (175,654) (34,960) - (210,614) - (71) (71) - (210,685)Ostalo - - 19,006 (19,006) - - - - - - -Stanje na dan 31.12.2014. 1,744,487 71,049 1,505,050 445,314 66,537 3,832,437 181,132 1,199,575 1,380,707 140,790 5,353,934Povećanja u toku godine 1,117 - - 291,027 292,144 169,754 - 169,754 - 461,898Prenosi (sa)/na - - 171,403 64,179 (235,582) - (226,827) 226,827 - - -Otuđenja i rashodovanja - - (99,376) (23,576) (22) (122,974) - (3,241) (3,241) - (126,215)Prenos sa/na - - 59,585 (59,585) - - - - - - -Ostalo (1,112) (1,112) (211) (211) (1,323)Stanje na dan 31.12.2015. 1,745,604 71,049 1,636,662 426,332 120,848 4,000,495 123,848 1,423,161 1,547,009 140,790 5,688,294

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 01.01.2014. (612,797) - (1,049,541) (246,688) - (1,909,026) - (762,584) (762,584) (53,786) (2,725,396)Amortizacija (Napomena 10) (99,758) - (151,085) (46,012) - (296,855) - (149,554) (149,554) (6,759) (453,168)Otuđenja i rashodovanja - - 174,681 24,689 - 199,370 - 71 71 - 199,441Ostalo - - (19,006) 19,006 - - - - - - -Stanje na dan 31.12.2014. (712,555) - (1,044,951) (249,005) - (2,006,511) - (912,067) (912,067) (60,545) (2,979,123)Amortizacija (Napomena 10) (99,393) - (160,429) (44,882) - (304,704) - (121,340) (121,340) (6,238) (432,282)Otuđenja i rashodovanja - - 97,856 15,952 - 113,808 - 3,241 3,241 - 117,049Prenos sa/na - - (59,585) 59,585 - - - - - - -Stanje na dan 31.12.2015. (811,948) - (1,167,109) (218,350) - (2,197,407) - (1,030,166) (1,030,166) (66,783) (3,294,356)

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2015. 933,656 71,049 469,553 207,982 120,848 1,803,088 123,848 392,995 516,843 74,007 2,393,938

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2014. 1,031,932 71,049 460,099 196,309 66,537 1,825,926 181,132 287,508 468,640 80,245 2,374,811


Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita.

Usled nepotpunih katastarskih evidencija na dan 31.12.2015. godine, Banka nema izvode iz liste nepokretnosti za građevinske objekte neto sadašnje vrednosti RSD 20,346 hiljada (31.12.2014. godine: RSD 108,530 hiljada). Rukovodstvo Banke je preduzelo sve neophodne mere radi pribavljanja izvoda iz listova nepokretnosti.

Na dan 31.12.2015. godine Banka ima iskazane investicione nekretnine u iznosu od RSD 74,007 hiljada koje čine objekti dati u zakup (31.12.2014. godine: RSD 80.245 hiljada).

Fer vrednost investicionih nekretnina na dan 31. decembra 2015. godine procenjena je od strane ovlašćenog procenitelja kojeg je angažovala Banka, iznosi RSD 174,848 hiljada i veća je od knjigovodstvene vrednosti za RSD 100,841 hiljada.

21. TEKUĆA I ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

RSD 000

Komponente poreskih sredstava 31.12.2015. 31.12.2014.Tekuća poreska sredstva 234,594 234,594 Odložena poreska sredstva 422,811 623,590

Ukupno poreska sredstava 657,405 858,184

RSD 000

Komponente odloženih poreskih sredstava 31.12.2015. 31.12.2014.Odložena poreska sredstva po osnovu razlike između neto knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstva i neto poreske vrednosti osnovnih sredstava 74,337 73,093

Odložena poreska sredstva po osnovu uklakulisanih a neizmirenih obaveza prema državi 6,267 16,110 Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina 4,710 5,341 Odložena poreska sredstva po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 40,717 40,716 Odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka 455,907 541,384 Odložene poreske obaveze po osnovu revalorizacije hartija od vrednosti (napomena 12) (157,491) (52,759)Aktuarski dobici od dugoročnih beneficija zaposlenih (napomena 12) (1,401) (82)Ostalo (235) (213)

Ukupno odložena poreska sredstava 422,811 623,590

Promene na odloženim porezima prikazane su u sledećoj tabeli:

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.


Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu


Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu

Po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i njihove poreske vrednosti 74,337 - 1,244 - 73,093 - (5,954) -

Po osnovu obračunatih a neisplaćenih javnih dažbina 6,267 - (9,843) - 16,110 - 4,330 -Po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina za odlazak u penziju 4,710 - (631) - 5,341 - (3,803) -

Preneti poreski gubici 455,907 - (85,477) - 541,384 - 197,860 -Neiskorišćeni prenosivi poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 40,717 - 1 - 40,716 - - -

Svođenje hartija od vrednosti na fer vrednost - (157,513) - (104,754) - (52,759) - (52,759)Aktuarski dobici od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo - (1,614) - (1,319) - (295) - (148)

581,938 (159,127) (94,706) (106,073) 676,644 (53,054) 192,433 (52,907)


Odložena poreska sredstva Banke formirana su najvećim delom po osnovu poreskih gubitaka iz 2013. godine i 2014. godine i poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Periodi njihovog korišćenja prikazani su kako sledi:

RSD 000

Iznos Poslednja godina korišćenja Po osnovu poreskog gubitka iz 2013. godine 258,514 2018Po osnovu poreskog gubitka iz 2014. godine 197,393 2019Po osnovu neiskorišćenog prenosivi poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva iz 2013. godine 40,717 2023

496,624

22. OSTALA SREDSTVA

RSD 000

Ostala sredstva 31.12.2015. 31.12.2014.Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u dinarima 160,604 143,388 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u dinarima 10,718 5,844 Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja u dinarima 942,217 662,047 Potraživanja od zaposlenih u dinarima 319 408 Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa u dinarima 1,263 1,129 Ostala potraživanja iz poslovanja u dinarima 16,333 13,940 Ostala potraživanja iz kartičarskog poslovanja u dinarima 59,001 69,735 Ostala potraživanja iz poslovanja za bolovanja u dinarima 19,932 21,759 Ostala potraživanja iz poslovanja za sudske i administrativne takse u dinarima 157,188 123,468 Potraživanja u obračunu u dinarima 531 367,179 Potraživanja u obračunu iz kartičarskog poslovanja u dinarima 73,957 182,021 Potraživanja u obračunu u dinarima po transakcijama preko bankomata 290,539 275,238 Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u stranoj valuti 2,045 2,549 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 1,946 5,240 Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 14,475 13,548 Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 8,160 8,350 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 3,990 7,466 Razgraničeni rashodi kamata u dinarima 4 2,739 Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 217,357 155,878 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 2,195 542 Razgraničeni rashodi kamata u stranoj valuti 570 1,175 Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 22,841 30,595 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti 287 - Sredstva stečena naplatom potraživanja 65 65 Minus: ispravka vrednosti (220,867) (257,098)

Ukupno ostala sredstva 1,785,670 1,837,205

RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 257,098 197,447Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 88,482 120,866Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (124,936) (61,464)Kursne razlike 223 945Ostalo - (154)Direktan otpis - (542)



23. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

RSD 000

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 31.12.2015. 31.12.2014.Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju 2,085 3,972

Ukupno finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2,085 3,972

Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana na vanbilansnim pozicijama (napomena 31).

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

31.12.2015. 31.12.2014.

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaTransakcioni depoziti 4,375,621 218,301 1,848,523 607,897 Depoziti po osnovu datih kredita - 3,674,189 - 3,427,500 Namenski depoziti 24,952 315,035 3,959 282,198 Oročeni depoziti 2,804,236 786,179 795,389 6,626,337 Ostali depoziti 104,481 34,104 237,640 50,151 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 22,584 2,189,334 41,135 210 Primljeni krediti - 27,977,433 - 27,550,845 Ostale finansijske obaveze 519 - 368 84 Ukupno depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 7,332,393 35,194,575 2,927,014 38,545,222

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

31.12.2015. 31.12.2014.

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaNarodna banka Srbije 519 - 368 - Druge banke i finansijske institucije 7,005,414 1,186,146 2,886,541 1,352,115 Strane banke 326,460 34,008,429 40,105 37,193,107 Ukupno depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci 7,332,393 35,194,575 2,927,014 38,545,222

Primljeni krediti na dan 31. decembra 2015. godine sastoje se od kredita Evropske investicione banke (EIB), Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kredita primljenih od matične banke Societe Generale Paris i dugoročne linije od KfW Banke.

Stanje primljenih kredita od Evropske investicione banke (EIB) u ukupnom iznosu RSD 13,234,432 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 9,268,989 hiljada) odnosi se na: kredite za finansiranje malih i srednjih preduzeća koji dospevaju do 2023. godine uz kamatnu stopu 3M EURIBOR + 0.25% godišnje u iznosu RSD 2,452,293 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 2,745,209 hiljada), kredita namenjenog za finansiranje malih i srednjih preduzeća od 25. oktobra 2013. godine u iznosu od RSD 7,743,968 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 6,523,780 hiljada) uz kamatnu stopu 3M EURIBOR / 6M CHF LIBOR + margina od 0.241% (na LIBOR) do 0.38% i kredita za finansiranje malih i srednjih preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (MIDCAP) od 18. marta 2015.


godine čija je prva tranša povučena 14. decembra 2015. godine u iznosu od RSD 3,038,171 hiljada. Rok otplate prve tranše kredita je 12 godina, uz period mirovanja od 4 godine i kamatnu stopu od 6M EURIBOR + 0.211%.

Stanje primljenih kredita od Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB) na dan 31. decembar 2015. godine iznosi RSD 152,243 hiljada). Ovaj kredit će se prvenstveno koristiti za delimično kreditiranje podprojekata mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u cilju poboljšanja konkurentske pozicije i promovisanja kreiranja novih radnih mesta i očuvanja postojećih. Ovaj iznos se odnosi na prvu tranšu kredita čija je kamatna stopa 6M EURIBOR + 0.24% uz rok otplate do 12. januara 2022. godine. Rok otplate svake tranše kredita je 7 godina od dana povlačenja tranše uz period mirovanja od 2 godine. Preostala sredstva iz ovog kredita biće povučena tokom prve polovine 2016. godine.

Banka na dan 31. decembra 2015. godine ima više dugoročnih linija od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u ukupnom iznosu od RSD 7,589,051 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 11,222,853 hiljada) i koje dospevaju u periodu od 2016. godine do 2018. godine sa kamatnom stopom od 6M EURIBOR + margina u rasponu od 2.05% do 2.75% godišnje.

Dugoročni krediti od Societe Generale Paris u ukupnom iznosu od RSD 5,785,257 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 6,065,828 hiljada) odobreni su sa fiksnom stopom u rasponu od 5.45% do 6.61% godišnje na period do 2033. godine.

Stanje primljenog kredita od KfW Banke na dan 31. decembra 2015. godine je u ukupnom iznosu RSD 1,216,450 hiljada. Kredit će biti korišćen za finansiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, mikro, malih i srednjih preduzeća u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i poljoprivredne industrije u Srbiji. Ovo je prva tranša KfW kredita, preostala sredstva biće povučena u prvoj polovini 2016. godine. Kamatna stopa je fiksna i iznosi 2.80%, a rok otplate kredita je 8 godina uključujući period mirovanja od godinu dana. Kredit se vraća u 11 jednakih rata od kojih prva dospeva 30. decembra 2016. godine, a poslednja 30. decembra 2021. godine.

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima31.12.2015. 31.12.2014.

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaTransakcioni depoziti 19,303,704 21,529,017 16,001,998 15,908,157 Štedni depoziti 2,493,023 55,861,362 2,268,225 57,177,493 Depoziti po osnovu datih kredita 621,793 1,542,051 574,036 1,742,662 Namenski depoziti 605,946 1,270,122 205,651 753,888 Oročeni depoziti 22,343,574 2,389,505 19,274,905 3,719,915 Ostali depoziti 25,377 1,314,613 26,522 116,288 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 5,944,915 831,325 5,284,733 797,494 Primljeni krediti - 2,625,356 3 3,181,403 Ostale finansijske obaveze 13,246 - 8,646 -

Ukupno depoziti i ostale obaveze prema komitentima 51,351,578 87,363,351 43,644,719 83,397,300


Pregled depozita i ostalih obaveza prema komitentima po vrsti komitenta i valutnoj strukturi prikazan je kako sledi:

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima31.12.2015. 31.12.2014.

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaPreduzeća 39,727,850 21,422,691 33,155,653 18,023,538 Preduzetnici 709,747 153,873 432,078 58,799 Javni sektor 279,535 2,828,894 511,646 3,282,549 Stanovništvo 6,205,389 56,915,806 4,988,923 56,132,772 Strana lica 283,294 5,580,771 265,823 5,520,887 Drugi komitenti 4,145,763 461,316 4,290,596 378,755

Ukupno depoziti i ostale obaveze prema komitentima 51,351,578 87,363,351 43,644,719 83,397,300

Krediti od komitenata na dan 31. decembra 2015. godine u stranoj valuti u ukupnom iznosu od RSD 2,625,356 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 3,181,403 hiljada) odnose se na APEX kredite zakljucene sa Narodnom bankom Srbije, koji dospevaju do 2022. godine, uz kamatnu stopu 3M / 6M EURIBOR + margina u rasponu od 0.96% do 1.27% godišnje.

Banka finansira projekte koje je odobrila Narodna banka Srbija na osnovu isplate sredstava od strane Narodne banke Srbije. APEX krediti su krediti zaključeni izmedju Banke i Narodne banke Srbije kao agenta Republike Srbije, u cilju realizacije zaključenih finansijskih ugovora izmedju Evropske investicione banke, Republike Srbije i Narodne banke Srbije.

26. IZDATE SOPSTVENE HARTIJE OD VREDNOSTI I DRUGA POZAJMLJENA SREDSTVA

RSD 000

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 31.12.2015. 31.12.2014.Obaveze za sopstvene hartije od vrednosti - 1,700,000Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu i ostale obračunate rashode na izdate sopstvene hartije od vrednosti i ostala pozajmljena sredstva - 45,291

Ukupno izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - 1,745,291

Banka je 23. aprila 2012. godine emitovala 1,700,000 obveznica pojedinačne nominalne vrednosti RSD 1,000 sa dospećem 23. aprila 2015. godine.

Obveznice su izdate na rok od tri godine, a kamatna stopa je bila promenljiva i sastojala se od fiksnog dela od 5.25%, ukoliko se obaveze drže do dospeća (što je i bio slučaj) i promenljivog koji je jednak referentoj kamatnoj stopi NBS koja je bila uvećana za 0.15 % budući da je bila utvrđena za period kraći od dve nedelje. Nakon dospeća ovih obveznica, Banka nije vršila nove emisije sopstvenih hartija od vrednosti u toku 2015. godine.

27. SUBORDINIRANE OBAVEZE

RSD 000

Subordinirane obaveze 31.12.2015. 31.12.2014.Subordinirane obaveze u stranoj valuti 9,121,958 14,514,996Razgraničene obaveze po osnovu kamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti 3,634 33,356

Ukupno subordinirane obaveze 9,125,592 14,548,352


Subordinirane obaveze u stranoj valuti u iznosu RSD 9,125,592 hiljada na dan 31. decembra 2015. godine (31. decembra 2014.: RSD 14,548,352 hiljade) odnose se na sledeće subordinirane obaveze prema matičnom pravnom licu Societe Generale Paris:

Dana 19. decembra 2007. godine primljena su sredstva po osnovu ugovora o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris na iznos od ukupno EUR 50,000 hiljada sa rokom dospeća do decembra 2012. godine. Tokom 2009. godine aneksom ugovora promenjeno je dospeće na 19. jun 2015. godine, a ugovorena kamatna stopa je 6M EURIBOR + 2.06% godišnje. Krajem 2013. godine aneksom ugovora produženo je dospeće na 19. januar 2019. godine, a ugovorena kamatna stopa je 6M EURIBOR + 8.03% godišnje za period posle 19. juna 2015. godine do novog dospeća. Na dan 31. decembra 2015. godine stanje kredita iznosi RSD 6,083,093 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 6,048,351 hiljade). Od ovog iznosa RSD 6,081,305 hiljada se odnosi na subordinirani kredit (31. decembra 2014.: RSD 6,047,915 hiljade), dok se RSD 1,788 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 436 hiljade) odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 30. juna 2016. godine.

Dana 21. decembra 2009. godine zaključen je ugovor o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Pariz u iznosu od EUR 25,000 hiljada sa rokom dospeća 23. decembar 2019. godine, uz kamatnu stopu 6M EURIBOR + 2.47% godišnje. Na dan 31. decembra 2015. godine stanje kredita iznosi RSD 3,042,499 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 3,025,959 hiljade). Od ovog iznosa RSD 3,040,653 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 3,023,958 hiljade) se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 1,846 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 2,001 hiljade) odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 23. juna 2016. godine.

U toku 2015. godine otplaćena su dva subordinirana kredita od EUR 10,000 hiljada i EUR 35,000 hiljada koji se već na dan 31. decembra 2014. godine nisu uključivali u dopunski regulatorni kapital Banke imajući u vidu da su već tada ušli u poslednji godinu korišćenja.

Iznosi subordiniranih kredita se priznaju kao dopunski kapital do iznosa od 50% od osnovnog kapitala. Iznos subordinirane obaveze Banke koja se uključuje u dopunski kapital Banke umanjuje se za po 20% uplaćenog iznosa godišnje u poslednjih pet godina pre dospeća te obaveze, te se poslednje godine više ne može uključivati u kapital.

28. REZERVISANJA

RSD 000

Rezervisanja 31.12.2015. 31.12.2014.Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive (a) 931,789 1,014,026Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih (b) 136,018 124,766- Rezervisanja za besplatne akcije 104,617 89,160- Rezervisanje za otpremnine za odlazak u penziju 31,401 35,606Rezervisanja za sudske sporove i pokriće obaveza (c) 7,919 3,861

Ukupno rezervisanja 1,075,726 1,142,653

RSD 000

Promene u rezervisanjima za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 1,014,026 855,797 Nova rezervisanja (napomena 8) 1,538,791 2,167,273 Ukidanje rezervisanja (napomena 8) (1,630,517) (2,049,283)Kursne razlike 9,489 40,239

Stanje na dan 31.decembar 931,789 1,014,026


RSD 000

Promene u rezervisanjima za besplatne akcije 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 89,160 67,057 Nova rezervisanja (napomena 9) 15,457 22,103

Stanje na dan 31.decembar 104,617 89,160

RSD 000

Rezervisanja za odlazak u penziju 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 35,606 60,952Trošak kamata 1,525 2,888Trošak tekućeg rada 5,336 (2,839)Trošak prethodnih usluga - (10,300)Iskorišćena rezervisanja (1,729) (14,550)Aktuarski dobici (9,337) (545)


RSD 000

Promene u rezervisanjima za otpremnine za odlazak u penziju 31.12.2015. 31.12.2014.Stanje na dan 1. januar 35,606 60,952 Nova rezervisanja (napomena 9) 8,704 -Ukidanje rezervisanja (napomena 9) - (10,250)Iskorišćena rezervisanja (4,117) (14,551)Aktuarski dobici (napomena 30) (8,792) (545)


RSD 000

Promene u rezervisanjima za sudske sporove i pokriće obaveza 31.12.2015. 31.12.2014.Stanje na dan 1. januar 3,861 790Nova rezervisanja (napomena 11) 7,301 3,327Ukidanje rezervisanja (napomena 7) (556) (256)Ostalo (2,687) -


c. Rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu (garancije, avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i drugo) obračunata su na osnovu interne metodologije obračuna obezvređenja kreditno rizičnih sredstava i vanbilansnih stavki,

d. Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih u dinarima uključuju rezervisanja za besplatne akcije zaposlenima i rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih.

U 2010. godini Societe Generale Grupa je definisala plan distribucije besplatnih akcija svim zaposlenima u okviru članica Grupe, ukoliko određeni kriterijumi i ciljevi postavljeni od strane Societe Generale Grupe budu ostvareni do 2015. godine. Da bi stekao pravo na besplatne akcije, zaposleni bilo koje članice Grupe mora biti zaposlen u Grupi od novembra 2010. godine do datuma sticanja prava na besplatne akcije. Na taj način, zaposleni su dobili pravo na 40 besplatnih akcija i to 16, koje su distibuirane do marta 2015. godine pod uslovom ostvarenja prinosa Grupe na kapital posle oporezivanja od najmanje 10% i 24 akcije, koje bi trebalo distribuirati do kraja marta 2016. godine pod uslovom povećanja zadovoljstva klijenata u periodu 2010. godine do 2013. godine, i to u iznosu proporcionalom ispunjenju ovog uslova. Banka je na dan 31. decembra 2015. godine obračunala obavezu za besplatne akcije zaposlenima u iznosu od RSD 104,617 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 89,160 hiljada).

Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih u iznosu RSD 31,401 hiljada na dan 31. decembra 2015. godine (31. decembra 2014.: RSD 35,606 hiljada) formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara primenom metoda projektovanja po jedinici prava sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata.


Iznos otpremnina preciziran je Pravilnikom o radu, usklađenim sa Zakonom o radu, koji definiše da se zaposlenom prilikom odlaska u penziju isplaćuju dve prosečne neto zarade zaposlenog ili dve prosečne bruto zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku ili u visini iznosa koji je odobren od strane Izvršnog odbora Banke, u zavisnosti koji od ovih iznosa je povoljniji za zaposlenog.

Aktuarske pretpostavke korišćene u obračunu su:

� Demogafske pretpostavke, bazirane na demografskim tablicama mortaliteta 2010-2012 objavljene od strane Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije;

� Dugoročna stopa očekivanog rasta zarada 0.4%, u skladu sa stvarnim nominalnim rastom troškova zarada u 2016. godini u poređenju sa 2015. godinom;

� Kao diskontna stopa korišćena je referentna kamatna stopa koja na dan obračuna iznosi 4.5%.

29. OSTALE OBAVEZE

RSD 000

Ostale obaveze 31.12.2015. 31.12.2014.Ostale obaveze u obračunu u dinarima 50,861 73,340Ostale obaveze prema zaposlenima u dinarima 1,416 10,297Obaveze iz kartičarskog poslovanja 51,162 42,558Kratkoročne obaveze za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore 82,474 89,291Obaveze prema zaposlenima u stranoj valuti 152,890 151,097Obaveze za neraspoređene prilive u stranoj valuti 404,459 470,609Obaveze u obračunu u stranoj valuti 50,811 42,706Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u stranoj valuti 337,501 379,659Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 250,889 376,224Obaveze prema dobavljačima u dinarima 171,071 209,481Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 266,714 184,133Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 354,231 167,314Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima 161,212 121,237Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 45,579 35,799Razgraničeni prihodi kamata u dinarima 46,577 32,713Obaveze za druge poreze i doprinose u dinarima 16,718 17,973Razgraničeni prihodi kamata u stranoj valuti - 12,642Obaveze za porez na dodatu vrednost u dinarima 56,573 12,510Prolazni i prelazni računi u dinarima 5,750 7,513Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova u dinarima 498 479Obaveze po primljenim sredstvima po poslovima u ime i za račun komitenata u dinarima 371 205Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti 120 119Obaveze za sredstva primljena po poslovima u ime i za račun komitenata u stranoj valuti 1,268 25Ostalo 273 141

Ukupno ostale obaveze 2,509,418 2,438,065

RSD 000

Promene na kratkoročnim obavezama za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 89,291 115,471Smanjenje obaveze (napomena 9) (6,817) (26,180)


Banka je na dan 31. decembra 2015. godine obračunala obavezu za akumulirana plaćena odsustva za neiskorišćene godišnje odmore u iznosu RSD 82,474 hiljada (31.decembar 2014.: RSD 89,291 hiljadu), koja se mogu preneti i koristiti u narednom periodu.


30. KAPITALa. Struktura kapitala banke

RSD 000

KAPITAL 31.12.2015. 31.12.2014.Akcijski kapital - obične akcije (i) 23,723,021 23,723,021 Emisiona premija 1,253 1,253 Ostale rezerve iz dobiti (ii) 9,893,347 9,524,825 Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (iii) 893,736 300,128 Aktuarski dobici (iv) 7,937 464 Dobitak tekuće godine 2,063,461 368,522

Ukupno kapital 36,582,755 33,918,213

(i) Akcijski kapital

Akcijski kapital se sastoji od 5,331,016 akcija nominalne vrednosti od RSD 4,450 po akciji. Od toga jedna akcija je u vlasništvu Genebanque S.A. Francuska dok je 5,331,015 akcija u vlasništvu Societe Generale S.A. Paris. U 2015. godini nije bilo novih emisija akcija.

(ii) Ostale rezerve iz dobiti

Ostale rezerve iz dobiti Banka je formirala na bazi odluka Skupštine Banke o raspodeli rezultata.

(iii) Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju na dan 31. decembra 2015. predstavljaju zbir sledecih komponenti:

RSD 000

2015.Stanje na dan 1. januar 300,128Pozitivni efekti promene fer vrednosti 698,363Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda (napomena 21) (104,754)Ostalo (1)

Stanje na dan 31. decembar 893,736

(iv) Aktuarski dobici

Aktuarski dobici na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine u celosti se odnose na aktuarske dobitke po osnovu rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju (napomena 28).

RSD 000

Promene u aktuarskim dobicima za otpremnine za odlazak u penziju 2015. 2014.Stanje na dan 1. januar 464 - Aktuarski dobici (napomena 28) 8,792 545Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda (napomena 21) (1,319) (81)

Stanje na dan 31. decembar 7,937 464


b. Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2015. godine. Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima (Napomena 35).

31. VANBILANSNE POZICIJE

RSD 000

Vanbilansne pozicije 31.12.2015. 31.12.2014.Poslovi u ime i za račun trećih lica (a) 4,519,458 4,028,879Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 39,594,159 37,558,065Derivati (c) 576,692 723,310Druge vanbilansne pozicije (d) 361,086,866 407,933,808

Ukupno vanbilansne pozicije 405,777,175 450,244,062

RSD 000

a) Poslovi u ime i za račun trećih lica 31.12.2015. 31.12.2014.Subvencionisani deo stambenih kredita plasiranih u ime i za račun Republike Srbije 4,519,458 4,028,879

Ukupno poslovi u ime i za račun trećih lica 4,519,458 4,028,879

RSD 000

b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 31.12.2015. 31.12.2014.u dinarima Plative garancije 6,219,242 4,371,457Činidbene garancije 10,974,911 8,202,710Dati avali 1,180 14,184Preuzete neopozive obaveze 3,239,571 6,834,069

Ukupno garancije i ostale preuzete neopozive obaveze u dinarima 20,434,904 19,422,420

u stranoj valuti Plative garancije 7,570,623 7,615,546Činidbene garancije 10,222,693 9,051,833Nepokriveni akreditivi 1,145,687 1,314,567Preuzete neopozive obaveze 220,252 153,699

Ukupno garancije i ostale preuzete neopozive obaveze u stranoj valuti 19,159,255 18,135,645

Ukupno garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 39,594,159 37,558,065

RSD 000

c) Derivati 31.12.2015. 31.12.2014.Valutni forwad ugovori (napomena 14/23) 576,692 723,310

Ukupno derivati 576,692 723,310


RSD 000

d) Druge vanbilanse pozicije 31.12.2015. 31.12.2014.Evidencija kolaterala 206,129,520 271,867,015 Hartije od vrednosti - custody klijenata 75,459,315 63,579,242 Preuzete opozive obaveze 55,884,400 43,916,904 Primljene garancije 15,250,506 16,385,514 SPOT transakcije 4,181,749 6,239,210 Suspendovana kamata 2,153,221 2,037,176 Inostrani čekovi poslati na naplatu 1,907,082 1,280,826 Nostro akreditivi po viđenju 80,080 11,567 Hartije od vrednosti primljene u zalogu 40,972 2,616,327 Ostalo 21 27

Ukupno druge vanbilansne pozicije 361,086,866 407,933,808

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

U svakodnevnom poslovanju Banka obavlja uobičajene poslovne transakcije sa različitim povezanim licima. Povezana lica Banke su: vlasnik i ostale članice Societe Generale Grupe kao i ključno rukovodstvo Banke.

Pregled transakcija po povezanim licima u toku 2015. godine i 2014. godine prikazan je u narednim tabelama:

RSD 000

31.12.2015.

AKTIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjena trgovanju

Krediti i potražIvanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija

Krediti i potražIvanja

od drugih komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - - 24 - 24

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - - 33 - 33SKB Banka d.d., Ljubljana - - - 36 - 36SG Factoring SP Italy - 11,332 - - - 11,332CGA Pariz - 5,607 - - - 5,607Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica - - - 284 - 284

Societe Generale New York - 2,287,978 - - - 2,287,978Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd - - - 181,613 149,649 331,262

Societe Generale Paris 926 430,935 - 422 - 432,283Societe Generale Splitska Banka - 17,081 - - - 17,081

Sogelease Srbija a.d., Beograd - 839,535 - 1,739 314,098 1,155,372

Rukovodstvo Banke - - 136,846 12 - 136,858

Ukupno 926 3,592,468 136,846 184,163 463,747 4,378,150


RSD 000

31.12.2015.

PASIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijske obaveze po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale obaveze

prema bankama,

drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj

banci

Depoziti i ostale

obaveze prema

drugim komitentima

Rezervisanja za gubitke

po vanbilasnoj

aktivi

Ostala rezervisanja

Subordinirane obaveze

Ostale obaveze Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 33,183 - - - 1 33,184

BRD Groupe Societe Generale - - - 180 - - - 180

Komerci Bank AS Prague - - - 227 - - - 227

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - - 334 - - 33 367

SG Expressbank - - - 893 - - 61 954SKB Banka d.d., Ljubljana - 3,804 - - - - - 3,804

Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica

- 250 - 2,503 - - - 2,753

Societe Generale New York - 2,026 - - - - - 2,026

Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd

- 411,460 - - - - 1,640 413,100

Societe Generale Paris 1,409 12,123,564 - 8,016 - 9,125,592 524,451 21,783,032Societe Generale Splitska Banka - 13,068 - - - - 13,068

Sogelease Srbija a.d., Beograd - 6,530 - 2,133 - - 8,663

Rukovodstvo Banke - - 223,402 - 5,285 27,241 255,928

Ukupno 1,409 12,560,702 256,585 14,286 5,285 9,125,592 553,427 22,517,286

RSD 000

2015.

PRIHODI Prihodi od kamata Prihodi od naknada i provizija Ostali poslovni prihodi UkupnoSogelease Srbija a.d., Beograd 7,595 2,273 12,974 22,842 Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd - 74,760 4,604 79,364

Societe Generale Paris 270 38,078 - 38,348 Societe Generale Splitska Banka - 433 - 433 SKB Banka d.d., Ljubljana - 100 - 100 ALD Automotive d.o.o., Beograd 1 1,882 10,979 12,862Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica - - 3,377 3,377

Rukovodstvo Banke 2,668 145 - 2,813

Ukupno 10,534 117,671 31,934 160,139


RSD 000

2015.

RASHODI Rashodi od kamata

Rashodi naknada i provizija Ostali rashodi Troškovi zarada

(bruto) Ukupno

Sogelease Srbija a.d., Beograd 660 - - - 660 Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd 12,743 - 22,624 - 35,367

Societe Generale Paris 877,978 196,404 237,351 - 1,311,733 Societe Generale Splitska Banka - 12 - - 12 Societe Generale New York - 5,288 - - 5,288 SGS Factoring Norway - 56 - - 56 SG Expressbank - 12 - - 12 ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 44,273 - 44,273 Societe Generale India - - 1,079 - 1,079 CGA Pariz - 218 - - 218 SG Faktoring Italia - 492 - - 492 Rukovodstvo Banke 1,235 3 12 239,702 240,952

Ukupno 892,616 202,485 305,339 239,702 1,640,142

RSD 000

31.12.2015.

AKTIVA VANBILANSNE POZICIJE Date garancije i druga jemstva

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene

kredite i plasmane

Preuzete opozive obaveze

Druga vanbilasna

aktivaUkupno

BRD Groupe Societe Generale 20,856 - - - 20,856 Komerci Bank AS Prague 26,272 - - - 26,272 Ohridska Banka a.d., Ohrid 2,343 13,379 - - 15,722 SG Expressbank 103,382 - - - 103,382 Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica 289,957 - - - 289,957

Societe Generale Paris 203,575 - 724,873 2,721,702 3,650,150 Sogelease Srbija a.d., Beograd - - 247,015 - 247,015 Rukovodstvo Banke - - 7,534 - 7,534

Ukupno 646,385 13,379 979,422 2,721,702 4,360,888

RSD 000

31.12.2015.

PASIVA VANBILANSNE POZICIJE Primljene garancije Druga vanbilansna pasiva UkupnoBRD Groupe Societe Generale 32,497 - 32,497 Komerci Bank AS Prague 26,272 - 26,272 Ohridska Banka a.d., Ohrid 103,903 - 103,903 SG Expressbank 103,382 - 103,382 Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica 289,957 - 289,957 Societe Generale Paris 861,110 2,721,702 3,582,812 Societe Generale Splitska Banka 29,392 - 29,392

Ukupno 1,446,513 2,721,702 4,168,215


RSD 000

31.12.2014.

AKTIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjena trgovanju

Krediti i potražIvanja od banaka i


Krediti i potražIvanja

od drugih komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - - 17 - 17

SKB Banka d.d., Ljubljana - - - 6 - 6 Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica

- - - 512 - 512

Societe Generale New York - 83,382 - - - 83,382 Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd - - - 101,294 149,649 250,943

Societe Generale Paris 91 137,529 - 1,783 - 139,403 Sogelease Srbija d.o.o., Beograd - 14,379 - 1,924 314,098 330,401

Rukovodstvo Banke - - 84,507 143 - 84,650

Ukupno 91 235,290 84,507 105,679 463,747 889,314

RSD 000

31.12.2014.

PASIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijske obaveze po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim

finansijskim organizacijama

i centralnoj banci

Depoziti i ostale

obaveze prema

drugim komitentima

Izdate sopstvene hartije od vrednosti

i druga pozajmljena

sredstva

Rezervisanja za gubitke

po vanbilasnoj

aktivi

Ostala rezervisanja

Subordinirane obaveze

Ostale obaveze

Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 23,708 569 - - 64 24,341

BRD Groupe Societe Generale - - - - 1,304 - - - 1,304

Komercni Banka AS Prague - - - - 231 - - - 231

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - - - 136 - - - 136

SG Expressbank - - - - 966 - - - 966 SKB Banka d.d. Ljubljana - 3,715 - - - - - - 3,715

Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica

- 1,405 - - 1,737 - - - 3,142

Societe Generale New York Mcgrow-Hil

- 396 - - - - - - 396

Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd

- 371,813 - 5,982 - - - 230 378,025

Societe Generale Paris 1,545 15,733,185 - - 9,284 14,548,352 332,151 30,624,517

Societe Generale Splitska Banka - 9,228 - - 545 - - - 9,773

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd - 9,948 - - 10,092 - - - 20,040

Rukovodstvo Banke - - 207,562 - - 10,264 - 24,781 242,607

Ukupno 1,545 16,129,690 231,270 5,982 24,864 10,264 14,548,352 357,226 31,309,193


RSD 000

2014.

PRIHODI Prihodi od kamata Prihodi od naknada i provizija Ostali poslovni prihodi Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 3,696 2 12,314 16,012Societe Generale Osiguranje - 49,905 2,782 52,687Societe Generale Penzije - - 5 5Societe Generale Pariz 514 29,741 - 30,255Societe Generale Splitska Banka - 503 - 503Societe Generale SKB Banka - 75 - 75Societe Generale ALD 454 1 10,579 11,034Societe Generale Podgoricka Banka - 12 2,943 2,955Rukovodstvo Banke 3,003 216 - 3,219

Ukupno 7,667 80,455 28,623 116,745

RSD 000

2014.

RASHODI Rashodi od kamata

Rashodi naknada i provizija Ostali rashodi Troškovi zarada

(bruto) Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 3,662 - - - 3,662Societe Generale Osiguranje 12,118 - 19,048 - 31,166Societe Generale Penzije 3,988 - - - 3,988Societe Generale Pariz 943,793 93,010 241,425 - 1,278,228Societe Private Banking Geneve 12,760 - - - 12,760Societe Generale Splitska Banka - 6 - - 6Societe Generale Newyork - 3,752 - - 3,752Societe Generale SG Express Banka - 5 - - 5Societe Generale ALD - - 49,174 - 49,174Societe Generale India - - 1,156 - 1,156CGA Pariz - 31 - - 31SG Faktoring Italia - 80 - - 80Rukovodstvo Banke 6,355 - 35 230,811 237,201

Ukupno 982,676 96,884 310,838 230,811 1,621,209

RSD 000

31.12.2014.

AKTIVA VANBILANSNE POZICIJEDate garancije

i druga jemstva

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene

kredite i plasmane

Preuzete opozive obaveze

Ostala vanbilansna

aktivaUkupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 60,479 - 60,479BRD Groupe Societe Generale 138,692 - - - 138,692Komercni Banka AS Prague 24,623 - - - 24,623Ohridska Banka a.d., Ohrid 14,439 - - - 14,439SG Expressbank 102,815 - - - 102,815Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica 184,703 - - - 184,703

Societe Generale Paris 293,628 694,051 - 2,183,980 3,171,659Societe Generale Splitska Banka 57,937 - - - 57,937Sogelease Srbija d.o.o., Beograd - 60,000 1,013,631 - 1,073,631Rukovodstvo Banke - - 6,624 - 6,624

Ukupno 816,837 754,051 1,080,734 2,183,980 4,835,602


RSD 000

31.12.2014.

PASIVA VANBILANSNE POZICIJE Primljene garancije

Druga vanbilansna

pasivaUkupno

BRD Groupe Societe Generale 173,976 - 173,976Komercni Banka AS Prague 24,623 - 24,623Ohridska Banka a.d., Ohrid 74,918 - 74,918SG Expressbank 102,815 - 102,815Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica 190,751 - 190,751Societe Generale Paris 2,220,954 2,183,980 4,404,934Societe Generale Splitska Banka 70,033 - 70,033

Ukupno 2,858,070 2,183,980 5,042,050

33. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

Poređenje knjigovodstvene vrednosti klasa finansijskih instrumenata i njihovih ver vrednost prikazana je u prilogu:

RSD 000

2015. 2014.

FINANSIJSKA SREDSTVA Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost Nepriznati

dobitak Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati dobitak

Gotovina i sredstva kod centralne banke 32,006,916 32,006,916 - 32,329,563 32,329,563 -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

4,793 4,793 - 6,637 6,637 -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,977,460 27,977,460 - 23,705,967 23,705,967 -

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,103,262 9,103,404 142 10,198,273 10,198,274 1

Krediti i potraživanja od komitenata 156,144,282 156,471,418 327,136 150,536,414 150,626,914 90,500

RSD 000

2015. 2014.

FINANSIJSKE OBAVEZE Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost Nepriznati

gubitak Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati gubitak

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

2,085 2,085 - 3,972 3,972 -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i centralnoj banci 42,526,968 42,527,733 765 41,472,219 41,475,745 3,526

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 138,714,929 138,768,241 53,312 127,042,036 127,095,789 53,753

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - - - 1,745,291 1,745,829 538

Subordinirane obaveze 9,125,592 9,125,607 15 14,548,352 14,549,511 1,159


RSD 000

2015. 2014.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod centralne banke 32,006,916 - - 32,006,916 32,329,563 - - 32,329,563


- - 4,793 4,793 - - 6,637 6,637

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 27,973,928 3,532 27,977,460 - 23,702,595 3,372 23,705,967

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 9,103,404 - 9,103,404 - 10,198,274 - 10,198,274

Krediti i potraživanja od komitenata - - 156,471,418 156,471,418 - - 150,626,914 150,626,914

RSD 000

2015. 2014.

FINANSIJSKE OBAVEZE Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoFinansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

- - 2,085 2,085 - - 3,972 3,972

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i centralnoj banci - 42,527,733 - 42,527,733 - 41,475,745 - 41,475,745

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 138,768,241 138,768,241 - - 127,095,789 127,095,789

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva

- - - - - 1,745,829 - 1,745,829

Subordinirane obaveze - - 9,125,607 9,125,607 - - 14,549,511 14,549,511

Sredstva iskazana po fer vrednosti

Sredstva koja Banka vrednuje i vodi po fer vrednosti su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Imajući u vidu slab nivo razvijenosti finansijskog tržišta (naročito sekundarnog tržišta) u Republici Srbiji sa jedne strane i činjenicu da portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju čine državne dužničke hartije Republike Srbije, Banka procenu fer vrednosti ovih AFS instrumenata sprovodi koristeći komparativni "mark-to-model" pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da izvede vrednosti finansijskog instrumenta, poređenjem kamatnih stopa sa važećim kamatnim stopama za slične proizvode na tržištu – nivo 2.

Sredstva i obaveze za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti

Za likvidna finansijska sredstva i finansijske obaveze pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti.


Sredstva i obaveze kod kojih se fer vrednost utvrđuje tehnikama vrednovanja

Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća, što znači da se koristi nivo 2 pristup. Za sva ostala finansijska sredstva i obaveze koja se vode po amortizovanoj vrednosti , fer vrednost se utvrđuje primenom “mark-to-model” pristupa, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje fer vrednosti instrumenta.

Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata (mark-to-market);

Nivo2: Komparativni mark-to-model pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finanskog instrumenta; i

Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta,

U narednoj tabeli su prikazane fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, tj. državnih dužničkih hartija od vrednosti (državni zapisi i državne obveznice) za koje ne postoje tržišne cene i čije su fer vrednosti dobijene korišćenjem gore navedenih tehnika vrednovanja na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine.

RSD 000

2015.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,973,928

RSD 000

2014.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 23,702,595


34. UPRAVLJANJE RIZIKOM

34.1. Uvod

Politika upravljanja rizicima

Banka je uspostavila i konstantno unapređuje sistem upravljanja rizicima kako bi adekvatno identifikovala, procenila, merila, predupređivala, pratila i interno komunicirala izloženost rizicima u svom poslovanju. Kroz sistem upravljanja rizicima, Banka definiše ciljeve i principe upravljanja rizicima kao i politike, metodologije, procedure i izveštaje.

Osnovni ciljevi i pravila u vezi upravljanja rizicima i kapitalom Banke, kao i definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika na duži rok, definisani su Strategijom upravljanja rizicima, odnosno Strategijom upravljanja kapitalom, Strategijom upravljanja rizicima se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje rizicima, identifikuju kategorije rizika i definiše apetit za preuzimanje rizika. Takođe, Strategija upravljanja rizicima definiše organizaciju i odgovornosti u svakoj fazi procesa preuzimanja rizika, kroz metodologije identifikacije, merenja i analiziranja posebnih vrsta rizika. Ovo između ostalog uključuje i definisanje kontrola i limita izloženosti rizicima.

Struktura upravljanja rizicima

Struktura upravljanja rizicima organizovana je u skladu sa odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao o odredbama Statuta Banke.

Upravni odbor utvrđuje strategiju i politike upravljanja rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom Banke, odnosno plan upravljanja kapitalom. Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima, kao i strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima, Banka je, a shodno odredbama člana 28, Zakona o bankama, obrazovala i posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima – Sektor za upravljanje rizicima.

U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela:

Upravni odbor

Odgovornost Upravnog odbora po pitanju upravljanja rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizicima i strategiju upravljanja kapitalom, kao i politike upravljanja različitim rizicima te da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima.

Upravni odbor takođe daje prethodnu saglasnost za izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala Banke, a odluke o njima uzimaju u obzir preporuke Sektora za upravljanje rizicima.

Upravni odbor utvrđuje iznose do kojih Izvršni odbor Banke može odlučivati o plasmanima i zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduživanju Banke preko tih iznosa.


Konačno, Upravni odbor vrši nadzor nad radom Izvršnog odbora, te imenuje i razrešava predsednika i članove Izvršnog odbora, odnosno drugih odbora Banke.

Izvršni odbor

Izvršni odbor organizuje i nadgleda svakodnevno poslovanje Banke. Sa stanovišta upravljanja rizicima glavna odgovornost Izvršnog odbora je da utvrdi procedure, pravila i metodologije za upravljanje rizicima i sprovodi strategiju upravljanja rizicima, strategiju upravljanja kapitalom kao i politike upravljanja rizicima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa definisanim politikama, strategijama i principima upravljanja rizicima, Izvršni odbor je u obavezi da o tim slučajevima obavesti Upravni odbor. Izvršni odbor analizira sistem upravljanja rizicima i najmanje tromesečno izveštava Upravni odbor banke o nivou izloženosti rizicima i upravljanju rizicima.

Kada je reč o upravljanju rizicima, Izvršni odbor redovno prati kretanje i segmentaciju portfolija, a u slučaju prekoračenja odobrenih limita, odlučuje o aktivnostima koje treba preuzeti.

Izvršni odbor je takođe odgovoran za odlučivanje o odobravanju plasmana klijentima i to u okviru limita koje je odredio Upravni odbor. Ove odluke se donose uzimajući u obzir preporuke Sektora za upravljanje rizicima.

Konačno, Izvršni odbor odlučuje, uz prethodno odobrenje Upravnog odbora Banke, o svakom povećanju izloženosti Banke prema licu povezanom s Bankom i o tome obaveštava Upravni odbor Banke.

Kreditni odbor

Primarna odgovornost Kreditnog odbora je da u okvirima utvrđenim internim aktima Banke i donosi odluke o odobravanju plasmana klijentima Banke, u skladu sa limitima odlučivanja.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke

Osnovna funkcija Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke (nadalje: ALCO) je identifikacija, merenje i upravljanje rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih i vanbilansnih stavki, pre svega rizikom likvidnosti, kamatnim rizikom i deviznim rizikom u strukturnom delu bilansa Banke.

Sektor za upravljanje rizicima

Obaveza Sektora za upravljanje rizicima (nadalje: Risk) je identifikacija, merenje, procena i upravljanje rizicima koje je Banka preuzela u svom redovnom poslovanju (kreditni rizik uključujući kreditni rizik vezan za konkretnog klijenta, kreditni rizik na nivou kreditnog portfolija Banke, sektorski rizik, rizik zemlje, rizik zamene, itd).

Sektor za upravljanje rizicima takođe daje mišljenje o novim proizvodima koji generišu rizik i ostalim opštim oblastima koje podrazumevaju preuzimanje određenih rizika.

Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom

Likvidnost predstavlja bezuslovnu sposobnost Banke da obezbedi dovoljno likvidnih sredstava kako bi blagovremeno zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz bilansne pasive (povlačenje depozita i drugih izvora finansiranja), aktive (finansiranje novih kredita), kao i po osnovu vanbilansnih stavki.


Služba za operativne poslove odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom odgovoran je za upravljanje tekućom likvidnošću. Svoju funkciju upravljanja tekućom likvidnošću obezbeđuje kroz sledeće aktivnosti:

� planiranje priliva i odliva novčanih sredstava,

� obezbeđenje nedostajuće likvidnosti ili plasiranje viška likvidnosti na finansijskim tržištima, kao i održavanje odgovarajuće valutne i ročne strukture radi ispunjenja svih dospelih obaveza na vreme,

� obezbeđenje adekvatne rezerve (“buffer-a”) likvidnosti koji se sastoji iz visokokvalitetne likvidne aktive, kao što je portfolio hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (izdanja NBS ili države Srbije);

� analiza strukture i kvaliteta depozita kao i procena njihove stabilnosti,

� praćenje pokazatelja likvidnosti

Interna revizija

Kroz izvršavanje periodičnih planiranih revizija i specijalnih angažovanja, funkcija Unutrašnje revizije ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola Banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja Banke.

Interna revizija komunicira rezultate svog rada rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu. Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru za reviziju.

34.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti odnosno druge ugovorne strane neće moći u potpunosti ili delimično da izmire svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima, a proističe u najvećoj meri iz kredita i sličnih plasmana klijentima i ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir sve elemente izloženosti kreditnom riziku (neispunjenje obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate i sl).

i. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što u skladu sa svojom poslovnom politikom odobrava kredite usaglašavajući rokove dospeća kredita i kamatnih stopa sa namenom kredita, tipom kredita i kreditnom sposobnošću klijenata, Internom regulativom, u skladu sa poslovnom politikom, Banka nastoji da obezbedi svoje plasmane adekvatnim sredstvima obezbeđenja.

Izvršni odbor Banke je odlukom decentralizovao ovlašćenja i limite za donošenje odluka o odobravanju kredita, uz održavanje standarda rizika na adekvatnom nivou. U cilju homogenizacije procene rizika i lakšeg i adekvatnijeg praćenja obaveza, Banka koristi rejtinge rizika za svoje klijente – pravna lica.

Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija kako bi mogla proceniti kreditnu sposobnost dužnika. Sredstva obezbeđenja se prihvataju u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku.


ii. Obezvređenje i politika rezervisanja

Objektivnim dokazima obezvređenja finansijskih sredstava podrazumevaju se događaji koji dovode do umanjenja procenjenih budućih priliva tokova gotovine od klijenta. Objektivni dokazi obuhvataju:

� značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika,

� neurednost u izmirenju preuzetih obaveza,

� stečaj ili drugi vid reorganizacije dužnika koji ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza i

� slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine

Banka vrši individualnu procenu obezvređenja za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana. U tom slučaju iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine.

Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive Banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih plasmana.

Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u grupe homogene u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda, odnosno stepenu senzitivnosti, a u skladu sa internom metodologijom Banke usklađenom sa metodologijom Societe Generale grupe.

Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju eliminacije efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu.

Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije.

iii. Sistem rangiranja (rejtinga) klijenata

Sistem rejtinga Societe Generale Grupe zasniva se na kvalitativnoj analizi i može se koristiti i za klijente i za transakcije, Skala ima 10 nivoa i 22 podnivoa sa sedam klasa, od kojih 19 označava ’’in bonis’’ klijente a 3 problematične klijente. Ova skala rejtinga pokriva poslovanje Banke sa klijentima u svim sektorima osim u finansijskom sektoru, gde se koristi poseban model. Rejting zavisi od kvaliteta klijenta i omogućava da rejting svih linija određenog kreditnog predmeta bude usklađen sa rejtingom samog klijenta i strukturom transakcija.

Određivanje, odnostno preispitivanje rejtinga klijenta radi se najmanje jednom godišnje nakon prikupljanja finansijskih izveštaja klijenata, ili u toku godine u slučaju da neki vanredni događaj promeni profil rizičnosti klijenta (on je od suštinskog značaja kao element kontrole rizika i stoga mora da bude procenjen nezavisno od ’’događaja’’ vezanog za kreditni predmet).

Skala rejtinga dužnika gradirana je prema verovatnoći neizvršenja obaveze. Rejting dužnika omogućava da se utvrdi verovatnoća neizvršenja obaveze druge ugovorne strane u periodu od godinu dana.


Rejting lestvica Societe Generale Grupe

SG Group Rejting dužnika Moody`s S & P Fitch IBCA

1 Aaa AAA AAA

2+ Aa1 AA+ AA+

2 Aa2 AA AA

2- Aa3 AA- AA-

3+ A1 A+ A+

3 A2 A A

3- A3 A- A-

4+ Baa1 BBB+ BBB+

4 Baa2 BBB BBB

4- Baa3 BBB- BBB-

5+ Ba1 BB+ BB+

5 Ba2 BB BB

5- Ba3 BB- BB-

6+ B1 B+ B+

6 B2 B B

6- B3 B B

7+ Caa1 CCC+ CCC+

7 Caa2 CCC CCC

7- Caa3 CCC- CCC-

8 Ca DDD

9 C D DD

10 - - D

Maksimalna izloženost portfolija Banke kreditnom riziku prikazana je u sledećem pregledu:

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna

procena

Neto bilansna


riziku

Maksimalna bilansna


riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna

procena

Neto bilansna


rizikuKrediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

9,182,496 (79,234) (79,234) 9,103,262 10,294,892 (96,619) (96,619) 10,198,273

Krediti i potraživanja od komitenata 181,236,376 (25,092,094) (1,242,829) 156,144,282 172,511,862 (21,975,448) (1,275,461) 150,536,414

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,977,572 (112) - 27,977,460 23,706,079 (112) - 23,705,967


4,793 - - 4,793 6,637 - - 6,637

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

149,649 - - 149,649 149,649 - - 149,649

Investicije u zavisna društva 314,098 - - 314,098 314,098 - - 314,098

Ukupno 218,864,984 (25,171,440) (1,322,063) 193,693,544 206,983,217 (22,072,179) (1,372,080) 184,911,038


RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Maksimalna vanbilansna


riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama

od čega grupna

procena

Neto vanbilansna


riziku

Maksimalna vanbilansna


riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama

od čega grupna

procena

Neto vanbilansna


rizikuPlative garancije 13,789,865 (216,237) (120,029) 13,573,629 11,987,003 (190,044) (105,882) 11,796,959 Činidbene garancije 21,197,604 (243,273) (188,532) 20,954,330 17,254,543 (342,588) (242,555) 16,911,955 Nepokriveni akreditivi i dati avali 1,146,867 (9,901) (9,901) 1,136,966 1,328,751 (8,033) (8,033) 1,320,718

Preuzete neopozive obaveze 3,459,823 (37,706) (37,706) 3,422,117 6,987,768 (104,335) (96,797) 6,883,433

Derivati 576,692 - - 576,692 723,310 - - 723,310

Ukupno 40,170,851 (507,117) (356,168) 39,663,734 38,281,375 (645,000) (453,267) 37,636,375

iv. Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 31. decembra 2014. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu bilansne izloženost:

RSD 000

31.12.2015.

Krediti i potražvanja od banaka i


Krediti i potraživanja od

komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti

kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva

i zajedničke poduhvate

Investicije u zavisna

društva

Srbija 847,142 180,636,466 27,975,103 3,867 149,649 314,098 EU 3,343,153 548,248 2,469 926 - - Od čega Francuska 440,324 9,802 2,469 926 - - Ostatak Evrope 213,942 39,035 - - - - Ostatak sveta 4,778,259 12,627 - - - -

Ukupno 9,182,496 181,236,376 27,977,572 4,793 149,649 314,098


RSD 000

31.12.2014.

Krediti i potražvanja od banaka i


Krediti i potraživanja od

komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti

kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva

i zajedničke poduhvate

Investicije u zavisna

društva

Srbija 1,304,742 172,146,117 23,703,590 - 149,649 314,098 EU 6,164,439 190,504 2,489 6,637 - - Od čega Francuska 140,721 130,715 - - - - Ostatak Evrope 48,802 37,351 - - - - Ostatak sveta 2,636,188 7,175 - - - -

Ukupno 10,294,892 172,511,862 23,706,079 6,637 149,649 314,098

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 31. decembra 2014. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu vanbilansne izloženosti:

RSD 000

31.12.2015.

Plative garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 12,801,691 19,814,588 1,146,867 3,446,444 576,692 EU 698,218 1,097,834 - - - Od čega Francuska 90,087 113,488 - - - Ostatak Evrope 289,957 285,181 - 13,379 -

Ukupno 13,789,866 21,197,603 1,146,867 3,459,823 576,692

RSD 000

31.12.2014.

Plative garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 11,683,543 14,626,359 1,328,751 6,987,768 -EU 223,571 1,943,148 - - 723,310 Od čega Francuska 79,889 213,738 - - -Ostatak Evrope - 471,298 - - -

Ukupno 11,987,003 17,254,543 1,328,751 6,987,768 723,310

vi. Pokrivenost kolateralima i drugim oblicima obezbeđenja

Banka za većinu svojih plasmana odobrenih klijentima (osim plasmana bankama) zahteva određena sredstva obezbeđenja.

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta, kao i karakteristika i ročnosti konkretnog plasmana.

Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku isplate plasmana klijentu. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbeđenja i način i rok njene ponovne procene.


Banka koristi sledeće kolaterale pri obračunu rezerve za procenjene gubitke kao i pri obračunu sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova kod klijenata kod kojih se očekuje naplata iz kolaterala i kod kojih se ispravka vrednosti plasmana individualno procenjuje:

� Prvoklasni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

- Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti

- Garancije izdate od strane prvoklasnih banaka

- Garancije i druge oblike jemstva izdate od strane država

� Adekvatni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

- hipoteke na stambenim nepokretnostima i

- hipoteke na komercijalnim nepokretnostima

Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Tabela u nastavku daje pregled pokrivenosti predmetima obezbeđenja na 31. decembar 2015. godine i 31. decembar 2014. godine i to na način da su prvoklasni i adekvatni instrumenti obezbeđenja dodatno segmentirani na kategorije gotovinskih depozita i garancija banaka ili država, odnosno stambenih i komercijalnih nepokretnosti.

31. 12. 2015. RSD 000

Bilansna aktiva

Obezbeđeno prvoklasnim

instrumentima obezbeđenja

Obezbeđeno gotovinskim depozitima

Obezbeđeno garancijama

banaka i države

Obezbeđeno adekvatnim


Obezbeđeno stambenim

nepokretnostima

Obezbeđeno komercijalnim

nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata - Segment rada sa fizičkim licima

15,160 15,160 - 22,590,519 22,550,666 39,853

Od toga:Potrošački krediti 9,104 9,104 - - - -Stambeni krediti 2,217 2,217 - 22,581,363 22,541,510 39,853Ostali bilansni plasmani 3,839 3,839 - 9,156 9,156 -Krediti i potraživanja od komitenata - Segment rada sa pravnim licima

8,909,081 3,384,403 5,524,678 18,500,963 2,193,465 16,307,498

Od toga:Krediti za obrtna sredstva 7,345,675 3,268,240 4,077,435 15,639,447 1,972,924 13,666,523Krediti za investicije 1,489,055 41,812 1,447,243 1,911,362 156,236 1,755,126Ostali bilansni plasmani 74,351 74,351 - 950,154 64,305 885,849

Ukupno 8,924,241 3,399,563 5,524,678 41,091,482 24,744,131 16,347,351


31. 12. 2014. RSD 000

Bilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata - Segment rada sa fizičkim licima

37,989 37,989 - 21,965,782 21,877,150 88,632

Od toga:

Potrošački krediti - - - 1,337 - 1,337

Krediti za obrtna sredstva - - - 1,239 - 1,239

Krediti za investicije - - - 10,316 959 9,357

Stambeni krediti 474 474 - 21,944,237 21,867,538 76,699

Ostali bilansni plasmani 37,515 37,515 - 8,653 8,653 -

Krediti i potraživanja od komitenata - Segment rada sa pravnim licima

9,639,416 2,256,306 7,383,110 22,819,407 3,690,564 19,128,843

Od toga:

Krediti za obrtna sredstva 6,967,194 1,621,264 5,345,931 19,295,327 3,485,090 15,810,237

Krediti za investicije 2,627,493 596,819 2,030,674 2,812,240 145,409 2,666,831

Ostali bilansni plasmani 44,729 38,223 6,505 711,840 60,065 651,775

Ukupno 9,677,405 2,294,295 7,383,110 44,785,189 25,567,714 19,217,475

31. 12. 2015. RSD 000

Vanbilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 608 608 - - - -

Od toga:

Plative garancije 608 608 - - - -

Segment rada sa pravnim licima 3,526,134 1,431,058 2,095,076 2,068,280 194,058 1,874,222

Od toga:

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali

3,525,784 1,430,708 2,095,076 2,051,164 194,058 1,857,106

Preuzete neiskorišćene obaveze 350 350 - 17,116 - 17,116

Ukupno 3,526,742 1,431,666 2,095,076 2,068,280 194,058 1,874,222


31. 12. 2014. RSD 000

Vanbilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 916 - 916 - - -

Od toga:


916 - 916 - - -

Segment rada sa pravnim licima 3,901,672 1,991,446 1,910,226 4,811,021 861,907 3,949,114

Od toga:


3,545,851 1,903,850 1,642,000 3,487,969 688,498 2,799,471

Preuzete neiskorišćene obaveze 355,821 87,596 268,226 1,323,052 173,409 1,149,643

Ukupno 3,902,588 1,991,446 1,911,142 4,811,021 861,907 3,949,114

vii. Analiza rizika koncentracije

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstva obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Bruto maksimalna izloženost

Neto maksimalna izloženost*

Bruto maksimalna izloženost

Neto maksimalna izloženost*

Stanovništvo 84,798,818 61,562,935 70,054,326 47,985,367

Vađenje ruda i kamena i prerađivačka industrija 51,285,165 40,376,881 35,371,575 26,411,233

Trgovina 49,667,499 36,945,407 43,084,184 31,159,612

Poljoprivreda. lov. ribolov i šumarstvo 7,838,573 6,603,001 6,567,566 4,688,307

Građevinarstvo 8,822,268 7,913,385 9,985,518 8,631,477

Saobraćaj, skladištenje i veze, snadbevanje električnom energijom, hoteli i restorani 7,971,031 6,107,797 9,658,693 7,313,121

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 5,692,764 4,425,476 4,820,655 3,999,663

Ostalo 42,959,717 39,490,208 65,722,075 52,645,652

Ukupno 259,035,835 203,425,090 245,264,592 182,834,432

* Sredstva obezbeđenja uzeta u obzir: gotovinski depoziti, bankarske garancije prvoklasnih banaka i hipoteke na nepokretnostima koje u potpunosti pokrivaju iznos potraživanja.


viii. Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i 2014. godine:

BILANSNA AKTIVA 31.12.2015. RSD 000

Nedospeli i neobezvređeni Dospeli Ukupno

Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet Ispravka vrednosti Neto izloženost Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani Ispravka vrednosti Neto izloženostKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,178,953 3,543 - (79,234) 9,103,262 - - - - 9,182,496 (79,234) 9,103,262Krediti i potraživanja od komitenata 91,240,619 44,779,376 8,316,599 (1,203,463) 143,133,131 3,197,409 33,702,373 (23,888,631) 13,011,151 181,236,376 (25,092,094) 156,144,282Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,977,572 - - (112) 27,977,460 - - - - 27,977,572 (112) 27,977,460Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 - - - 4,793 - - - - 4,793 - 4,793

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 - - - 149,649 - - - - 149,649 - 149,649Investicije u zavisna društva 314,098 - - - 314,098 - - - - 314,098 - 314,098

Ukupno 128,865, 684 44,782,919 8,316,599 (1,282,809) 180,682,393 3,197,409 33,702,373 (23,888,631) 13,011,151 218,864,984 (25,171,440) 193,693,544



Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet Ispravka vrednosti Neto izloženost Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani Ispravka vrednosti Neto izloženostKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 10,266,842 26,404 58 (96,618) 10,196,686 1,547 41 (1) 1,587 10,294,892 (96,619) 10,198,273 Krediti i potraživanja od komitenata 85,881,666 36,331,982 9,959,268 (805,337) 131,367,579 4,812,020 35,526,926 (21,170,111) 19,168,835 172,511,862 (21,975,448) 150,536,414 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 23,706,079 - - (112) 23,705,967 - - - - 23,706,079 (112) 23,705,967 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6,637 - - - 6,637 - - - - 6,637 - 6,637

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 - - - 149,649 - - - - 149,649 - 149,649 Investicije u zavisna društva 314,098 - - - 314,098 - - - - 314,098 - 314,098

Ukupno 120,324,971 36,358,386 9,959,326 (902,067) 165,740,616 4,813,567 35,526,967 (21,170,112) 19,170,422 206,983,217 (22,072,179) 184,911,038

VANBILANS 31.12.2015. RSD 000


Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost Ukupni bruto

plasmaniRezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost

Plative garancije 5,697,907 7,255,980 398,779 (119,711) 13,232,955 36,782 400,417 (96,526) 340,673 13,789,865 (216,237) 13,573,628Činidbene garancije 11,616,184 6,561,136 2,777,598 (188,141) 20,766,777 45,288 197,398 (55,132) 187,554 21,197,604 (243,273) 20,954,331Nepokriveni akreditivi i dati avali 474,688 664,443 5,303 (9,880) 1,134,554 2,433 - (21) 2,412 1,146,867 (9,901) 1,136,966Preuzete neopozive obaveze 2,242,523 218,908 995,392 (37,680) 3,419,143 3,000 - (26) 2,974 3,459,823 (37,706) 3,422,117Derivati 576,692 - - - 576,692 - - - - 576,692 - 576,692

Ukupno 20,607,994 14,700,467 4,177,072 (355,412) 39,130,121 87,503 597,815 (151,705) 533,613 40,170,851 (507,117) 39,663,734



Nivo kvaliteta





Plative garancije 7,276,901 3,036,146 831,664 (87,263) 11,057,448 95,147 747,145 (102,781) 739,511 11,987,003 (190,044) 11,796,959Činidbene garancije 11,453,422 4,370,343 1,197,129 (236,968) 16,783,926 46,863 186,786 (105,620) 128,029 17,254,543 (342,588) 16,911,955Nepokriveni akreditivi i dati avali 900,007 336,555 92,189 (8,033) 1,320,718 - - - - 1,328,751 (8,033) 1,320,718Preuzete neopozive obaveze 4,733,043 1,769,907 484,818 (104,335) 6,883,433 - - - - 6,987,768 (104,335) 6,883,433Derivati 723,310 - - - 723,310 - - - - 723,310 - 723,310

Ukupno 25,086,683 9,512,951 2,605,800 (436,599) 36,768,835 142,010 933,931 (208,401) 867,540 38,281,375 (645,000) 37,636,375


Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2015. godine i 2014. godine:



Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet Ispravka vrednosti Neto izloženost Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani Ispravka vrednosti Neto izloženostKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,178,953 3,543 - (79,234) 9,103,262 - - - - 9,182,496 (79,234) 9,103,262Krediti i potraživanja od komitenata 91,240,619 44,779,376 8,316,599 (1,203,463) 143,133,131 3,197,409 33,702,373 (23,888,631) 13,011,151 181,236,376 (25,092,094) 156,144,282Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,977,572 - - (112) 27,977,460 - - - - 27,977,572 (112) 27,977,460Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 - - - 4,793 - - - - 4,793 - 4,793

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 - - - 149,649 - - - - 149,649 - 149,649Investicije u zavisna društva 314,098 - - - 314,098 - - - - 314,098 - 314,098

Ukupno 128,865, 684 44,782,919 8,316,599 (1,282,809) 180,682,393 3,197,409 33,702,373 (23,888,631) 13,011,151 218,864,984 (25,171,440) 193,693,544



Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet Ispravka vrednosti Neto izloženost Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani Ispravka vrednosti Neto izloženostKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 10,266,842 26,404 58 (96,618) 10,196,686 1,547 41 (1) 1,587 10,294,892 (96,619) 10,198,273 Krediti i potraživanja od komitenata 85,881,666 36,331,982 9,959,268 (805,337) 131,367,579 4,812,020 35,526,926 (21,170,111) 19,168,835 172,511,862 (21,975,448) 150,536,414 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 23,706,079 - - (112) 23,705,967 - - - - 23,706,079 (112) 23,705,967 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6,637 - - - 6,637 - - - - 6,637 - 6,637

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 - - - 149,649 - - - - 149,649 - 149,649 Investicije u zavisna društva 314,098 - - - 314,098 - - - - 314,098 - 314,098

Ukupno 120,324,971 36,358,386 9,959,326 (902,067) 165,740,616 4,813,567 35,526,967 (21,170,112) 19,170,422 206,983,217 (22,072,179) 184,911,038



Nivo kvaliteta





Plative garancije 5,697,907 7,255,980 398,779 (119,711) 13,232,955 36,782 400,417 (96,526) 340,673 13,789,865 (216,237) 13,573,628Činidbene garancije 11,616,184 6,561,136 2,777,598 (188,141) 20,766,777 45,288 197,398 (55,132) 187,554 21,197,604 (243,273) 20,954,331Nepokriveni akreditivi i dati avali 474,688 664,443 5,303 (9,880) 1,134,554 2,433 - (21) 2,412 1,146,867 (9,901) 1,136,966Preuzete neopozive obaveze 2,242,523 218,908 995,392 (37,680) 3,419,143 3,000 - (26) 2,974 3,459,823 (37,706) 3,422,117Derivati 576,692 - - - 576,692 - - - - 576,692 - 576,692

Ukupno 20,607,994 14,700,467 4,177,072 (355,412) 39,130,121 87,503 597,815 (151,705) 533,613 40,170,851 (507,117) 39,663,734



Nivo kvaliteta





Plative garancije 7,276,901 3,036,146 831,664 (87,263) 11,057,448 95,147 747,145 (102,781) 739,511 11,987,003 (190,044) 11,796,959Činidbene garancije 11,453,422 4,370,343 1,197,129 (236,968) 16,783,926 46,863 186,786 (105,620) 128,029 17,254,543 (342,588) 16,911,955Nepokriveni akreditivi i dati avali 900,007 336,555 92,189 (8,033) 1,320,718 - - - - 1,328,751 (8,033) 1,320,718Preuzete neopozive obaveze 4,733,043 1,769,907 484,818 (104,335) 6,883,433 - - - - 6,987,768 (104,335) 6,883,433Derivati 723,310 - - - 723,310 - - - - 723,310 - 723,310

Ukupno 25,086,683 9,512,951 2,605,800 (436,599) 36,768,835 142,010 933,931 (208,401) 867,540 38,281,375 (645,000) 37,636,375


Klasifikacija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava (visok, standardni i substandardni stepen kvaliteta) u skladu je sa Internim rejting modelom Banke.

Nedospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženost prema klijentima koji nemaju kašnjenja u izmirivanju obaveza i nisu individualno obezvređeni.

Dospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti prema klijentima koji imaju kašnjenja u izmirivanju obaveza od najmanje jednog dana, a koji nisu individualno obezvređeni.

Obezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti za koje je formirana ispravka vrednosti u skladu sa procenom banke o naplativosti takvih potraživanja.

Pri tome se pod plasmanima:

� Visokog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

1, 2+, 2, 2-, 3+, 3, 3-, 4+, 4, 4-, 5+, 5 i 5-

� Standardnog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

6+, 6 i 6-

� Substandardnog kvaliteta plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

7+, 7, 7-, 8, 9 i 10

Starosna analiza dela portfolija koji je dospeo i neobezvređen na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine, prikazana je kako sledi:

RSD 000

31.12.2015. 1 do 30 dana 31 do 60 dana 61 do 90 dana Preko 90 dana Ukupno

Krediti i potraživanja od komitenata 1,696,204 671,724 313,810 515,671 3,197,409Plative garancije 26,515 10,267 - - 36,782Činidbene garancije 32,246 13,042 - - 45,288Nepokriveni akreditivi 2,433 - - - 2,433Preuzete neopozive obaveze 3,000 - - - 3,000

Ukupno 1,760,398 695,033 313,810 515,671 3,284,912

RSD 000

31.12.2014. 1 do 30 dana 31 do 60 dana 61 do 90 dana Preko 90 dana Ukupno

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,546 1 - - 1,547 Krediti i potraživanja od komitenata 2,592,348 1,895,842 323,830 - 4,812,020 Plative garancije 51,258 37,486 6,403 - 95,147 Činidbene garancije 25,246 18,463 3,154 - 46,863

Ukupno 2,670,398 1,951,792 333,387 - 4,955,577


Naredna tabela prikazuje iznos dospelih neobezvređenih i obezvređenih izloženosti a koje nisu pokrivene prvoklasnim ili adekvatnim kolateralima definisanim internim pravilima Banke:

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni

Ukupan iznos izloženosti 3,284,912 34,300,188 4,955,577 36,460,898Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - 1,547 41Krediti i potraživanja od komitenata 3,197,409 33,702,373 4,812,020 35,526,926Plative garancije 36,782 400,417 95,147 747,145Činidbene garancije 45,288 197,398 46,863 186,786Nepokriveni akreditivi 2,433 - - -Preuzete neopozive obaveze 3,000 - - -Od toga :Iznos izloženosti koji nije pokriven instrumentima obezbeđenja 2,864,497 28,302,910 3,653,513 29,937,375

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - - 1,547 41Krediti i potraživanja od komitenata 2,815,662 27,892,108 3,509,956 29,003,403Plative garancije 11,655 231,090 95,147 747,145Činidbene garancije 31,747 179,712 46,863 186,786Nepokriveni akreditivi 2,433 - - -Preuzete neopozive obaveze 3,000 - - -

ix. Restruktuirani plasmani

U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršena promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima, usled problema u poslovanju, pogoršanja finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta.

Knjigovodstvene vrednosti restruktuiranih kredita su prikazane u sledećoj tabeli:

RSD 000

31.12.2015. 31.12.2014.

Restrukturirani plasmani komitentima

Ukupni restrukturirani

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom

riziku

Ukupni restrukturirani

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom

rizikuKrediti i potraživanja od komitenata 16,361,945 (8,388,874) 7,973,071 10,620,965 (5,718,691) 4,902,274

x. Otpis

Banka otpisuje bilansna potraživanja kada se proceni da su nenaplativa. Otpis se vrši tek nakon razmatranja značajnih informacija kao što su promene u finansijskom položaju dužnika koje su dovele do potpune obustave plaćanja od strane dužnika, a ne postoje u budućnosti ni izgledi naplate iz instrumenata obezbeđenja jer su sve mogućnosti iscrpljene. Odluka o otpisu potraživanja se donosi za svakog dužnika pojedinačno.


34.3 Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke koji proizilazi iz nesposobnosti Banke da izvrši sve svoje dospele obaveze bez snošenja neprihvatljivih gubitaka. Problem likvidnosti se izražava kao nedostatak likvidne aktive za izmirenje svih dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive, zbog nemogućnosti pribavljanja ili teškoća u pribavljanju likvidnih sredstava prodajom likvidne aktive (tržišni rizik likvidnosti), odnosno nemogućnosti ili teškoća u pribavljanju novih ili obnavljanju postojećih izvora finansiranja po razumnoj tržišnoj ceni (rizik likvidnosti izvora finansiranja).

Upravljanje rizikom likvidnosti ima ključnu ulogu u opreznom i savesnom obavljanju bankarske delatnosti. Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuiran proces sagledavanja potreba za likvidnošću u različitim scenarijima poslovanja, kao i planiranje u vanrednim okolnostima. To je proces obezbeđenja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa likvidnih sredstava na osnovu analize i sagledavanja tražnje za likvidnošću, kao i promena u bilansnoj i vanbilansnoj strukturi Banke. Radi sprovođenja navedenih aktivnosti najveća pažnja se usmerava na analizu usklađenosti priliva i odliva po svim valutama, stabilnosti i stepena koncentracije depozita i ostalih izvora finansiranja Banke, kao i na kontinuiranu analizu uslova na finansijskom tržištu što utiče na sposobnost Banke da pribavi likvidna sredstva ili proda delove likvidne aktive na tržištu pod povoljnim uslovima.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva proces identifikacije, merenja, ublažavanja i praćenja rizika likvidnosti na kontinuiranoj osnovi. Da bi smanjila i/ili ograničila ovaj rizik, Banka nastoji da:

� Kontinuirano prati i analizira sve faktore koji utiču na likvidnosnu poziciju Banke,

� Obezbedi diversifikovane izvore finansiranja,

� Obezbedi optimalnu tekuću dnevnu likvidnost obezbeđujući sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi (na nivou svake valute) za nesmetano izmirivanje obaveza, što uključuje i procenu očekivanih novčanih tokova za period od 30 dana,

� Sagledava i prati dugoročnu likvidnosnu poziciju na bazi projekcije gepova likvidnosti, odnosno praćenja usklađenosti novčanih priliva i odliva po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki na dugi rok,

� Obezbedi rezervu likvidnosti na bazi analize ročne usklađenosti bilansnih pozicija i na način da obezbeđuje utrživost potraživanja i imovine u kratkom roku u slučaju potrebe,

� Održava portfolio likvidnih hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (hartija koje je izdala NBS ili država Srbija),

� Plasira kratkoročne međubankarske depozite u okviru definisanih limita,

� Ima na raspolaganju i okvirne kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti za potrebe održanja likvidnosti,

� Održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije,

Banka upravljala likvidnošću na način da obezbeđuje stabilnost, diversifikaciju i fleksibilnost izvora finansiranja. U okviru procesa diversifikacije izvora finansiranja, Banka je u 2015. godini posebnu pažnju poklanjala depozitnim izvorima finansiranja, a naročito depozitima stanovništva. Banka je uspešno radila na realizaciji postavljenog cilja, što se ogleda u očuvanju stabilnosti depozitne baze uz dalju diversifikaciju u pogledu ročne strukture i snižavanja troškova.

Usvojene politike i procedure osiguravaju adekvatno upravljanje sredstvima, koje uz praćenje novčanih tokova i postavljenih limita na dnevnom nivou, ali i izradu dugoročnih (strukturnih) gepova likvidnosti na mesečnom nivou, treba da obezbede minimiziranje rizika likvidnosti.


Banka održava portfolio visoko likvidnih i lako utrživih hartija od vrednosti, pre svega državnih zapisa Republike Srbije i blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije. Ovaj portfolio služi kao rezerva likvidnosti koje se lako, brzo i uz minimalne gubitke u vrednosti može konvertovati u gotovinu radi izmirenja dospelih obaveza kao i neočekivanih odliva ili prekida novčanih priliva,

Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2015. godine bio je uvek u okviru propisanog limita (ne manje od 1) i predstavljen je u sledećoj tabeli:

Pokazatelj nivoa likvidnosti 2015. 2014.Prosek tokom perioda 2.05 2.03Najviši 2.56 2.55Najniži 1.43 1.40Na dan 31.decembra 1.95 1.56

Analiza finasijske aktive i pasive prema preostaloj ugovorenoj ročnosti – gep likvidnosti

Pored regulatornih dnevnih pokazatelja likvidnosti, Banka bliže prati svoje stanje likvidnosti merenjem ukupnih tokova gotovine koji proizilaze iz svih njenih sredstava i obaveza, uključujući i vanbilansne stavke. Izveštaji o tokovima gotovine prave se po svim značajnim valutama sa kojima Banka posluje. Periodični izveštaji o tokovima gotovine koriste se da bi se identifikovale značajne neusklađenosti i da bi se procenile buduće potrebe za likvidnošću, kao i viškovi likvidnosti. Odluke u pogledu upravljanja likvidnošću zasnivaju se na analizi neusklađenosti tokova gotovine.

Kod projekcije novčanih tokova razvrstavanje bilansnih stavki bazira se na principu preostale ugovorene ročnosti datih stavki (preostali broj dana do dospeća). Takođe, utvrđuje se preostala ročnost i raspodeljuju stavke koje nemaju rok dospeća tj, stavke bez ugovorenog roka dospeća kao što su: sredstva obavezne rezerve, pozajmice po tekućem računu, transakcioni depoziti, ostali depoziti po vidjenju i sva ostala potraživanja i obaveze bez ugovorene ročnosti. Banka po tom pitanju primenjuje umereno konzervativan pristup.

Što se tiče ostalih vanbilansnih stavki (uslovnih potraživanja i obaveza), one se prikazuju odvojeno od bilansnih tokova na strani aktive i pasive.

U nastavku su date tabele koje prikazuju analizu sredstava i obaveza Banke po preostaloj ročnosti uzimajući u obzir očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine.


Rizik likvidnosti 31.12.2015. Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

RSD 000

AKTIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do pet

godina

Preko pet godina Ukupno

Gotovina i sredstva kod centralne banke 32,006,916 - - - - - 32,006,916 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 - - - - - 4,793

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 442,141 3,485,079 9,379,336 12,904,904 1,766,000 27,977,460

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 8,240,806 105,581 756,875 - - - 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 5,854,789 10,191,697 16,590,727 23,219,809 63,032,287 37,254,973 156,144,282 Ostala sredstva 589,706 - - - - 954,881 1,544,587

UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 46,697,010 10,739,419 20,832,681 32,599,145 75,937,191 39,975,854 226,781,300

RSD 000

PASIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 2,085 - - - - - 2,085

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i centralnoj banci 4,450,741 1,109,875 6,596,670 4,565,575 12,585,017 13,219,090 42,526,968

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 33,533,344 10,362,498 11,642,759 23,766,417 50,829,030 8,580,881 138,714,929

Subordinirane obaveze - - 3,634 - 9,121,958 - 9,125,592 Ostale obaveze 1,765,536 - - - - - 1,765,536

UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 39,751,706 11,472,373 18,243,063 28,331,992 72,536,005 21,799,971 192,135,110

ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 6,945,304 (732,954) 2,589,618 4,267,153 3,401,186 18,175,883

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI 6,945,304 6,212,350 8,801,968 13,069,121 16,470,307 34,646,190


Rizik likvidnosti 31.12.2014. Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

RSD 000

AKTIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina



Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 351,724 1,113,056 4,095,958 4,970,887 13,170,970 3,372 23,705,967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 10,156,531 40,794 214 437 297 - 10,198,273



RSD 000

PASIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina



Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i centralnoj banci 7,569,738 671,411 1,736,638 4,570,258 17,889,285 9,034,906 41,472,236


Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - - 1,745,291 - - - 1,745,291

Subordinirane obaveze - 4,264,415 2,482 1,209,583 9,071,872 - 14,548,352Ostale obaveze 1,704,801 - - - - - 1,704,801


ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 6,975,445 (3,595,105) 1,399,756 (883,717) 1,046,867 26,966,447

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI 6,975,445 3,380,340 4,780,096 3,896,379 4,943,246 31,909,693


Analiza ročne strukture vanbilansne evidencije

Rizik likvidnosti – vanbilansne stavke

RSD 000

31.12.2015. Do mesec dana

Od mesec do tri meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 11,831,443 1,440,246 1,261,586 15,974,235 9,084,535 2,114 39,594,159

Derivati 296,058 273,904 6,730 - - - 576,692

UKUPNO 12,127,501 1,714,150 1,268,316 15,974,235 9,084,535 2,114 40,170,851

RSD 000

31.12.2014. Do mesec dana

Od mesec do tri meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 7,510,044 1,941,699 5,085,224 3,669,306 18,857,780 494,012 37,558,065

Derivati 557,386 165,924 - - - - 723,310

UKUPNO 8,067,430 2,107,623 5,085,224 3,669,306 18,857,780 494,012 38,281,375

Sledeće tabele prikazuju ročnu neusklađenost finansijske aktive i pasive, uzimajući u obzir i sve buduće ugovorene kamate na stavke sa definisanom ročnošću, odnosno sve buduće nediskontovane novčane tokove na dan 31. decembar 2015. i 2014. godine.

RSD 000

AKTIVA 31.12.2015. Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina



Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 720,292 3,482,007 12,224,256 14,664,545 1,650,000 32,741,100

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 8,237,535 107,840 757,887 - - - 9,103,262



RSD 000

PASIVA 31.12.2015. Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina





Subordinirane obaveze - - 284,149 284,149 10,382,536 - 10,950,834 Ostale obaveze 1,765,536 - - - - - 1,765,536


ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 1,888,779 1,697,008 4,327,692 509,160 3,922,769 34,437,198 -

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI 1,888,779 3,585,787 7,913,479 8,422,639 12,345,408 46,782,606 -


RSD 000


Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina



Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 351,724 1,166,329 4,042,800 4,169,451 16,434,580 1,800,000 27,964,884


Krediti i potraživanja od komitenata 4,484,596 10,009,248 14,644,680 30,168,198 72,949,456 49,670,574 181,926,752Ostala sredstva 976,379 - - - - 673,131 1,649,510


RSD 000


Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina





Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 60,388 1,756,950 - - - 1,817,338

Subordinirane obaveze - 4,293,233 111,554 1,318,435 9,808,257 - 15,531,479 Ostale obaveze 1,704,801 - - - - - 1,704,801


ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 8,133,764 (2,608,833) 2,716,018 737,585 14,781,923 36,642,918 -

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI 8,133,764 5,524,931 8,240,949 8,978,534 23,760,457 60,403,375 -

34.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će Banka imati negativne efekte na finansijski rezultat usled promena vrednosti bilansnih pozicija izazvanih promenom vrednosti cena na tržištu. Od tržišnih rizika Banka ima izloženost prema deviznom riziku i riziku promene kamatnih stopa.

Upravljanje tržišnim rizicima

Pravila definisana na nivou Banke a koja važe za upravljanje tržišnim rizicima su:

� Upravljanje rizicima obavlja se centralizovano;

� Tržišni rizici centralizovani, konsolidovani i podležu redovnom standardizovanom izveštavanju;

� Dozvoljena je izloženost pojedinim rizicima definisana prethodno odobrenim limitima koji se odobravaju u zavisnosti od vrste tržišne aktivnosti za koju se limit određuje.

Sistem kontrole tržišnih rizika se ostvaruje kroz podelu i nezavisnost funkcija preuzimanja rizika (front) od njihovog praćenja (middle office) i upravljanja (odeljenje za rizik) kao i aktivnosti podrške (back office).


Odbor za tržišne rizike - MARCO

Odbor za tržišne rizike – MARCO formiran je za utvrđivanje, praćenje i upravljanje tržišnim rizicima.

MARCO ima nadležnosti pre svega u:

� Identifikaciji, proceni i praćenju tržišnih rizika nastalih u transakcijama Banke

� Kontroli usklađenosti tržišnih aktivnosti i transakcija sa standardima i instrukcijama SG grupe

� Obezbeđenju nezavisnih aktivnosti kontrole rizika, službi podrške (back-office i middle-office) u odnosu na službe nadležne za ugovaranje transakcija (front-office)

� Kontroli i praćenju usaglašenosti sa usvojenim limitima u oblasti tržišnog rizika

� Iniciranju, razmatranju i potvrđivanju novih limita, izmeni i /ili ukidanju postojećih limita koji se lokalno odobravaju; potvrdi notifikovanih limita od strane SG Grupe koji se tiču tržišnih rizika

� Komunikaciji sa Izvršnim odborom i Upravnim odborom u vezi sa pitanjima koja se odnose na tržišne rizike

34.4.1. Rizik promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepovoljnih kretanja tržišnih kamatnih stopa. Osnovne vrste kamatnog rizika su: rizik vremenske neusklađenosti dospeća (za stavke aktive i pasive vezane za fiksnu, nepromenljivu kamatnu stopu) i ponovnog određivanja cena (za stavke vezane za promenljivu kamatnu stopu), rizik krive prinosa, bazni rizik i rizik ugrađenih opcija, tj, rizik opcionalnosti.

Proces upravljanja rizikom promene kamatnih stopa vrši se kroz praćenje, identifikovanje, merenje i ublažavanje uticaja koji nepovoljno kretanje kamatnih stopa može imati na finansijski rezultat i kapital banke. Merenje uticaja koji kamatni rizik može imati na finansijski rezultat Banke vrši se izračunavanjem promena neto kamatne margine u određenim scenarijima budućeg kretanja tržišnih kamatnih stopa (NII sensitivity analiza) pri čemu je Banka u toku 2015. godine izvršila izmenu načina ovog obračuna, dok se merenje uticaja kamatnog rizika na kapital Banke vrši praćenjem promena ekonomske vrednosti kapitala u slučaju promene kamatnih stopa (EVE sensitivity analiza).

Banka je u cilju adekvatnog upravljanja kamatnim rizikom uspostavila limite koji se prate na redovnoj osnovi. O usaglašenosti sa limitima redovno se izveštavaju nadležni odbori (Odbor za Upravljanje aktivom i pasivom Banke).

Upravljanje kamatnim rizikom

Osnovni princip upravljanja kamatnim rizikom koji Banka sledi jeste princip usklađivanja njenih sredstava i obaveza prema vrsti kamatne stope (fiksna kamatna stopa ili varijabilna) i prema dospećima ili datumima ponovnog određivanja kamatne stope. Ovaj princip primenjuje se na individualnoj ili blok osnovi, zavisno od veličine transakcija.

Za merenje kamatnog rizika Banka izrađuje kamatni gep i računa uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost kapitala (neto vrednost Banke). Prilikom razvrstavanja pozicija u kamatnom gepu, Banka se rukovodi sledećim principima:

� za stavke sa varijabilnom kamatnom stopom - datum ponovnog određivanja kamatne stope;

� za stavke sa fiksnom kamatnom stopom - datum dospeća;

� nekamatonosne stavke se prilikom izrade kamatnog gepa tretiraju kao stavke sa fiksnom nultom kamatnom stopom i prikazuju prema očekivanom dospeću novčanog toka;

� kapital se tretira kao nekamatonosni izvor finansiranja koji nikad ne dospeva;

� stavke koje nose kamatu ali kod kojih ne postoji ugovoreni datum dospeća odnosno promene kamatne stope se prikazuju prema očekivanom dospeću novčanog toka.


Projekcija kamatnih gepova u skladu sa planiranim dospećem stavki bilansa stanja sa fiksnom kamatnom stopom, odnosno planiranom izmenom kamatnih stopa za stavke bilansa stanja koje imaju ugovorenu varijabilnu kamatnu stopu, na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine, prikazana je u sledećim tabelama:

RSD 000


Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Gotovina i sredstva kod centralne banke 23,242,766 534,410 1,012,643 2,203,260 3,982,320 1,031,517 32,006,916Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 - - - - - 4,793

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 2,650,000 268,429 3,286,430 7,944,686 12,133,286 1,694,629 27,977,460

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,087,612 5,578 72 - - - 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 105,290,443 11,836,071 5,937,674 6,670,774 20,888,306 5,521,014 156,144,282Ostala sredstva 589,706 - - - - 954,881 1,544,587


Vanbilansne stavke 4,325,296 134,480 6,730 - - - 4,466,506


RSD 000


Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina





Subordinirane obaveze - - 9,125,592 - - - 9,125,592Ostale obaveze - - - - - 1,765,536 1,765,536


Vanbilansne stavke 4,327,082 139,424 - - - - 4,466,506

UKUPNO 77,723,364 22,213,381 36,912,004 24,104,886 24,676,039 10,971,942 196,601,616

KAMATNI GEP 67,467,252 (9,424,413) (26,668,455) (7,286,166) 12,327,873 (1,769,901) -


RSD 000


Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Gotovina i sredstva kod centralne banke 19,772,116 896,160 1,308,591 3,448,832 5,512,262 1,391,602 32,329,563 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 6,637 - - - - - 6,637

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 4,704,757 886,514 3,581,006 3,209,348 11,320,970 3,372 23,705,967





UKUPNO 130,022,728 14,825,715 15,677,501 13,036,761 43,626,036 7,836,783 225,025,524

RSD 000


Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina





Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva 1,745,291 - - - - - 1,745,291

Subordinirane obaveze - 4,264,415 10,283,937 - - - 14,548,352Ostale obaveze - - - - - 1,704,801 1,704,801



UKUPNO 66,825,198 27,281,387 36,069,076 25,625,799 26,382,112 10,932,259 193,115,831

KAMATNI GEP 63,197,530 (12,455,672) (20,391,575) (12,589,038) 17,243,924 (3,095,476)

Merenje osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala na promene kamatnih stopa se radi za svaku od značajnih valuta, Polazi se od pretpostavke o paralelnoj promeni kamatnih stopa za 200 baznih poena (2 procentna poena).


Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2015. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2015.RSD 000

RSD EUR Ostale valute UkupnoKratkoročno (116,710) 345,835 42,536 271,661 Srednjeročno (504,797) (417,295) 182,420 (739,672)Dugoročno (172,029) 298,786 138,729 265,486

Ukupno (793,536) 227,326 363,685 (202,525)

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2014. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2014. RSD 000

RSD EUR Ostale valute UkupnoKratkoročno (116,719) 412,867 18,736 314,884 Srednjeročno (655,095) (496,253) 116,712 (1,034,636)Dugoročno 110,843 281,209 72,269 464,321

Ukupno (660,971) 197,823 207,717 (255,431)

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2015. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2015.RSD 000

RSD EUR Ostale valute Ukupnodo mesec dana 295,718 820,087 179,566 1,295,371 od 1 do 3 meseca (38,604) (107,302) (12,425) (158,331)od 3 do 6 meseci 2,947 (309,863) (34,440) (341,356)od 6 meseci do 1 godine 44,964 (75,673) (11,550) (42,259)

Ukupno 305,025 327,249 121,151 753,425

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2014. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2014.RSD 000

RSD EUR Ostale valute Ukupnodo mesec dana 122,739 1,009,963 80,691 1,213,393 od 1 do 3 meseca 17,633 (229,468) 2,580 (209,255)od 3 do 6 meseci 53,632 (314,823) 179 (261,012)od 6 meseci do 1 godine 31,891 (95,640) (9,268) (73,017)

Ukupno 225,895 370,032 74,182 670,109


34.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik

Devizni rizik je tekući ili potencijalni rizik nastanka gubitka u finansijskom rezultatu i kapitalu koji proizilazi iz promene vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke usled kretanja i promene vrednosti deviznog kursa na tržištu,

Devizni rizik se obračunava na:

� Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti

� Devizne transakcije

� Finansijske derivate u stranoj valuti (devizni terminski ugovori, svopovi)

U narednim tabelama prikazana je analiza bilansa uspeha na dan 31. decembra 2015. Banke na promene deviznog kursa za 5%, 10% i 20%:

RSD 000Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 1,836,076Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 15,096 121.6261 kurs 31/12/2015Volatilnost deviznog kursa +5% 1,927,880 127.7074 kurs +5%Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 91,804Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 1,836,076Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 15,096 121.6261 kurs 31/12/2015Volatilnost deviznog kursa -5% 1,744,272 115.5448 kurs -5%Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (91,804)

RSD 000Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 1,836,076Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 15,096 121.6261 kurs 31/12/2015Volatilnost deviznog kursa +10% 2,019,684 133.7887 kurs +10%Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 183,608Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 1,836,076Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 15,096 121.6261 kurs31/12/2015Volatilnost deviznog kursa -10% 1,652,468 109.4635 kurs -10%Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (183,608)

RSD 000Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 1,836,076Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 15,096 121.6261 kurs 31/12/2015Volatilnost deviznog kursa +20% 2,203,291 145.9513 kurs +20%Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 367,215Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 1,836,076Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 15,096 121.6261 kurs 31/12/2015Volatilnost deviznog kursa -20% 1,468,861 97.3009 kurs -20%Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (367,215)

Upravljanje deviznim rizikom

U cilju upravljanja deviznim rizikom Služba za tržišni rizik zajedno sa Odeljenjem za praćenje tržišnih operacija obezbeđuje identifikaciju deviznog rizika i praćenje devizne pozicije na dnevnom nivou, definiše metode, modele kao i procedure za njihovo praćenje i merenje, predlaže i definiše limite i obavlja eksterno i interno izveštavanje.


U skladu sa regulatornim zahtevom Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju u dozvoljenim okvirima. Pokazatelj deviznog rizika je tokom 2015. godine bio u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala na dnevnom nivou.

Sledeća tabele prikazuju izloženost Banke devizom riziku na dan 31. decembra 2015. godine i 31.decembra 2014. godine:

RSD 000

31.12.2015.

DEVIZNI RIZIK AKTIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti

Ukupno u dinarima Ukupno

Gotovina i sredstva kod centralne banke 10,468,715 144,978 1,550,207 55,572 12,219,472 19,787,444 32,006,916Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - 4,793 4,793

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 4,663,463 - - - 4,663,463 23,313,997 27,977,460

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,804,392 4,660,396 178,101 443,002 9,085,891 17,371 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 107,432,965 525,844 2,835,685 - 110,794,494 45,349,788 156,144,282Ostala sredstva 30,412 1,275 70 3,557 35,314 1,750,355 1,785,669

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 126,399,947 5,332,493 4,564,063 502,131 136,798,634 90,223,748 227,022,382

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 632,456 2,111,393 - - 2,743,849 1,726,150 4,469,999

UKUPNO 127,032,403 7,443,886 4,564,063 502,131 139,542,483 91,949,898 231,492,381

RSD 000

31.12.2015.

DEVIZNI RIZIK PASIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - 2,085 2,085

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i centralnoj banci 32,229,208 35,764 2,927,983 1,432 35,194,387 7,332,581 42,526,968

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 78,284,670 7,173,722 1,586,523 482,049 87,526,964 51,187,965 138,714,929

Subordinirane obaveze 9,125,592 - - - 9,125,592 - 9,125,592Rezervisanje 515,976 20,693 - - 536,669 539,057 1,075,726Ostale obaveze 1,335,276 206,003 21,466 6,141 1,568,886 940,532 2,509,418

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 121,490,722 7,436,182 4,535,972 489,622 133,952,498 60,002,220 193,954,718

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 3,735,336 98,870 - - 3,834,206 635,793 4,469,999

UKUPNO 125,226,058 7,535,052 4,535,972 489,622 137,786,704 60,638,013 198,424,717


RSD 000

31.12.2014.

DEVIZNI RIZIK AKTIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti


Gotovina i sredstva kod centralne banke 15,970,586 150,475 403,341 48,860 16,573,262 15,756,301 32,329,563Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - 6,637 6,637

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 3,118,387 - - - 3,118,387 20,587,580 23,705,967

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,253,653 2,547,482 47,837 348,152 10,197,124 1,149 10,198,273

Krediti i potraživanja od komitenata 109,712,006 601,217 2,786,028 24 113,099,275 37,437,139 150,536,414Ostala sredstva 48,455 710 75 23 49,263 1,787,942 1,837,205

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 136,103,087 3,299,884 3,237,281 397,059 143,037,311 75,576,748 218,614,059

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 2,233,737 1,822,196 - - 4,055,933 2,543,227 6,599,160

UKUPNO 138,336,824 5,122,080 3,237,281 397,059 147,093,244 78,119,975 225,213,219

RSD 000

31.12.2014.

DEVIZNI RIZIK PASIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - 3,972 3,972

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i centralnoj banci 36,429,391 393,313 1,721,377 1,127 38,545,208 2,927,028 41,472,236

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 77,756,365 4,302,439 1,174,710 365,435 83,598,949 43,443,070 127,042,019

Izdate sopstvene hartije od vrednosti i druga pozajmljena sredstva - - - - - 1,745,291 1,745,291

Subordinirane obaveze 14,548,352 - - - 14,548,352 - 14,548,352Rezervisanje 578,435 - - 82,611 661,046 481,607 1,142,653Ostale obaveze 1,509,765 73,605 1,182 15,955 1,600,507 837,558 2,438,065

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 130,822,308 4,769,357 2,897,269 465,128 138,954,062 49,438,526 188,392,588

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forward i swap transakcija) 4,117,048 49,557 313,270 - 4,479,875 2,119,285 6,599,160

UKUPNO 134,939,356 4,818,914 3,210,539 465,128 143,433,937 51,557,811 194,991,748

34.5 Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja, uključujući i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja ali sa rizikom velikog gubitka. Uz izuzetak strateškog rizika, operativni rizik uključuje pravni rizik, rizik neusaglašenosti sa propisima i reputacioni rizik u skladu sa standardima SG Grupe.

Svrha upravljanja operativnim rizikom je proaktivno upravljanje ovim rizikom, adekvatno izdvajanje potrebnog kapitala, kao i obezbeđivanje relevantnih informacija o izloženosti operativnom riziku za potrebe menadžmenta Banke, eksternih kontrola i nadležnih u SG Grupi. Upravljanje operativnim rizikom je zasnovano na sistemu merenja i kontrola koji je definisan na nivou SG Grupe, a koji je primenjen na nivou Banke.


Kako bi upravljanje operativnim rizikom bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću strukturu upravljanja, koju predvodi specijalizovani Odbor za operativni rizik, implementiran sistem unutrašnjih kontrola, odnosno Permanentnu superviziju, kako bi se obezbedilo da svaka organizaciona jedinica primenjuje adekvatne procedure i proverava njihovu efikasnost, odgovarajuću organizacionu strukturu, potrebne alate i metodologije koji su razvijeni lokalno ili od strane SG grupe (prikupljanje podataka, samoprocena rizika i kontrola, analize scenarija, ključni indikatori rizika itd).

Posebna organizaciona jedinica, Služba za upravljanje operativnim rizikom, nadležna je za evidentiranje, praćenje i upravljanje operativnim rizikom, za koordinaciju i komunikaciju sa svim organizacionim delovima Banke i za redovno izveštavanje uprave Banke i centrale u Parizu. Odbor za operativni rizik (ORCO) ima nadležnost nad koordinacijom upravljanja operativnim rizikom, primenom korektivnih mera usmerenih na smanjenje operativnog rizika i širenje svesti o upravljanju operativnim rizikom kroz organizacioni sistem Banke. Praćenje i izveštavanje o događajima operativnog rizika je obaveza i odgovornost svih nivoa upravljanja i svih zaposlenih.

34.6. Reputacioni rizik

Reputacioni rizik se odnosi na mogućnost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na tržišno pozicioniranje Banke.

34.7. Rizici izloženosti banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Banka upravlja rizicima izloženosti u skladu sa strategijom i politikama upravljanja rizicima. Rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke.

U toku 2015. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti rizika izloženosti i rizici izloženosti su se tokom 2015. godine kao i na dan 31. decembra 2015. godine kretali i bili na nivou koji je u okviru zakonski propisanog limita.

34.8. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica, u osnovna sredstva i investicione nekretnine..

Banka upravlja rizicima ulaganja u skladu sa strategijom i politikom upravljanja rizicima.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, sektor za upravljanje rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru, u osnovna sredstva i investicione nekretnine Banke ne pređu 60% kapitala Banke.


U toku 2015, godine kao i na dan 31. decembra 2015. godine Banka je kontinuirano vodila računa o rizicima ulaganja i rizici ulaganja su bili u okviru zakonski propisanih pokazatelja.

U julu 2014. godine Banka je potpisala predugovor o kupoprodaji dela objekta u izgradnji, Završetak izgradnje, kao i useljenje u novi poslovni objekat se očekuje tokom 2016. godine, nakon čega bi Banka sve poslove u svom sedištu skoncentrisala samo na dve lokacije, koje su u neposrednoj blizini jedna drugoj. Odluka Banke u 2014. godini da zaključi navedeni predugovor je rezultat njenog dugoročnog opredeljenja da razvija svoje poslovanje u Srbiji.

34.9. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Banka upravlja rizikom zemlje u skladu sa strategijom i politikama upravljanja rizicima.

Kod preuzimanja rizika prema bankama van teritorije Republike Srbije, prilikom odobravanja limita uzima se u obzir i procena rizika zemlje.

S obzirom da opšte pravilo rejtinga koje je definisano od strane najvećih međunarodnih rejting agencija, određuje da rejting za opšte transakcije određenog entiteta ne sme preći državni rejting zemlje sedišta entiteta, možemo smatrati da se rejting te banke u odnosu na trajanje transakcije može smatrati glavnim pokazateljem rizika zemlje.

35. UPRAVLJANJE KAPITALOM

Banka upravlja kapitalom sa ciljem da:

� Obezbedi usaglašenost sa zahtevima od strane Narodne banke Srbije

� Obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja

� Održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj Banke

Adekvatnost kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni kapital u iznosu dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br, 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013, 92/2013, 33/2015 I 61/2015) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br, 46/2011 , 6/2013 i 51/2014 ).

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala, Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala Banke i zbira kapitalnog zahteva za kreditni rizik, kapitalnog zahteva za tržišne rizike i kapitalnog zahteva za operativne rizike pomnoženim recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%).

Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke, Osnovni kapital čini akcijski kapital po osnovu običnih i prioritetnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređen dobitak, kapitalna


dobit po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja, stečene sopstvene akcije, gubitak iz tekuće i ranijih godina i regulatorna usklađivanja (nerelizovani gubici od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, ostale neto negativne revalorizacione rezerve, dobit po osnovu obaveza Banke vrednovanih prema fer vrednosti koje su umanjene zbog promena kreditnog rejtinga, potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke).

Dopunski kapital je akcijski kapital po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija, i deo pozitivnih revalorizacionih rezervi i subordinirane obaveze. Odbitne stavke od dopunskog kapitala čine stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala tih banaka odnosno drugih lica.

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke na dan 31. decembra 2015. u iznosu od RSD 13,178,834 hiljada (2014.: RSD 16,891,930 hiljada) obračunata je kao razlika između obračunate posebne rezerve za procenjene gubitke i utvrđenog iznosa ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013 i 113/2013, 135/2014, 25/2015 I 38/2015) propisanom od strane Narodne banke Srbije.

Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala banke, kao i obračun adekvatnosti kapitala:

RSD 000

Upravljanje kapitalom 2015. 2014.Osnovni kapital 19,921,901 15,888,451Dopunski kapital 6,366,954 7,558,133Ukupan osnovni i dopunski kapital 26,288,855 23,446,584Odbitne stavke od kapitala (463,748) (463,748)Kapital 25,825,107 22,982,836Ukupna rizična bilansna aktiva 112,700,397 105,462,378Ukupna rizična vanbilansna aktiva 24,706,819 20,573,264Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tržištu 6,662 8,186Kapitalni zahtev za devizni rizik 220,329 435,608Kapitalni zahtev za operativni rizik (pristup osnovnog indikatora) 1,733,995 1,573,144

Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 16.80% 16.10%

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (’’Službeni glasnik Republike Srbije“, br, 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013,33/2015 I 61/2015 ), Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2015. godine i 31. decembra 2014. godine bili su sledeći:

RSD 000

Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

Ostvarena vrednost

Pokazatelj poslovanja % 31.12.2015. 31.12.2014.Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom sektoru maksimum 60% 7.27% 7.94%Zbir velikih izloženosti banke maksimum 400% 212.79% 234.91%Od toga: Ukupna izozenost prema licima povezanim sa bankom 19.16% 7.28%Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti za decembar minimum 1% 2.00% 1.63%Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 7.11% 16.99%Izloženost banke prema grupi povezanih lica maksimum 25% 22.46% 21.71%Adekvatnost kapitala minimum 12% 16.80% 16.10%Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom Maksimum 25% 11.32% 2.24%Ulaganja banke u lica u finansijskom sektoru Maksimum 10% 1.81% 2.03%


36. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING UGOVORI

a) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

IZNOS POTRAŽIVANJA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA IZDAVANJA NEPOKRETNOSTI RSD 0002015.

Dospeva u periodu od 01.01.2016. - 31.12.2016. 25,348 Dospeva u periodu od 01.01.2017. - 01.08.2020. 45,679

Ukupno: 71,027

2014.Dospeva u periodu od 01.01.2015. - 31.12.2015. 25,209Dospeva u periodu od 01.01.2016. - 01.08.2020. 44,598

Ukupno: 69,807

b) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Banka je 2011, godine potpisala ugovor o operativnom lizingu kojim su iznajmljena vozila.

Buduće obaveze po tom osnovu su prikazane u donjoj tabeli:

IZNOS OBAVEZA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA NAJAM AUTOMOBILA RSD 0002015.

Dospeva u periodu od 01.01.2016. - 31.12.2016. 47,647 Dospeva u periodu od 01.01.2017. - 01.08.2018. 26,753

Ukupno: 74,400

2014.Dospeva u periodu od 01.01.2015. - 31.12.2015. 44,623Dospeva u periodu od 01.01.2016. - 01.10.2017. 66,054

Ukupno: 110,677

c) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2015. godine, Banka je imala 51 započeti sudski spor u kojima je imala status tuženog lica (31. decembra 2014.: 45 sudskih sporova), Na osnovu procene pravnih zastupnika Banke u navedenim sporovima, Banka je izvršila rezervisanje u iznosu od RSD 7,919 hiljada na dan 31 decembra 2015. godine (31. decembra 2014.: RSD 3,861 hiljada), za sporove za koje se na ovaj datum očekuje da će pasti na teret Banke.

d) Poreski rizici

Poreski zakoni Republike Srbije se često različito tumače i predmet su čestih izmena. Tumačenje poreskih zakona od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti Banke mogu se razlikovati od tumačenja rukovodstva Banke. Kao rezultat iznetog, transakcije mogu biti osporene od strane poreskih vlasti i Banci može biti određen dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period zastarelosti poreske obaveze je pet godina. To praktično znači da poreske vlasti imaju prava da odrede plaćanje neizmirenih obaveza u roku od pet godina od kada je obaveza nastala.

Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

37，USAGLASENOSTOBAVEZAIPOTRAZIVANJA

BankaJeSaStanJemnadan310ktobra2015godh（＝zvr釦ausagiasavanJaObavezaiPOtraZiVanjaSaPraVnimiicima

iba［kama′uSkiadusaZakonomora6unovodstvu Obeiodan」iVanjeneusagbSenlhpotraZivanjadato」euSkiadusa

Zahtevomeia［a180VOgZakona

RSDOOO

2015’　　　　　　　　　　　　　AktiVa Pas－Va　　器駕

．．二｛（＿，、，（．　　　　　　　　　　＿　　　　　　　　　　　　　　　　、　　　　　　　‾

iL＿．i〔」〔（　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　＿∴‾‾　－‾‾　　　　　　　）i’“）‾i）、ノ）　　　　　　　し大石∪）［－iiU

－1　　　1－　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　‾つ‾‾つ　‾‾

Ne］Sagは熊［0

“iLへ，」＿＿＿＿＿　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　　＿i‾i‾‾‾　　　　　　　　i〕lLL〕　　　　　　　　LM・－JiC穴ナ、一一l

imaJuCiuV剛dadodatuma軸eizveStajaprocesusaglaSenostiobavezalPOtra紬an」ajosuvek［ijezavrgell，ana

OSnOVudosad軸egiSkustvaBankaprOCenJujedaceiznosodgovorenin－OS－a踊uvedan6imebiseneusagIaSena

POtraZiva［」aSVeia［anemateri」ai［iiZnOS

38°DODATNAINFORMACiJAOTOKOViMAGOTOVINE

GotovinaigOtOVinskiekvivaIentikojiseukljueujuulZVe的OtOkovlmagOtO画eprikazaniSuUkakosiedii

RSDOOO

GotovinaIgOtOVinSkiekviVaientilZVe弛JuOtOkovimagotovine

SptovInaiSredstvakodCe［trai［ebarlke（［aPOmena13）

mi［］SaL〈tiVmViemenSi〈araZOrai「雌rllaPOOSIlOVLigOtOVineiSiedsMkOdce面ai［ebani〈e］

di［arima〈［aPOme［a13）

3112．2015，　　　　31．12．2014．

32，0061916　　　　　32，3291563

（1，000，000）

（69）

（61560）　　　　（101320）

一両SdeviZ回目aCuil（ilai〕Ome［a16）

Ukupno

8，2211036　　　　　10，152，013

29，348，811　　　　27，276，353

39，DOGADAJINAKONDATUMABlLANSASTANJA

NakondatumabIiansastanJanijebiIodogadajako－ibimog旧matiutica」anafinanSi」Skostanjeirezuitateposiovanja

Prikazaneu帥ansりSkimizveStajlmaBankezagodi…ZaVrSe…nadan31idecembra2015godine

Beograd′25februar2016godine

圃回国Sail）aDei（0＼IiC

McnadZerUdei刑a

ra urovodsLVa

髄

GODiSNJilZVESlAJ2015 137

Deloitte д.о.о. Теразије 8 11000 Београд Србија ПИБ 10048772 МБ 07770413 Тел: +381 11 3812 100; + 381 11 3812 200 Факс: +381 11 3812 101; + 381 11 3812 201 www.deloitte.com/rs

Deloitte се односи на Deloitte Touche Tohmatsu Limited, правно лице основано у складу са правом Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске и мрежу његових чланова, од којих је сваки засебан и самосталан правни субјект. Молимо Вас да посетите www.deloitte.com/rs/o-nama за детаљнији опис правне структуре Deloitte Touche Tohmatsu Limited и њених друштава чланица. Member of Deloitte Touche Tohmatsu Limited

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Upravnom odboru i vlasnicima Societe Generale banka Srbija a.d., Beograd Izvršili smo reviziju priloženih pojedinačnih finansijskih izveštaja Societe Generale banke Srbija a.d., Beograd (u daljem tekstu "Banka") priloženih na stranama 48 do 137, koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2015. godine i odgovarajući bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i druge napomene uz pojedinačne finansijske izveštaje.

Odgovornost rukovodstva za pojedinačne finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i fer prezentaciju ovih pojedinačnih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, kao i za interne kontrole koje rukovodstvo smatra neophodnim za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja koji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog značaja, nastale usled kriminalne radnje ili greške.

Odgovornost revizora Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o priloženim pojedinačnim finansijskim izveštajima na osnovu obavljene revizije. Reviziju smo obavili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu usaglašenost sa etičkim principima kao i da reviziju planiramo i obavimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da pojedinačni finansijski izveštaji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog značaja.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u pojedinačnim finansijskim izveštajima. Izbor postupaka zavisi od prosuđivanja revizora, uključujući procenu rizika materijalno značajnih grešaka sadržanih u pojedinačnim finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene ovih rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za sastavljanje i fer prezentaciju pojedinačnih finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja najboljih mogućih revizorskih procedura, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti sistema internih kontrola pravnog lica. Revizija, takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i vrednovanje značajnih procena koje je izvršilo rukovodstvo, kao i ocenu opšte prezentacije pojedinačnih finansijskih izveštaja.

Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju solidnu osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

Mišljenje Po našem mišljenju, pojedinačni finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, finansijski položaj Banke na dan 31. decembra 2015. godine, kao i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Izveštaj o drugim zakonskim i regulatornim uslovima Rukovodstvo Banke je odgovorno za sastavljanje pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju u skladu sa zahtevima Zakona o računovodstvu Republike Srbije. U skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije i Odlukom o izmenama i dopunama odluke o spoljnoj reviziji banaka, naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o usklađenosti pojedinačnog godišnjeg izveštaja o poslovanju za 2015. godinu sa pojedinačnim finansijskim izveštajima za tu poslovnu godinu. Po našem mišljenju, finansijske informacije obelodanjene u pojedinačnom godišnjem izveštaju o poslovanju za 2015. godinu usaglašene su sa revidiranim pojedinačnim finansijskim izveštajima za godinu koja se završava 31. decembra 2015. godine.

(nastavlja se)

2

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Upravnom odboru i vlasnicima Societe Generale banka Srbija a.d., Beograd (nastavak) Ostalo

Pojedinačni finansijski izveštaji Banke na dan i za godinu koja se završava 31. decembra 2014. godine, bili su predmet revizije drugog revizora koji je u svom izveštaju od 30. marta 2015. godine izrazio mišljenje bez rezerve.

Kao što je obelodanjeno u napomeni 2.1 uz pojedinačne finansijske izveštaje, Banka je matično lice i konsolidovani finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja izdati su kao posebni finansijski izveštaji. Konsolidovani finansijski izveštaji Banke na dan i za godinu koja se završava 31. decembra 2015. godine bili su predmet naše revizije, i u našem izveštaju o izvršenoj reviziji od 26. februara 2016. godine izrazili smo mišljenje bez rezerve.

Beograd, 26. februar 2016. godine

Nada Suđić Ovlašćeni revizor

Documents

GODIŠNJI IZVEŠTAJ - societegenerale.rs · u politici prema našim zaposlenima, klijentima, lokalnoj zajednici i životnoj sredini, kao i podržavajući različite projekte u oblasti