1

PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Prof. Dr Dragan Domazet

2

Ključna pitanja

• Šta su zalihe?

• Zašto su zalihe neophodne?

• Šta je nedostatak držanja zaliha?

• Koliko zaliha bi trebalo držati?

• Kada bi trebalo da se izvrši replaniranje zaliha?

• Kako se upravlja zalihama?

3

Uvod

• Zalihe blokiraju kapital i rizikuju da roba zastari.

• Dilema upravljanja zalihama:– Uprkos troškovima i drugih nedostataka

držanja zaliha, one jednostavno usklađuju isporuku proizvoda i usluga sa njihovom tražnjom.

• Zalihe postoje jer ne postoji harmonija tražnje i isporuke.

4

Planiranje i upravljanje zalihama

PoslovanjePoslovanje

Snabdevanje

Resursi poslovanja

Isporuka proizvoda i usluga po zahtevu

Isporuka proizvoda i usluga po zahtevu

Potreba za proizvodima i uslugama u određenom

vremenu

Potreba za proizvodima i uslugama u određenom

vremenu

TržišteTržište

Potražnja

Zahtevi kupaca

PLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMAPLANIRANJE I UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Planiranje i upravljanje zalihama kompenzuje razlike u vremenu između isporuke proizvoda i usluga i njihove tražnje

5

Šta je planiranje i upravljanje zalihama?

Isporuka proizvoda i

usluga

Resursi rada

Tražnja proizvoda i

usluga

Operacije kupaca

PLANIRANJE I UPRAVLJANJE

ZALIHAMA

Kompenzacija razlika u vremenu između isporuke i

tražnje materijalnih resursa

6

Šta su zalihe?

• Zalihe su uskladišteni materijalni resursi u nekom sistemu transformisanja.– Npr., zalihe materijala, komponenata,...

• Zalihe se drže iz niza pragmatičnih razloga ali se moraju dobro kontrolisati zbog minimizacije troškova rada.

• Zalihe ne moraju da postoje ako je potpuno izvesna tražnja i usklađena isporuka u vremenu – Primer: proizvodnja automobila za poznatog kupca

(just-in-time koncept)

7

Primeri zaliha

Operacija Primeri zaliha

Hotel Hrana, piće, materijal za kupatila, materijal za čišćenje

Bolnica Zavoji, instrumenti, krvna plazma, hrana, lekovi,...

Prodavnica Roba koja se prodaje, materijal za pakovanje

Distributer auto delova

Automobilski delovi i glabnom skladištu, auto delovi u lokalnim skladištima

Proizvođač televizora Komponente, irovine, završene komponente, završeni televizori, materijal z ačišćenje

Sladište Roba koja se uskladišćuje, materijal za pakovanje

Obrada finih materijala

Materijal (zlato, platinijum, itd.) koji čeka na obradu, delimično opradjen materijal, potpuno obrađen materijal

8

Zalihe kao kompenzacija vremenske razlike između tražnje i isporuke

Ulazni proces

Izlazni proces

Zalihe

ZaliheBrzina tražnje iz izlaznih procesa

Brzina snabdevanja iz ulaznog procesa

9

Strateška uloga zaliha

• Strateška uloga zaliha je u podršci pet ciljnih performansi poslovanja:– Kvalitet– Brzina– Zavisnost– Fleksibilnost– Troškovi

• Zbog negativnih efekata zaliha, one se vrlo strogo kontrolišu, tj.minimiziraju.

10

Uticaj zaliha na ciljne performanse poslovanje

• Podrška kvalitetu– Konjak, viski, vino – dobijaju na kvalitetu kada su

uskladišteni– Sivi liv, čelik – treba da odleže jedno vreme– Kupovina najboljih materijala kada je to moguće (kafa,

koža, višnje,...)– Roba na zalihama se bolje kontroliše

• Podrška brzini poslovanja– Potrebni materijali su odmah rapoloživi– Primer: benzinske stanice, bolnice, radnje

11

Uticaj zaliha na ciljne performanse poslovanje

• Podrška zavisnostima u poslovanju– Ulazne zalihe su za neke poslove neophodni

• Primer: auto servis, aerodromi, – Zalihe su osiguranje od iznenadne tražnje

• Podrška fleksibilnosti poslovanja– Zalihe povećavaju obim,mešavinu ili raznolikost

isporuke koje proces proizvodnje ne može da obezbedi

• Primer: roba se priprema za Božićne praznike, sklapanje modula PC po dobijanju zahteva, hrana

• Podrška snižavanju troškova poslovanja– Kupovina materijala na veliko, kad je najeftiniji

12

Nedostaci držanja zaliha

• Zalihe vezuju novac, tj. operativni kapital koji se ne može koristiti za druge namene

• Zalihe ne dodaju vrednost proizvodu• Nedostaci držanja zaliha:

– Roba na zalihama može da zastari– Može biti oštećena ili da se pokvari– Može da se izgubi i da se zagubi– Može biti rizično da se uskladišti– Može zahtevati puno prostora– Duplira se uskladišćenje na više mesta– Povećava troškove administriranja i osiguranja

13

Tipovi zaliha

• Privremene zalihe (buffer inventory)– Kompenzuje neočekivanu tražnju ili neizvesnost u snabdevanju

(primer: supermarketi)

• Ciklične zalihe– Javljaju se kada neke operacije u procesu ne mogu da isporuče

sve proizvode simultano (primer: pekara i različito pecivo)

Niv

o z

alih

a

Isporući A

Isporući B

Isporući C

Isporući A

Napravi A Napravi B Napravi C Napravi A Napravi B Napravi C

Isporući B

Isporući C

Time

14

Tipovi zaliha

• Zalihe u procesu (de-coupling inventory)– Privremene zalihe nezavršene proizvodnje u delovima

procesa proizvodnje kojim se posebno upravlja (lokalno optimizovano) i koji rade posebnim brzinama

• Planirane zalihe (anticipation inventory)– Predvidiva sezonska tražnja, a kontinualna godišnja

proizvodnja• Zalihe u cevovodima (pipline inventory)

– Slućaj kada se materijal ne može trenutno prebaciti iz proizvodnje kupcu. Roba u transportu i u privremenim skladištima u toku isporuke.

15

Položaj zaliha

• Neravnoteža tražnje i isporuke nalazi se u različitim fazama nekog procesa poslovanja.

• Zato postoje različite forme sistema zaliha:– Sa jednom fazom– Sa dve faze– Sa više faza uskladišćenja– Sa višestepenim zalihama

16

Jednofazni i dvofazni sistem zaliha

Jednofazni sistem zaliha

Zaliha Prodaja

Snabdevači

Centralno skladište

Distribucija Lokalna tačka

distribucije

Prodaja

Primer: Prodavnica Primer: Prodaja auto delova

(a) Dvofazni sistem zaliha

(b)

17

Višefazni sistem zaliha

Ulazno skladišt

e

Faza 1

Višefazni sistem zaliha(c)

Faza2

Faza 3

WIP WIP Skladište gotove robe

Primer: Proizvodnja televizora

WIP = Work-In-Process ili nezavršeni proizvodi

18

Višestepeni sistem zaliha

Višestepeni sistem zaliha(d)

Proizvođači tkanine

Proivođači odeće

Proivođači konfekcije

Regionalna skladišta

ProdavniceProcesi

Zalihe

19

Donošenje dnevnih odluka u vezi zaliha

• U upravljnaju sistemom, menadžeri poslovanja da odluče tri stvari: – Koliko da naruče?– Kada da naruče?– Kako da kontrološu sistem:

• Koje procedure primeniti pri donošewu odluka?• Da li primeniti različite prioritete za različite robe na

zalihama?

20

Prva dilema: Koliko naručiti?

Troškovi držanja zaliha

Troškovinaručivanja

Kolikonaručiti?

21

Naći optimalnu količinu

Količina koja se nabavlja

Troškovi naručivanja

Troškovi držanja zaliha

Ukupnitroškovi

EOQ

Tro

ško

vi

22

Druga dilema

NaručitiIsuviše rano

Kadanaručiti?

Naručitiisuviše kasno

23

Troškovi držanja zaliha

• Trošak naručivanja• Popust na cenu kod većih narudžbina• Trošak nedostatka robe za isporku (gubitak

kupca)• Trošak angažovanja obrtnih sredstava• Trošak uskladišćenja robe• Trošak gubitka vrednosti uskladišćenje robe

zbog stajanja (promena mode, kvarenje robe)• Troškovi neefikasne proizvodnje (visoke zalihe

sakrivaju neefikasnosti u proizvodnji)

24

Profil zaliha

• Snabdevači mogu da drže svoj kontigent roba u skladištu kupca– Prodaju ga kupcu tek kada ga on koristi

• Profil zaliha:– Vizualna prezentacija nivoa zaliha tokom vremena– Q = količina robe koja se naručuje (broj jedinica)– D = Stalna i predvidljiva tražnja (jedinica/mesečno)– Srednji nivo zaliha: Q/2– Vreme između dve isporuke: Q/D– Frekvencija isporučivanja: D/Q

25

Profil zalihaKoličina za

naručivanjeQ

Vreme

Isporuka roba u periodima određeni izrazom DQ

QD

Niv

o z

alih

a

Stalna i predvidljiva tražnja (D) Nagib = brzina tražnje

Srednji nivo zaliha Q2=

26

Određivanje ekonomične količine robe za naručivanje

• EOQ = Economic Order Quantity

• Traži se najbolja ravnoteža između prednosti i nedostataka držanja zaliha

• Primer:– Plan A: naručuje se QA=400 jedinica

tražnja je DA= 1000 jedinica/godišnje

– Plan B: naručuje se QB=100 jedinica tražnja je ista kao i slučaju A

27

Dva alternativna plana nabavke

vreme

Niv

o z

alih

a

Plan B

Plan AQ = 400

Tražnja (D) = 1000 jedinica godišnje

Prosečan nivo zaliha za plan A = 200

Prosečan nivo zaliha za plan B = 50

Q = 100

0.1 god. 0.4 god.

100

400

28

Određibanje ekonomične količine robe za naručivanje

• Potrebne informacije:– Ukupni trošak uskladišćenja jedinice proizvoda u periodu

vremena: Ch

– Ukupan trošak naručivanja: Co

• Ukupni trošak uskladišćenja se dobija sabiranjem troškova:– Angažovanog obrtnog kapitala– Troškova skladišta (npr. 1.5 € godišnje po jedinici robe)– Troškova rizika od zastarevanja robe

• Ukupni trošak naručivanja se obračunava uzimajući u obzir sledeće troškove:– Trošak ispostavljanja naruđbenice (uključujući i transportne

troškove robe) (npr. 30 € po naruđbenici)– Cena popusta na količinu naručene robe

29

Proračun troškova zaliha

• Troškovi zaliha = trošak uskladišćenja/jedinici x prosečna zaliha

= Ch x Q/2

• Trošak naručivanja = trošak naruđbenice x broj naloga u periodu

= Co x D/Q

• Ukupni trošak: Ct = Ch x Q/2 + Co x D/Q

– EOQ se određuje određivanjem Q za min Ct

30

Određivanje ekonomične količine za naručivanje EOQ

400

350

300

250

200

150

100

50

40035030025020015010050Količina za naručivanje

Tro

ško

vi

Ekonomična količina za naručivanje

(EOQ)

Ukupni troškovi

Troškovi zaliha

Troškovi naručivanja

31

Određivanje ekonomične količine za naručivanje EOQ

Minimizirati: Ct = Ch x Q/2 + Co x D/Q

= -dCt

dQ

Ch

2

CoD

Q2= 0 Qo =EOQ

Qo =EOQ = 2CoD

Ch

• Vreme naručivanja = EOQ/D

• Učestanost naručivanja = D/EOQ po periodu

32

Postepeno udopunjavanje zaliha

• Popuna zaliha često nije trenutna, već postepena – npr. novi delovi se proizvode na u nekom vremenu

• P = brzina punjenja zaliha• D = brzina pražnjenja zaliha (tražnja)

Vreme

Niv

o z

alih

a

Količina za naručivanje

Q

Nagib = P - D

QP

M

Nagib = D

33

Model ekonomične serije (EBQ)

• EBQ = Economic Batch Quantity ili Economic Manufacturing Quantuty (EMQ) ili Production Order Quantity (POQ)

• Maksimalni novo zaliha = M• Nagib krive rasta zaliha = P – D = = • Prema tome je maksimalni nivo zaliha:

M

Q/P

MP

Q

M =Q(P – D)

P

34

Model ekonomične serije (EBQ)

Srednji nivo zaliha: M2

=Q(P – D)

2P

Ukupni trošak = trošak zaliha + trošak naručivanja

Ct = ChM

2+

CoD

Q=

ChQ(P – D)2P

+CoD

Q

-CoD

Q2

dCt

dQ=

Ch(P – D)

2P= 0 Qo = EBQ

EBQ = 2CoD

Ch(1 – (D/P))

35

Kritike EOQ

• Četri kategorije kritičkih komentara– Predpostavke uključene u proračun EOQ

modela su isuviše uprošćene– Stvarni troškovi zaliha nisu onakvi kakvi su

pretpostavljeni kod EOQ model– Modeli su opisni i ne mogubiti korišćeni za

određivawe kvantitativnih pokazatelja– Minimizacija troška nije odgovarajuća funkcija

cilja u upravljanju zalihama.

36

Odgovor na kritike EOQ

• Učinjene pretpostavke:– Stabilnost tražnje (u stvarnosti je slučajne prirode)– Postojanje fiksnih i indetifikovanih troškova nabavke– Izražavanje trškova uskladišćenja kao linearne

funkcije– Troškovi nedostatka zaliha se mogu utvrditi

• Kriva ukupnih troškova ima relativno ravni minimum, te male greške u podacime ne utiću značajno na rezultat.

37

Realnije sagledavanje troškova držanja zaliha

• Nije isto regilarno naručivati više različite robe i pojedinačno i neregularno naručiti samo jednu vrstu robe.

• Nije relno uzimati fiksni % cene robe za pokrivanje troškova uskladišćenja– Značajnije angažovanje obrtnog kapitala nego dodatni

troškovi za veće troškovi uskladišćenja

• Pri primeni EOQ formule moraju se proveriti da li se učenjene predpostavke mogu primeniti u konkretnom slučaju.

38

Uticaj realnijih troškova uskladišćenja na EOQ

Prvobitni troškovi naručivanja

Privobitni ukupni troškovi

Revidirani troškovi naručivanja

Revidirani ukupni troškovi

400

350

300

250

200

150

100

50

40035030025020015010050Količina za naručivanje

Tro

šk

ov

i

Troškovi naručivanja

Prvobitni EOQ

Revidiran EOQ

39

Uticaj smanjenja troškova naručivanja na EOQ

400

350

300

250

200

150

100

50

40035030025020015010050Order quantity

Co

sts

Prvobitni troškovi

uskladišćenja

Prvobitna kriva ukupnih troškova

Revidirani troškovi

uskladišćenja

Revidirana kriva ukupnih troškova

Revidirani troškovi naručivanjaPrvobitni

EOQ

Revidirani EOQ

Prvobitni tročkovi naručivanja

40

Da li je uvek cilj da se minimiziraju troškovi zaliha?

• Supermarketi i skladišta žele da zarade na zalihama.– Žele da maksimalno iskoriste raspoloživi

prostor– EOQ se ne odnosi na takve slučajeve

• Često se roba isporučuje grupno, bez obzira što je naručen apojedinačno– Npr. nedeljna isporuka robe

41

Kada naručiti?

• Ako je isporuka trenutna po naručivanju, i ako je tražnja stalna i predvidljiva, onda je lako odrediti vreme naručivanja – tako da ne dođe do nedostatka robe na zalihama.

• Ako se nova roba ne isporučuje trenutno, već sa zakašnjenjem u odnosu na naruđbenicu, onda se vreme računa kao na sledećoj slici.

• ROP = Re-order Point – vreme kada su zalihe na kritičnom nivou i treba naručiti novu isporuku

• ROL = Re-order Level – nivo zaliha kada se vrši naručivanje nove količine.

42

Određivanje ROL i ROP

400

300

200

100

Niv

o z

alih

a

00 1 2 3 4 5 6 7 8

Nivo naručivanjaTačka

naručivanja

Vreme

Tražnja (D) = 100 stavki nedeljno

Vreme naručivanja

ROL

ROP

43

Naručivanje pre vremena

• Međutim, tražnja i vreme naručivanja nisu uvek predvidljivi.

• Zbog togam neke naruđbine se moraju praviti ranije.– Nova roba stiže pre nego što je zaliha prethodne

pošiljke utrošena

• Upotrebljava se distribuciona kriva vremena naručivanja– Promena vremena naručivanja i brzine tražnje za

vreme od naručivanja.

44

Stvaranje sigurnosne zalihe usled neizvesnosti tražnje ili isporuke

d2

d1

Nivo naručivanja (ROL)

Viv

o z

aih

a

S

Q

Vremet1 t2

Distribucija korišćenih vremena

naručivanja

45

Kontinualno i periodično praćenje zaliha

• Kontinualno praćenje zaliha– zalihe se stalno prate– naruđbenica se izdaje kada se dostigne određeni nivo

zaliha– Količina za naručivanje (Q) je konstantna, te može biti

EOQ

• Periodično praćenje zaliha– Fiksirano je vreme naručivanja– Količina za naručivanje nije fiksna, već zavisna od

nivoa zaliha u vreme naručivanja

46

Periodično praćenje zaliha u slučaju stohastičke tražnje i isporuke

\

Niv

o z

alih

a

t1

Qm

To T1 T2 T3 Vremet2 t3

tf tf tf

Q1 Q2 Q3

47

Određivanje vremenskog intervala naručivanja

• Primer:– Tražnja je 2000 stavki godišnje– Trošak naručivanja je 25€– Trošak držanja zaliha je 0.5€ po stavci godišnje

EOQ = 2CoD

Ch

= 2x2000x25

0,5= 447

Optimalno vreme naručivanja:

tf =EOQ

D =4472000

= 2,68 meseci

48

Analiza zaliha i sistemi upravljanja zalihama

• Zbog velikog broja različite robena zalihama, sa različitim značajem, potrebno je izvršiti njihovu klasifikaciju da bi se primenili različiti pristupi upravljanja njihovim zalihama.– To je primena tzv. ABC sistema (Pareto dijagram)

• Proizvodi klase A: 20% najskuplje robe• Proizvodi klase B: roba srednje vrednosti (često

oko 30% roba, a učestuje u vrednosti sa 10%)• Proizvodi klase C: roba niske vrednosti (često

obuhvata 50% roba, učestvije u vrednosti 10%)

49

ABC sistem upravljanja zalihama

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

00 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

% od svih stavki na zalihama

Ku

mu

lativ

ni %

uku

pn

e vr

edn

ost

i za

liha

KlasaA

KlasaB

KlasaC

50

Klasifikacija zaliha

Klasa A: Oko 20% najvrednijerobe koja čini oko 80%svih zaliha

Klasa B: Sledećih oko 30% robesrednje vrednosti kojačini oko 10% ukupnevrednosti zaliha

Klasa C:Ostalih oko 50%malo vrednih zalihakoje čine oko 10%vrednosti ukupnihzaliha

51

Mogu se koristiti i drugi kriterijumi za klasifikaciju stavki na zalihama

• Posledice nedostatak robe na zalihama:– Prioritet dati robi čiji nedostatak ugrožava isporuku

proizvoda ili ometa druge poslove

• Neizvesnost nabavke:– Iako manje vrednosti, neizvesnost u nabavci može

privući posebnu pažnju

• Visok rizik gubljenja vrednosti u toku uskladišćenja– Promena mode (odeća), ili roba se kvari (hrana)

• Kritačka opaska: Stavke klase C često prave i najveće probleme u isporuci proivoda, te se ne mogu zanemarivati. Njihova vrednost je

mala, ali posledice na poslovanje mogu biti velike.

52

Merenje zaliha

• Ukupna vrednost zaliha se utvrđuje sabiranjem svih količine svih vrsta robe pomnoženih sa njihovom cenom.– Ne daje informaciju koliko je to u odnosu na vrednost

ukupnog poslovanja

• Zato se mora uzeti i u obzir brzina korišćenja zaliha, na dva načina:– Iskazuje se vreme trajanja zaliha– Iskazuje se koliko puta se godišnje mora obnoviti

zaliha

53

Informacioni sistemi za upravljanje zalihama

• Računarski sistemi prate ulaz/izlaz i stanje zaliha.• Svaka transakcija u vezi zaliha se evidentira i baza

podataka se ažurira.• Generisanje naloga

– Koliko i kada naručiti – određuje IS primenom algoritma za naručivanje

• Generisanje izveštaja– Vrednost zaliha za svaku robu na zalihama se prikazuje– Takođe, nedostatak robe za isporuku, nezavršene naruđbenice i

dr.• Prognoziranje

– Nužnost prognozirati buduću tražnju– IS vrši upoređenje stvarne i prognoziranje tražnje i automatski

koriguje prognoziranu tražnju.

54

Česti problemi sistema za upravljanje zalihama

• Rade sa sledećim predpostavkama:– Sa relativno tačnom procenom troškova– Sa tačnom informacijom o stvarnom nivou zaliha i

nivou prodaje.• Međutim, često se radi sa netačnim podacima.

– Stanje magacija se automatski ažurira po formuli:Zatečeni nivo zaliha+primljena roba-otpremljena roba =

nivo zaliha– Samo fizički popis može da pruži realno stanje zaliha– Česte greške: pri unosu podataka (kod proizvoda),

unos pogrešnog broja, neregistrovana oštećena roba, isporuka pogrešne robe (bez korekcije po povrtku), kašnjenje registrovanja transakcija, ukradena roba