Bela Hamvas - Sciencia Sacra 1_2

8/7/2019 Bela Hamvas - Sciencia Sacra 1_2

1/291

BELA HAMVA

SCIENCIA SACRA I

DUHOVNA BASTINA DREVNOGOVEANSTVA 2

PreveoSava Babi

Beograd

1999

DERETA


2/291

NASLOV ORIGINALA :

Hamvas BelaSciencia SacraAz oskon emberiseg szellemi hagyomanyaMagveto Konyvkiado, Budapest, 1988

COPYRIGHT C MEDIO M kft

PreveoSava Babi

Na koricama: slika Cvetka Laonovia

Cip Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

894 511-4

HAMVA, BelaSciencia Sacra I , duhovna batinadrevnog oveanstva 2 / Bela Hamva ; preveoSava Babi Beograd : Dereta 1999 (Beograd: Dereta) 286 str; 20 cm(Biblioteka Kontinent Hamva : kolo 1. knj.2)

Prevod dela: Sciencia sacra / Hamva Bela

- Tira 1000

ISBN 86-7346-084-0

4


3/291

ID=77669900

etvrta knjiga: POSVEENJE .....................................................9

I Hermes Trismegistos ..........................................................................................................11

1. Spoljne okolnosti. Autorstvo ...................................................................... 112. Verodostojnost ........................................................................................... 143. Institucija posveenje ................................................................................. 164. Obredi ......................................................................................................... 175. Drugo rodjenje ........................................................................................... 186. Pradoivljaj posveenje .............................................................................. .

21

II Komentar ...........................................................................................................................24

1. Mistina beseda na gori .............................................................................. 242. Batina. Svet. Dijalog ................................................................................. 273. Magijska tehnika ........................................................................................ 294. Prema unutra i prema spolja ....................................................................... 315. Podrobna objanjenja ................................................................................. .

336. Ponovo radjanje .......................................................................................... .

35

III Sedam mudraca .............................................................................................................38

1. O broju sedam ............................................................................................ 38

2. Sedmica i epifanija ..................................................................................... 40

3. Stupnjevi posveenja .................................................................................. 43

4. Misterija Mitre ........................................................................................... 47

5. Realizacija stupnjeva .................................................................................. 52

6. Sedam potencija ......................................................................................... 54

IV Magijske stepenice .........................................................................................................581. Podizanje nivoa bivstva ............................................................................. 5

8

5


4/291

2. Istovetnost stepena posveenjai stanica seobe na drugom svetu ................................................................. 6

03. Drugi svet i univerzalno bivstvo ................................................................ 6

44. Delatnost uitelja ........................................................................................ 6

85. Pogledi naPert em Heru ............................................................................ 7

16. Stvaranje ahu ............................................................................................ 7

5

V Priroda i drugi svet ........................................................................................................79

1. Pradjapati. Solarna i lunarna budnost ........................................................ 79

2. Carstvo drugog sveta .................................................................................. 82

3. Primitivni narodi. arolija. Oevi .............................................................. 86

4. Svet Meseca ............................................................................................... 88

5. Amduat ....................................................................................................... 90

6. Smisao delatnosti pradjapati ...................................................................... 93

VI Jedinstvo bivstva ......................................................................961. Uenje Veda ............................................................................................... 962. etiri milosti .............................................................................................. 983. Stupnjevi .................................................................................................... 1024. uang-ce .................................................................................................... 1045. Samadhi ...................................................................................................... 1076. Realizacija .................................................................................................. 109

Peta knjiga: ANALOGIJA .........................................................111

I Slikovni jezik ...............................................................................1131. Razumevanje drevnog doba zavisi odrazumevanja slikovnog jezika ........................................................................ 1132. Stadijumi jezika........................................................................................... 1143.Ponovno zadobijanje izvornog jezika poPert emHeru ..............................

117

4. Analogija i neposredno znanje.................................................................... 1195. Analogno vidjenje i miljenje..................................................................... 1226. Hen kai pan i analogija ............................................................................... 125

6


5/291

II Astrologija .................................................................................127

1. Astrologija kao arhaino jedinstvo kosmikih analogija ........................... 1272. Poklapanja; horoskop i mandala ................................................................ 1283. Astronomska godina i sudbina Sunca heroja ............................................. 130

4. Neposredno znaenje planeta ..................................................................... 1335. Konstelacija ................................................................................................ 1366. Analogija i magija ...................................................................................... 137

III Blizanci ......................................................................................140

1. Teorija brojeva ........................................................................................... 1402. Broj je lanac koji povezuje postojee stvari ............................................... 1423. Nastanak Dva i Jedan ................................................................................. 1444. Sakralna igra loptom, par, suprotnost, dual, dva pola ................................ 1465. Ahura Mazda i Ahriman ............................................................................ 1476. Eliptiko bivstvo......................................................................................... 149

IV Tri kaste i etiri godinjadoba .................................................153

1. Tri. Egipatska velika Devetka .................................................................... 1532. Znaenje AUM i AUR ............................................................................... 1553. Tri gune i tri kaste....................................................................................... 1564. etiri misterije. Tetraktis. Krst. Jod-He-Vau-He ....................................... 1585. Blie i dalje analogije na temelju teorije brojeva ....................................... 1616. Celina, Potpunost, Sve. Broj i Vreme.etiri godinja doba, etiri razdoblja,etiri elementa i etiri ivotna doba .............................................................. 163

V Bolest ..........................................................................................1661. Analogija i univerzalna inteligencija ......................................................... 1662. Bolest i analogija broja pet ........................................................................ 1683. Bolest i hijerarhija ..................................................................................... 1704. Nezakonito stanje zavisnosti od nieg reda ............................................... 1735. Arhaino leenje ........................................................................................ 1746. Svet vaza .................................................................................................... 177

VI

Voda ..........................................................................................179

7


6/291

1. Analogija i realizam arhainog oveka.Transcedentalno vidjenje stvarnosti ............................................................... 1792. Priroda eli boansko i ne ljudsko poznavanje .......................................... 1813. Talesova metafizika vode ........................................................................... 182

4. Bogovi vode i voda u pojedinim drevnim jedinicama ............................... 1845. Jedini element u odredjenom pogledu ....................................................... 1876. Poetak postojeeg sveta ............................................................................ 189

esta knjiga: KRALJ I NAROD ................................................191

I Arhaina zajednica ......................................................................193

1. Hijerarhija drevne zajednice. Hijerarhija i klasa ........................................ 193

2. Brahman, katrija i vaija ........................................................................... 1963. Tenje koje uspostavljaju hijerahijuna granici istorijskog vremena ....................................................................... 1984. Trojan i etvorna hijerarhija ....................................................................... 2005. Dva puta rodjeni. Neisti ........................................................................... 2036. Hijerarhija i etiri juge ............................................................................... 206

IIVozar ...........................................................................................207

1. Vozar i Delfa .............................................................................................. 2072. Objavljenje Jeadan u ovekovom ivotu ... ............................................... 2093. Tao te djingi kraljevsko posveenje .......................................................... 2104. Posveenje i glava hijerarhije .................................................................... 2135. uang-ce,Bhagavadgita, Koletet .............................................................. 2166 .Kralj svojim bivstvom usmeravareintegraciju ljudske zajednice ....................................................................... 218

III Vladavina ivlast ........................................................................220

1. Drevnost i istorija. Put predaka i bogova ................................................... 2202. Homer i filozofi ......................................................................................... 2223. Brahman i katrija ...................................................................................... 2244. Resantiman katrije. Promena naina ivota ............................................. 2275. Divlji vepar ................................................................................................ 2306. Sunovrat moi. Makijavelizam. Nasilje ..................................................... 231

8


7/291

IV Brahma-pura ............................................................................234

1. Nebeski grad i zemaljski grad. Proforme bivstva ...................................... 2342. Grad i broj. Arhitektura .............................................................................. 2363. Paladijum otvorenog bivstva.

Grad i provincija. HiramPraslika produhovljene zajednice ................................................................... 2384. Ars regia ..................................................................................................... 2405. Grad u istoriju. Utopije .............................................................................. 2446. Grad i zajednica Sahu ................................................................................ 245

V Narod .........................................................................................247

1. Prakolektiv ................................................................................................. 247

2. Kralj i narod, dva pola ............................................................................... 2503. Boanska epifanija ..................................................................................... 2514. Analogija naroda. Zemlja, ena, jin, priroda.Narod i broj. Dvanaest plemena ..................................................................... 2535. Daena, nebeska zajednica ........................................................................... 2556. Nazadovanje naroda. Zaratustra ........... ..................................................... 258

VI Zakon .........................................................................................262

1. Artha, kama i dharma ................................................................................ 2622. Zakon i objavljenje ..................................................................................... 2643. Manu. Duhovni poredak zajednice ............................................................ 2664. Sakralno oitovanje. Potovanje i krenje zakona ..................................... 2685. Zakon ljudsku zajednicu stavlja ispred duha ............................................. 2706. Reintegracija kolektiva. Sidhanta ............................................................. 271

Pogovor

Antal Dul: Apsolutna struktura .....................................................273

9


8/291

etvrta knjigaPOSVEENJE

10


9/291

I Hermes Trismegistos

1 Spoljne okolnosti. Autorstvo

11


10/291

Pod imenomHermesa Trismegistosa sauvalo senekoliko dijaloga i vie odlomaka iz aleksandrijskog perioda.Jezik spomenika je grki, i zbog toga se najpre verovalo da jenjihov autor aleksandrijski filozof koji je iveo na poetkunaeg raunanja vremena, moda najvie sto-dvesta godina pretoga. to se, pak, sadraja dela tie, gotovo je jednodunomiljenje da je pred nama karakteristino helenistikosinkretiko delo. Sinkretizam u ovom sluaju znai da je pisac

pokuao nasilno da ujedini razliite vrste duhovnosti koje supristizale u Aleksandriju iz svih poznatih delova sveta. Posaosinkretiara, naime, sutinski se razlikuje od sintetiarevograda; onaj prvi samo nagomilava meterijal, eventualno krpari;ovaj drugi ostvaruje stvarno jedinstvo.

Treba korigovati ovo starije stanovite. Viestrunjaka, medju kojima je najznaajniji Mid (Mead) i ije jedelo najpouzdanije ako se odbace njegove zablude koje potiuiz teozofije, smatra da je grki tekst ne samo sasvim drevan,nego da je to prevod egipatskog pisca o posveenju koje seeak u etvrti milenijum. Grki jezik i terminologija slinagnostikoj verovatno su tek veoma malo izmenili izvornedijaloge. Tada je u Aleksandriji radila velika grupa filozofakako bi se prikupili za biblioteku svi arhaiki spomenicisveta. Zastupnici biblioteke stizali su do Kine, Indije, Tibeta,Irana, Kavkaza; aleksandrijski vladari, posredstvom poslanika,koristili su svoj uticaj kako bi od stranih dvorova pribavili

pojedine uvene rikopise. Dela su potom prevodjena na grki iuvana u biblioteci. ivi uticaj sakralne linosti davno seizgubio i drevni duh je ve uvala samo sveta knjiga.Cilj aleksandrijske biblioteke bio je da na jednom mestu prikupicelokupnu batinu oveanstva.

Moe se pretpostaviti da grki tekst nita bitno nijemenjao u originalu, sem imena. Ime Hermes Trismegistos je

jedna ovakva aleksandrijska promena. Hermes je prvobitno bio

12


11/291

Tot. Pod omenom Tot kriju se tri simbola: Tot je bio egipatsko boanstvo; bilo je to ime prvosvetenika Egipta, Kao DlajaLama na Tibetu, Zaratustra u Iranu, Pitija u Delfima; Tot jekonano bio naziv za prvosveteniku kastu, odnosno naziv za

posveene. Posle posveivanja svetenik i filozof je uzimao ime boanstva, postajao je Tot, jer je delotvorno zastupao duhboanstva u oveanstvu.

Ukoliko je prevodilac neto preinaio u tekstu, to je po svoj prilici inio toliko u duhu dela da se moe imatipoverenja u vrednost prevoda. Zekoe u ovakvim pitanjima jonisu bile nepremostive; univerzalni karakter grkog jezikaumeao je adekvatno da sledi univerzalni egipatski jezik. Danas,kad latinski tekst treba prevesti na francuski, panski ili

pogotovo na talijanski jezik, tekoa bi bila nesrazmerno vea, jer bi univerzalni latinski trebalo prevoditi na individualnomoderan jezik. U ovom sluaju bi se izgubilo ba ononajvanije: univerzalnost. Univerzalnost u jednom jeziku znai :sposobnost da se oznae sve stvari sveta. Danas uglavnom ivediplomatski ili konverzacioni ili knjievni jezici. Ovi jezici suizgubli svoju univerzalnu sutinu, a pogotovo su izgubilisposobnost da imenuju najvie duhovne istine. Najvie duhovneistine i danas smo prinudjeni da izraavamo grkim ili latinskimreima.

to se pitanja Autorstva tie, ono je potpuno nevano.Dijalozi nisu imali svog individualnog autora, kao to to imadanas ma koji spis. Duh univerzalnosti nije davao vanostindividualnom doprinosu oveka, i nije bio sklon ni da ga

priznaje, niti da ga razume. U aziji, gde je duh batine jodelom iva stvarnost, i danas je tako. Kad putnik iz Evrope ujeu Indiji baladu uz muziku pa mu se ona dopadne, on upita zanaslov dela. Kada bude u prilici, on zamoli i drugog pevaa damu otpeva baladu. Peva je zaista i odpeva, ali je Evropljaninnezadovoljan. Nije to ono, kae, to je ranije sluao. A Indusi

13


12/291

mu onda objanjavaju da u Indiji muziko delo i pesma nemajutako propisan oblik kak o na Zapadu. Pevai prepravljaju dela, asutina uvek ostaje ista. Ovo prepevavanje ne vodi u samovoljui nevernost. Pesniko i muziko delo, uveravaju Evropljanina,u ovom obliku, u usmenoj batini moe da ivi stotinamagodina, i ivi a da se u njegovom duhu nita ne menja.

Pevanje homerovskih rapsoda u Grkoj moralo jebiti slino; tako su mogle biti pevane Nibelunka pesma i Ede.Vernost onda nije imala spoljno obeleje, kao danas doslovanoblik iz kojega se tako esto savreno izgubi duh. U onavremena uvala se istinska vernost i slava pojedinih rapsoda jezbog toga bila vea, jer je njihovo pevanje bilo verodostojnijeod drugih. Originalnost, na koju se zaklinje savremeniindividualni ovek, nije imala nikakvog smisla.

Pojedina dela drevne batine, kada su dospela uAleksandriju, bila su kao one crkve koje su moda sagradili

jo stari Grci, kasnije su u njima hriani odravali slube boje, a danas pripadaju muhamedancima.Religije su semenjale, crkva je ostajala ista. Re, jezik, izraz, ime se

promenilo, sutinski duh je ostao isti.U veini dela koja su nam se sauvala pod imenom

Hermesa Trismegistosa drevni duh se vidi i prostim okom.Aleksandrijski grki, pak, koji se nataloio preko drevnog duha,nita nije unakazio, kao to, na primer, nataloena kasna

budistika batina nije deformisala spise drevnog tibetanskogbena ili kinesku Tajnu Zlatnog cveta.

Pretpostavka da je spise pismeno uobliio Maneto ilidrugi egipatski prvosvetenik, samo je spoljna zanimljivostkoja nema znaaja. O Manetu takorei nita ne znamo, i prematome on je za nas samo ime, nita drugo.

2 Verodostojnost

14


13/291

Autentinost grkog prevoda zavisi od tri sutinskamomenta: prvo od metafizikih simbola, drugo od imena

bogova, tree se odnosi na mitove.Metafizike simbole uvaju rei. Medjutim, rei nisu

rei govornog jezka. U raspravama Hermesa Trismegistosa rekoja uva metafizike simbole naziva se logos. Logos znai re,smisao, objavljenje duha, ak u mnoini (logoi)esto ima znaenje kao sanskrtsko sutra. Reima izraenametafizika postavka. Odnos logosa je u svakom sluajunatprirodan. Logos na veoma mnogo mesta ima istu vrednost sasanskrtskim budhi i s iranskim histi; u ovakvim sluajevimaznai mistinu intuiciju i transcedentnu budnost.

Tajna logosa jeste da se stvari ne smeju objavitineposveenima, neposveeno i pred neposveenima. Ako ihizgovori neposveen, logosu se tajanstveno dogadja promena;specifino oslabi i gubi svoju mo. Nije retkost da se obrnenjegov istinski smisao; naroito onda ako neko eli da iskoristilogos u individualnom interesu. Svojstvo logosa nije samo da jeon bezuspean u neposveenim rukama, nego i ako se eliiskoristiti na zabranjen nain, moe odvesti uneproraunljivu opasnost budui da ima izrazito

boanskomagijsku snagu.Jedan od ciljeva posveenja je upravo da uitelj

naui uenika tajni logosa. Iz sebinog interesa nita se ne smeizrei; ko lako koristi boanske rei, igra se svojim bivstvom,re e se okrenuti protiv njega. Uitelj svoga uenika upuuje umisteriju logosa.

Na ovom specifinom mestu gde je logos, tano tunastaje mit. Prvo oitovanje je u svakom sluaju metafizika.Ono to kae logos, to je zapravo nevodljivi i neizrecivi simbol.Ono to kae mit, takodje je neizrecivo, ali je ve vidljivo. PoVedi ovek metafizike simbole dikuuje s budhi, s mistinomintuicijom, slike mita sa manosom. Manas je unutarnje

15


14/291

opaanje, osetljivost due na praslike. U Genonovom prevodu:sens interne. Logos i mit vide isto, samo drugim organima:logos ovek vidi individualnom univerzalnom sposobnou.Logos i mit govore isto: neizrecivo.

Drugi momenat autentinosti odnosi se na imenabogova. Bogovi se ne mogu definisati onako kao algebarskeformule, ako se to u novije doba smatra neprihvatljivim. Bogovinemaju vrste konture i nisu zavreni oblici. Mistina intuicija iunutarnja osetljivost (manas) vide sve novije i novije crte iosobenosti i za njih nalaze nova lica i imena. ovek osetljiv nasakralno vidjenje vidi teurgino. Teurgija je stvaralakadelatnost, nasuprot teologiji novijeg doba koja naunimumom jednom i zauvek eli da utvrdi vaee, aliapstraktne oblike.

Trei momenat autentinosti jeste vidjenje umitskim slikama. Velika pesnika dela, i dela Dantea, Homera,Vergilija, ekspira puna su takozvanih meditativnih slika kojese mogu izazvati bilo kada i od kojih zapravo zavisi delovanje

pesnikog dela. Tajna ovih slika je to izazivaju specijalnuubutarnju promenu, preokret, takozvano oienje, katarzu, itime mogu visoko da uzdignu nivo ljudskog ivota. Znaaj ovihslika je to preplae. Pojaaju budnost. I ono to ivi u

pesnikim delima, u pojaanoj meri ivi i u mitovima. Sadrajmita je slika koja budi, praslika, meditativna slika. Dejstvo oveslike je univerzalno i kolektivno; niko ne moe da se izuzmeispod dejstva ovih slika.

Autentinost dijalogaHermesa Trismegistosa zavisi

da li u njima postoji metafiziki simbol, logos; postoji li sasvim bivstveno bogato unutarnje shvatanje bogova; postoji limistina meditivna slika.

U dijalozima Hermesa Trismegistosa mogu seodmah pronai sva tri momenta. Prevodilac koji je ova dela

16


15/291

prevodio sa nekog staroegipatskog jezika ne helenistiki grki,sauvao je ono to vano u ovim delima.

3 Institucija posveenja

Posveenje je uvek uvodjenje u neku misteriju, ali jeve i samo uvodjenje misterija.

U drevno deoba, kada je posveenje bilo institucija, ito najvanija institucija oveanstva, posveenje se odigravalo

po strogim, propisanim spoljnim pravilima. Bez posveivanjane samo to nije mogao da stupi na dunost prvosvetenik, ilikralj, ili kancelar, mego nije mogao ak ni svetrnik, vojnik,sudija, lekar, slubenik. Pored opteg kastinskog posveenja,kojim se mladi ovek uvodio u smisao drutvene situacije,

budnije bie je uestvovalo i u naroitomm i viem uenju. Ovouenje je bilo potpuno nezavisno od kole. kola je prualasamo materijalno i koliinsko takozvano znanje, a posveenje,duhovni nivo i budnost. Veda kolsko uenje naziva vidjnja,duhovni nivo i budnost vidja. Ova razlika je nainjena i u Iranu,i u Kini i na Tibetu isto kao i u Egiptu, Americi, kod orfiara i

pitagorejaca. Danas se posveenje sasvim izgubilo, preostala jesamo kola koja je nezdravo razrasla nautrb posveenja.Upravo zbog toga to ovek danas uestvuje samo u vidjnji(znanje, kvantitativno saznanje), a ne u nivou i u budnosti(vidja), neposredno i ne razume posveenje.

Ishodite svega toga je da oveka ula vezuju zamaterijalni svet, i on nema iskustva i doivljaja o stvarnosti.Ima samo ivot; njegovo bivstvo tinja skriveno u tami. Budnijiovek ranije, pospaniji kasnije, ali jednom svako u ivotu stiedo granice ivota, ako ne drugaije, a ono u trenutku smrti,

jednom mora da otvori oi pred istinom. Smrt i posveenje sumedjusbno srodni preokreti. Jer je posveenje i smrt i rodjenje.Smrt u materijalnoj prirodi, rodjenje u duhovnom svetu. Smrt

17


16/291

nasilno prekida ivot i razara naizgled nunu vezu oveka samaterijalnom prirodom. To isto ini i posveenje: prekidaneprekidnost ivota vetakim uplitanjem i spreava da se ulaokrenu prema prirodi. A ini to zbog toga da bi bivstvo mogloda prodre kroz pukotinu nastalu u vetaki prekinutom ivotu.Dananjim jezikom: posveenje stupa preko spoljnjeg odnosa s

prirodom, uz metod koji usmerava uitelj, i na mestu prodorauvodi u duu oveka duh natprirodnog bivstva. Helenistikinaziv za ovaj obrt, koji je verovatno iz drevne orfiko-

pitagorejske batine: . A metanoja zai preokret. Ovo je posveenje u srodstvu sa smru; aliistovremeno rodjenje. Pojedine batine ga nazivaju

ponovniom rodjenjem.Ponovno radjanje usledi katkada i bez uplitanja kada

ovek, vodjen svojom budnom mistinom intuicijom, ume napotreben nain da priremi sebe moralno, duhovno i psihiki.Metanoja je, pak, uvek samo delimina i otuda nesavrena. Udrevno doba se mladiu odgovarajue budnosti dodeljivaouitelj za posveivanje.

4 Obredi

Znaajna je spoljanjost koja ide uz posveivanje.Poev od ternutka kada se mladi brahmaharin: brahma-uenik,

pojavluje pred vratima svoaga uitelja s drvetom za ogrev urukama, mora da prodje kroz niz obreda. Danas se pojedinimomenti obreda objanjavaju simbolino. Pretpostavka nevalja. Prva situiacija je da unutranji proces koji se zbiva uueniku u svetu duha i materijanoj prirodi ima taanekvivalent. Ono to se nalazi gore, isto je kao ono to se nalazidole, kae Tabula smaragdina Hermesa Trismegistosa. Onoto je dole, isto je kao ono to je gore. U prirodi se zbivaisto to i u duhu i u duhu isto to i u dui. Prirodni

18


17/291

ljudski ekvivalent za zbivanja u svetu duha: obred. To jeekvivalnt koji se danas delom ne razume, ili se smatra magijom.Stupnjeve budjenja uenika treba izraziti i spoljanostima:odeom, bojom odee, krojem, ukrasom za glavu, ponaanjem,

promenom ishrane. Kada je uenik u Egiptu proao poslednji,najtei ispit, bivao je gost prvosvetenika na zajednikomobedu. Ovaj obed je bio (sintrofion),obred sjedinjavajueg jela, kada se uvari duha boga Totasjedinjuju posredstvom hrane i u hrani. Uspomena na ovaj obedu Rimu je caena romana. Ova veera je, pak, bila jedinjenje sa

boanstvom. Jer: ono to je dole isto je kao ono to jegore.Paralelno sa sjedinjavajuom veerom u svetu duha

proticalo je sjedinjavanje i to je bio smisao obreda zajednikogobeda, nita drugo.

5 Drugo rodjenjeDrevna batina ne ui neto to niko nikada nije uo,

to je potpuno novo, osobeno i neobino i ba zbog toga je zauenje neophodno dugo vreme i napor. Misli batine suapsolutne i vene misli, koje ovek, i to svaki ovek neposrednozna i razume i koje svako prepoznaje. Neuporedivo vaniji deo

batine je ruti, objavljenje, nastalo zajedno sa svetom. Nijenastalo tako da ga je neko negde celog napisao i predaodrugima. Objavljenje je bivstvo u Stvoritelju, poreklo, cilj,smisao, budna svetlost istine.Kada je nastao svet,zajedno s njim

je nastalo i znanje o poreklu,bivstvu,smislu,cilju,istini, koje je bilo budno i jasno istovremeno sa stvaranjem u duhuStvoritelja. Istovremeno, kada se u stvoriteljskoj dui s prvimstvaralakim momentom cilja, smisla, oblika, istine i smomentima stvaranja javilo paralelno razumevanje, formiralose budno pamenje koje je od tada osobenost due. Dua jesauvala misli. Jer je Dua Stvoritelj, Bie koje stvara svetove.

19


18/291

Objavljenjem Batina naziva prve misli koje seodnose na prvo stvaranje, drevni smisao stvari, drevni cilj,misteriju stvaranja, zakone ivota sveta. Naziva ih objavljenjemzato to su ove misli nastajale na samom zaetku vremenazajedno s otvaranjem bivstva: otvarale su se zajedno sastvaranjem i postajale budne i u dui. Dua se sea svih ovihmisli. Grke misterije ovo seanje nazivaju (anamnezis) univerzalnim ljudskim

praseanjemna apsolutne stvari bivstva. Kada ovek koji ivi umaterijalnoj prirodi bude svestan, uz pomo anamnezisa, ovihapsolutnih stvari, to je ono to se u drevnosti nazivalo da jeovek shvatio objavljenje.

uti i prihvatiti objavljenje nije neko maglovitoudo rezervisano za privilegovane. Znati o njemu i za njega nije

potrebno da ovek odnekuda pribira i ui. Dua ga po prirodisvojoj u sebi nosi. Samo se treba probuditi. Uenje objavljenja

je najoptije i najneposrednije znanje koje svako poznaje i ako onjemu ni jednu jedinu re nije uo. uti, prihvatiti, shvatiti,razumeti objavljenje za to su neophodna dva momenta: trebese uzdii u krug logosa i tebe biti budan. Treba se uzdii u kruglogosa, jer se objavljenje moe domaiti i shvatiti samologosom; svet je stvorio logos, i ko hoe da razume tajnustvaranja, mora znati da je logos, koji je stvorio svet, samoobjavljenje. Ono to je stvorilo svet jeste smisao, svetlost,htenje, instinkt, misao, ideja, namera, bogatstvo, vatra, snaga,

bujanje, mo, mera, slika, znanje, blagoslov, ljubav to jeupravo logos. Zato se treba uzdii u krug logosa. Ali opet trebaostati i budan. Jer objavljenje ne shvata pospana dua. ujnoobjavljenje, kae Beme, kao unutarnji glas proivljava samo

budan ovek.Apsolutne i vene misli objavljenja su pradoivljaji,

misli kojih se svaki ovek sea, koje svako od samog zaetka i bez objanjenja zna, a pradoivljaji su: zaetak bivstva,

20


19/291

stvaranje, svet i cilj ivota, zakoni bivstva. Egipatska batinakae da je u drevnom oveanstvu Hermes Trismegistos stajaona takvom stupnju budnosti da je doiveo ujno objavljenjekao unutarnji glas.Hermes je svoje znanje upisao u etar -zapisao ga je ljudski duh. Objavljenje je u Indiji dokuilo sedamrii. U Kini Veliki uti Kralj. U Meksiku Kecalkoatl, PernataZmija, uitelj oveanstva.

Stvaranje je, pored zaetka bivstva, smisla, cilja,zakona, znanje znano od ovekovog poetka, od zaela ponetoznanje koje i posveenje. ta je posveenje isto tako ne trebauiti kao i ta je bivstvo, ta je dua, ta je ivot i svoma njimata je smisao i cilj. Znanje o posveenju ivi poloeno u dubinidue, znanje o tome da nije dovoljno roditi se u svetlosti

prirode. Pravi smisao i cilj zemnog ivota jeste da se ovde, uovoj sudbini, u ovom Ja, u prostoru, u vremenu, u zajednicitreba roditi jo jednom, treba se roditi drugi put u blistavijojsvetlosti nego to je to materijalna svetlost.

Posveenje je isti pradoivljaj kao bivstvo, dua,ivot, sudbina, istina. U arhaikom oveanstvu posveenje je

bilo najvanija institucija, presudna za ceo ivot. Ko nije proaokroz posveenje, rodjen je samo jedanput. Takvi bie se nemoe uzeti ozbiljno: to je ljudsko bie omamljeno i usnuko umateriji, poput ivotinje ili biljke. Pravo oveanstvo je onokoje je dva puta rodjeno ( dvidja), i istinska zajednica jenjegova zajednica. Zajednica onih koji su posveeni, koji su

probudjeni i koji su postali uesnici objavljenja. Oni su imalire, logos u vladavini, u zakonu, u stvaranju; kao to kaeVeda: u daljem tkanju ivota. To su bili Veda-budnici, praviljudi.

6 Pradoivljaj posveenja

21


20/291

Na pitanje koji su formalni momenti posveenja,treba odgovoriti:

- prvi momenat je strsna delatnost za pukematerijalne ciljeve u neodgovornom i mesearskomivotu;

- drugi momenat je katkad sporo, katkadiznenadno osveenje da e ovek, ako ovakonastavi ivot, rastoiti svoj ivot u nita; to jeuzmaknue i potres;

- trei momenat je kriza; ovek je jo celinasvojim biem vezan za materijalni svet i

bespomono se koprca prema onim vrednostima kojesu neprolazne i konane; lagano poinje da vidisvetove dublje od materijalnih, budi se, otvara muse ivot; otvaranje i budjenje se katkada dogadja zanekoliko trenutaka i tada se naziva prosvetljenje;

- etvrti momenat je dugotrajna i teka borbakako bi ovek sa samog sebe skinuo prolaznumateriju i samog sebe uvrstio u bivstvu;

- peti momenat je pomirenje s tim da nemakonanog oslobodjenja u uslovima materijalneprirode; napore i sposobnosti usmerene kasopstvenom spasenju ovek stavlja u slubuuniverzalno oveanstava.

Prilikom razumevanja ovih formalnih momenata,skiciranih u krupnim potezima, niko ne moe sakritiiznenadjenje da se ve bezbroj puta susretao s ovim momentimau drugom obliku, ali gotovo u istom ovom smislu, i jo vie sukazivanjem na ove drevne momente. Pa to je ono to je tako

22


21/291

esto vidjeno u pozoritu, to je sasluano u muzikom delu, toje iitano u epu ili romanu. Re je o geometrijski uproenomritmu bivstva: to su osnovne forme, to je osnovni obrazac. To jeapsolutni oblik koji se dalje ne moe pojednostavljivati. Kakav

je to oblik? Bezbrian, neodgovoran i neometan ivot krizapotresa iznenadna je svest o onome to se nalazi izvani iznadivota i polagano naginje u ovo vie bivstvo. To je onaj osnovniobrazac na kojem poiva sklop tragedije, to je sklop muzikogdela, ali je to sklop slike, i sklop skulpture i filozofije: poi odosnovne prirode izotriti stii na kritinu taku doivetikatarzu i izjednaiti se u svetlosti. Svako delo koje je stvorilaruka oveka i koje ima duhovni sadraj, uva ove ritmove: to suritmovi posveenja zbog toga sve to je stvorila ruka ovekagovori jo jednom o pradoivljaju posveenja. Praslika svako-vrsnog ljudskog duhovnog objavljenja zbiva se na osnovu

pradoivljaja posveenja, i samo se tako i moe zbiti. Svakaljudska tvorevina vodi ivot i krizu, krizom ga isti, konano gasmiruje. Svaka knjievna, umetnika, filozofska tvorevina je

bleda kopija posveenja ak i najloija tvorevina uva u sebi isadri i izraava zapovesti potresa i oienja i to tako tosaopotava doivljaj koji izaziva u oveku slian obrt. I to jedelo presudnije i znaajnije, sve jasnije izraava pradoivljaj

posveenja i sve vie lii na pravo posveenje. Takva dela sutragedija i visoka muzika koje su na neposrednoj granici

posveenja. Nie izvodi poreklo tragedije iz muzike. Moda jeu pravu. Ali one obe potiu iz misterije posveenja: ljudskadua prolazi kroz niz simbolikih doivljaja tajna razreenjasimbola je to nije re o Edipu, Antigoni, Filoktetu, Ajantu,nego o ovekovoj dui, o onoj dui koja ima svoju sudbinu nazemlji i tu sudbinu je dobila zato da bi se probudila. Dua naovoj taki sudbine. Dospeva u krizu i mora da se proisti: trebada se probudi. Tragedija je prikaz herojske

23


22/291

due - ,

(tez heroikez, tikhez epistasiz) ni muzika nije nita

drugo. I obe simbolino govore isto, emu ui posveenjejasnim razumevanjem i budnim proivljavanjem.

24


23/291

II Komentar 1 Mistina beseda na gori Naslov XIII poglavlja Korpusa hermetikumaje

Mistina beseda na gori. Besedom na gori naziva se zato to,iako nema ni rei o gori, batina posveenja uenika obinoizraava simbolom uspinjanja na svetu goru. .(Epi tez toj opoz metabazeos). Gora u Grkoj je Olimp, naistoku Sinaj, Tabor, u Iranu Albordj, u Indiji Meru.Opepoznate su evropske, tibetanske Svete Gore, kao i one

amerikih indijanaca.U dijalogu su dva uesnika: Tot i Hermes. Prvi jeuenik, drugi uitelj. Hermes je helenizovani oblik drevnogegipatskog imena. O ovoj osobi jedino treba znati da je, kao tose u drevno doba govorilo, poreklom iz Setovog plemena. Set jeteri sin Adama i Eve, tei potomak prvog oveanstva. Kain jezemni ovek, bie probudjeno odozdo, kao to su to kasnije

uili gnostiari: iskvarena crkva. Pod crkvom eklezija( ) nije se podrazumevalo brojno mnotvo,nego spiritualna zajednica odabranih. Izrazi ljudi davnihvremena u svim sluajevima, gotovo bez izuzetka odnosili su sena spiritualne esencije, kao na primer politeja: nije znailadravu, nego, dananjim izrazom, kolektivnu psihu. Kain jesimbol zemnog, materijalnog oveka ija je spiritualnost

iskvarena i dim od njegove rtve se povija prema zemlji. Avelj je ovek koji je doao odozgo, simbol je nebeske crkve.Kainovo ubistvo ukazuje na dogadjaj u drevnim vremenima, u

primarnom oveanstvu kada je mateijalni ovek pobedionebeskog.

Set, trei sin nije doao ni odozdo, ni odozgo, negoje pravi ovek, ni djavo ni andjeo, nego ovek, srednje bie,

simbol humanog. Iako je u Setu vladajua materija, ipak ivi

25


24/291

uspomena na veliku misteriju donetu iz sveta duha. Setovageneracija ne raspolae nebeskom prirodom Avelja, ali u njojnema ni Kainove teke materijalnosti, poudne i tamne strastiod krvi i mesa. Setovi potomci doseu u svet AdamaKadmnona. Oni su uitelji i budnici oveanstva. Prorodi,zakonodavci, prvosvetenici, patrijarsi. Najpoznatiji Setov

potomak drevnog doba je Enoh, apokaliptiki vizionar. Setovageneracija vodi stazama Svetlosti: na ovom putu nije vanosamo uenje, nego posredstvom uenja probudjenneproraunljiv unutarnji preobraaj. Jedino Set raspolaeznanjem koje preko nebrojenih dela, znakova, slika, simbolavodi nazad u Jedinstvo i koje moe da oseti ta je ovek izgubioako ivi izvan Jedinstva.

Pod imenom Kaina, Avelja, Seta, ne smemorazumeti linosti, jo manje istorijske linosti. Imena su, isto kaoi rei, gotovo bez izuzetka oznaavale spiritualne esencije.Manu u hindu kulturi, Buda, Bodisatva, Tilka, u Indiji i Tibetu,Zaratustra u Iranu, Tot i Hermes u Egiptu bilu su spiritualneesencije, ane istorijsko ljudsko Ja. Istorijski ovek je oveesencije samo peronifikovao. Izvrena je inkarnacija esencija uljudima. A inkarnacija Kaina, Avelja, Seta ne znai da su se

ponovo rodili lini, individualni Ja dece Adama i Eve, nego daje opet dobila zemni oblik drevna i vena duhovna esencija unekom ljudskom biu.

Hermes je, kao to ui veoma stara egipatskabatina, poreklom iz Setovog roda i posle potopa, on je spasaoznanje pre kosmike katastrofe, prvi poeo da ga iri. Od tada jeHermes postao isto takav simbol spiritualne esencije kao to je

bio Set: posveeni koji je predavao dalje hermesovo drevnoznanje, inkarnirao se u Hermesa, postajao Hermes.

U dijalogu Hermes vodi uenika Tota na svetu goruinicijacije. Seme uenja: ponovo radjanje. Naravno, dijalog jesamo jedan stupanj posveenja. Prethodni stupnjevi

26


25/291

pretpostavljaju besede udubljivanju, o moralnoj istoti. Ovaj put re je o presudnom momentu: uenik pripremljen zaMisteriju prvi put sada teba da okrene svoje oi ka unutra. To jeobrt metanoje. Meditacija, ritual, samosuzdravanje, strogamoralna disciplina zapravo nemaju vrednost sami po sebi. Sveto slui da bi ovek postao pogodan za metatezis, za prelazak izmaterijalnog sveta u svet duha.

Prosvetljenje zavisi od istote omotaa ljudskog bia:koa i amaja moraju biti prozirne. Zbog toga se mora iveti umoralnoj istoti. Porfirije kae: bogovi se ne javljaju sve dokdua nije ista, odnosno sve dok ovek nije proterao demone.

Moralni zavet, istota, nevinost, askeza su zato da bise opustila veza izmedju oveka i materijalne prirode i da bi se

pojaala osetljivost za natprirodna iskustva. Cilj: osetljivost.Zato apostol Pavle kae u poslanici Jevrejima: oaran verom.Dananji oblik rei vera prua priliku za temeljni nesporazum, ito je vekovima unazad do samog dna potreslo celu veru. Veranije intelektualna ili ulna ili bila kakva ljudska duhovna iliduevna delatnost: nego natprirodno iskustvo i nadljudskaostljivost. Vera nije suprotna znanju, kae Sen Marten, vera

je magijski akt, ne znanje. Vera je natprirodna uskladjenost iosetljivost i otvorenost i sposobnost da ovek moe da seorijentie u svetovima koji lee izvan materijalne prirode. Izbog toga grko pistis ( ) ne samo da loe izraavare vera, nego je uope i ne izraava. Uenje apostola Pavla overi koja spasava odnosi se na natprirodnu uskladjenost, ne naslepu vernost. Vera je vie iskustvo koje priprema oveka zametanoju, za veliki obrt, za metatezis, za veliki prelazak. Zbogtoga Sen-Marten kae da je vera magija. U verniku e nastatiskriveno, duboko, ali presudno pomeranje, jer ovek koji seuputio ka bogu, savreno mora da se promeni sve do fizikihelija.

27


26/291

2 Batina. Svet. Dijalog.

Veliki obrt inicijacije: otvaranje prema unutra.Intelektualan priprema za to : doivljaj jedinstva. Po Jedinstvuuenik shvata nepromenljivu, venu, besmrtnu istinu. Onereenice koje u ovoj raspravi govore o besmrtnom, venom,svojstvu Jedan, mogao bi zameniti atman iz Vede, Ji iz Jidjinga, Tao iz Tao te djinga ili delovi Kabale o Jedan ili Alef.Ako je doivljaj jedinstva dovoljno snaan, u ueniku poinjeda svie bleda svetlost kako je ulno mnotvo vidjeno fizikimoima ista arolija. Stvarnost je: Jedno. U tom trenutku onusklikne: Oe, vidim vaseljenu, vidim sebe u nevidljivom. AHermes ovako odgovara: Sine moj, to je ponovo rodjenje.

Inicijacija ne poinje ovom raspravom i ne zavravase time. Okretanje prema unutra najvei je korak presudni

prag. Ali kako nije prvi, nije ni poslednji. Ovde zapoinje pravobivstvo. Vera. Sada se budi natprirodna osetljivost., tek sadaje uenik probio zatvoren ivot i stupio u otvoreno bivstvo.

Prvi korak magine tehnike posveenja jeste dauenik celu svoju panju usmeri na taku izvan sveta. Dejstvoove koncentracije na ekstramundijalnu taku jeste da kad seovekova svest, pod dejstvom sve veeg napona i namernediscipline, u jednom trenutku konano odvaja od ulnestvarnosti, neka ima za ta da se uhvati.Taka izvan sveta jeneophodna, jer oveka iz ulnog sveta moe izvui ono to jezaista izvan sveta ula. Samo ono to se potpuno i savrenorazlikuje od Ja moe da oslobadja i pslobodi. Znaaj trenutka

je neuven, dejstvo mu je duboko, presudno i temeljno na celusudbinu due. Jer se u oveku ne otvara neko novo i do tadanepoznato znanje, nego se otvara primarno znanje upisano u

28


27/291

duu - ono odredjeno znanje koje je Hermes Trismegistosupisao u etar. Dua u tom trenutku biva svesna porekla svoga

bia i prave istine. Probudi se i svesna je da je ovek samokopija, iskonski je : Bog. To je sveto znanje i sveta nauka. To

je poetak i kraj i pravi smisao svakog posveenja. To je onoto se u Indiji naziva Adhjatma vidja. Manu kae: onaj koji nezna ovo znanje, svako njegovo delo i nisao su iznutra prazni...Samo ko yna ovo znanje, taj moe uspeno voditi vojsku, tajmoe izrei pravednu presudu, taj moe vladati slavno.

U ovom trnutkuo ovome samo ovoliko: samodis-ciplina, odricanje, post, asketske vebe, molitva, meditacija idrugi postupci koji pripremaju posveenje jeste ono toalhemiari nazivaju vatrom; na sanskrtu: tapas samopregorni

plamen. Asketski ivot nije nita drugo do budjenjekosmogonijskog elementa vatre u ljudskoj dui. Vatra stvarastvari u univerzumu. Vatra, vatra Heraklita i Jakoba Bemea,odnosno logos, element koji stvara svetove.

Asketa u sebi raspaljuje vatru i ona poinje da gaprodire. Usled toga on svu svoju snagu usmerava na takunezavisnu od svega. Taka je elementarna praslika. Takva je

praslika Talesova voda, Anaksimandrov apeiron, Pitagorinbroj, Konfuijeva Sredina, Tao La Cea. Istorija filozofije oveekstramundijalne praslike naziva principima. Nema ni govora o

principima. Praslike nisu naela, nego smislovi. A smislovi nisu posebno: svaki smisao obuhvata sbom sve ostale (Sen-Marten).

Elementarne slike su logosi, ili kao to se u Hindukulturi kae: maha vakjan, velike rei veite mudrosti stvaralaki elementi (hieroi logoi),kao to su smatrali pitagorejci. Misli svete vatre. Ne principi,

jer nisu madjusopbno razlueni, nisu nezavisni i nemaju jedinstveno obeleje. Smisao im je samo u zajednikoj

29


28/291

potpunosti stvari ( ) (pleroma), jer jepotpunost ona gde zajedno ive sve ideje sveta, svaki arhetipinteligibilnog kosmosa. 3 Magijska tehnika

Asketska vatra i koncentracija na taku koja je izvansveta lagano odvajaju ovekovu duu od ulnog sveta. Korak jeveliki kada otapanje poprimi takvu meru da se dua otkida odmaterijalne prirode. U tom trenutku dua gubi ispod sebematerijalni svet koji je snatrala jedinom stvarnou. To je prvi inajtei trenutak inicijacije: vakuum. Dua je istrgnuta izmaterijanog sveta: istupila je iz ulnog sveta. Svest nema za tada se uhvati. Spoljnje iskustvo je zastalo. To je trenutak cepanjasvesti.

Sada, kada je prekinut kontinuitet svesti, krozpukotinu dolazi do rei ono to je elementarnije od svesti. UEvropi je ovaj momenat pogreno tumaen i to trebe ispraviti.Prikazivano je kao da ovde prodire podsvesni svet ali usvakom sluaju nesvesni. Greka je u tome da je nasuprotsvesti prihvaena samo njena konstrukcija u ogledalu,nesvesno. Svest je organ koji pripada materijalnom svetu.

Najvei deo nesvesnog, pak, takodje. To je podsvesno Ja. To jesansara-Ja, Lutalica, Zabludeli upravo ono ega asketa eli dase oslobodi prilikom posveenja. Kada se prekine stalnostsvesti, prodire ne samo podsvesno Ja, nego i nadsvesno Ja.

Naime, izvan svesti postoji neto to se nalazi iznad nje i postojineto to se nalazi ispod nje. Zarad lakoe to neto se moenazvati i Ja. Ono to je ispod svesnog, fizikog, dnevnog,iskustvenog, individualnog Ja treba rei da je podsvesno,kolektivno Ja; to je ono to poznaje moderna psihologija. Onoto je iznad individualnog Ja: univerzalno Ja; to moderna

psihologija ne poznaje.

30


29/291

Ono to moderna psihologija ne zna i ime ne vlada,to su drevni uitelji, naprotiv, veoma dobro znali: u trenutkuvakuuma u posveeniku treba da dodje do rei ne podsvesno,nego nadsvesno Ja. Ekstramundijalna taka zbog toga

je neophodna, kada se u oveku otvori vakuum i kada izgubi tlopod sobom, da ga ova apsolutna taka koja lei izvan svetaprivue sebi. U nedostatku ovakve take prekid stalnosti svesti bio bi nepredvidljiva opasnost. Magijska tehnika drevnoguitelja to zna; poznaje metod kojim se moe probuditi uoveku nadsvesno, subjektivno Ja, superiorno Ja, pratjagatma,bog. Ako se probije podsvesno Ja, to je u veini sluajevakobno; ako se probije nadsvesno Ja to je ponovno rodjenje. Anadsvesno Ja je subjektivni duh. Jer ono na ta cilja inicijacija

jeste da ljudsku duu oslobodi zatvorenih veza materijalneprirode, sansare, nunosti i da je otvori za univerzalno bivstvo.To je kaivalyum, realizacija drevnog Jedan, utapanje u

jedinstvo Univerzuma.U univerzalno bivstvo moe stupiti samo

subjektivno nadsvesno Ja. To Ja je nosilac univerzalnog duha,sveznajui, budan, svetlost boanski. To Ja ne lepi se zatamne slike materije i za uspomene ponavljanja, za lutanja, kao

podsvesno. Razlikovanje Hindu batine je na ovom mestusledee: bheda-budhi ivi u mnotvu i vidi mnotvo; abheda-

budhi ivi izvan mnotva u Jedan i vidi Jednost. To su dve vrsteintelektualne intuicije. Aabheda-budhi je primarna. To jedrevno vidjenje. Cen panta einai hen panta einai, kaeHerklit.To je posveeno vidjenje, to je boansko vidjenje,natprirodno, stvarno, apsolutno, istinito, veno, budno, sakralnovidjenje.Ovo sakralno apsolutno vidjenje arhaiki grki jeziknaziva teorijom. To je mudrost, isto vidjenje, bogovidjenje.ovek vidi i proita tajnu koju je Hermes Trismegistos zapisaou etar.To je ta-va, mistino dubinsko vidjenje, kao to kauTibetanci. Pomou komcentracije na taku izvan sveta Ja izlee

31


30/291

iz materijalne prirode i smiruje se na taki koja se nalazi izvansveta. Odavde, s ove take, dua ve ima jasan i svetao uvid usamu sebe i svet. Oslobodjena je. Moe da kontrolie sve to sezbiva, pojavljuje, postoji. Ima meru. Ima logos. Jer logos naarhaikom grkom jeziku znai i mera. Stroji izvan sveta i vienije zainteresovana. Poseduje nezavisnu perspektivu, i

pouzdanu meru. To znai Tao, Sredina,Logos, Voda, Apeiron.Dua je sa sebe skinula materijalnu prirodu i sebe uzdigla izmaterije.

4 Prema unutra i prema spoljaNe samo to rasparav Hermesa Trismegistosa ne

govori o individualnom Ja, nego ni svi spisi batine kadagovore o ovekui izgovaraju re ovek, nikada, ni jednom

jedinom reju ne pomunju to Ja. ovek je uvek ceo ovek, ito ne opti ovek, svako, nego univerzalni ovek, homoaetrnus, ije je individualno Ja samo delimina pojava isto kaoto je pojava i oveanstvo istorijskih razdoblja, mnoge nacije,narodi, rase. Ta injenica ne sme da se zaboravi. Re ovek neznai da se ona odnosi uopteno i na svakoga bez izuzetka,nego na venog oveka. Drevna antropologija ne vidi datogoveka i onog koji ivi u istorijskom vremenu (djiva), negohomo aeternus-a.

Druga primedba je takodje vana. Okretanje premaunurea ne znai suprotan smer od okretanja prema spolja.Razumevanje olakava slika o ekstramundijalnoj taki. Dua seokree od ulne prirode: poinje da vidi izvan nje onako kaoto smisao vidi izvan pojedinih stvari i ume da utvrdi uzajamneveze onako kao to intuicija munjevito vidi medjusobne vezeu svetu. Poinje da vidi ispod i iznad i unutra. Jer nadljudsko Ja,veni ovek, besmrtna dua, boansko Ja koje ivi u oveku nenalazi se unutra, ne iznutra, iznad, spolja. To je zrno, skriveno

32


31/291

bie. Unutranje nije konstrukcija spoljanjeg u ogledalu, negonadulni i natprirodni svet.

Ako neko okretanjem due otkrije u sebi venogoveka, univerzalno Ja i pone da ga u sebi realizuje,zasvetlucae u njemu kosmika svest. Ova svest nije podsvesnaili nadsvesna, nego potencijalna mogunost boanskogoveka ili vieg oveka. Svetlucanje svesti ne znai samoshvatanje, nego i ponaanje i primer i ideju i podsticaj, isvetlost. Kosmika svest podie nivo ovekovog ivota tako toga otre iz materijalne prirode i prenosi u bivstvo. Autonomnimaterijalni ovek je egocentrian u prirodi, u ivotu; posle

posveenja ovek teocentrian u duhovnom svetu;ovaj teonom,on je vean ovek.

Tako ovek stie do velikog koraka koji hermetikerasprave nazivaju (misterionmega). Prvi stepen posveenja je uenje; drugi stepen: vidjenje,vizija venog oveka; trei stepen: uestvovanje. IndividualnoJa se stapa s venim ovekom. Posle negativnog potresavakuuma ovo je pleroma pozitivan doivljaj punoe bivstva.Samo onaj u kome ivi budna kosmika svest dospeva ovde gdese sudbina razreava i oslobadja (lisiz tezheimarmenez). To je krupan rezultat posveenja.

Na prvom koraku uenik je morao da bira izmedju

puteva zemnih uivanja (pravriti-marga) i svetog puta (nivriti-marga). Bira sveti put. Uivanja mora da se odrekne. Zemno Jamora da sagori u vatri askeze, u tapasu, u samopregoru. Tada seotvara sveti put. Otapa se s uenika sudbina kojom je bio vezanza materijalnu prirodu. Taj doivljaj je tako intenzivan da svakisledei momenat prozlazi odatle. To je ponovno radjenje. To je (misterion mega) najvea

misterija. To je poetak ivota duhovnog oveka. To je potres

33


32/291

za koji Platon kae da je poetak filozofije: jer re (taimazein) oznaava ovo uzdrmano

budjenje, a ne, kao to veruje nauka novijeg doba, prostoudjenje.

Konano se pred posveenim iznad zajednice, kojapoiva na zbrkanoj i povrnoj materijalnoj prirodi, na jezicima,rasama, nacijama, otvara nova univerzalna ljudska zajednica.Hermetika batina ovu novu zajednicu koja se susrela s

boanskim duhom naziva rod logosa. Ljudi roda su Toti iHermesi i Bodisatve i Tulke potomci Seta. Za njih osnovazajednice nije rasa, jezik, nacija, krv, nego sve to je dublje i

primarnije od toga: nalaze se zajedno od samog zaetka uboanskom duhu, povezani venim nitima njegovim, posveeniu misteriju logosa. Ljudske zajednice se raspadaju, ne samosmru, nego i vremenom. To su prolazne zajednice, nisu prava

jedinstva, samo nesavrene kopije Jednog. Velika zajednica,zajednica roda logosa: jedinstvo u venom duhu. Ona jeapsolutna, istinska, neraskidiva i nerazruiva: eklezija. 5 Podrobna objanjenja

Podrobnija objanjenja su sledea:Naziv Tismegistos odnosi se na prvog Hermesa koji

je spasao drevno znanje pre potopa i prvi ga prenosiooveanstvu posle potopa. Istovremeno je Trismegistos stepen

posveenja i to najvei stepen posveenja.Materija koja je izvan ula je primarna priroda,

priroda koja se jo nije materijalizovala.Boji sin kao izraz verovatno je gnostikog porekla.

Na Istoku se koristi u obliku sin Sveta, sin Svemira.Ovaj rod nema svog uenja, ali ako hoe,

uspostavlja pamenje boga. Re o rodu logos. Logos se nemoe uiti. Posveenje nije uenje. Ono to ovek moe nauitisamo je materijalno znanje, na sanskrtu vidjnja, na tibetanskom

jeziku rtogpas. Posveenje naprotiv bidi;budnost je na sanskrtu

34


33/291

vidja, na tibetanskom rtogpas. Znanje se moe uzeti iz knjige,usvojiti u sobi, za stolom. Budnost se moe dokuiti tek posletekih i opasnih asketskih postupaka samo uz pomo vodia Hermes, guru.

Pretvaram se u telo koje nikada nee umreti. To besmrtno telo se u Egiptu naziva sahu. Prema Kabali, uovekovom telu nasred kime nalazi se neunitiva koica, to jeklica besmrtnog tela, i prilikom vaskrsenja iz nje izrasta.

Sanjaspavajui, ali je bez sna - aluzija na vie stanjesvesti. To je ono to se kasnije naziva mnogostrukom ekstazom.ovek kao da sanja, jer je izgubljen za materijalnu stvarnost, aline sanja, nego : vidi.

Trigune Vede-smrti: tamas, radjas i satva zapravo sutri stepena posveenja. Kada ovek potone u tamu, gustumateriju, nad njim vlada tamas; kada u njemu plane vatra, goristrast radjasa; kada je prestupio preko najvee misterije, to jestanje satve.

Pitagorini stupnjevi: prvi je priprema-produhovljavanjemiljenja; drugi je oienje to je moralna disciplina, tapas,askeza; trei je savrenstvo to je ve ezoterini stupanj; etvrti

je teofanija realizacija boanskih sila: ostvaranje.Uz tumaenje okretanja prema unutra: ako se individu-

alna tenja, individualno astoljublje ispolji u uenju, ustvaranju, u delovanju, uvek se ostaje na nivou materijalnogoveka, jedino to se mogu preduhitriti drugi ljudi. Umetnici,dravnici, filozofi razvijaju takvu delatnost kojom ostavljaju izasebe svako ivo bie, i tako, kao to se kae, preduhitre svojedoba. Dostiu ih, medjutim, pololenja koja stiu iza njih. Zato?Jer individualna delatnost nikada ne ume da se uzdigne sa mate-rijalnog i istorijskog nivoa. Okretanje prema unutra, ispravnije:okretanje prema natprirodnom svetu nije paralelno s istorijskim

putem, nego jew snjim pod pravim uglom. To je univerzalnatenja koja znai vertikalni uzdizanje. Ljudi roda logos su

35


34/291

nadistorijska bia koja se vertikalno probijaju iz vremena i ivei ive u jedinstvu natprirodnog sveta. To je eklezija.

Slika Korpusa hermetikuma o dvanaest delata (o dva-naest prepreka posveenja neznanje, klonulost, neumerenost,

poudnost, neistinitost, pohotljivost, prevara, zavist, licemerje,srdba, prenagljenost, zlo) prua uvid u beskrajne sloenosti itekoe unutar rada posveenja.

Individualizacija zapravo nije nita drugo do dda jeoveku potrebno mnogo vremena. ak toliko da bilo koliko daga ima, uvek ga je malo, i ono se uvek potroi pre vremena.Posveenje produava vreme, pokazuje dui da je njeno bienadvremensko, veno i besmrtno. Poev od ovog trenutka duase vie ne gui u beznadenoj urbi kako bi samu sebe sustigla.Vie ne stoji na jednom mestu u uasnom stanju urbe. Zna dane moe zakasniti i da nije zakasnila.

Dvanaest nije nita drugo do simbol ivota proiv-ljenog u materijalnom svetu: Zodijak. Deset je pak natprirodnisvet: u Iranu ima det Amaspanda, u Judeji deset Sefirota; Pita-gorin sistem brojeva je dest. U Egiptu je deset simbol potpuno-sti. Dvanaest i Deset stoje u medjusobmom odnosu kao svet(materijalna priroda) i duh (apsolut). To je okultni problemkvadrature kruga.

ovekov pastir, (poimandrez), najznaajnija rasprava hermetike batine, vizijagenezisa.

6 Ponovo radjanje

Dvadeset prva taka pasusa rasprave, koja govori oroditeljima u vezi s ponovnim radjanjem, zahteva podrobnijeobjanjenje.

Antropoloko shvatanje drevnog doba je univerzalno.

36


35/291

Smisao toga u dananji izrazima jeste to se individualnimbiem i Ja smatralo samo bie potonulo u omamu. U kome sebudnost ak i malo zasvetlucala, taj je ve bio vidjen i shvaenu univerzalnim kategorijama. Isto kao neko oitovanje venogduha. Individualno Ja nije oitovanje nikakvog duha, nikakvoglogosa, prastvarnosti, jedino je sansara pojava, neko iz mnotvazabludelih u zbrci. Individualno Ja treba skinuti, treba ga

pretvoriti u univerzalnost kako bi postalo i moglo biti ljudskoduhovno bie.

Drevne kaste nisu nita drugo do pojedine kategorijevene duhovnosti.Kastinsko posveenje je dbudilo svest o tomeu lanovima kasti. Duhovno-svetenilka kasta, ratniko-dravnika kasta, privredna kasta imale su posebno posveenje,ali svaka od njih uestvovala i u unuverzalnom posveenju uIndiji u uenju Vede, U Judeji u uenjima Biblije i Kabale, uEgiptu u hermetikom posveenju. U arhaikoj Grkoj Orfej iPitagora su pokuali da odomae veliki drevni postupak

posveenja. Prve filozofske teorije su odjeci ovih tenji. Platonje poslednji u ovom nizu; njemu ve, medjutim, nije sasvimjasno o emu je tu re i ta se hoe, ak i ta bi trebalo hteti.

Od posveenje u kastama, zanimanjima, pozivima raz-likuje se ono to se nazivalo Set, rod logos, Hermes, tulku,

bodhisatva. Ovde je re o budjenju sakralnog subjekta. Sakralnisubjekat se sasvim vrsto morao vezivati s drugim sakralnimsubjektom. U drevno doba nije bilo individualnih oitovanja.Svaka duhovnost je bila univerzalna, to znai da se susretala sdrugom u natprirodnom jedinstvu, inae nije imala smisla.

Uenik svoga uitelja ne vidi, ne doivljava, ne prihvatakao individualno Ja, nego kao gurua, vodia,Hermesa, inkar-naciju-boga, apsolutno oitovanje univerzalnog duha. Hermes,vodi pak nije uitelj, nego, i to je vano, otac zaetnik. On jetaj koji donosi na svet istinsko bie uenika. S te strane padasasvim novo svetlo na Sokratovo babiko zanimanje. I Sokrat je

37


36/291

inkarnacija Hermesa, on pomae duama svojih uenika dadodju na svet, mada to u njemu vie uopte nije svesno. Zvui

prilino udno. Ali ko se bavi spisima batine, on mora da seprivikne na mnogo intenzivniji jezik nego to je dananji.

U Indiji, u Iranu, na Tibetu guru je otac i majka. Kadauenik prestupi prag najvee misterije umire i ponovo se radja.Umire, to znai da izlazi iz prirodne sudbine. Otac mu vie nijeotac, majka mu vie nije majka, jer on vie nije ono biekoje su rodili prirodni otac i majka. Otac mu je guru,duhovnivodja. Hermes. Majka mu je u pojedinim misterijama Sofija.Zato je novorodjene, ako je Sofijin sin: rodjen od device. Ako

je Izidin sin, onda ga je rodila Bogomajka. Izidin stupanj jeinae jedan od najviih u nizu posveenja. U arhaikoj Grkojodgovara mu stupanj eleuzinske Demetre. U Indiji je majkaMaja ili akti. Na Tibetu Vadjra-jogini, boginja zatitnicaasketa. Posveena dua bie ker velike bogomajke, MagnaMater grki Persefona. A ker zato jer se dua jo i u kasnomsrednjem veku zvala zarunicom: iekivanom i eljenom,draganom nebeskog zarunika. Sve su to intenzivne slike kojeneposredno izviru iz doivljaja posveenja.

Kada se uenik ponovo radja od nebeskih i duhovnihroditelja, dobija i novo ime. Posebno je veliki znaaj davanjaimena. Jer imenovati nekoga znai proiriti svoju mo nadotinog. Oslovljavati znai buditi. Koga zovem imenom,

budim ga i koga imenujem, taj je moj. Pod imenom vladamnjime. Izbor imena, kao kod kraljeva i kaludjera, nijesamovoljan. ovek se imenom vezuje za univerzalni duh,odrie se individualnog Ja i eli da zastupa, nastavlja i odravauniverzalni duh, to znai ime. Zbog toga kaludjeri uzimajuimena svetaca. Zbog toga kraljevi uzimaju imena onih svojih

predaka u ijem duhu ele da vladaju. Posveeno individualnoJa je potpuno upijeno i preobraeno i uzdignuto i promenjeno.Batina neposveene naziva sinovima ene, posveene sinom

38


37/291

Bojim ili sinom Sveta. Nasuprot prirodnom rodjenju, ponovoradjanje se naziva i rodjenjem od Boga. Kod apostola Pavla tarazlika je izmedju prirodnog oveka i nebeskog oveka. Ponovoradjanje je zapravo rodjenje: (oiziodes genezis). Kaoto kae apostol Jovan: I kaem vam,ko nije odozgo rodjen,nee videti carstva bojeg. Na taj nain sasvim nova svetlost

pada na celu hermetiku raspravu. Hermetika batina, znanjeSetovog pokolenja: poznavanje tajne rodjenja odozgo. O tomeui i Mistina beseda na gori.

III Sedam mudraca1 O broju sedam

U rasparavi Put vladavine (He baziliks hodas) koja potie iz drevne egipatske batine, no aleksandrijskog j

eporekla, ali je jo mnogo starija, u Indiji joj odgovaraRaajoga, koe se da je ovek najpre rodjen od smrtnihroditelja, od oca i majke, u tekom materijalnom telu, sazemnom sudbinom; drugi put, pak, od jedinog Oca, duhom iduom prema zakonu Devianske Sedmice. To je ponovnoradjanje. Put vladavine ,odnosno Radja-joga govori o vladavi-

ni, a ne o vlasti. Vasileus, odnosno radja i ovde se koristi, kao iu svim sluajevima bez izuzetka u drevnoj batini, simbolino, ikao i svuda u batini, ne odnosi se na individualno Ja, nego navenog oveka. Kralj je kraljevska dua, prva dua koju je Stvo-ritelj sazdao, i to zato da vlada prirodom. U prastanju ljudskiduh je Adam Kadmon,boanska inteligencija, gospodar prirode.

Vladavina je duhovna delatnost i bezuslovno je treba

odvojiti od politike prakse vlasti. Vlast nije drugo do u svetu

39


38/291

mnotva dranje mnotva na uzdi snagom zakona, orujem,silom, kako god se moe i kako prinuda, ananke zapoveda.Vlas

je postala puko materijalno delo, i u sebi nema ni smisla, ni isti-ne. Vlast bi trebalo da bude potvrdjena duhom vladavine. I akonije potvrdjena, vlast je bez duha, nepravedna, besmislena i zla.Vlast opravdava vladavina; jer vladavina uva vii nalog dat za

praktinu delatnost. Vlast i vladavina u materijalnoj prirodi, iotuda ljudskoj istorijskoj zajednici, ne pokrivaju nikada jednadrugu: to je nerazreiva kriza i neizleiva rana uprave i reima.

Kada rasprava o posveenju govori o kralju, vasileusu,radi, ne podrazumeva se manifestacija zemaljske vlasti i njene

personifikacije, kralj drave, nego kralj vladalac. Kraljevskiduh. Kraljevski duh nije materijalnog porekla. ovek se prvoradja od smrtnih roditelja: to je prirodni ovek; kada se ovek

ponovo radja, radja prema zakonu Devianske Sedmice. Mate-rijalno rodjenje daje jedino vlast; duhovno rodjenje pruavladavinu, pravo kraljevstvo: ne nad dravom i narodom, negonad prirodom i svetom. Pre svega je trebalo ovo rezumeti. Sadase moe prei na objanjenje zagonetne Devianske Sedmice.

Sedam je devianski broj. Broj Atine Partenos,Devianske Atine bio je sedam. Na Akropolju to oznaava isedam karijatida Erehtejona. Sedmica je takodje broj gnostikeSofije. Ime palestinske Sofije je Hohma i broj je takodje sedam.Devianska Atina, Sofija, Hohma, Devica sveta Kore (Kore Kozmoi) nisu rodjene od majke Premazakonu Sedmice pravo rodjenje nije rodjenje od majke; AtinaPalas je iskoila iz glave svog oca, Zevsa. Boginja se zaela umisli i u svet stupa kao misao.

Jedno poglavlje kabale pria o mistinom smislusedmokrakog iraka. Svaka svea simbolizuje po jednoovekovo Ja. Prva zdesna je teko materijalno telo; druga jetakozvano ivano telo; rea je praelemnt koji pripada telu;nesvesno.Prva s leva je astralno telo, druga je dua, trea je duh.

40


39/291

U sredini, izmedju dve trojke stoji boansko Ja, boanska iskra,besmrtni plamen.

Kabala kae da est Ja poseduju svi. Sedmo,besmrtna boanska iskra na sredini ne gori u svakome. A i Akogori u nekome, tek to svetluca, u najdubljem ljudskom biu,

jedva tinja. Posveenje redom odbacuje ovekova Ja i raspaljujeiskru koja poiva u dubini. Oslobadja sedmo, plamiak iz biaStvoritelja. To je sedma svea koja je u sredini, simbolistinskog ljudskog bia. Kada se ovek radja po zakonusedmice, pali se sedma svea.

2 Sedmica i epifanijaSedam mudraca arhaike Grke, iranski hirajivi,

hindu sapta rii i ostale grupe od sedam mudraca, poznate u batini, iji je simbol na zvezdanom nebu sedam zvezda usazvedju Velikog medveda i sedam planeta, ne znae grupu odsedam stvarno ivih istorijskoih linosti. Sedam mudraca jeljudski rang koji neko dosee onda ako snaga njegovog bia,svetlost, potvrdjena sutina bude uzdignuta daleko iznad obi-nog ljudskog nivoa i kad u njemu bukne plamen sedme svee.Prema zakonu sedmice, novorodjeno bie je ono u kojem semedju materijalnim i prirodnim i astralnim i ostalim Ja pali naj-dublja i najblistavija zvezda u sredini oveka. Sedmica ne znaida je sluajno ivelo ba sedam mudraca, ne znai proizvoljnoodredjen broj, jer je sedam ak i za neprosveene brojsimbolinog smisla, poput trojke i desetke. U grkoj batini podnazivom sedam mudraca znamo imena deset-dvanaest drevnihlinosti. Prema indijskoj batini, sedam mudraca je bilainstitucija, kao senat; tokom stolea se nalazila iznad drava izemalja kao najvii savet. Riiji bi se okupljali svakih dvanaestgodina i donosili odluke.

Pripadati sedmorici mudraca u drevno doba znailoje kao dosegnuti neki visok stepen posveenja. U Indiji je jednovreme sedamdeset brahmana ulazilo u Sveti savet, i lan saveta

41


40/291

je mogao biti samo takav posveeni koji je prolazio kroz sasvimposeban ispit. Prema jednoj beleci, u savet su birani samo takvimukarci iznad sedamdeset godina koji su najpre morali dadokau svoju muku snagu. Ako bi im se od crkvene devicerodio sin, stavljan je u korpu i putan niz reku. Paljivo je

praena sudbina korpe: ako ju je voda donela na stranu crkve,dete bi bilo odgajano s naroitom brigom i upueno i u najveetajne. Ako bikorpa dodirnula drugu obalu, dete bi postaloandala. U Egiptu, kao to potvrdjuje Mojsijeva povest,

potovali su se slini obiaji.Biti jedan od sedam mudraca znai stii do sedmog

stepena posveenja. To je ono to pitagorejci nazivaju obisti-njavanjem. To je epifanija, ostvarivanje boanske moi. Podovim stepenom treba razumeti da se ovek ne iscrpljuje udelima linog Ja: U linim udubljivanjima, u asketskim ve-

bama, u meditacijama, nego se aktivno ukljuuje u istoriju i ubivstvo oveanstva. Sedam mudraca su univerzalni ovekkoji uestvuje u stvaranju sveta ili kako to kae Veda daljemtkanju. Takav mudrac je davao savete kralju i vladi, kao i Indi-

ji, Iranu, Judeji, Egiptu. On je za nove gradove i drave stvaraozakone, kao Solon i Biant. U odredjenim sluajevima on je po-red vladavine preuzimao i vlast, kao Ferekides. Pitagorina kolanije bila nita drugo do uzdizanje uenika na sedmi stepen

posveenja: kako bi ono svoje oslobodjene ljudske sposobnostirealizovali u leenju, nauci, drutvu , u poeziji, muzici, religiji iu upravljanju dravom. Pitagorejci su u Velikoj Grkoj hteli daosnuju ovakav senat sedam mudraca, univerzalni duhovni savetkoji bi bio iznad drava, nacija, rasa, religija, savet koji, kao tohindu zapis kae, ne vezuje nikakva zemna kopa i tako moeslobodno i objektivno da obavlja poslove oveanstva. SledeiPitagoru, i Platon je hteo da odneguje ovaj ljudski rod koji e

biti koji e biti univerzalni ljudski vladar: kralja filozofa koji inije nita drugo do drevnih sedam mudraca; duh i glava

42


41/291

oveanstva. U Egiptu je znak za brojku sedam bila ovekovaglava. Devianska Atina je iskoila iz glave Zevsa.

Ovaj stepen posveenja, koji se u drevna vremena na-zivao realizacijom, ovek priblino moe razumeti samo takoako zamisli da prilikom posveenja posle radjanja u znanju

(noera genezis) ovekovadua se smiruje veno i konano. Vraa se svom poreklu :Stvoritelju. Odbacila je svoje materijalno bivstvo i eka mirno,tiho, povu- eno dok ne stigne vreme da svoje teko materijalnotelo odbaci, i da moe da se oslobodi.

Ovaj strpljivi mir samoe, daleko od uzvrele zbrke i nunosti,to jeste sansara i ananke, daleko od zajednike i individualneustalasane sudbine oveanstva, ovo blaenstvo je predvorje

produhovljenog stanja. I kada je neko pozvan iz sree usamlje-nog mira da se ponovo vrati u svet, to se ne moe uporediti s

pozivom onog oveka koji je potpuno potonuo u tamne nagonematerijalne prirode, u individualno astoljublje, u mutnu strast,

u pristrasnost, u ogranienja, u niski duh, u oblake pare, nezrelei neiste due. Za ovakvo prirodno bie vlast je primamljiva islatka. Jer to je monije, bolje noe da iivi svoje strasti,nagone, astoljublje. To je ovek koji je doao odozdo, i tako jedospeo do moi. Posveeni dolazi odozgo. Posveenog ne priv-lai mo. Ko je zadobio vladavinu, za njega je vlast ve teret.

Nerado ostavlja mirnu samou. Narado se vraa u svet zbrke i

nunosti. Ali kada se vrati, preuzme vlast jer se samo uz snaguvlasti moe upravljati oveanstvom koje ivi u materijalnojprirodi, on svoje poslanje i delatnost za ovelanstvo obavlja izoseanja svesti o dunosti i odgovornosti. Vrenje vlasti kodnjega nije strast, nije astoljublje njegov san i cilj, nego:ritualnaobaveza. Hindu batina to naziva karma. Jedna vrsta religioz-nog ispatanja. I nije to dug oveku, nego bogu. Ljudsku sudbi-

nu, poto se ve oslobodio nje,ponovo svesno preuzima na sebe.Staloeno, iz daljine, iz perspektive, bestrasno prosudjuje i de-

43


42/291

luje. Nema pristrasnosti. Ne naseda na nacionalno, rasno, indi-vidualno dobro i zlo. Ima jednu jedinu jedinu tenju: ta bi nanjegovom mestu uinio Bog Stvoritelj: To i on ini. Ako se tonarodu ne dopada ili slegne ramneima i ode ili kae: ovo semora uiniti, milosti nema, mora se izvriti. Tkav je duh arha-ikih zakonodavaca: egipatski Menes, hinduski Manu, kritskiMinos, vavilonski Hamurabi, kineski Veliki uti Kralj, kao daduhovi prispeli s nepoznatih sazvedja nita drugo nisu videli inisu hteli da vide, samo istinu. To je duh zakona koji nijehuman, nije pristrasan, nije blag. Ali je tim uzvieniji. Mudrac

je ve otiao, ali ako se ponovo vrati u ivot, prihvatio je rtvu,i onda e prineti rtvu, savreno i bez ostatka, bez greke, kaoapsolutni ovek: homo aeternus.

3 Stupnjevi posveenja

Za razumevanje ogromnog dela posveenja jedva bineto bilo pogodnije od primera sedam mudraca. Posveenjeima jedinsveno presudan znaaj u ovekovom ivotu. Velikodelo,koje alhemiari nazivaju magnus opus, stvaranje duhovnogoveka, neuveno je sloeno, dugo, teko i uzvieno. Istorijskooveanstvo ne zna za napor slian ovome. ovek je svojeistinsko bie, govorei jezikom alhemiara, ubacio u topioniku

pe: na ivot i smrt, s neopozivom odlukom da bi opet jezi-kom alhemiara istopio iz sebe zlato. Zlato nije nita drugo do

besmrtna iskra, sedmi Plamen, boansko Ja. Beu obzira na to dali e rad trajati mesecima ili godinama, mora se odricati, potpu-no se predati uitelju koji rukovodi posveenjem, mora se odvo-

jiti od porodice, mora se baviti munim i opasnim samoanali-zama, mora teiti jednom jedinom cilju i sme videti samo jedancilj.

Kao i na ostalim podrujima batine, razumevanje iovde zavisi od simbola. Ukupnost simbola se ne moe nai u

44


43/291

jednoj jedinoj batini. Sasvim je izvesno da se u drevnim vre-menima raspolagalo besprekornim znanjem i u Indiji, i u Kini, iu Egiptu, ak i u Peruu, Jukatanu i Meksiku. Sasvim je sigurnoda su uvari batine u Egiptu imali vie univerzalnih znanja,moda na osnovu uporedjivanja svih arhaikih sinteza. U dana-njem obliku batine i ovo uenje, kao i ostala, manjkavo je.

Neprekidna, uzajamno povezana, potpuna slika moe se dobitisamo pribiranjem elemenata drevnog jedinstva drugih naroda ilikrivo protumaiti.

Jedna stvar je sasvim izvesna: pod nazivom sedammudraca krije se sedam stepena posveenja.Sedam stepenioznaava sedmostruku udaljenost ovekove due, koja ivi umaterijalnoj prirodi, od boanske due. To je reenje sedamsvea iz Kabale:na poetku stvori Bog ovekovu duu,besmrtnuiskru, veni Ja. Sve to ovaj ovek nosi na sebi samo je prekri-va ili zraenje, zatamnjenje ili materijalizacija ovog Ja. Posleodlaska iz ivota ovi pokrivai se rasadaju i ova zraenja pres-taju. Za vreme seobe na drugi svet svi omotai lagano otpadajusa ovekovog bia, jer su svi prolazni: Stvoritelju se vraa samo

besmrtno Ja. Kada uenik prolazi putem posveenja, goto morada koraa istim stepenicama kao i dua posle smrti. To je bes-krajna opasnost posveenja, da se ovek moe samo onda

ponovo roditi, ako prethodno umre. More prestupiti preko pragasmrti, i mora propatiti smrt. U Egiptu je ova ritualna smrt imala

potresan spoljnji vid. Posle odredjene pripreme uenika, on jezatvaran u grobnicu i vetaki je uticano na njega tako kako bi

preiveo prestupanje preko velikog praga. Misterija Mitre i ele-uzinske misterijesu blai oblici ovog drevnog posveenja.

Pravo zraenje besmrtne iskre je duh, drugo zraenjeje dua. Duh i dua zajedno s iskrom ive u omotau astralnogtela. U asu smrti ovo astralno telo izlazi iz oveka i poinjeseobu u nevidljivom svetu. Posveeni posebno mora da upozna

45


44/291

prirodu duha, prirodu due, prirodu astralnog tela. I posebnosvaku od njih mora prepoznati,ono to veli Veda: nije to, nije to.Mora da naui da duh, duu ne pobrka s njihovim istinskim

biem i da ne poini greku poistoveenja (adhjasa). Nije to,nije to znai: moje prvo Ja nije to. Prvo Ja je izvan svojstva,oblika, neuhvatljivo, nerazumljivo, nevidljivo. Ali ono je pravaistina, sve ostalo uporedjeno s njim samo je maja arolija, op-sena, omota, pokriva. Iz zemnog ivota se ini da je pravo Janajudaljenije. Zato? Jer je zemno bivstvo arolija i zemni ivotsamo zbrka (adhjasa). Zemni ovek poistoveuje sebe, i to se

poistoveuje iz prinude i nude (ananke) s tekim materijalnimtelom, s prirodom, s telom ivaca, s nesvesnim pamenjem, sastralnim telom, s duom, s duhom. Iako je sve to samo optere-enje. Posveeni mora da otkrije sve ove zbrke. Mora da shvatida je pravo Ja najblie. To pravo Ja je on sam.

Otkrivanje nije mirna, bezlina, nezainteresovana,teorijska ili promatraka delatnost, nego najvii stepen naporaukupnih sila. Na pragu svakog sloja i svakog pokrivaa i sva-kog Ja stoji straa. Ta straa je (dajmon).Dajmon je uvar sudbine.Drevna batina je dajmonima dalaimena planeta. Ne sluajno. ovek niz sedam krugova propadaou materijalno bivstvo i mora da se vrati kroz sedam krugova.Ovih sedam krugova u svemiru odgovara krugovima sedam

planeta. Na tome poiva astrologija. Ali svemir i ljudska duanisu razdvojeni. Stvaranje celog sveta zbilo se u srcu oveka kae hermetika rasprava. Mesec je fiziko telo( fizikon), Merkur je smisao i otkrie( -hermeneitikon), Venera jetelo due ( -epitimetikon), tohindu kultura naziva prana, Sunce je ulno opaanje( aistikon), ars je ivotna snaga

( -timikon), Jupiter je delanje

46


45/291

( -praktikon), Saturn je razmiljanje ishvatanje ( , -teoretikon, logisti kon).

Prva tri sloja: laki je zadatak obraunavanje, pro-svetljenje i produhovljenje tekog tela, tela ivaca i nesvesnoga.Ova tri sloja su slabija, poput odee, pripadaju zemnom bivstvui to je ono to e smrt ionako otopiti sa oveka. Ali obraun niovde ne ide bez tekoa. Uitelju su neophodni bezgranian op-rez i panja kako bi s panjom mogao da prati uenikov put.Svakom koraku prethodi analiza, tumaenje snova,ispitivanje.

ovek je,ovako kako ivi na zemlji,samo prima materia.To je prirodan ovek zajedno sa zbrkanim elementima koji su unjemu izmeani. Uitelj ni sam nezna ta se unutra krije. Uenikkoji eka na posveenje, razume se, jo manje. Ali je drevnodoba nalo nepogreiv metod kojim se otkriva tajna ovekovogelementarnog bia. Taj metod je uzajamni odnos izmedju ove-kovih sposobnosti i planeta. Osnova uzajamnog odnosa je broj-

ka sedam. To sedam svea kabale, sedmostruki put koji je pre-valio ovek dok se nije petvorio u teku materiju, i koji ponovotreba da predje ako eli da se vrati svom poreklu. Astrologija

pokazuje kojim putem je sletela ljudska dua. Ako uitelj viditaj put, ume da kae kakav put treba unazad prevaliti. Ali umeda kae i gde e se i s kakvim dajmonima susresti, gde e i kak-ve e bitke morati da vodi, preko kakvih ponora e morati da

prelazi.Astrologija nije prosta karakterologija, kao to bi se mo-glo poverovati na osnovu moderne psihologije. Samo je razum-ljiva u svojoj najveoj i najdubljoj uzajamnoj povezanosti, ali tu

je neophodna.Posveeni mora da upozna svoje dajmone kako bi ih

mogao pobediti. Mit se mnogo bavio ovom borbom, i ovim mit-skim spoljanostima bila je protkana batina. Drevni mit je pun

opisa bitaka due i dajmona. Sama borba, pak, nimalo nije ivo-pisna, privlana, knjievna ili teatralna. Dajmon je, kao to se

47


46/291

kae u Indiji, karmiki andjeo due, on ne puta duu. uvarsudbine prisiljava oveka da svoj ivot ivi prema njegovomnaredjenjima. I ako neko eli da pobegne, osveti se. Mit mnogo

pripoveda i o ovom osvetoljubivom dajmonu. Borba je potpunounutarnja, potpuno nevidljiva i potpuno zavisi od magine teh-nike posveenja. Samu tehniku lako je imenovati. Lako stogato tamo gde se ovek zajedno sa sudbinom suoi s tekoom ,u svakom sluaju ga spasava neto jedno jedino.To jedno jedino

je: re. Logos. I dajmona e obuzdati logos. Kad uje re, povu-e se i popusti. Ako uenik prepozna dajmona i imenuje ga, onmu postaje sluga.

Napor ni za trenutak ne postaje vidljiv. Odvija seiznutra, sem uitelja i uenika niko nita ne vidi i ne zna nita.Okretanje prema unutra, unutarnje vidjenje i razvijanje osetlji-vosti elementrno je znanje koje prethodi svakom posveenju.Uenik najpre mora da naui da se gledanje prema spolja i vi-djenje spolja poklapa sa naputanjem boanskog sveta; to jekatabazis, sputanje preko sedam kosmikih krugova u tekimaterijalni svet, dok ne stigne na zemlju, u najtamniji, najtei inajudaljeniji krug, u materiju u spoljnu tamu. To je pad, suno-vrat. Ovo gledanje prema spolja suprtno je boanskom putu o-veka, drugostepeno je, poremeeno vidjenje. Dok ovek ne umeda gleda prema unutra, ne otvara se anabazis, put koji vodi

prema gore, ne moe da stupi na njega. Dotle ne moe da seoslobodi tame. Najsudbonosnija adhjasa (zbrka) je smatrati

primarnim spoljne vienje i svetlou tamu materijalne prirode.I ovek je toliko oslepeo u ovom spoljnjem svetu da iznutravie nita i ne vidi. Prvi korak uenika je da ponovo zadobije

primarno unutarnje vidjenje. Jo pre nego to zapone pos-veenje, uenik se reima Horusa ovako obraa svom uitelju,Hermesu Trismegistosu:Dodjoh da nadjem svoje oi.

4 Misterija Mitre

48


47/291

Krug sedam planeta hermetika batina naziva sedamdahova ( -epta epitimata)Stvoritelja. I ako ovek zna da ovih sedam dahova nije nitadrugo do sedam nota na notnoj skali, sedam boja duge, sedamstepenica posveenja, ve mu nee biti teko da u ovojuzajamnoj vezi razume i sedam stupnjeva misterije Mitre.

Spoljna obeleja misterije Mitre su takodje znaajna,iako nisu tako potresna kao obredni momenti egipatskog posve-enja. Sedam stepeni simbolino predstavljaju sedam peinakoje se otvaraju jedan u drugu. Put se otvara prema unutra usuprotnom smeru od spoljnjeg sveta; iz spoljne tame uunutranju svetlost.

Prvi stupanj odvaja uenika od zemlje i podie ga uvazduh. To je prvi korak ekstaze; ekstaza znai: proirenjesvesti. Nesvesnost, odnosno izlazak iz materijalnog Ja. Drugistupanj je prelazak iz vazduha u krug planeta. Trei stupanj jekada uenik naputa krugove planeta i stie do zvezde Sever-njae. Na etvrtoj stepenici vodjstvo preuzima Sunce. Sunce jenebeska svetlost. Na petoj stepenici budui posveenik se susre-e sa Sudbinom-devicama. Ove enske figure su dajmoni i mo-ire ( -moire), ali su u srodstvu s Atinom Partenos, saSo- fijom, sa Hohmom, boanskom devicom. Na estomstupnju ljudska dua se susree sa uvarem Severnjae. Sedmistupanj je najvii stepen ekstazr, potpuno premetanje i

preletanje svesti u boanski svet: u sfere iznad sveta koje senalaze izvan Sever- njae. Pojavljuje se Mitra i prima ljudskuduu koja se vratila. To je iskupljenje.

Sedam stepenica misterije Mitre gotovo je istovetnosa sedam kontemplativnih srupnjeva srednjovekovnog Bona-venture i sa sedam stepeni drevne hindu joge vasita ali i sasedam kosmikih sfera, odnosno sa hijerarhijama bivstva

Jamblikosa.

49


48/291

O prvom stupnju nema mnogo ta da se kae. To jematerijalni i zemni svet. Ono to ljudska dua ovde vidi i iskusii to svi u ovom tekom prirodnom ivotu nehotino smatraju

jedinom stvarnou, to svet ula: mnoina stvari, predmeta,pojava, materija okom vidljiva, uvom ujna i rukom opipljva.

Drugi stupanj je dublji od prvog. Ovo je intelektualnoshvatanje. Razumno vidjenje. ovek razumom vidi vezu i uza-

jamni odnos izmedju ulnih stvari, predmeta, pojava. Ukolikoutvrdi slinosti,razlike,on to vie ne ini ulima,nego razumnimrazmiljanjem. Razum vidi i zakonitost stvari, njihovu prora-unljivost. Stepenik-logistikon, stepenik je umnog razmiljanja.

Do drugog stupnja stie svaki ovek, sem ako ne ivisasvim slep u spoljnoj tami. Svaki ovek budnog razuma vidiuzajamne veze, slinosti, razlike, zakonitosti. Trei stupanj jenesrazmerno redji.Ovde ve ne vidi razum, nego unutarnje ulo.Po sanskrtu: manas. Genon ovu re prevodi kao sens interne.Unutranje vidjenje poinje na ovom stupnju. Kada Horus kae:dodjoh da nadjem svoje oi ovde poinje da trai.

Vidjenje unutarnjeg ula pogreno bi bilo nazvatipsiholokim. Manas nije samo vidjenje, nego i stalno stvaranjeslika. Kao to ulo nije samo spoljnje vidjenje, nego i materi-

jalna opsena; razum nije nita drugo do stvaranje razumnih vezai uzajamnih odnosa. Eventualno esto - ak i tamo gde uopenema slike, razumnog uzajamnog odnosa, stvari. Iz manasanaviru slike kao da je konstantno sredite sna i mate, i odavde,kao iz izvora, nezaustavljivo istiu nerazumljive i neshvatljivevizije.

Ponajmanje je pouzdano vidjenje na prvom stupnju. Inajbolji evropski mislioci su shvatili da ulno vidjenje nemamnogo veze sa stvarnou. Materijalni svet je puka arolija odkoje nita nije istina. Drugi stupanj je neto istinitiji. Kao daneto poinje da svetluca:jedinstvo, predoseanje isto duhovne

perspektive koja se oituje upravo u razumnom miljenju. A

50


49/291

ljudski um je ipak samo svetlucanje. Trei stupanj je opet real-niji. Za trezveni um i ula neshvatljive i nerazumljive slike suistinski gospodari ljudske sudbine. Jer istinsku mo nadovekom nemaju ulne slike, ni razum, nego unutranji svetslika. U svetu manasa se zbivaju sudbonosne pometnje. Ovde se

poistoveujui razdvajaju ne injenice pojmljive umom, negonadrazumni, nepojmljivi, sanoviti oblici s kojim ovekovo Janeprekidno sebe poistoveuje. Ovde ive slike pamenja, i to nesamo slike nastale u linom individualnom ivotu, nego i onezajedno sabrane u ivotu celog oveanstva. Pod dejstvomnekontrolisane simpatije i antipatije upravo ovde nastaju oseaji

podsticaji, poistoveenja vode oveka u njegovu sudbinu.

Krug manasaje neuporedivo realniji bilo od oseaja,bilo od uma. Realniji utoliko ukoliko je san istinitiji od budnogstanja i ukoliko je dua istinitija od tela. Istina, deo slika izkruga manas jo ima materijalnu vezu prema dole, drugi deo

pak ima ve duhovnu vezu smo prema gore. Materijalna prirodaza manas je samo sistem znakova kojim se sam izraava i razu-meva. Ja unutarnjeg ula pak nepristrasno, iz pozdane perspek-tive prosudjuje zbivanja prirode. Iz ovoga kruga su

proroanstvo, vizija na daljinu, oseanje na daljinu, predosea-nje. Krug ula je sasvim individualana; sasvim u funkciji indi-vidualnog Ja. Krug razuma je ve univerzalniji. Krug manasa

poinje da biva sve univerzalniji. Znaenje slika unutarnjegsveta ve je zajedniko za sve ljude, kao to su zajedniki svakaslika sveta sna i mate.

Mit se naazi na jo viem stepenu univerzalnosti.Ovaj etvrti stupanj je i od manasa relaniji, dublji i intenzivniji.Vanost sveta mita rasprostire se ne samo na celo oveanstvo,nego na sva vremena i na svaki stupanj bivstva. ulo ne znanita drugo do predmete i pojave materijalnog sveta; um ne znanita drugo do uzajamne veze i zakone prirode; manas ne zna

51


50/291

nita drugo do uspomene sakupljene u ivotu oveanstva i is-kustva izvuena iz uspomena. Mit ve prekorauje oveanstvo.Mitsko vidjenje ve poznaje demone, bogove, andjele, nemani,drugi svet, umrle, jo nerodjena bia. Mit je beskrajno jasniji,inteligentniji, bidniji, osetljiviji nego ulo ili um ili unutarnjeulo.

Peti stepen je svet ideja i vidjenje ideja. Odnos ideja imita je istovetan s odnosom razuma i ulnog iskustva. ovekkoji ivi u materijalnoj prirodi uveren je da je jedina stvarnostulno iskustvo; u odnosu na to ve je i razum apstraktan. I uko-liko ovek koji ivi u materijalnoj prirodi na neko nain stekne

pojam o mitu i ideji, i mit i ideja su mu apstraktni. To je jednaod onih karakteristinih zbrka koje su obeleje oveka koji iviu spoljnjoj tami. Razum nije nita drugo do otkrivanje i uvidja-nje osnovnih principa, zakona ulnog sveta; ideja nije nitadrugo do otkrivanje osnovnih principa i zakona u kosmikomsvetu slika mita. Pored toga, ideja ceo kosmiki svet slika

Documents

Bela Hamvas - Sciencia Sacra 1_2