Bela Hamvas - Hiperion

  • View
    254

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of Bela Hamvas - Hiperion

  • 8/7/2019 Bela Hamvas - Hiperion

    1/31

    Bela Hamva

    Maarski HiperionPrvi deo

    U prevodu Save Babia

  • 8/7/2019 Bela Hamvas - Hiperion

    2/31

    Vierge au visage blanc, la jeune Poesie

    En silence attandu au banljuet d`ambroisie

    Vint sur un siege d`or s`asseoir avec les Dieux,

    Des fureurs des Titans enfin victorieux.

    Chnier

    Zwar vor Alters deutetenDie Dichter, von selbst, wie sie

    Die Kraft der Gtter hingweggenommen.

    Hlderlin

    It was a poet`s house who keeps

    the keys of pleasure`s temple.

    Keats

    PRVO PISMO

    Poslednjih deset godina ivota eleo sam da provedem pored mora. I evo me ovde.Tako je bilo i u mladosti. Kada mi se probudila svest o tome s kakvom sudbinommoram da se borim na ovoj zemlji, pothranjivao sam ovu misao: otii. Hteo sam daivim u Engleskoj ili Nemakoj. To bee jo u ono doba kada je u meni gorelaherostratska elja za slavom. Bee to slabost, danas ve znam. Ne kao da bi takva bilasvaka udnja za slavom. Postoje i one koje ponosno cvetaju. Plutarh pria kako jezatekao Cezara da plae u atoru centurije. ta ti je, zapitao ga je. Dvadeset devet mije godina, uzviknuo je Cezar, Aleksandar Veliki je u ovim godinama ve i Indijuosvojio. A ta sam ja?

    O, ja nisam bio Cezar. ak i ne znam ta me je zadralo da ne palim crkve. Bee toslabost. ak i nije bila udnja za slavom. Nita nisam postigao. Ali sam znao i danikada nita neu postii. eleo sam da odem u drugu zemlju. Ali je potom uslediotrenutak kada sam uvideo da za ono to ja hou, prvi preduslov jeste da ostanem kodkue. Svuda bih bio bez korena, upravo s ovim i upravo ovako. U inostranstvo moeda ide inenjer, lekar, bankar, mogu ak i svetenik i vojskovoa. A ja sam bio onajneko ko ne moe. Morao sam da ostanem. A moram da ostanem i sada, na krajuivota, kada vie i ne elim nita drugo do da potpuno sazrim. Evo me u ovom narodu,u ovoj zemlji, svaka mi je namera bezuspena, svaka re uzaludna bee, svi planovi su

    mi se razbili, propao sam, neprimetno, suvino i nepoznato. Ne gledam more na ijimobalama sam eleo da umrem, ne oseam miris smokava i obalskih borova, kojimaestral donosi iz zaliva, i ne ujem romor talasa na hridinama. ak i ovde poraz.Moj dajmon me ne puta. I nemam nikakve utehe. Znam da nee biti potomstva kojee me potovati. Ono to sam ja radio tako je neoveno da se prema tome neeprodobriti nikakvo potomstvo. Nisam naklonjen nikome, ak ni njemu. U meni nikonee nai opravdanje. Nigda ovde nije bilo oveka koji je manje bio umiljat. Ali i

  • 8/7/2019 Bela Hamvas - Hiperion

    3/31

    inae, potomstvo! Nee ono imati ni elje da semui hartijama. Dolaze vremena kojae zaboraviti svaku prolost. Sadanjost e nagnati ljude da zaborave prolost - ne zatoto e biti veoma sreni, nego upravo veoma nesreni, toliko ak da niko nee umetida im ublai patnje. Zato bi ba ieprkalimene koji nemam nikakvo saoseanjeprema njima? Vreme slova je i inae ve minulo. Pisanje je nesavremena strast, i svevie e to biti. Bie zaboravljen svako ko je pisao, ak i ja. Postoji u meni jasnovidostda to kaem, ma koliko je sud teak, naroito za mene sama, u ijem ivotu postojitako uasna nesrazmera izmeu onoga to sam ostvario i onoga to se u meniprimeivalo. I tako, ono to sam inio, zauvek je izgubljeno. ak i ovo. Jer ostali? Kosme sebe da postavi uz mene. I kada to pitam, negovori li iz mene oholost. Toliko samsm da ne samo to jedino ja umem to uiniti, nego sam ja i jedini koji zna ta samuradio.

    DRUGO PISMO

    U svojoj osami sam mnogo razmiljao o maarskom Hiperionu. Ko je taj Hiperion?Kako bi bilo razumljivo ta hou da kaem, treba da odrim celo predavanje.

    U veini vremena bilo je ljudi za koje nemam drugog izraza, sem da su jahu. O kome io emu pie ovaj jahu? Razume se, o samom sebi. Cela knjievnost je takva kao daneko kroz kljuaonicu viri u sobu mladenaca koji se nalaze na branom putovanju.Svejedno je o emu se pie, o d'entriju ili graaninu ili oficiru ili proleteru, sve jejahu, lakoumno, drsko i otuno. Ni rei vie o njemu, ve je previe to ga ovek

    primeuje.

    Drugi nije tako ogavan, ali je jo otuniji. Od eera je. To je moda. Kod nas gapredstavljaju Karolj Kifaludi ili Jokai. Opevaju smei frak boje duvana i ba tadanjuoperetsku divu, novog oveka doba, neustraivu gospoicu lekarku, ili generala koji jepostao prodavac novina.Neuteno je od eera sve, juri Zrinskog i sudija, najezdaTatara i zalagaonica. Neka bude dovoljno.

    A sada sledi opasnik, nadmeni. Ovde spadaju Balai, okonai, Petefi, Adi. Sve samplamen, grka vatra, kulise, uvodnici i oaravajui tenori. Veoma lepo otkrivaju svoje

    grehove i tako su neodoljivi kada ih neto zaboli, ljubav ili opte stanje. Ovi blistavilakrdijai i patnici draesnih pesama svi su roeni da budu najvei maarski pesnici.

    Tako se stie do prikrivenog, koji je zapravo druga strana nadmenog. Faj i Aranj. Iovaj je opasan, jer je mudar i trezven i uzda se u budunost. Uvek ima neto u torbiime pobunjenike opominje na mir. Prolost je bila lepa i budunost e biti takva,

  • 8/7/2019 Bela Hamvas - Hiperion

    4/31

    samo je sadanjica u kripcu, ali uzdajmo se i verujmo, potenje, rad, male radosti imali katehizis, dakle sve maleno.

    Sledi kameni ovek, nedovreni. Berenji, Veremarti, Kemenj, Zrinski. Nije isklesansasvim iz stene od koje je nainjen. Sve sama teina, poremeena bezoblinost i

    masivna nezgrapnost. Nona figura, nadnosi se nad dubine, ali ne ume da se stropota,visi tako i nije ga lepo ni pogledati. Uasno sve zna, i zato se ubija otrovom,narkotizovanim kompromisima. ivi u nedrueljubivoj osami, bespomono, guei seu sitniavoj okolini, besmisleno, daleko i pod znakom pitanja i pred sobom, veitoiekujui svetlost, u veitom mraku.

    I na kraju jedan ovek. Beenjei je celokupan maarski duh, izgubljeno neznanje, kojikatkada obraa panju na spoljni podsticaj, ak i ui, i sam zapoinje rad, ali sve toizae ispod njegovih ruku, jadno je, ispunjeno planovima i snovima, bez odvanosti isamostalnosti, sve sama revnost i sama nemo. Nema nijedne samostalne misli, nee

    dospeti mnogo dalje od mrmljanja, a na kraju e se opet izgubiti. Beenjei je bedanpisac i pesnik Sve to napie jadno je. Ali kod Beenjeija nije vano kako je pisao.Sem njega, svi ostali su uivaoci i preuzimai, i uvek ekaju gotovo i dobijaju gotovo,odnekuda, svejedno je da li su to zanatski proizvodi, moda, ukus, dravni poredak,religija. Nasuprot ovakvom loem stanju, on je taj koji pokuava da stvori duhsopstvene zemlje, on je taj koji je predak u odnosu na generacije potomaka - veitipredak. Predak je takvom razdoblju koje nikada nee uslediti. Beenjei je budilac kojihoe da iznutra razvije duh, jer vidi da nasleivanjem nema potpunog ivota. Doknema batine, primera, dok se duh ovde ne moe nasleivati, dotle sve ivi od zajmadugih, jezik, ivotni poredak, drava. Ali nije u tome veliina Beenjeija. On jenajblii Hiperionu.

    TREE PISMO

    Jo bih mnogo mogao govoriti o Beenjeiju. Nedavno sam opet uzeo njegov Svetprirode. "Dosadno je tvrdo razmiljanje", kae odmah na poetku. Strahuje da gaitaoci nee razumeti. Ko se toga boji, ve je izgubio. Kako je plitak! Otkriva da je"sve tajna". Zar nije uasno? Od poglavlja "ovek kao dojene" moe se razboleti.

    Poglavlje "Mladost" lii na one pobone sveice koje piu senilni popovi, a prodajuih ispred crkve stare gospoice od kojih se iri zapah. To je odreeni ton jagnjencetakoji ovek i nehotino mora da odrava u ravnotei nekim bezumnim zlodelom. Da lije taj ovek itao Voltera? Da li je ikada video ove redove: "...dok je ovek siromaan,nije mu potreban bog, im da pare na zajam, odmah zahteva da njegov dunik budevernik. elim da moj advokat, kroja, sluga i supruga budu vernici". Za jagnjetvo jeuvek bila potrebna nespretnost, ali posle Sterna? Beenjei je pesnik i mislilac i

  • 8/7/2019 Bela Hamvas - Hiperion

    5/31

    dravnik, ali lo dravnik, jo loiji mislilac, a najloiji pesnik. Kae: "Mnogi izgubiebesmrtno ime - Sudba im ne postavi ivot na put - Veliki vitezi umiru za ruicompluga". - E, time on sebe pogaa usred srca i celokupni maarski duh. Jer je on tajveliki vitez. Razume se, neka nevolja postoji. Situcija nije tragina, nego neuvenosmena. Veliki vitez koji umire za ruicom pluga komina je figura. Beenjei jepretpostavljao da drugaije i ne bi bilo mogue nego onako kako jeste. Iako je ba toono to nije mogue. Sudbina je upravo to to je sve onako kako jeste, neminovno, jerje ba to sudbina. Da veliki vitezovi umiru za ruicom pluga, to je tema za humoristu.A humorista i polazi od toga kada pretpostavi da u raju najvei dramski pisac nijeekspir, nego neki uster, a najvei vojskovoa valjda nije Cezar, nego odaar. Vitezkoji je zalutao do ruica pluga, komian je. Nije postao ono to je bio! Ali ne zato toga je neko drugi spreio. Nije postao jer on prosto nije to bio. Ko sam ja, to sudbinabolje zna nego ja. I ako sam ja drugog miljenja, postajem smean zajedno sa svojimmiljenjem. A to se uskoro ispostavilo i kod Beenjeija. Nije on bio veliki vitez -odnosno nije obdaren za vladanje. Morao je da umre kao pustinjak. Gde odaje sebe?Na bezbroj mesta. A sasvim je karakteristino mesto na kraju prve knjige kada pie oAleksandru Velikom: "Ceo svoj ivot pogreno je postavio." - "Kakvo ogromnouobraenje, vladati s kraja na kraj sveta." Izgleda, ovaj strah od velikih stvari jestenerazumevanje velikih stvari. Neto tako moe rei samo onaj u kome je neto umrlo,i u njemu je pokopano.

    Veliina! Hoe da bude mudar. Nema blesavijeg oveka od mudrog. Ali: "Nikada nisiokrvavljen, zar ne... zabavljajui se pie, zna, zabavno e biti prihvaeno. Svojupravdu ne mea s krvlju". Da, pravda pomeana s krvlju! Krajnju ozbiljnost jeizgubio pred samim sobom. Ne pie tigrovske istine koje e, ako ih napusti, skoiti nanjega i rastrgati ga. Nije to istina ivota i smrti! Nije to neto to pouzdano morada zna, jer ako pogrei, kraj je. Ali: "more samo tihu penu u sebi baca... a dua uti."Sedi u "Velikoj Senci". "iv u smrti sedi, gde se pokree samo zato da bi osetio sebe ida mu