9. Finansijsko Upravljanje Potrazivanjima i Zalihama 2011

FINANSIJSKO UPRAVLJANJE

KUPACIMA I ZALIHAMAProf. dr Predrag Stančić

redovan profesorredovan profesorEkonomski fakultet Kragujevac

[email protected]

10.12.2011 1Faculty of Economics Kragujevac - Prof. Predrag Stancic, PhD

Finansijsko upravljanje

potraživanjima od kupacaKonverzija u gotovinu do 1 godine.

Osnov:

� Plaćanja� avansi, preplate različitih obaveza – rashod na

10.12.2011

� avansi, preplate različitih obaveza – rashod na teret BU.

� kratkoročni plasmani viškova gotovine)

� Isporuke roba ili uslugaPotraživanja iz poslovanja (od kupaca) - knjigovodstveni zapis o

obimu realizacije koji do trenutka bilansiranja nije naplaćen.

2Faculty of Economics Kragujevac - Prof. Predrag Stancic, PhD

Prodaja na kredit

Pravilo

� Cilj – povećanje obima realizacije

� Finansijski – konverzija jednog oblika OS (zaliha)

u drugi (potraživanja)

10.12.2011

u drugi (potraživanja)

Dva oprečna efekta:

� povećanje obima i prihoda od prodaje, i

� rast pojedinih kategorija troškova zbog

odlaganja trenutka primanja gotovine.


Relevantni troškovi potraživanja

� troškovi imobilizacije (vezanosti) sredstava preduzeća u potraživanjima

� eksplicitni utrošci novca i vremena za evidentiranje, kontrolu, manipulaciju i

10.12.2011

evidentiranje, kontrolu, manipulaciju i naplatu potraživanja od kupaca (rad kreditnog odeljenja);

� direktni gubici zbog eventualne nenaplativosti dela potraživanja od kupaca.


Efekti alternativnih politika prodaje na

kreditKomparacija (diferencijalna osnova)

� Marginalnog prinosa i

10.12.2011

� Marginalnih troškova ulaganja u

potraživanja

svake razmatrane alternative


Komparacija

Marginalni prihodi� Prihod od prodaje posle promene

kreditne politike

–

� Prihod od prodaje pre promene kreditne politike

Marginalni troškovi� Ulaganja u potraživanja posle

promene kreditne politike

–

� Ulaganja u potraživanja pre

10.12.2011

� Prihod od prodaje pre promene kreditne politike

=

� Diferencijalni dobitak na prodaji

� Ulaganja u potraživanja pre promene kreditne politike

=

� Diferencijalna ulaganja u potraživanja * željena stopa pronosa

=

� Diferencijalna troškovi ulaganja u potraživanja


Cilj

Iznalaženje nivoa prodaje na kredit pri

kome se maksimizira razlika između

diferencijalnog dobitka na prodaji na

10.12.2011

diferencijalnog dobitka na prodaji na

kredit i diferencijalnih troškova

ulaganja u dodatna potraživanja


Kreditna politika preduzeća

� kreditni standardi

� kreditna analiza

� kreditni uslovi,

� politika naplate potraživanja

10.12.2011

� politika naplate potraživanja

Variranjem pojedinih elemenata kreditne politike preduzeće pokušava da utiče na ključne varijable - obim i profitabilnost prodaje na kredit (koristi) i troškove proizašle iz držanja potraživanja (žrtve) (cost – benefit analiza).


Kreditni standardi

� minimalni uslovi koje kupac mora zadovoljiti

da bi mu bila prodata roba na kredit, odnosno

� maksimalni rizik koji je preduzeće voljno da

prihvati u vezi kreditiranja kupca.

10.12.2011

prihvati u vezi kreditiranja kupca.

Svođenje kreditnog rizika na nivo tolerantan za

preduzeće


Varijabla Dejstvo Uticaj na dobitak

Obim prodaje ↑↑↑↑ +

Prosečan So Kupaca ↑↑↑↑ −−−−

Relaksiranje kreditnih standarda

10.12.2011

Prosečan period

naplate

↑↑↑↑ −−−−

Troškovi kreditiranja ↑↑↑↑ −−−−

Gubici zbog

nenaplativosti

↑↑↑↑ −−−−


Kreditna analiza

� prikupljanje informacija o potencijalnom

kupcu;

� analiza informacija i ocena kreditne

sposobnosti potencijalnog kupca;

10.12.2011

sposobnosti potencijalnog kupca;

� donošenje odluke o kreditu.


Izvori informacija o potencijalnom

kupcu� Regularni finansijski izveštaji kupca za nekoliko proteklih

perioda, na osnovu kojih je moguće formirati opšti utisak o likvidnosti, finansijskoj stabilnosti i zarađivačkoj sposobnosti kupca

� Izveštaji specijalizovanih agencija za ocenu i rangiranje

10.12.2011

� Izveštaji specijalizovanih agencija za ocenu i rangiranje kreditnog boniteta kupaca

� Izveštaji banaka kupca o toku i stanju gotovine na računu kupca, kreditnim aranžmanima, iskustvu sa potencijalnim kupcom

� Provera boniteta kod drugih dobavljača koji posluju sa konkretnim kupcem


Analiza i ocena kreditne sposobnosti

potencijalnog kupca

� Kvalitativni pristupi (5 C analiza)� Karaktera (procena voljnosti kupca za plaćanje preuzete obaveze);

� Kapaciteta (procena sposobnosti kupca za plaćanje preuzete obaveze);

� Kapitala (sagledavanje postojeće finansijske snage i zaduženosti potencijalnog kupca. Važna je ocena visine i prinosne snage sopstvenih sredstava, ali i raspoložive mogućnosti ukoliko očekivani

10.12.2011

potencijalnog kupca. Važna je ocena visine i prinosne snage sopstvenih sredstava, ali i raspoložive mogućnosti ukoliko očekivani prilivi gotovine izostanu.);

� Kolateralnog obezbeđenja (procena poslovne imovine koja bi mogla da posluži kao dodatno – kolateralno obezbeđenja za iznos potraživanja)

� Opšte kondicije kupca (procena uticaja spoljnih očekivanih uticaja i trendova u ekonomiji na ekonomski i finansijski status preduzeća kupca i mogućnosti izvršenja preuzetih obaveza).


Analiza finansijskih izveštaja

Predmet interesovanja su posebno:

� tekuća i perspektivna likvidnost (opšti i posebni racio likvidnosti, neto obrtna sredstva, koeficijenti obrta

kreditna materijala isirovina nabavka Ukupna

365X dobavlacina -r Saldo

10.12.2011

likvidnosti, neto obrtna sredstva, koeficijenti obrta zaliha, kupaca itd.);

� tekuća i perspektivna zarađivačka sposobnost (pokazateji rentabilnosti);

� stepen zaduženosti (pokazatelji finansijske strukture).

� Pored ovih pokazatelja ima smisla pozabaviti se i analizom izvora i upotrebe finansijskih sredstava potencijalnog kupca.


Kvantitativni pristupi

Kreditni skor

Kriterijumi

� dužina postojanja kupca,

10.12.2011

� dužina postojanja kupca,

� iznos neto dobitka,

� visina čiste imovine,

� tržišna vrednost imovine,

� očekivani rast u narednih nekoliko godina.


Donošenje odluke o kreditu

� Fazna (sekvencijalna) analiza kreditnih

zahteva


Kreditni uslovi

� kreditni period,

� popust na ceni (diskont),

� diskontni period,

10.12.2011

� eventualne sankcije za kašnjenja u plaćanju.


Odobravanje diskonta (popusta)



Prosečan period ↓↓↓↓ +

10.12.2011

Prosečan period

naplate

↓↓↓↓ +

Gubici zbog

nenaplativosti

↓↓↓↓ +

Dobit po jedinici ↓↓↓↓ −−−−


Produženje diskontnog perioda

Varijabla Dejstvo Uticaj na

dobitak


Prosečan period naplate: ↓↓↓↓ +

10.12.2011

Prosečan period naplate:

- Kupac prvi put koristi

popust

- Kupac već koristio popust

↓↓↓↓↑↑↑↑

+

−−−−

Gubici zbog nenaplativosti ↓↓↓↓ +



Produženja kreditnog perioda



Prosečan period

naplate

↑↑↑↑ −−−−

10.12.2011

naplate

Gubici zbog

nenaplativosti

↑↑↑↑ −−−−


Politika naplate

Usporena naplata potraživanja

� rast troškova držanja potraživanja sa kojima

kreditor nije računao,

� pojava gubitaka zbog eventualne

10.12.2011

� pojava gubitaka zbog eventualne

nenaplativosti dela potraživanja

Osnovni princip: Bez nepotrebne agresivnosti


Aktivnosti

Uplata kasni Akcija

10 dana Telefonski poziv službi plaćanja kupca

Slanje duplikata računa

20 dana Drugi telefonski poziv službi plaćanja

kupca

10.12.2011

30 dana Blaga pismena opomena

45 dana Strožija pismena opomena

60 dana Telefonski poziv direktoru

Obustava daljeg kreditiranja

90 dana Obustava budućih isporuka


Dalji koraci� prodajom potraživanja

faktoru, itd.

� dogovorom o sniženju

potraživanja,

� otpisom potraživanja,

itd.

� Naplata potraživanja sudskim

putem, aktiviranjem

eventualnog kolateralnog

obezbeđenja ili pokretanjem

procedure stečaja dužnika.

(vreme i visoki troškovi)

� Ustupanje potraživanja

10.12.2011

itd.� Ustupanje potraživanja

specijalizovanim agencijama za

naplatu potraživanja (troškovi

naplate su preko 50%)


apla

tivosti

10.12.2011

Troškovi naplate

Gubic

i z b

og n

ena

Gubici zbog propusta kreditne politike

A

Ta ka zasi enjač ć


Politika naplate


Obim prodaje Bez efekta/↓↓↓↓ 0/−−−−

Prosečan period ↓↓↓↓ +

10.12.2011

Prosečan period

naplate

↓↓↓↓ +

Gubici zbog

nenaplativosti

↓↓↓↓ +



Finansijsko upravljanje zalihama� Motivi za formiranje i držanje zaliha

� Konceptualni okvir finansijskog upravljanja zalihama

� Troškovni koncept upravljanja zalihama

1. Relevantni troškovi zaliha

2. Osnovne odluke o zalihama

10.12.2011

2. Osnovne odluke o zalihama� Ekonomska veličina porudžbine - (EOQ model)

� Optimalni moment plasiranja porudžbine

� Pristup sadašnje vrednosti i odlučivanje o zalihama

� Sistemi kontrole zaliha� ABC sistem klasifikacije i kontrole zaliha

� JIT sistem kontrole zaliha


Motivi za formiranje i držanje zaliha

Zalihe - svako sredstvo preduzeća, koje se u određenom vremenu nalazi izvan redovnog procesa aktivnosti (teorijski)

Zalihe - deo obrtne imovine za koji se očekuje

10.12.2011

Zalihe - deo obrtne imovine za koji se očekuje da će u roku kraćem od jedne godine biti konvertovan u neki drugi oblik obrtnih sredstava (potraživanja ili gotovinu) (bilansno).


Motivi za formiranje i držanje zaliha (nastavak)

� Apsorpciona funkcija zaliha

� Smanjenje rizika od diskontinuiteta robnih ili novčanih

tokova u preduzeću

� Imovina koja ne donosi prinos (nezarađujuća imovina)

10.12.2011

� Imovina koja ne donosi prinos (nezarađujuća imovina)

� Cilj - iznalaženje i održavanje nivoa zaliha koji

garantuje kontinuitet procesa aktivnosti uz

minimiziranje imobilisanja (nepotrebnog

vezivanja) kapitala.

� Cost-benefit analiza


Vrste zaliha

� Preprodukcione zalihe (Osnovni, pomoćni i

pogonski materijal),

� Zalihe u procesu aktivnosti (Poluproizvodi i

nedovršeni proizvodi i usluge),

10.12.2011

nedovršeni proizvodi i usluge),

� Zalihe završenih proizvoda (Gotovi proizvodi i

trgovačka roba).


Nabavka Preprodukcionezalihe

Proces(Mašina) 1

Proces(Mašina) 2

Zalihe u procesuaktivnosti

Zalihe gotovihproizvoda

Kupci

10.12.2011

PoluproizvodiNedovršeni proizvodi

Gotovi proizvodiTrgova ka roba č


Preprodukcione zalihe

� geografska lokacija dobavljača,

� odnosi sa dobavljačem,

� predvidivost upotrebe zaliha u procesu

proizvodnje,

10.12.2011

proizvodnje,

� vreme neophodno za realizaciju određene

porudžbine sirovina,

� pogodnost za transport,

� podložnost kvaru i zastarevanju.


Motivi držanja zaliha

�transakcioni motiv,�motiv opreznosti, �špekulativni motiv i

10.12.2011

�špekulativni motiv i �ugovorne obaveze (zahtevi).


Konceptualni okvir finansijskog

upravljanja zalihama

� “Nužno zlo”

� Cilj upravljanja - reduciranje zaliha na najniži nivo

koji maksimizira vrednost preduzeća

� troškovni koncept - optimalni nivo zaliha koincidira sa

10.12.2011

� troškovni koncept - optimalni nivo zaliha koincidira sa

minimum ukupnih relevantnih troškova zaliha

� koncept neto sadašnje vrednosti (finansijski) -

aproksimira maksimalnoj NSV razlika tokova gotovine

alternativnih odluka o zalihama.


Troškovni koncept upravljanja

zalihama

Relevantni troškovi zaliha

� troškovi držanja zaliha,

� troškovi pribavljanja zaliha i

10.12.2011

� troškovi nedostatka zaliha.


Procenjeni godišnji troškovi (%)*

I Troškovi držanja zaliha

♦Troškovi vezivanja kapitala 12,0

♦Troškovi uskladištenja i manipulacija 0,5

♦Troškovi osiguranja zaliha 0,5

♦Troškovi poreza na imovinu 1,0

♦Troškovi amortizacija i zastarevanja 12,0

Svega 26,0%

II Troškovi pribavljanja zalihaII Troškovi pribavljanja zaliha

♦Troškovi porudžbine (proizvodneserije)

varira**

♦Troškovi dopreme i prijema zaliha 2,5

III Troškovi nedostatka zaliha

♦Gubitak prihoda od prodaje Varira

♦Gubitak reputacije (goodwill-a) varira

♦Gubici zbog prekida (smanjenja)aktivnosti

varira

* Troškovi su iskazani na godišnjem nivou kao % od vrednosti zaliha.**Troškovi imaju vrlo širok opseg varijacije i ne mogu se ni približno proceniti. 10.12.2011 35Faculty of Economics Kragujevac - Prof. Predrag Stancic, PhD

[ ].zaliha nedostatka troškovi japribavljan troškovi držanja troškovimin ++

Troškovi držanjazaliha

Ukupni troškovi

Tro

škovi

10.12.2011

zaliha

Troškovi porudžbina

Veličina porudžbine (Q)

A


Osnovne odluke o zalihama

� Ekonomska veličina porudžbine - (EOQ, ELS

model)

� Optimalni moment plasiranja porudžbine


Ekonomska veličina porudžbine -

(EOQ model)Količina jednokratno nabavljenih sirovina ili

materijala koja obezbeđuje najniže troškove

pribavljanja i držanja zaliha.

Rešenje

10.12.2011

Rešenje

� Tabelarno

� Grafičko

� matematičko


30

40

50

60

prosečne zalihe - 30

Jedinica zaliha

10.12.2011

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

10

20

30

11 12

prosečne zalihe - 2,5

Meseci


Veličina porudžbine Alternativa A (60) Alternativa B (5)

Ulaganja u zalihe

Na počet. perioda 86.400 7.200

Na kraju perioda 0 0

Primer: A – ukupna godišnja upotreba materijala u jedinicama = 60 kom.; S – Troškovi

porudžbine =60 RSD; C – Nabavna cena po jedinici = 1.440 RSD; i – Troškovi držanja

zaliha u % od nabavne vrednosti = 10%

Alternative: A – nabavka odjednom godišnje potrebe, B – sukcesivne nabavke

mesečnih potreba

10.12.2011

Na kraju perioda 0 0

Prosečno 43.200 3.600

Godišnji troškovi

Držanja zaliha 8.640 720

Porudžbine 60 720

Ukupni troškovi 8.700 1.440


P2AS

A =

Q 2

CQT S i+

Ukupni troškovi zaliha A – ukupna godišnja upotreba materijala u jedinicamaS – Troškovi porudžbineC – Nabavna cena po jedinicii – Troškovi držanja zaliha u % od nabavne vrednostiQ – Veličina porudžbine u jedinicamaT – Ukupni troškovi zaliha

5 0.2x1440

2x60x60

iC

2AS EOQ ===

10.12.2011

A-P

P*

iC

2AS ELS =

Momentplasiranjaporudžbine

=Dnevnaupotrebamaterijala

*Vremeizvršenjaporudžbine

= 10 kom. * 10 dana = 100 kom.


Pristup NSV i odlučivanje o zalihama

� Integrisanje koncepta NSV u upravljanje zalihama predstavlja relativno nov pristup

� Eliminiše nedostatak troškovnog koncepta upravljanja zalihama, koji eksplicitno ne vodi računa o dinamici tokova novca izazvanih odlukama o zalihama

10.12.2011

novca izazvanih odlukama o zalihama

� akcenat je na razlikama u tokovima gotovine izazvanim promena politike upravljanja zalihama

� Poređenje tekućeg finansijskog stanja preduzeća (pri postojećoj politici zaliha) sa projekcijom očekivanog finansijskog stanja posle promena u politici nabavke i upotrebe zaliha


Koraci

� Projekcija pro forma finansijskih izveštaja za alternativne politike zaliha;

� Kvantificiranje diferencijalnog novčanog toka poređenjem očekivanog novčanog toka iz projektovanih pro forma finansijskih izveštaja i

10.12.2011

poređenjem očekivanog novčanog toka iz projektovanih pro forma finansijskih izveštaja i novčanog toka koji se ostvaruje postojećom politikom zaliha preduzeća;

� Diskontovanje diferencijalnog novčanog toka za svaku alternativnu politiku zaliha i odabir one sa maksimalnom neto sadašnjom vrednošću.


Sistemi kontrole zaliha

� ABC sistem klasifikacije i kontrole zaliha

� JIT sistem kontrole zaliha


ABC sistem klasifikacije i kontrole zaliha

50

8%

2%100

Ula

gan

je u

zal

ihe

(%)

10.12.2011

50

90%

50 100

% uče ća u zalihamaš

A B C

ABC sistem pokušava da kontroliše i minimizira troškove držanja zaliha 45Faculty of Economics Kragujevac - Prof. Predrag Stancic, PhD

JIT sistem kontrole zaliha

JIT pokušava da eliminiše troškove držanja zaliha

� Redefinisanje odnosa dobavljača i kupca zaliha

10.12.2011

zaliha

� Kooperativnost, sinhronizovanje aktivnosti i otvorenost

� Osnova novog proizvodnog i menadžment sistema na kraju XX veka


Pretpostavke

� Potpuna organizaciona i tehnološka rekonstrukcija procesa aktivnosti

� Ulaganja u modernizaciju opreme i kadrova

� Dosledno pridržavanje standarda kvaliteta u

10.12.2011

� Dosledno pridržavanje standarda kvaliteta u proizvodnji kvalitetnih proizvoda bez škarta ili bilo kakvih nedostataka (zero default)

� Visoko efikasan integralni informacioni sistem koji prožima celokupan proces aktivnosti


Literatura

� Prof. dr Predrag Stančić – Savremeno upravljanje

finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu, 2006., str. 288-344


Documents

9. Finansijsko Upravljanje Potrazivanjima i Zalihama 2011