Br. 13 Specijalno izdanje: Tehnologija Beogradska ... · PDF fileProblem finansiranja obrazovnog kadra. ... inkubatori olakšavajukomunikaciju i razmenu znanja i tehnologija izmeđuuniverziteta

Br. 13

Beogradska kancelarija

www.stantonchase.com

Specijalno izdanje: Tehnologija

2016.

U ovom broju:

10Intervju – g-din Predrag Ćirković,

Generalni direktor, SAP

12Intervju – g-din Dejan Smiljanić,

Član Odbora direktora, Asseco SEE

16Intervju – g-din Miloš Kržić,

Generalni direktor, Croz

14Intervju – g-din Vladan Živanović,

Generalni direktor, NCR

02Uvodnik – prof.dr Milo Tomašević,

Prodekan za saradnju sa privredom,

Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u

Beogradu

04Intervju – g-din Miloš Nikolić,

Country Operations Officer, IBM

07Intervju – g-din Nebojša Bjelotomić,

Generalni direktor, Saga

17Intervju – g-din Mladen Stojanović,

Executive VP, Atomia

Poštovani čitaoci,

Predstavljamo vam specijalno izdanječasopisa Newswire posvećeno Tehnologiji.

Zamolili smo Prodekana za saradnju saprivredom Elektrotehničkog fakulteta uBeogradu, prof. dr Mila Tomaševića daprokomentariše trenutno stanje na tržišturada kada je ova industrija u pitanju, kao ieventualne poteškoće sa kojima se fakultet iposlodavci svakodnevno susreću.

Takođe, zadovoljstvo nam je da vampredstavimo mišljenja čelnih ljudirenomiranih kompanija u tehnološkomsektoru o trenutnom stanju i trendovima uSrbiji i regionu, izazovima, ali i potencijalutržišta i mogućnostima privlačenja novihkompanija.

Prijatno čitanje!

Stanton Chase tim

.

.

www.stantonchase.com 2

Nema mnogo privrednih delatnosti u Srbiji koje prate svetske trendove, a jedan od izuzetaka jesvakako IT sektor. Ovo je jedna od retkih privrednih aktivnosti u kojima naša zemlja može uz malaulaganja u relativno kratkom vremenu da postigne značajne izvozne rezultate, jer je njen proizvodpretežno izvozno orijentisan. Zbog toga, ona predstavlja jednu od najperspektivnijih razvojnihoblasti.

Komparativne prednosti IT industrije su višestruke. Infrastrukturna ulaganja su minimalna, jer jepotreban samo prostor i računarska oprema. Za razliku od drugih, ovo je „čista” industrija koja nenarušava životnu sredinu. Nema potrebe, kao u drugim industrijama, za subvencionisanjem radnihmesta i ostalim pogodnostima da bi se privukli strani investitori. Ovde investitori dolaze samiprivučeni kvalitetom kadra. Umesto da, kao ranije, naši stručnjaci u potrazi za poslom idu napolje,„inostranstvo” dolazi kod nas donoseći za naše prilike vrlo visoke prosečne zarade, odlične uslove zarad i radna okruženja, kao i interesantne poslove.

Brojni su primeri renomiranih stanih firmi koje ovde imaju svoje ogranke ili razvojne centre. U IToblasti je mnogo lakše implementirati dobru poslovnu ideju i osnovati domaću firmu. Kompanijenajčešće vrlo brzo rastu i imaju potrebe za novim ljudima. Na kraju, IT stručnjaci su neophodnipraktično u svim drugim industijama.

.

„Osnovna prepreka bržem rastu IT sektora u Srbiji jeveoma izražen nedostatak IT stručnjaka. Postojiogroman interes kompanija koje imaju potrebe zazapošljavanjem IT stručnjaka, ali na tržištu nemadovoljno IT inženjera. Brojni i stalni su kontaktidomaćih i stranih kompanija koji traže IT stručnjake saElektrotehničkim fakultetom, kao i potencijalnihinvestitora iz inostranstva koji žele da ovde otvoresvoje ogranke (ponekad traže čak i stotine ljudi). Oovome svedoči i činjenica da većina studentaračunarstva i softverskog inženjerstva na četvrtoj (pačak i trećoj) godini Elektrotehničkog fakuleta već radi izarađuje.”

prof. dr Milo TomaševićProdekan za saradnju sa privredomElektrotehnički fakultet u Beogradu

http://www.stantonchase.com

https://www.linkedin.com/company/stanton-chase---executive-search-belgrade?trk=nav_account_sub_nav_company_admin



Kod nas postoje institucije koje imaju dugu tradiciju visokokvalitetnih stručnjaka u ovoj oblasti (npr.Elektrotehnički fakultet to radi već više decenija i njegova diploma je cenjena svuda u svetu), alipostoje tri glavna problema koja trenutno onemogućavaju masovniju edukaciju ovakvog kadra.Ilustrovaću ih na primeru ETF-a:

Problem nedostatka prostora. ETF radi u staroj zgradi koja postaje sve tešnja za narasli brojstudenata. Problem se može rešiti čak i bez dodatnih ulaganja, preraspodelom prostora u svojinidržave koji je prazan.

Problem finansiranja obrazovnog kadra. S obzirom da su uslovi rada u IT industriji kod nas izuzetnodobri, a plate (čak i početne) višestruko veće od prosečne, najbolje studente je skoro nemogućezadržati na fakultetu. Ostanak na fakultetu sa trenutnim platama i obimom posla je postaoneatraktivan, pa je opterećenje nastavnika i saradnika veliko, što u budućnosti može da se odrazi nakvalitet obrazovnog procesa. Rešenje je posebno, dodatno finansiranje nastavnika i saradnika u ovojoblasti kao i otvaranje novih saradničkih mesta finansiranih od države.

Problem upisnih kvota. Trenutno postoji evidentan nedostatak IT inženjera, što znači da su upisnekvote nedovoljne. Tek nakon što se reše prva dva problema, treba povećati upisne kvote za budžetske isamofinansirajuće studente. Kao dodatni trošak za državu javlja se samofinansiranje budžetskihstudenata, jer je i samofinansiranje izuzetno atraktivno. To pokazuje primer Odseka za Softverskoinženjerstvo Elektrotehničkog fakulteta za koji, i pored visoke školarine, postoji veliko interesovanje,jer se ulaganje vrlo brzo isplati.

Prema tome, ovi problemi mogu da se prevaziđu u kratkom vremenu i sa relativno malim ulaganjimadržave, a povratni efekti u vidu ubrzanog rasta IT sektora bi se pokazali vrlo brzo.

Pored investicija u oblasti obrazovanja, veoma je važan i podsticaj domaćem preduzetništvu,prvenstveno kroz podršku države osnivanju i rastu malih start up kompanija zasnovanih nainovativnim idejama i nepresušnom entuzijazmu mladih ljudi. Mogućnosti primene IT rešenja uraznim oblastima koje mogu da služe kao osnova za pokretanje kompanije su praktično neograničene.Tako, na primer, prepoznajući značaj ovog segmenta, izraelska vlada finansira projekte start upkompanija čak sa više stotina milona dolara godišnje. Jedan od aspekata ove podrške je i izgradnjanaučno-tehnoloških parkova koji pružaju logističke, infrastrukturne i konsultantske pogodnosti zaimplementaciju inovacionog potencijala. Ovakva podsticajna okruženja i poslovno-tehnološkiinkubatori olakšavaju komunikaciju i razmenu znanja i tehnologija između univerziteta i industrijepredstavljaju proveren model za ubrzan rast IT sektora.





SCI: Kakvo je trenutno stanje u ITindustriji u Srbiji/regionu?

M.N.: Mobilna rešenja, računarstvo u oblaku,društvene mreže i velike količine podataka(big data) zajedno sa brzim razvojemInterneta stvari (Internet of Things)poslednjih nekoliko godina drastično menjajuIT okruženje. Danas je IT sveprisutan,uključen je u svaki deo našeg života. U tomsmislu, istakao bih nekoliko zanimljivihpodataka koji utiču na naš način života iposlovanja. Reč je o trendovima koji sedogađaju i na našem tržištu i samim timmenjaju IT i poslovno okruženje u Srbiji. Do2020. godine broj uređaja u jugoistočnojEvropi koji će biti povezani na Internetpremašiće broj stanovnika ove regije za višeod četiri puta. Suočeni smo sa eksplozijompodataka, računarstvo u oblaku preobražavainformatičke i poslovne procese u digitalneusluge, dok komunikacija putem društvenihmedija i putem mobilnih uređaja stvara novukulturu razmene informacija. Ljudi ikompanije se sve više koriste uređajima itehnologijama i na taj način menjaju načinemeđusobne komunikacije i saradnje. Tugovorimo o prelasku na digitalno – o takvojpromeni koja stvara dva i po kvintlionabajtova podataka svakog dana. Upravo tu sestvaraju i nove poslovne prilike. Digitalizacijase događa svuda oko nas. U tom kontekstumogu govoriti i o našem tržištu, korisnici uSrbiji prihvataju nove tehnologije itransformišu se u skladu s promenama natržištu bez obzira o kojoj je industriji reč.

To vidimo kroz naše zajedničke uspehe kojesmo ostvarili u prošloj godini. IBM jeučestvovao u brojnim značajnim projektimana lokalnom tržištu u javnom i privatnomsektoru.

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona za razvoj IT kompanija?

M.N.: Srbija prati ključne svetske trendove –sve ono što se događa, na primer na područjumobilnog poslovanja ili recimo društvenihmreža ili analitike u svetu, prisutno je i uSrbiji. Srbija ima veliki broj izuzetnotalentovanih ljudi i mnogo inovativnihprojekata dolazi upravo s ovog područja.Upravo to je ono što je posebno važno, jerkompleksne projekte koji donose dodatnuvrednost ne možete implementirati ukolikonemate stručnjake koji će na tim projektimabiti angažovani. Isto tako, u poslednje vremena tržištu je vidljiv porast u broju start upkompanija, a zahtevi korisnika koje midobijamo su vrlo različiti, reč je o projektimana području analitike, CRM-a, sigurnosnimrešenjima... Sve to govori o zrelosti tržišta uSrbiji. Naravno, kao i svuda, svaka regija imasvoje izazove s kojima se suočava i moradefinisati svoj put kako bi napredovala iusvajala inovacije.

Miloš NikolićChief Operating Officer, IBM




.


SCI: Da li i sa kakvim se problemima susrećete prilikom zapošljavanja (obrazovanje, veštine, nedovoljno iskustvo, nedovoljan broj adekvatnih profila…)?

M.N.: Prilikom zapošljavanja, tražimo osobekoje su energične, otvorenog uma, kojeshvataju da je učenje i usavršavanjekontinuiran proces, spremne su da budučlanovi internacionalnog tima i žele da sebore za svoje ideje. Do sada se nismosusretali sa problemima prilikom pronalaskaosoba koje bi odgovarale potrebamaodređene pozicije. Sastavni deo IBMstrategije je ulaganje u ljude i edukaciju, a uposebnom fokusu je ulaganje u IT ekspertekroz različite specijalne programe i obuke.

Takođe, veliki broj naših zaposlenih iz IBM-aSrbija radi na različitim regionalnimpozicijama i za druga tržišta i posebno smosrećni što su naši stručnjaci prepoznati širomregiona. I vaša kompanija prepoznala jeaktivnosti koje ulažemo u razvoj našihzaposlenih pa smo tako prošle godine dobili inagradu „Talent Management Award” koja sedodeljuje kompanijama koje u svomposlovanju imaju programe razvoja svojihtalentovanih zaposlenih.

SCI: Koji su najuspešniji proizvodi/usluge vaše kompanije?

M.N.: IBM je kompanija koja se neprestanotransformiše u skladu s promenama natržištu i u tom kontekstu mi vidimo dapostoje tri strateška imperativa: podaci,računarstvo u oblaku i angažman putemdruštvenih mreža. Kada govorimo o našimproizvodima i uslugama, naš dijapazonusluga zaista je širok, a uključuje rešenja spodručja računarstva u oblaku, analitike,mobilnih rešenja, rešenja s područjasigurnosti do Mainframe servera. Iskoristiobih priliku i izdvojio na primer našangažman na području sigurnosti. StudijaIDC Executive Brief, koju je sproveo IBM,pokazala je da su u jugoistočnoj Evropipretnje po sajber bezbednost posebnoizražene tamo gde su prisutna manjeefikasna sigurnosna rešenja, a čak 50%kompanija ima samo osnovna rešenja spodručja sigurnosti. Jedan od primerauspešnog korišćenja sigurnosnih rešenja uposlovanju je Societe Generale banka u Srbijikoja koristi IBM Security Trusteer Raport iIBM Security Trusteer PinPoint Malware zasvoje onlajn bankarske aplikacije. Isto tako,naša rešenja s područja analitike koriste iTelekom Srbije, Ministarstvo unutrašnjihposlova Republike Srbije, Udruženjeosiguravača Srbija, te Nacionalna služba zazapošljavanje Srbije. Kada govorimo o našojponudi, tu je svakako i kognitivni sistemWatson koji je većini poznat po uspehu kojije ostvario u televizijskom kvizu Jeopardy!2011. godine, međutim Watson je mnogoviše od toga.

„Sastavni deo IBM strategije je ulaganje uljude i edukaciju, a u posebnom fokusu jeulaganje u IT eksperte kroz različitespecijalne programe i obuke.”





Watson je budućnost svih nas, jer ukolikoizaberemo bilo koju industrijsku granu,Watson tu može naći svoju primenu. Reč je okognitivnom sistemu koji je namenjenozbiljnoj obradi podataka, analizi i pružanjurezultata. Uzmimo kao primer medicinu –Watson može na osnovu stručnih članaka,medicinskih tekstova, naučnih radova ibrojnih analiza obraditi podatke i predložitilekaru način lečenja određenog pacijenta ipostaviti dijagnozu.

SCI: U kom pravcu mislite da će se ITindustrija razvijati u narednih5 godina?

M.N.: Danas svaki razgovor o tehnologiji,poslovanju i razvoju društva mora početi spodacima. Do 2020. godine svako ljudskobiće na ovoj planeti će u svakoj sekundistvarati 1,7 megabajta informacija. 2,5kvintilion (milijardu gigabajta) podatakastvara se svakoga dana – to je više odukupnog broja reči koje su izgovorene odpočetka vremena do danas. 80% tih podatakaje nestruktuirano: to su audio i video podaci ipodaci iz senzora. O blogovima i društvenimmedijima da i ne govorimo. Sve su to novapodručja u kojima možemo tražiti novasaznanja. Za trideset godina, kad bude pisanaistorija poslednjih sto godina, podaci,analitika, kognitivno računarstvo isposobnost izvlačenja dubokih uvida izeksplozije podataka – stajaće rame uz ramesa izumima kao što su tranzistor i Internet –kao tehnološka otkrića veka, kao sile koje subile presudne u stvaranju novih ljudskihiskustava. To govori koliko je informacijadanas važna.

Podaci su zaista novi temelj konkurentnosti.Brža obrada podataka dovešće do bržegdelovanja, kompanije će u budućnostirazvijati kapacitete kognitivnog računarstva itime menjati pravila igre u svojimindustrijama. Analitičari kompanije IDCpredviđaju da će do 2018. godine, polovinaukupnog broja ljudi koji koriste neku odinternet usluga zapravo koristiti uslugeutemeljene na tehnologijama kognitivnogračunarstva. Međutim, važno je naglasiti da oovim tehnološkim „silama” ne možemogovoriti, a da, istovremeno, ne govorimo i osigurnosti. Ako niste zaštićeni – sve što smodo sada postigli u tehnološkom smislu, nećefunkcionisati.






N.B.: Obzirom da živimo u vremenu i namestu gde se promene od krucijalnog značajadešavaju gotovo na dnevnom nivou, situacijana IT tržištu iz godine u godinu priličnostagnira. Verujem da smo svi svesni situacijeda primat na IT tržištu drže usluge,proizvodnja softvera, a da hardver teško pratitaj užurbani korak prodaje. Najuspešnijekompanije rade za strano tržište i to jeosnovni element njihovog uspeha.


N.B.: Za IT kompanije je ključno da proširevidike van srpskog, pa čak i regionalnogtržišta. Mi smo to već uradili, Saga je deoNew Frontier grupe, najperspektivnije grupeu jugoistočnoj Evropi, sa sedištem u Beču.Možemo reći da mi poslujemo globalno, jersu naša bankarska rešenja prisutna i na svimmeridijanima, ali region je nešto gde smospustili svoj fokus. Istraživanja su takva da suvodeći sistem integratori držali skoropolovinu IT tržišta. Raduje nas činjenica dase svetski trend reflektovao i kod nas. Svečešći je slučaj da dosta dobar procenatpripada i malim start up učesnicima. Kadaveć pričamo o njima, primetiću da smo pravirudnik dobrih ideja, koje bi na zapadumnogostruko zaradile.

Međutim, kod nas, to nije slučaj. Često našetržište nema sluha za ogromnu energiju kojumladi generišu. Upravo to „tržište“ je ključnareč. Nekako deluje ograničavajuće, a to nijedobro za start up. Takvi igrači bi trebalo dakomuniciraju sa svetskom scenom i kao štoznamo, osavremenjavanjem kanalakomunikacije i digitalizacijom svesti, zaigratina svetskom tržištu je poenta. Da zaključim,potencijal je ogroman u smislu talentovanihkadrova, pregršt ideja, ali sama privredadiktira i investicije u IT, gde se susrećemo sajednom bolnom tačkom. Stalno neštočekamo, da vidimo kako će drugi, umesto dabudemo prvi u nečemu, da krenemo satransformisanjem biznisa. Mnogi sepribojavaju takve revolucije, jer svakadosadašnja (industrijska) je nosila žrtve sasobom. Masovna otpuštanja radnika. Srbijanema socijalni program, kao što to imajurazvijenije zemlje, pa se toga pribojavamo. Toće se neminovno desiti ako nespremnidočekamo to vreme transformacije, i budemoprimorani da preduzimamo oštre mere, aliako krenemo na vreme, mislim da ćeposledice biti mnogo bezbolnije.

Nebojša BjelotomićGeneralni direktor, Saga

„Često naše tržište nema sluha zaogromnu energiju koju mladi generišu.Upravo to „tržište“ je ključna reč. Nekakodeluje ograničavajuće, a to nije dobro zastart up.”






N.B.: Već sam pomenuo da smo neverovatnotalentovani na ovim prostorima. Ne radi se olokal-patriotizmu, već je to činjenica, mnogoputa dokazivana. Čak i pored priličnog odlivaumova, mladi koji se odluče na karijeru uSrbiji, imaju sjajnu šansu za uspeh u IT-ju.Mi smo krajem prošle godine pokrenulispecijalizovanu akademiju, koja ima zazadatak da mlade ljude, željne znanja,besplatno, stručno osposobi za podršku uimplementaciji kontakt centara. Glavnipovod za ovu akciju je bio kada smo shvatilida na tržištu ne postoji kadar koji je dovoljnostručan u ovoj oblasti i da je sve težepridobiti zaposlene s iskustvom i sa uskospecifičnim znanjem. Zato smo rešili dauradimo jednu dobru stvar uosposobljavanju mladih inženjera. Kao i uvekSaga je mesto gde mladi ljudi imaju prilikuda sebe izgrade kao stručnjake, da rade naizradi rešenja svetskog kalibra i stičusvojevrsno iskustvo. Neki od najboljih će severovatno naći u redovima Sage. Ako sedimoi kukamo kako nema dovoljno stručnogkadra, nije mnogo logično da ćemo ga ipronaći. Profil koji baš nama odgovara. Profilkoji jedinstven posao zahteva. Radimo uveoma specifičnoj branši i takve kadrovetreba pomoći i ohrabriti, pa se nadamo daćemo ove godine pokrenuti još edukativnihprojekata.

„Ako sedimo i kukamo kako nema dovoljnostručnog kadra, nije mnogo logično daćemo ga i pronaći. Profil koji baš namaodgovara. Profil koji jedinstven posaozahteva.”


N.B.: Malo ko zna, dok ne zaigra u Saginomtimu, da skoro 50% softveraša čini redoveSage. Bankarska rešenja, koja sam većpomenuo, svetskog kalibra, BusinessInteligence, Contact Centri i CRMimplementirani u razvijenim zemljamaEvrope, posebni softverski projekti… sve suna neki način proizvod koji je deo nekogpaketa. Svakako, naš renome i ekspertizu uoblastima Data Centara, Networking-a itelekomunikacija, Identity Management-a,po čemu smo prepoznatljivi gradili smo višeod četvrt veka. Najsveobuhvatniji Securitykoji možemo da ponudimo skoro, pa da smoi jedini na tržištu. Ovo su sve dobroukorenjene stvari koje su zajedničke za sveIT firme ovakvog glasa. Međutim, neodustajući od veoma razgranatog portfolija,krećemo da razmišljamo u pravcu specifičnihprojekata, koji će gađati i niše, kojima sedrugi ne bave. Smatram da postoji mnogoprilika, mnoge sfere u koje IT nije još uvekzakoračio, samo treba da imamo dobra čula;a mislim da ih imamo.





SCI: U kom pravcu mislite da će se ITindustrija razvijati u narednih 5 godina?

N.B.: Poslužiću se sloganom naše grupacije„Shaping the future. Delivering Results“, ilimalo opisnije, „We cannot predict the future.We can shape it“. Smatram da isključivostvari zavise od nas samih. Analizom trenda ibrzina kojom se IT razvija, kako pristižu noveideje i pogledi, munjevita brzina kojomusvajamo stvari iz svetskih, kulturnih,naučnih i kakvih god hoćete, prestonica,smatram da treba da se pripremimo što pre.Nekada je 5 godina bila merna jedinica kojaje podrazumevala da se životni ciklus ideje(plana) okonča. Danas slobodno možemo dakažemo da se to smanjilo na 3. Banka kojaposluje bez operatera, koja je taj posaododelila mašini, to je već današnjica.Budućnost, koju smo gledali u futurističkimfilmovima, gotovo da je sutra. Prekosutra većmožemo očekivati veštačku inteligenciju, uvidu ličnog finansijskog savetnika.

Scenario je neumoljiv i ako ne krenemodanas da se na to navikavamo, digitalnotransformišemo, da budemo prvi, sutra ćemoveć biti na začelju. Internet of Things jesvakako još jedna kovanica koja mnogo toga iznači i ne znači, ali činjenica je da sve višeprocesa u našim životima bivaautomatizovano, a ogromna količinapodataka koja je generisana i skupljenaposlednjih dvadesetak godina u narednih petće dovesti do još veće integracijesvakodnevnog života i mašina.

„Budućnost, koju smo gledali ufuturističkim filmovima, gotovo da jesutra. Prekosutra već možemo očekivativeštačku inteligenciju, u vidu ličnogfinansijskog savetnika.”






P.Ć.: Dobar deo IT industrije u Srbiji i regionupretežno se oslanja na IT projekte većeg obimau javnom sektoru. Izborne godine, kakva je2016. u Srbiji, a i u dobrom delu regiona, zbogodlaganja i prolongiranja investicija nikad nedeluju povoljno na firme u realnom sektoru pasamim tim ni na lokalne IT kompanije. Urealnom sektoru privrede zbog trenutneekonomske situacije sve su ređi veliki ITprojekti koji mogu obezbediti opstanak lokalnojIT industriji. Ali, primetno je da lokalna ITindustrija relativno uspešno uspeva da sepreorijentiše na izvoz IT usluga, „izvoz pameti”u inostranstvo. Ono što me možda najvišeraduje je pojava malih start up kompanija kojeimaju ideje, inicijativu i razvijaju IT proizvodekoji su ozbiljno konkurentni na globalnom ITtržištu putem interneta.


P.Ć.: Tehnički fakulteti u regionu i dalje su jakokvalitetni te su najveći potencijal Srbije izemalja iz okruženja upravo mladi ljudi kojidolaze sa ovih fakulteta. Neke IT firme su toprepoznale kao poslovnu priliku i uspešno sebave izvozom pameti to jest outsourcing-om ITusluga u inostranstvo.

Takođe, smatram da bi se državama uregionu višestruko isplatile investicije u ITprojekte u okviru javnih uprava kako bi sepostigla što veća efikasnost u poslovanjudržavnih aparata što bi, verujem, imalo zaistapozitivan efekat na celu privredu, a pritom bii omogućilo lokalnim IT kompanijama dazaposle veći broj mladih stručnjaka i time ihzadrži da ne odu u inostranstvo.


P.Ć.: U više navrata sam ukazivao načinjenicu da trenutno na IT tržištu našegregiona postoji veća tražnja za iskusnim SAPkonsultantima nego što ih ima na našemtržištu. Mi se trudimo da našim korisnicimakroz usluge naše kompanije, ali i kroz mrežupartnerskih firmi ponudimo što kvalitetnijekadrove. Naša iskustva su pozitivna,mišljenja sam da u regionu postoji veliki brojperspektivnih, obrazovanih mladih ljudi kojisu spremni da se kroz dalje usavršavanjeuključe u savremene IT trendove.

Predrag ĆirkovićGeneralni direktor, SAP





SCI: Koji su najuspešniji proizvodi/ usluge vaše kompanije?

P.Ć.: SAP je tradicionalno poznat po svojimERP proizvodima koji kvalitetom značajnoprevazilaze bilo koju konkurenciju u sferiposlovnog softvera. Prateći globalne trendovei potrebe korisnika širom sveta SAP je uposlednjih par godina akvizirao neke odnajboljih kompanija u svojim segmentima irazvio rešenja iz oblasti baza podataka novegeneracije (SAP HANA), HR cloud rešenja(Success Factor) kao i rešenja za Webcommerce i marketing (SAP Hybris).


P.Ć.: IT industrija će u godinama koje dolazedefinitivno nastaviti svoju transformaciju kacloud rešenjima. Budućnost donosi i velikukonkurenciju u IT industriji i mislim da će ITfirme koje ne budu dovoljno fleksibilne idovoljno dinamične da isprate sve dolazećeIT trendove relativno brzo nestati sa tržišta.Ipak, iskreno verujem da će virtual realitytehnologija koja počinje ozbiljno da sazreva,kao i napredak tehnologija veštačkeinteligencije otvoriti puteve razvoja čiji se toku ovom trenutku još ne može ni zamisliti.

„Budućnost donosi i veliku konkurenciju uIT industriji i mislim da će IT firme koje nebudu dovoljno fleksibilne i dovoljnodinamične da isprate sve dolazeće ITtrendove relativno brzo nestati sa tržišta.”

“Ono što me možda najviše raduje jepojava malih start up kompanija kojeimaju ideje, inicijativu i razvijaju ITproizvode koji su ozbiljno konkurentnina globalnom IT tržištu puteminterneta.”






D.S.: IT sektor u Srbiji, kao i svuda u svetu,ima najbržu dinamiku razvoja, u poređenju sabilo kojom drugom industrijskom granom. ITu Srbiji postaje, ne samo industrija koja imasve više korisnika, već je i pravi generatorposlova za druge oblasti. Vrednost izvozasoftvera i IT usluga iz Srbije u 2015. dostiglaje čak pola milijarde dolara. Da je to granaprivrede sa velikom dinamikom rasta, govori ipodatak, da IT sektor u Srbiji, svake godinebeleži rast izvoza od 20%.

Inženjeri u Srbiji koji rade na kreiranju novihrešenja za softvere ne zaostaju zanajrazvijenijim zemljama. Takođe, razvoj ITsektora je od strateškog značaja za državu,kako za ekonomski rast zemlje, tako i za bržuintegraciju naše zemlje u Evropsku uniju.

Kada govorimo o regionu, najveći iskorak uposlednjih nekoliko godina u oblasti ITtehnologija napravila je Hrvatska.


D.S.: Srbija nudi inovativna rešenja iznajrazličitijih oblasti IT industrije koja mogubiti globalno primenljiva. Po kvalitetu rešenjakoje daju domaće IT kompanije, Srbija nezaostaje ni za državama koje važe zanajuspešnije u ovoj oblasti.

Rešenja Asseco SEE implementirana su ikoriste se u 12 zemalja regiona. Što se tičetržišta u regionu, Slovenija, koja je bila lider uIT oblasti, poslednjih nekoliko godinastagnira, dok je Makedonija napredovala upojedinim segmentima.

Potencijal Srbije je veliki, prednosti daljegrazvoja i ulaganja, pre svega države, u ITsektor su brojne. Ulaganjem u IT sektor, osimjačanja izvoza, pruža se mogućnost rada izzemlje za ceo svet. IT stručnjaci iz Srbije, kojirade za svetsko tržište, nemaju potrebu zaodlaskom u inostranstvo. Ova industrija jespecifična i jer je i ekološki bezbedna, nemauvoza sirovina i potrošnje prirodnih resursa.

„Po kvalitetu rešenja koje daju domaće ITkompanije, Srbija ne zaostaje ni zadržavama koje važe za najuspešnije u ovojoblasti.”

Dejan Smiljanićčlan Odbora direktora, Asseco SEE






D.S.: Tim Asseco SEE u Beogradu je praviprimer kombinacije domaće pameti,visokostručnih znanja, globalnog iskustva ientuzijazma. Od 450 zaposlenih, čak preko250 su inženjeri koji rade na razvoju softvera.

Naše iskustvo govori da Srbija ima kvalitetnekadrove u tehničkim naukama, ali da bi se tadobra osnova produbila, neophodna im jepraksa u realnim uslovima i mentorski rad saiskusnim profesionalcima. Kako bismo ovoomogućili, kontinuirano sprovodimoprograme obuka i stručnih praksi, kojimaželimo da mladima pružimo priliku da steknuiskustvo i eventualno se zaposle u velikoj,stabilnoj i uspešnoj kompaniji. Verujemo uznanje i energiju mladih ljudi u Srbiji ikontinuirano ih podržavamo i ulažemo u njihna različite načine. Konkurs za letnje prakse uAsseco-u je otvoren upravo sada, i studenti semogu prijaviti preko www.journey.asseco.com


D.S.: S obzirom da je Asseco SEE regionalnilider u oblasti bankarskog softvera i usluga, ida su nam praktično sve banke u Srbiji ukazalepoverenje, upravo taj sektor je u fokusu našepažnje.

Kontinuirano radimo na razvoju novihsoftvera, ali i unapređenju postojećih ITsistema, kako za bankarsko poslovanje iosiguranja, tako i u oblasti e-uprave.

Asseco SEE je u Srbiji posvećen inovacijama.Možemo da se pohvalimo da smo kaoprovajder rešenja za prvu mobilnu i onlinebanku u regionu, Telenor Banku, prepoznatikao ekspert i na prestižnoj svetskojkonferenciji Finovate Europe prošle godine.Dobitnici smo i nekih od najznačajnijihnagrada u IT svetu, kao što je nagrada zanajinovativniji softver za javnu upravu naprestižnom IT sajmu u Las Vegasu 2014.godine za softver razvijen u Srbiji,ASEPACM.

SCI: U kom pravcu mislite da će se ITindustrija razvijati u narednih 5 godina?

D.S.: Kreatori IT rešenja će u svakompogledu pokušati da što više pojednostave iintegrišu rešenja za sve vrste novihtehnologija kako bi korisnici što lakše dobiliželjenu uslugu, posebno kada je reč obankarskoj tehnologiji. Tu očekujem daljirazvoj digitalnog bankarstva.

U isto vreme, očekujemo i ubrzan razvojelektronske trgovine, ali i dalji napredak uuspostavljanju e-države koji bi u Srbijiomogućio smanjivanje troškova, većutransparentnost procedura i povećanjeefikasnosti funkcionisanja državne uprave, asamim tim i stabilizaciju ekonomskog iprivrednog stanja.


http://www.journey.asseco.com/





V.Ž.: IT industrija u Srbiji napreduje veomabrzo i ceo region je u procvatu. Naš rast uregionu – započeli smo poslovanje sa oko 300zaposlenih 2012. godine, a sada imamopribližno 2.000 zaposlenih u 2016. godini – jeneverovatan i odražava potencijal za rastovde. Velike, globalne kompanije poputNCR-a nastavljaju da ulažu u Srbiju i da šireposlovanje i ja verujem da je ovo direktnaposledica naše talentovane radne snage,matematičkog i naučnog obrazovanja istanovništva koje govori više jezika.

SCI: Koji je potencijal Srbije i regionaza razvoj IT kompanija?

V.Ž.: Tehnička radna snaga Srbije je veomatalentovana i konkurentna svuda u svetu.Naša globalna start up scena se tek pojavljujei toliko se mnogo dobrih stvari odvija izmeđuglobalnih korporacija, univerziteta istart up-ova kako bi se približili budućnosti.


V.Ž.: Pronaći ljude sa pravim iskustvom možeda bude izazov. Ovi mladi ljudi su veomadobro pripremljeni kada su u pitanjumatematika i prirodne nauke i ja bih voleo davidim da više primenjuju svoje znanje u praksiza vreme studija.

Vladan ŽivanovićGeneralni direktor, NCR






V.Ž.: Naše poslovanje u Srbiji podržava našarešenja koja se primenjuju u nekim odnajvećih svetskih banaka, avio-kompanija iprovajdera telekomunikacijskih usluga.Kompanijama je potreban najveći nivopouzdanosti, dostupnosti i bezbednostikrajnje destinacije korisnika u okruženju kojekarakteriše izrazita međuzavisnost i brojnostkanala komunikacije. Mi pomažemoklijentima da svojim potrošačima pruženajbolje iskstvo kroz platformu sa više kanalai pun portfolio softvera, hardvera i usluga, aSrbija prednjači kada su u pitanju inovacije upružanju usluga.


V.Ž.: U celom svetu kompanije težedigitalnom poslovanju. Iskustvo sakorišćenjem brojnih kanala, gde klijenti mogulako da uđu u interakciju sa biznisom krozdigitalne i fizičke kanale, deo je novepovezane privrede, poboljšane Internetomstvari (Internet of Things, IoT), mobilnimuređajima, „cloud“ i „big data“tehnologijama.

„Naša globalna start up scena se tek pojavljuje i toliko se mnogodobrih stvari odvija između globalnih korporacija, univerzitetai start up-ova kako bi se približili budućnosti.”






M.K.: Smatram da svako tržište regiona imasvoju specifičnost, tako da bih se u komentarufokusirao na srpsko tržište koje je već izvesnovreme u stanju „uspavana lepotica” ili „samošto nismo krenuli”. I dalje verujem da bidržava trebala da oformi jednu državnu ITfirmu koja bi bila hub za sva ministarstva idržavna preduzeća, odnosno koja bi bilapokretač ozbiljnih projekata na srpskom ITtržištu, a sa druge strane koja bi mogla da budei izvođač IPA projekata kao što je primer ususednoj Hrvatskoj.

SCI: Koji je potencijal Srbije i regiona zarazvoj IT kompanija?

M.K.: Dok se ne promeni svest da je za razvojdržave i društva neophodno da pratimosvetske trendove, jedini potencijal vidim udaljem rastu outsourcing-a – gde država trebada pokrene incijative (na prvom mestu uškolstvu kroz uvođenje programiranja već uosnovne škole – postoje ovakve inicijative odstrane Evropske Unije) koje će za rezultat dativeći broj upotrebljivih programera koji bi oveoutsourcing firme zapošljavale.


M.K.: Izuzetno je teško doći do iskusnihprogramera – IT specijalista.

Kod početnika je izražena nezrelost inelojalnost, što je normalno za mlade ljude,ali u poslovanju izaziva velike probleme.


M.K.: https://www.sentimenter.net/http://www.likemyidea.com/

Razni projekti vezani za ESB i različitetipove integracije, IBM Mainframe...


M.K.: Digitalna transformacija organizacija,uz Agile organizacioni razvoj, a srce budućihsistema treba da bude Big Data.

Miloš KržićGeneralni direktor, Croz

„I dalje verujem da bi država trebala daoformi jednu državnu IT firmu koja bi bilahub za sva ministarstva i državnapreduzeća, odnosno koja bi bila pokretačozbiljnih projekata na srpskom IT tržištu.”


https://www.sentimenter.net/

http://www.likemyidea.com/




Atomia je srpsko-švedska firma koja kreiraposlovne sisteme za internet servisprovajdere. Sa kancelarijiama u Nišu iVesterosu (Švedska), firma zapošljava 40ljudi i isporučuje softverske proizvodedesetinama renomiranih evropskih klijenataiz oblasti telekomunikacija, web hosting-a iCloud servisa. Na skadinavskom tržištuAtomia je lider bez premca.


M.S.: IT industriju u Srbiji karakterišeorijentacija ka stranim tržištima zasnovanana nižoj ceni rada IT profesionalaca. Većinainženjera i programera kod nas radi naprojektima za dobavljače iz Zapadne Evrope iSjedinjenih Država. Iako IT firme donosedosta novca u Srbiju na ovaj način, Srbija jedaleko od svog potencijala. Ne raspolažemkonkretnim podacima, ali sam siguran da suIT firme u Srbiji daleko iza našihzapadnoevropskih takmaca poprofitabilnosti, stepenu inovacija i stvaranjunovih poslovnih prilika za IT industriju idruge privredne subjekte.


M.S.: Outsourcing usluge srpskih IT firmimoraju biti zamenjene drugim vrstama ITusluga i proizvoda. Na taj način će vrednostkoju IT firme stvaraju biti mnogo veća, asamim tim i profitabilnost i plate stručnjaka.

Dobra vest je da možemo videti sve višefirmi koje se okreću u tom pravcu i razvijajusvoje proizvode sa kojima se uspešnonadmeću na svetskom tržištu. Da bi senastavio ovaj trend potrebno je da se nasrpskom tržištu pojavi investicioni kapital(poput Venture Capital firmi), koji bi biodostupan inovativnim i preduzimljivimljudima.

U poslednjih par godina u Srbiju su„stidljivo” počeli da dolaze investitori. Teškoje reći da li je njihov dolazak posledicainovativnog potencijala našeg regiona ilijednostavno deo svetskog ekonomskogtrenda gde se kapital sve više plasira u firme,s obzirom na niske prihode od kamata,obveznica i ostalih finansijskih proizvoda.Šta god da je razlog, ovo je odlična stvar zaIT u Srbiji i na nama je da tu prilikuiskoristimo, prvenstveno da bismo privuklijoš više kapitala.

Mladen StojanovićCo-founder and Executive VP, Atomia






M.S.: Srbiji je potrebno više IT stručnjaka.Najčešći problem sa kojim se sreću IT firmeje taj da jednostavno nema dovoljno ljudi uIT-ju.

Takođe, s obzirom na to da tehnologijanapreduje neverovatnim tempom, fakultetikoji su bliski informacionim tehnologijama,moraju naći nove načine da održe korak satim napretkom. Potreban nam je inovativan inekonvencionalan pristup razvoju nastavnihprograma i izboru nastavnika.


M.S.: Kao jedan od osnivača softverske firmeAtomia izuzetno sam ponosan na to da jenajveći deo ovog proizvoda, namenjenog ITservis provajderima, kreiran upravo u Srbiji.

Gotovo polovina tržišta web hostingindustrije u Švedskoj (to jest stotine hiljadakrajnjih korisnika), pruža usluge koristećinašu platformu. Naš proizvod koriste firme ugotovo svim zapadnoevropskim zemljama.


M.S.: Napredak u oblasti veštačkeinteligencije je novi talas koji će oblikovatipredstojeći period. Velike tehnološke firmepoput Google-a i Microsoft-a, već sada imajuplatforme koje omogućavaju programerimada „ugrade” veštačku inteligenciju u svojeaplikacije. Možemo očekivati nastajanjenovih tržišta, ali i gašenje nekih starih – što jeuvek slučaj kada tehnologija napravi prodor.

Kompleksnost današnjih sofverskihproizvoda, u kombinaciji sa ogromnimfinansijskim sredstvima sa kojim raspolažutehnološke firme, dovešće do daljekonsolidacije IT tržišta. Velike firme će sveviše tražiti dalji napredak kroz preuzimanjemanjih firmi koje su atraktivne zbog svojetehnologije ili talentovanih ljudi.

Mišljenja sam da talentovani ljudi u Srbijitreba da potraže svoju priliku u ovom trendu.

„Možemo očekivati nastajanje novihtržišta, ali i gašenje nekih starih – što jeuvek slučaj kada tehnologija napraviprodor.”




Your Leadership Partner

www.stantonchase.com

Stanton Chase International, Beogradska kancelarijaBulevar oslobođenja 75, 11000 Beograd, Srbija

Telefon: 011 3973 [email protected]


Documents

Br. 13 Specijalno izdanje: Tehnologija Beogradska ... · PDF fileProblem finansiranja obrazovnog kadra. ... inkubatori olakšavajukomunikaciju i razmenu znanja i tehnologija izmeđuuniverziteta