PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 35 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

strana 15.

SPORT JE

VELIKA

IGRA strane 31. strana 30.

^A^ANSKA

NADA SRPSKE

KO[ARKE

Julijana Vojinovi} Milorad ^avi}

promovisao pliva~ke

sportove u ^a~ku

Iz Elektodistribucije

SRPSKI

VOJNIK

U PRVOM

BALKANSKOM

RATU

RADOJICA

JEREMI]TRGOVAC I HRONI^AR

IVAWICE

DVOJNI

OBRA^UNI

PRAVILI

GU@VE

strana 12.

SAN

S POGLEDOM

NA VINOGRAD

strane 8 i 9.

Iz albuma

starih Ivawi~ana

Izlo`ba fotografija

u Narodnom muzeju

U Trnavi odr`an zbor me{tana zbog problema u vodosnabdevawu

RZAVSKA VODA

JEDINI SPAS,

strana 7.ALI...Dejan Milo{evi}, vinogradar

i vinar iz Gorweg Milanovca

strana 4.

strana 13.

Danas u Zabla}u

2 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U ^A^KU BORAVILA PRIVREDNA DELAGACIJA BELORUSIJE,

NA ^ELU SA AMBASADOROM VLADIMIROM ^U[EVIM

^A^AK POSETILI NOVINARI I ORGANIZATORI PUTOVAWA IZ FRANCUSKE

3DRU[TVO

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Turisti~ka organiza-

cija ^a~ka je pro-

{log petka bila do-

ma}in grupi novinara i

organizatora putovawa iz

Francuske. Re~ je o pred-

stavnicima specijalnog

izdawa nedeqnika “Telera-

ma”, specijalizovanog ma-

gazina “Travel & Style”, naj-

ve}eg frankofonog porta-

la za individualna putova-

wa “Easy voyage”, sa vi{e

od milion poseta mese~no

i organizatora putovawa

“Voyageursdumonde” i “Lia-

isonsmondiales”, koji jo{ u

svojoj ponudi nemaju Srbi-

ju kao turisti~ku destina-

ciju.

- Ovo je bila izuzetna pri-

lika da se kolege iz Fran-

cuske i predstavnici me-

dija upoznaju sa turisti~-

kom ponudom Ov~arsko-ka-

blarske klisure i Atomske

bawe Gorwa Trep~a. Pro-

gram je realizovan u sarad-

wi sa Turisti~kom orga-

nizacijom Srbije, koja je u

ovaj studijski program

uvrstila Grad ^a~ak, za-

hvaquju}i dobroj saradwi

i kvalitetnim i sadr`aj-

nim programima koje pred-

la`emo. Gosti su najpre

posetili Wellness centar

“Kablar” u Ov~ar Bawi,

gde su im predstavqeni sa-

dr`aji ovog objekta, ali i

trenutni kapaciteti bawe.

Program je nastavqen vo-

`wom brodi}em, gde su po-

red panoramskog razgleda-

wa Ov~arsko-kablarske

klisure, bili u prilici da

posete manastire Nikoqe

i Blagove{tewe. U resto-

ranu “Pla`a” na jezeru Me-

|uvr{je, pored ugostiteq-

ske usluge, pozitivno su

ocenili izgled objekta i

ambijent u kome se nalazi.

Program je zavr{en pose-

tom Atomske bawe Gorwa

Trep~a, gde je menaxment

bawe priredio lep do~ek u

hotelu “Vujan”, koji se na-

lazi u sastavu Specijalne

bolnice. Gostima su pred-

stavqeni sme{tajni kapa-

citeti, hidro-terapijski

blok uz naglasak na zna~aj

vode u rehabilitaciji i te-

rapiji, posebno neurolo-

{kih i reumatskih oboqe-

wa - ka`e Gordana Majsto-

rovi}, stru~ni saradnik za

marketing Turisti~ke or-

ganizacije ^a~ka.

Prema wenim re~ima, na

goste iz Francuske najupe-

~atqiviji utisak ostavili

su manastiri Ov~arsko-ka-

blarske klisure, priroda i

rezultati koji se ostvaruju

u terapiji, kori{}ewem

termo-mineralne vode u

Atomskoj bawi Gorwa

Trep~a.

- Me|utim, ono {to je do-

nekle pokvarilo utisak je

slika otpada koji pluta na

povr{ini vode u Ov~ar-

sko-kablarskoj klisuri,

naro~ito nakon saznawa da

je re~ o predelu izuzetnih

odlika koji je pod za{ti-

tom dr`ave. To je razlog

vi{e da se apeluje na za-

{titu prirode i sankcio-

nisawe onih koji je ugro-

`avaju, jer }emo jedino na

takav na~in mo}i sa punim

pravom da je promovi{emo,

kao predeo izuzetnih odli-

ka - isti~e Gordana Maj-

storovi}.

Turisti~ka organizacija

^a~ka }e ponovo organizo-

vati program posete ~a~an-

skog kraja, ovog puta za no-

vinare iz Holandije, u dru-

goj polovini septembra.

Turisti~ka agencija “Pana

Comp” iz Novog Sada, sa

kojom TO^ ima dugogodi-

{wu uspe{nu saradwu, do-

ve{}e grupu turista iz

Finske, koji }e, tako|e u

septembru, posetiti Ov-

~arsko-kablarsku klisuru,

najavila je Majstorovi}ka.

N. R.

MANASTIRI - NAJUPE^ATQIVIJI UTISAK

Posle sastanka sa

rukovodstvom Gra-

da, predstavnici-

ma OJ Privredne komore,

Foruma privrednika, po-

slovnih udru`ewa “Gradac

’97” i “Unija 2000” i neko-

liko direktora ovda{wih

preduze}a, u izjavi za medi-

je zamenik ministra indu-

strije Genadij Sviderskij

je, pored ostalog, istakao:

- Ciq dvodnevne posete

Srbiji je uspostavqawe sa-

radwe izme|u srpskih i be-

loruskih preduze}a. Sa ru-

kovodstvom ^a~ka razgo-

varli smo o zajedni~kim

projektima, prvenstveno u

oblasti prerade metala,

jer ^a~ak, kao i Belorusija

ima nekoliko razvijenih

firmi u toj oblasti. Veru-

jemo da postoje mogu}nosti

da ~a~anska preduze}a pre-

ko Belorusije do|u i do ze-

maqa Carinske unije, od-

nosno osim do Belorusije,

i do Rusije i Kazahstana, i

preko te saradwe da iza|u

na evropsko tr`i{te.

Zamenik ministra indu-

strije Belorusije je nagla-

sio da su privredna delega-

cija wegove zemqe i ~elni-

ci Kragujevca u utorak do-

neli odluku o osnivawu za-

jedni~kog preduze}a u ovom

{umadijskom gradu, koje bi

se bavilo “sklapawem” au-

tobusa i kamiona. On sma-

tra da mogu}nosti za osni-

vawe sli~ne firme postoje

i u ^a~ku.

Po{to su u sastavu pri-

vredne delagacije Beloru-

sije bili i predstavnici

fabrika koje proizvode po-

qoprivredne ma{ine i

liftove, posle skupa u

^a~ku, usledi}e i konkret-

ni dogovri o saradwi u

ovim oblastima i eventu-

alnoj zajedni~koj proiz-

vodwi, uveren je Genadij

Sviderskij.

Ve} krajem ovog meseca

srpska privredna delagci-

ja }e posetiti Belorusiju i

tom prilikom bi}e jo{

konkretnijih razgovora i

dogovora, ne samo o pri-

vrednim, ve} i kontaktima

u domenu kulture, turizma

i obrazovawa, u kojima ta-

ko|e mo`e “da se otvori

naj{ira lepeza saradwe”,

uveren je Sviderskij, koji

je obe}ao da }e se zalo`iti

da ovda{wi biznismeni

dobiju maksimalnu podr-

{ku Vlade Belorusije, pri-

likom sklapawa eventual-

nih poslovnih ugovora iz-

me|u ~a~anskih i tamo-

{wih kompanija.

Privrednici ^a~ka o~eku-

ju da }e realizacijom nekih

poslovnih dogovora sa be-

loruskim firmama, uspeti

da ^a~ak “vrate na staze

stare slave”, iz perioda

kada je u wegovim velikim

fabrikama bilo zaposleno

40.000 radnika, rekao je

Dragan Jovi}, predsednik

Foruma privrednika i

vlasnik privatne firme

“Alfako in`ewering”:

- Mali privrednici, ~la-

novi Foruma privrednika

`ele da, uz pomo} velikih

preduze}a iz bratske Belo-

rusije uspostave saradwu, i

zaposle na{e qudske i ma-

terijalne kapacitete. ^a-

~ak je poznat kao rasadnik

privatnog sektora, sa veli-

kim potencijalima, pre-

venstveno u metaloprera-

|iva~koj i elektro indu-

striji. O~ekujemo da }e ovo

prvo vi|ewe i dogovori

otvoriti put ka daqem

upoznavawu i organizaciji

zajedni~ke proizvodwe u

na{oj zemqi i Belorusiji.

U sastavu beloruske pri-

vredne delegacije bili su i

~elnici kompanije “Mogi-

qovliftma{“ koja proiz-

vodi vi{e od 120 modela

liftova i {irok asorti-

man rezervnih delova za

modernizaciju zastarelih

i dotrajalih liftova. Sr-

bija nema nijednog proiz-

vo|a~a iz ove oblasti, pod-

setio je Jovi} i izrazio

uverewe da razgovori sa

predstavnicima ove firme

mogu doprineti da u ^a~ku,

na primer, bude otvorena

fabrika za proizvodwu

liftova, tim pre {to grad

za to ima kadrovske i hal-

ske potencijale i kapaci-

tete u nekada{wim zatvo-

renim fabrikama.

Posle sastanka u Skup{ti-

ni grada, doma}ini i gosti

su posetili preduze}a “Ju-

goprevoz komerc” u Kowe-

vi}ima i salon “Citroen”

u Prislonici, kao poten-

cijalne lokacije za otvara-

we trgovinsko - izlo`be-

nih centara beloruske pri-

vrede.

M.N.

U organizaciji Predraga Miki}a, savet-

nika za privredu predsednika Srbije To-

mislava Nikoli}a, privredna delegacija

Republike Belorusije, predvo|ena amba-

sadorom ove zemqe u Srbiji Vladimirom

^u{evim i zamenikom ministra indu-

strije Genadijem Sviderskij, posle Kra-

qeva i Kragujevca, u utorak je posetila i

^a~ak. Na sastanku, koga su sa wima i di-

rektorima nekoliko vode}ih beloruskih

kompanija, organizovali ~elnici Grada i

ovda{wih poslovnih udru`ewa, razgova-

rano je o mogu}nostima saradwe, posebno

u oblasti metaloprera|iva~ke industri-

je, osnivawu firmi za “sklapawe” auto-

busa i kamiona i {to je posebno zani-

mqivo, o {ansama za otvarawe zajedni~-

kog preduze}a za proizvodwu liftova,

kojom se u Srbiji niko ne bavi.

NAJIZVESNIJA SARADWAU METALOPRERA\IVA^KOJ INDUSTRIJI

4 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEGRAD

Udru`ewe poslovnih

`ena Srbije, u part-

nerstvu sa ~a~anskim

UP@ “Nade`da Petro-

vi}” i uz podr{ku Mi-

nistarstva finansija,

zapo~elo je realizaci-

ju projekta “Podr{ka

samozapo{qavawu `e-

na u perspektivnim

privrednim sektorima,

kroz obuku, mentorstvo

i umre`avawe”. Pro-

jektom je predvi|ena

edukacija 50 `ena koje

`ele da se samozapo-

sle, ili da tek krenu u

preduzetni~ke vode.

Obuka je planirana i

za dame koje namerava-

ju da ponovo aktivira-

ju svoje firme koje su

zatvorene, ili su stag-

nirale u radu zbog

krize, nedostatka zna-

wa, informacija ili

drugih resursa. Osim u

^a~ku, projekat }e biti

realizovan u Suboti-

ci, Ba~kom Petrovcu,

Zaje~aru, Bujanovcu,

Vaqevu i Beogradu.

Uprostorijama ~a-

~anske Organizaci-

one jedinice RPKK

ju~e i prekju~e je odr`an

prvi dvodnevni trening za

podr{ku samozapo{qava-

wu `ena, kome je prisustvo-

valo 11 polaznica iz ^a~-

ka i Gorweg Milanovca.

Prvog dana odr`ano je pet

radionica u kojima je bu-

du}im preduzetnicama pre-

do~ena kompletna proble-

matika preduzetni{tva i

dati odgovori na ve~ite

dileme, da li je biznis ide-

ja prava, ili je treba mewa-

ti, kako i za{to osnovati

firmu, kako pravilno na-

stupati na tr`i{tu, re-

klamirati i prodavati ro-

bu, koji su izvori finansi-

rawa i za{to je neophodna

stalna edukacija kroz men-

torski program.

Tokom drugog dana se-

minara polaznice su od is-

kusnih trenera mogle da

nau~e kako da izrade najbo-

qe biznis planove, ili da

koriguju postoje}e i wima

apliciraju za sredstva od

nekih fondova, banaka,

agencija...

- Preduzetnice su imale

priliku da se informi{u

o svim problemima koji ih

~ekaju na po~etku poslova-

wa, razre{e dilemu da li

su izabrale pravu biznis

ideju, da li je to {to su po-

~ele da rade i ono {to `e-

le i mogu. Tokom treninga

nau~ile su i kako da osnuju

firmu, jer ve~ita dilema

je, da li otvoriti preduze-

}e, ili preduzetni~ku rad-

wu, koji su tro{kovi koji

prate osnivawe i registro-

vawe nove firme. Na dvo-

dnevnom seminaru mogle su

da saznaju i koji su ekster-

ni i interni izvori fi-

nansirawa, kako mogu da

dobiju subvencije koje su

od izuzetnog zna~aja, po-

sebno u po~etnom periodu

poslovawa- obja{wava ru-

kovodilac OJ RPKK i lo-

kalni koordinator projek-

ta Gorana Tanaskovi} svr-

hu obuke za `ene preduzet-

nike.

- Trudi}emo se da do

kraja decembra, do kada

traje mentorski program,

preduzetnicama pru`imo

sve neophodne informacije

i obezbedimo im konsul-

tantske i ekspertske usluge

za sve teme i probleme koji

se ti~u wihovog poslova-

wa. Bi}e mi drago da pred-

uzetnice koje su po~ele bi-

znis opstanu u wemu, a mla-

de koje tek nameravaju da

u|u u te vode, na|u zaposle-

we i obezbede egzistenciju

- istakla je Tanaskovi}ka.

Posebna pa`wa u ovoj

svojevrsnoj {koli bila je

posve}ena pisawu biznis

plana, jer, kako nagla{ava

Gorana Tanaskovi}, plano-

vi koje “tra`i” Evropska

unija su veoma kompliko-

vani i takve, na{e predu-

zetnice ne mogu same da sa-

~ine. Zbog toga su wima

predo~eni jednostavni bi-

znis planovi koje raspisu-

ju doma}e institucije, na-

cionalne agencije, ili lo-

kalne samouprave, kojima

one, uz minimalne korek-

cije, mogu da apliciraju za

odre|ena sredstva.

Po zavr{etku dvodnev-

nog seminara u svih sedam

gradova, od 50 polaznica

bi}e izabrano 20 najuspe-

{nijih, sa kojima }e do

kraja godine, do kada traje

projekat, raditi mentorke,

uspe{ne preduzetnice, oda-

brane iz sektora u kojima

po~etnice `ele da zapo~nu

ili razvijaju biznis. To-

kom ovog mentorskog rada

dobi}e i sve konsultantske

i ekspertske usluge i podr-

{ku za razli~ite aspekte

vo|ewa biznisa (finansi-

je, prodaja, marketing...).,

kao i neophodnu pa`wu,

informacije i podr{ku da

obnove samopouzdawe i ve-

ru u uspeh u novom poslu.

M. N.

Zbog formirawa novog

privrednog dru{tva

“EPS javno snabdeva-

we” koje }e se ubudu}e bavi-

ti prodajom elektri~ne

energije krajwim kupcima

i “preimenovawa” lokal-

nih elektrodistribucija u

operatere distributivnog

sistema, gra|ani su dobili

dva ra~una za struju utro-

{enu u julu. U prvom je bi-

lo obave{tewe o dugu, od-

nosno pretplati, dok je

drugi, sa stawem na dan

31.7, korisnicima poslalo

novoformirano privredno

dru{tvo, obja{wava ruko-

vodilac sektora za trgovi-

nu Vladimir Kosti}. Po-

{to se izvinio gra|anima

koji su gubili i vreme i

`ivce ispred {altera, na-

stojao je da objasni zbog ~e-

ga je {alterska sala pret-

hodnih dana bila premala

da primi sve gra|ane koji

su quti i ogor~eni satima

~ekali da “ra{~iste” ra~u-

ne:

- Operateru, odnosno

biv{oj Elektrodistribu-

ciji velike probleme je do-

nela naredba da vr{imo

prebacivawe pretplate sa

starog na novi ra~un, ali

iskqu~ivo uz saglasnost

kupca. Zbog toga je svaki

potro{a~ morao da do|e

ispred {altera, podnese

zahtev i poka`e na uvid

li~nu kartu, da bi radnik

ED precizno upisao sve

podatke, {to je i nama i

gra|anima oduzimalo do-

sta vremena. Po{to je, kao

i ranije, privredno dru-

{tvo Elektrosrbija Kra-

qevo, u ~ijem sastavu, po-

red 10, posluje i ovda{wi

operater, bilo najvrednije

i me|u prvima podelilo

obra~une, prvi smo i uo~i-

li probleme i osetili naj-

ve}i nalet nezadovoqstva

potro{a~a. Tek kada su

ostala dru{tva, poput beo-

gradskog i novosadskog,

uvidela o kom je obimu po-

sla re~, reagovali su nad-

le`ni i doneli odluku da

prebacivawe pretplate,

odnosno duga, bude obavqe-

no automatski.

Pre dono{ewa nove na-

redbe, u ovda{wem predu-

ze}u je, podse}a on, sedam

dana na poslovima “preba-

civawa” zadu`ewa sa sta-

rih na nove obra~une, ume-

sto tri, na {alterima ra-

dilo deset radnika. Osim

toga, i radno vreme je u tom

periodu bilo produ`eno

sa 18 na 20 ~asova, i subo-

tom, umesto do 15, do 17 sa-

ti. Sve smo uradili da bi-

smo iza{li u susret kupci-

ma, ali bez obzira na uve-

}ane napore, nismo mogli

smawiti ogromne gu`ve,

jer je obim posla prakti~-

no bio pet puta ve}i od uo-

bi~ajenog, ka`e Kosti}:

- Nova naredba stupila

je na snagu 26. avgusta, a

gra|ani su blagovremeno

obave{teni da je rok za

pla}awe julskih ra~una

produ`en do 31. avgusta,

odnosno da do tog datuma

ne}e pla}ati kamatu zbog

ka{wewa u izmirewu oba-

veza. Od septembra taj rok

}e biti “vra}en” na 20. u

mesecu. Zbog ovog velikog

posla i gu`vi, umesto 15. i

potpisivawe ugovora o re-

programu duga zapo~eto je

22. avgusta i ono }e, na

osnovu odluke Upravnog

odobra EPS - a, trajati do

30. novembra.

M. N.

RADNIKA TRI, A POSLA PET PUTA VI[E

Oko 100 potro{a~a je pro{log meseca podnelo

zahtev za reprogram duga koji }e im biti “podeqen”

na rate, u zavisnosti od visine zadu`ewa. Kupci ko-

ji imaju pravo na reprogram, dobi}e obave{tewa o

tome, rekao je Kosti} i pozvao ih da na {alterima

lokalnog operatera potpi{u ugovor. U protivnom,

preduze}e }e biti primorano da preduzme sve zakon-

ske mere da bi naplatilo i za{titilo svoja potra`i-

vawa. Obaveze do 10.000 dinara, na primer, du`nici

moraju da izmire jednokratno, uz otpust od 40 odsto,

a “milionske” sume “na odlo`eno”, ~ak 120 meseci.

Novo privredno dru{tvo zadr`alo je obavezu da

stimuli{e redovne plati{e, kojima sleduje popust od

pet odsto, ukoliko izmire ra~une do 20. u mesecu.

Osim wih, ranija prava }e i ubudu}e imati i ener-

getski za{ti}eni kupci, o kojima operateru sve neo-

phodne podatke dostavqaju lokalna samouprava i

Centar za socijalni rad.

ODR@AN DVODNEVNI TRENING ZA PODR[KU SAMOZAPO[QAVAWU @ENA

DA LI JE BIZNIS IDEJA PRAVA?

Marina Sinxirevi} se proizvodwom prirodnih preparata, namewenih za ~i-

{}ewe i regeneraciju ko`e, melema, uqa i biqnih tinktura, po~ela da bavi pre ne-

koliko godina, najpre iz hobija i da bi prijateqima darivala prikladne poklone.

Po{to je od Grada dobila podsticajna sredstva za samozapo{qavawe, planira da

pro{iri i “ozvani~i” ovaj posao. Prijavila se za trening, jer veruje da }e joj, ka-

ko ka`e, mentorski program pokazati pravi put i kako se, uprkos te{kom vremenu,

mo`e uspeti u nekom poslu.

I za Ivanku Gemaqevi} izrada predmeta dekupa` tehnikom na prirodnim mate-

rijalima - drvetu, staklu, keramici, nekoliko meseci predstavqa samo hobi. Apli-

cirala je za mentorski program, jer `eli da, od `ena koje su uspe{ne u poslu, nau-

~i, pored ostalog, i kako se pravi biznis plan, kako se reklamiraju i prodaju pro-

izvodi. O~ekuje i da sazna kako najlak{e do}i do izvora finansirawa, tim pre

{to je zapo~ela biznis “koji nije jeftin”, i za koji su joj potrebni kvalitetni ma-

terijali i boje.

UMESTO HOBIJA, OZBIQAN POSAO

POSLE DONO[EWA NAREDBE O AUTOMATSKOM “SPAJAWU” DVA JULSKA RA^UNA ZA STRUJU,

SKORO DA SU NESTALE GU@VE ISPRED [ALTERA

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 5GRAD

PREDSTAVQAMO GRADSKE UPRAVE: GU ZA INSPEKCIJSKI NADZOR

ZADOVOQAVAJU]E STAWE SKLONI[TA NA PODRU^JU MORAVI^KOG OKRUGA

Na podru~ju Mora-

vi~kog okruga ima

33 skloni{ta, od

kojih 24 u ^a~ku, {est u

Gorwem Milanovcu i tri u

Lu~anima. Svima wima ga-

zduje JP “Skloni{ta” i, za

razliku od ranijeg perio-

da, kada je ve}ina ovih

objekata bila prili~no za-

pu{tena, a u pojedinim

slu~ajevima i o{te}ena,

uglavnom zbog nenamenskog

kori{}ewa i bahatog od-

nosa pojedinih gra|ana, u

posledwe vreme su u pri-

li~no zadovoqavaju}em

stawu. To je pokazala i

pro{logodi{wa kontrola

koju su, ka`e Bojana Iko-

dinovi}, na~elnik Grad-

skog {taba za vanredne si-

tuacije, wegovi inspekto-

ri prvi put obavili u 2012.

godini:

- Od 33 skloni{ta, za 10

su podneta re{ewa za ot-

klawawe uo~enih nedosta-

taka i JP “Skloni{ta” je

ve}inu uglavnom otkloni-

lo, osim nekoliko, jer je za

intervencije te vrste neop-

hodno raspisati republi~-

ki tender. Zbog toga je

ovom preduze}u koje gazdu-

je skloni{tima dat rok da

i te nedostatke sanira do

kraja ove godine. U ^a~ku

su, ina~e, podignuta 24

skloni{ta, od kojih su dva

javna, sa po 200 mesta jedno

se nalazi u neposrednoj

blizini zgrade Medicine

rada, koje je besplatno dato

na kori{}ewe Crvenom kr-

stu, a drugo pored O[

“Filip Filipovio}”),

dok su 22 takozvana blo-

kovska, ukupnog kapacite-

ta oko 3.700 mesta. Osim

ovih, u gradu ima i 70 sklo-

ni{ta dopunske za{tite,

navodi Ikodinovi}ka i

obja{wava da je uglavnom

re~ o podrumskim prosto-

rijama, koje relativno br-

zo i lako mogu biti preure-

|ena i adaptirana za bora-

vak gra|ana u slu~aju opa-

snosti, napada ili drugih

vanrednih situacija. U wi-

ma ima oko 5.000 mesta, dok

u 15 skloni{ta kojima ga-

zduju pravna lica, mo`e da

se smesti oko 2.500 qudi.

Osim {est skloni{ta

koja su u Gorwem Milanov-

cu tako|e data na upravqa-

we JP “Skloni{ta”, u ovoj

op{tini postoji jedno jav-

no sa 450 mesta i pet blo-

kovskih, koja mogu da pri-

me 750 privremenih stana-

ra. I u woj postoje objekti

za takozvanu dopunsku za-

{titu, odnosno {est ku}-

nih, kapaciteta 450 mesta i

~etiri skloni{ta, ~iji

vlasniciu su pravna lica.

U wima ima mesta za oko

650 gra|ana.

-Republi~ko javno pred-

uze}e gazduje i sa tri sklo-

ni{ta, sa 500 mesta u Lu~a-

nima. U ovoj op{tini po-

stoji isto toliko skloni-

{ta dopunske za{tite za

200 qudi , koliko ima me-

sta i u jednom objektu ko-

jim gazduje pravno lice. U

Ivawici postoji samo jed-

no skloni{te, izgra|eno u

poslovnom krugu preduze}a

“[pik” - navodi jo{ Iko-

dinovi}ka i nagla{ava da

su skloni{ta u dobrom sta-

wu, okre~ena i da je celo-

kupna oprema u wima zano-

vqena i uredno slo`ena,

tako da gra|ani uop{te ne-

maju razloga da strahuju za

bezbednost, ukoliko ona

eventualno bude ugro`ena

u nekom narednom periodu.

U najboqem stawu su

skloni{ta koje JP izdaje u

zakup, jer ih zakupci re-

dovno otvaraju, provetra-

vaju, ~iste. Re~ je, nagla{a-

va Ikodinovi}ka, o dvona-

menskim objektima koji se

u miru koriste za druge po-

trebe, a ~iji zakupci su

obavezni da ih, u slu~aju

najave vanrednih doga|aja,

ili eventualnih napada, u

roku od 24 sata isprazne i

“vrate” u prvobvitno sta-

we. M.N.

OKRE^ENA, OPREMQENA, BEZBEDNA

Izvorno pravo za

rad u ovoj Gradskoj

upravi imaju komu-

nalna inspekcija i komu-

nalna policija, dok ostali

obavqaju poslove koje im je

“prenela” Republika, ka`e

Vojinovi} i nagla{ava da

upravo ove slu`be koje su

pod ingerencijom lokalne

samopuprave imaju i najvi-

{e posla, o ~emu, pored

ostalog, svedo~i i broj

predmeta koje “obra|uju” u

odre|enom izve{tajnom pe-

riodu:

- Komunalna inspekcija i

komunalna policija se

prakti~no bave najrazno-

vrsnijim poslovima, po~ev

od kontrole ~i{}ewa i

ure|ewa grada, zelenih po-

vr{ina, bespravnih pri-

kqu~aka vode i kanaliza-

cije, izlivawa otpadnih

voda, do ostalih komunal-

nih delatnosti na terito-

riji Grada. Oni su zbog to-

ga, takore}i non - stop na

terenu, gde i po prijavama

stranaka i po slu`benoj

du`nosti vr{e nadzor nad

primenom Zakona o komu-

nalnim delatnostima, Od-

luke o komunalnom redu,

Odluke o javnom vodovodu

i kanalizaciji, Odluke o

radnom vremenu ugostiteq-

skih objekata... Iako u po-

sledwe vreme takore}i ne-

ma bespravne gradwe, jer je

ona po zakonu krivi~no de-

lo, a i vlasnici tih objeka-

ta bez dozvole ne mogu da

dobiju prikqu~ak na vodo-

vod i elektro mre`u, pri-

li~no posla ima i gra|e-

vinska inspekcija, tim pre

{to u woj rade samo tri iz-

vr{ioca.

Ovi inspektori mora da

posete svako gradili{te i

prekontroli{u da li inve-

stitori poseduju neophod-

nu dokumentaciju. Tokom

tih pregleda konstatuju da

se gra|ani uglavnom ne usu-

|uju da na javnim povr{i-

nama rade i grade “divqe”,

ka`e na~elnik GU za in-

spekcijski nadzor i nagla-

{ava da ima “sporadi~-

nih” slu~ajeva i da gra|ani

u privatnim dvori{tima

ponekad prave mawe kioske

i objekte, da bi se bavili

nekom delatno{}u, od koje

}e “da pre`ive” i da to in-

spektori uglavnom toleri-

{u. Stav je nadel`nih u

GU, napomiwe na~elnik

Vojinovi}, “da milosti ne-

ma samo prema onima koji

su gradwom nekog objekta

ugrozili tu|e dobro i in-

terese”.

On podse}a i na nedavnu,

prvenstveno medijsku buku,

koja se podigla zbog po~et-

ka izgradwe magistralnog

vrelovoda u Nemawinoj

ulici, zbog koga }e, navod-

no, osim drvoreda, biti

ukloweno i nekoliko obje-

kata. Re~ je o objektima po-

dignutim bez dozvole, ~iji

vlasnici uop{te nisu pra-

vili probleme i spremni

su da ih uklone, kada cevo-

vod “stigne” do trase na

kome se nalaze, tvrdi Voji-

novi}: “Sve se mo`e posti-

}i dogovorom, ukoliko se

sa gra|anima razgovara,

{to je praksa u ovoj upra-

vi. Ne verujem da je neko iz

kancelarije na~elnika iza-

{ao nezadovoqan, a da li

sam mu ja pomogao, ili ni-

sam, ne znam. Uglavnom,

svakoga sam saslu{ao, ob-

jasnio {ta mo`e i {ta ne

mo`e da se uradi, i zahva-

quju}i tome, pet godina sa

strankama nisam imao ni-

kakvih problema. U tim

kontaktima potvrdilo se

pravilo da je istina uvek

na sredini, pravo ono {to

pi{e u aktima, a pravda

ono {to pokazuje fakti~ko

stawe na terenu.”

Iako ovla{}ewa i obaveze

~etiri inspektora za za-

{titu `ivotne sredine

proizilaze ~ak iz osam za-

kona, u posledwe vreme oni

su svoje aktivnosti najvi-

{e usmerili na nadzor nad

sprovo|ewem skup{tinske

odluke o uslovima za dr`a-

we i za{titu doma}ih `i-

votiwa na teritoriji Gra-

da. Na~elnik podse}a da je

na osnovu we gradsko pod-

ru~je podeqeno na tri zo-

ne, odnosno da je u prvoj za-

braweno dr`awe doma}ih

`iovtiwa, u drugoj dozvo-

qeno pod odre|enim uslo-

vima i u tre}oj dozvoqeno

u potpunosti. Osim toga,

odre|ene zabrane postoje i

u centrima prigradskih

naseqenih mesta - Mr~ajev-

cima, Preqini, Zabla}u,

Trbu{anima... Osim na

tim poslovima, po nalogu

resornog ministarstva,

poja~ano su anga`ovani i u

kontroli privrednih dru-

{tava koja poseduju kamio-

ne i druga vozila i bave se

prodajom starih guma, da

bi ih evidentirali kao bu-

du}e obveznike ekolo{ke

takse za za{titu `ivotne

sredine. M. N.

Pri pomenu gradskih uprava, naj~e{}e kri-

tike i zamerke uglavnom odlaze na adresu

GU za inspekcijski nadzor, {to zbog {iroke

lepeze poslova koje obavqa pet inspekcija

(gra|evinska, prosvetna, komunalna, in-

spekcija za lokalni prevoz i puteve i in-

spekcija za za{titu `ivotne sredine), {to

zbog ~iwenice da gra|ani ~esto i ne znaju

~ime se ove slu`be bave, odnosno koja su

im ovla{}ewa, prava i du`nosti iz delo-

kruga lokalne samouprave, a koje im je po-

verila Republika. U ovoj Gradskoj upravi

zaposleno je 59 izvr{ilaca, ra~unaju}i i

20 komunalnih policajaca, koji su joj pri-

kqu~eni 2010. godine, predstavqa li~nu

kartu uprave kojom rukovodi na~elnik Sto-

jan Vojinovi}

Za razliku od komunalne inspekcije, koja vi{e ima

preventivnu i savetodavnu ulogu, komunalni poli-

cajci su ovla{}eni i da legitimi{u stranke, privo-

de ih, izri~u mandatne kazne. Da, uprkos tome, ipak,

nisu bili rigorozni, svedo~e podaci iz posledweg

izve{taja: 20 komunalnih policajaca su lane izre-

kli skoro 2.100 usmenih upozorewa i 1.440 nare|ewa.

Napisali su 440 mandatnih kazni, od kojih je 106 na-

pla}eno (u iznosu od po 3.000 dinara). U skoro 600

slu~ajeva izvr{ena je provera identiteta osoba koje

su se ogre{ile o zakone i odluke “u nadle`nosti”

komunalne policije, podneto 310 zahteva za pokreta-

we prekr{ajnog postupka, “zavedeno” i pregledano

1.300 obave{tewa prispelih od gra|ana li~no, tele-

fonom, ili po{tom.

Osim toga, u opisu wihovog posla su i: pru`awe asi-

stencije nadle`nim inspekcijama, javnim preduze-

}ima i ustanovama prilikom odr`vawa nekih mani-

festacija, kontrola na prostoru kojim gazduje SRC

“Mladost”, uspostavqawe komunalnog reda na uli-

cama i trotoarima oko pijaca, pomo} prilikom ot-

klawawa posledica elementarnih nepogoda i u van-

rednim situacijama...

POLICIJA “OVLA[]ENIJA”

OD INSPEKCIJE

PRAVO U AKTIMA,

A PRAVDA NA TERENU

Stojan Vojinovi}, na~elnik GU za inspekcijski nadzor

Bojana Ikodinovi}, na~elnik Gradskog {taba

za vanredne situacije

Srebrna medaqa na

svetskom takmi~ewu

najve}i je dosada-

{wi uspeh bra}e

Tomi}evi}, dvade-

setpetogodi{weg

Miroslava i tri go-

dine mla|eg \or|a

Letwe olimpijske

igre u Bugarskoj

odr`ane su od 24. jula do 4.

avgusta, a na{i sugra|ani,

bra}a Tomi}evi}, jo{ uvek

su puni utisaka.

- @eleli smo zlato, ali

smo zadovoqni i srebrom.

Prvi put smo oti{li na

takmi~ewe svetskog ranga

i vratili se sa medaqom.

Pripreme su bile veoma

naporne, utakmice jake, a

ekipa Hrvatske, koja je

osvojila zlato, odli~na -

smatra Miroslav Tomi}e-

vi}.

Na Olimpijskim igrama

gluvih, u raznim sport-

skim disciplinama, u~e-

stvovalo je 107 zemaqa iz

celog sveta.

- Na okupu su bili spor-

tisti svih rasa. Upoznali

smo qude iz raznih delova

sveta, stekli nova prija-

teqstva. Dobra strana ova-

kvih putovawa je i {to je

sportistima sve obezbe|e-

no - smatra mla|i Tomi}e-

vi}.

Obojica su sportom po-

~eli da se bave uz oca Iva-

na, iskusnog rukometa{a,

koji tako|e ima problema

sa sluhom. Treniraju u Ru-

kometnom klubu “Ateni-

ca”, a za svog trenera Zora-

na ]ubovi}a imaju samo

re~i hva-

le.

- Posle na{eg oca, on je

najzaslu`niji {to se bavi-

mo rukometom i posti`emo

dobre rezultate.

U srpskoj ekipi, koja je u

Sofiji osvojila srebro bi-

lo je 13 igra~a. Selektor

reprezentacije odabrao je

jo{ dvojicu ^a~ana, ali su

oni bili spre~eni da putu-

ju, pa su oti{li samo To-

mi}evi}i. Miroslav je

igrao u napadu, dok je \or-

|e bio odbrambeni igra~.

Microsoft i ove godine daje podr{ku nastavnicima za

primenu tehnologije u nastavi putem ekskluzivnog jed-

nogodi{weg programa Microsoft Innovative Educator, kroz ko-

ji prolaze nastavnici {irom sveta. Ovaj program pru`a mo-

gu}nost svim nastavnicima, bez obzira na geografsku loka-

ciju, da predstave svoj primer inovativne nastave, koja kod

u~enika razvija ve{tine neophodne za rad u 21. veku. Oni ~i-

je prijave za program budu prihva}ene dobi}e ra~unar,

stru~no usavr{avawe i pla}en put na Svetski forum nastav-

nika koji je organizovan u okviru „Partners in learning“ pro-

grama kompanije Microsoft („Partneri u u~ewu“) koji se odr-

`ava u martu 2014. godine u Barseloni.

Nastavnici koji `ele da u~estvuju u programu treba da se

prijave putem onlajn formulara, a izbor se vr{i na osnovu

kvaliteta prijave i kvaliteta jedne nastavne aktivnosti ko-

ja prikazuje inovaciju u nastavi koju nastavnik prila`e uz

prijavu.

Prijave se podnose na srpskom ili engleskom jeziku na adre-

si http://www.pil-network.com/Educators/expert (potrebno je da

se nastavnik registruje na ovaj portal). Rok za prijavu je 29.

septembar, ako su prijave na engleskom, a do 15. septembra,

ako su na srpskom jeziku. Detaqno uputstvo za prijavu na-

stavnika na srpskom jeziku, dostupno je na internet strani

http://aka.ms/experteducatoruputstvo.

Program „Partner u u~ewu“ je u Republici Srbiji po~eo u

junu 2004, a obnovqen je u novembru 2009. godine, potpisiva-

wem „Memoranduma o razumevawu“ izme|u Ministarstva

prosvete Republike Srbije i kompanije Microsoft. Microsoft

Innovative Educator program, koji je deo programa „Partneri

u u~ewu“ ima za ciq da poboq{a kvalitet rada u {kolama i

osavremeni nastavni proces. Veliki zna~aj pridaje se stru~-

nom usavr{avawu nastavnika u ciqu digitalnog opismewa-

vawa |aka i sveobuhvatnije implementacije informacionih

tehnologija u svakodnevnoj nastavi.

6 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

NAU^NI SKUP NA AGRONOMSKOM FAKULTETU

NA OLIMPIJSKIM IGRAMA GLUVIH U SOFIJI RUKOMETA[I SRBIJE

OSVOJILI DRUGO MESTO

ZA PRIMERE INOVATIVNE NASTAVE

DRU[TVO

FOTO GLAS

Na Gradskom {etali{tu u

^a~ku, pro{le nedeqe,

pojavila se grupa od desetak nes-

vakida{wih lica. Krenuli su iz

raznih delova sveta - Francuske,

Holandije, Nema~ke, [panije, pa

~ak i iz Iraka i Australije... Ovi,

uglavnom mla|i avanturisti, upoz-

nali su se i povezali preko inter-

neta sa idejom da stignu u Indiju.

I to biciklima, natovarenim

te{kim ruksacima i opremom.

Putuju ve} dva meseca. Na svom

putovawu, rekli su nam, zaustavqaju

se da predahnu i da u ponekom mestu

odr`e mali uli~ni performans.

^isto

da zabave lokalno stanovni{tvo i

zarade malo novca za hranu. Mnogi

sviraju razne instrumente, drugi

igraju i animiraju publiku. ^a~ani

koji

su imali priliku da ih vide i ~uju,

bili su odu{evqeni, posebno

mali{ani, koji su se bez prethodnog

„treninga“ brzo uklopili u veseqe

i igru. V. T.

KAD SI MLAD....

MICROSOFT KONKURS

ZA NASTAVNIKEU SRPSKOJ EKIPI I DVOJICA ^A^ANA

Tokom trodnevne kon-

ferencije, ~iji je

organizator bio ~a-

~anski fakultet, a pokro-

viteq Ministarstvo pro-

svete, nauke i tehnolo{kog

razvoja saop{teno je 50 naj-

novijih nau~noistra`i-

va~kih radova iz oblasti

poqoprivredne proizvod-

we, prerade hrane i za{ti-

te `ivotne sredine. Wiho-

vi autori su studenti agro-

nomije sa 19 univerziteta i

poqoprivrednih institu-

ta iz 11 evropskih zemaqa

i Nigerije.

Otvaraju}i konferen-

ciju, 29. avgusta, dekan

Agronomskog fakulteta

Vladeta Stevovi} podse-

tio je da se ova visoko-

{kolska ustanova pored

osnovne, obrazovne delat-

nosti, u kontinuitetu bavi

nau~noistra`iva~kim ra-

dom iz oblasti fundamen-

talnih poqoprivrednih i

prehrambenih tehnologija,

izdava~kom delatno{}u i

organizovawem student-

skih i nau~nih skupova.

- Ova konferencija se

odr`ava svake druge godi-

ne i ponosan sam {to je

svakog puta sve brojnija.

Ovakvi skupovi regrutuju

nove nau~ne radnike i zbog

toga su od velikog zna~aja -

kazao je Stevovi}.

Postojawe ovakve kon-

ferencije pozdravio je i

@elimir Vukobratovi},

dekan Visokog gospodar-

skog u~ili{ta iz Kri`eva

u Hrvatskoj, rekav{i da je

ona, osim u oblasti nauke,

va`na i za uspostavqawe

saradwe i prijateqskih

odnosa izme|u mladih iz

raznih zemaqa.

- Aktivno radimo na me-

|unarodnim projektima i

sa velikim brojem sveu~i-

li{ta razmewujemo studen-

te i profesore. Ove godine

su na{i studenti imali

praksu u ^e{koj, Portuga-

liji, Mariboru, Ma|ar-

skoj, Finskoj, Holandiji,

sa ciqem da pokupe isku-

stva razvijenijih zemaqa.

U ^a~ku smo prvi put, do-

veli smo tri studenta i

odu{evqeni smo usposta-

vqenim kontaktima - rekao

je Vukobratovi}.

Na neophodnost me|una-

rodne saradwe fakulteta,

studenata i profesora,

ukazala je i Asija Timu{,

sa Agrarnog fakulteta u

Ki{iwevu (Moldavija),

koja je tako|e prvi put na

ovoj konferenciji. U ime

^a~ka kao doma}ina goste

iz inostranstva pozdravio

je predsednik Skup{tine

grada Veqko Negovanovi},

a dobrodo{licu im je po-

`elela i Gorana Tanasko-

vi}, rukovodilac odeqewa

Privredne komore Kraqe-

vo u ^a~ku.

Autori najboqih rado-

va, u kategorijama osnov-

nih, master, specijalisti~-

kih i doktorskih studija,

dobili su nagrade, a rado-

vi svih u~esnika }e, na en-

gleskom jeziku, biti obja-

vqeni u zborniku radova

Osme konferencije nau~-

nih radova studenata agro-

nomije. E.V.

Miroslav i \or|e sa ocem Ivanom

U^ESTVOVALI STUDENTI

IZ EVROPE I NIGERIJE

E.V.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U TRNAVI ODR@AN ZBOR ME[TANA ZBOG PROBLEMA U VODOSNABDEVAWU

7TEMA

Svakog leta, pr-

vi su{ni dani,

p o n a v q a j u

istu pri~u za

ve}inu me{ta-

na Trnave. Malo je domova

u kojima od maja do jeseni

iz slavina te~e dovoqno

vode, a zimi je voda naj~e-

{}e zamu}ena. Pro{la go-

dina je, ka`u me{tani, bi-

la - ne ponovila se! Do pr-

vog snega gotovo da nije bi-

lo vode. Za pi}e se jo{ ku-

povalo, ali te{ko je `ive-

ti bez kupatila, trebalo je

kuvati, pojiti stoku... Ova

godina je bila malo lak{a,

jer je bilo ki{nih dana, a

samim tim i vi{e vode u

„Trnavskom vrelu“. Ali

opet za 80 odsto doma}in-

stava kanisteri i plasti~-

ne boce postale su svako-

dnevica, jer je vode imalo

samo po nekoliko sati na

dan. U „gorwem“ selu, ka`u

Trnavci, qudi `ive kao u

pustiwi. A opet, nagla{a-

vaju me{tani, ima i onih

koji `ive u „blagostawu“,

jer za wih vode ima ~ak i da

zalivaju svoje ba{te, po-

{to su im doma}instva u

„ni`im“ delovima sela.

Odavno je ve}ina Trnavaca

shavatila da seosko izvo-

ri{te, gra|eno pre tride-

setak godina, nije dovoqno

za svih ~etiri hiqade sta-

novnika. Znaju i da }e sve

biti te`e, jer se selo „{i-

ri“, pove}ava se broj „`ed-

nih“ usta. U avgustu pro-

{le godine odr`an je refe-

rendum da se prikqu~e na

vodosistem „Rzav“, za koji

bi se koristili postoje}i

rezervoari i cevovodi „Tr-

navskog vrela“, a kako bi

dugoro~no imali dovoqne

koli~ine sanitarno is-

pravne vode. Ve}ina od is-

pitanih, 392 korisnika lo-

kalnog vodovoda (oko 65

odsto) je zaokru`ilo „da“,

106 je bilo „protiv“, 23

„uzdr`ano“. Trebalo je za-

tim za novac „umoliti“

gradske vlasti. I ove godi-

ne ^a~ak je za ove namene

odvojio 15 miliona dina-

ra.

[TA SA 15 MILIONA

DINARA IZ GRADSKE

KASE?

Ali, to je donelo novi „ne-

mir“ u selu, koje se „pode-

lilo“ po pitawu dokle i

kako dovesti „rzavsku“ vo-

du i da li i kako sa~uvati

„Trnavsko vrelo“. Zbog to-

ga su pro{le nedeqe Trnav-

ci sazvali zbor, da se dogo-

vore {ta da rade... I mada

je problem sa vodom „goru-

}i“ na zbor je do{lo svega

stotinak me{tana. Svi go-

vornici slo`ili su se da

problem postoji i da ga

{to pre treba re{iti. Sve

drugo, u burnoj raspravi

koja je trajala dva sata, bi-

lo je „ta~ka spoticawa“ –

od toga ko je i kada zakazao

zbor, ko i za{to zatvara

ventile, ko je u kojoj poli-

ti~koj partiji, ko poku{a-

va koga da „prevari“, do

onog glavnog - kako da naj-

zad stanovnici Trnave

imaju dovoqno ispravne

vode tokom cele godine.

Predsednik Mesne zajedni-

ce Trnava Velimir Marin-

kovi} ka`e da „Trnavsko

vrelo“ u dugoro~nom peri-

odu ne mo`e da obezbedi do-

voqno vode za sva doma}in-

stva.

-Cevi lokalnog vodovoda i

ovog leta su veoma dugo bi-

le prazne. Zbog toga smo

tra`ili od Zavoda za javno

zdravqe ^a~ak, da „trnav-

sku“ vodu „proglase neis-

pravnom“ da se ne bismo

potrovali.... Problem po-

stoji posledwih 5-6 godi-

na, jer su u blizini izvori-

{ta qudi bu{ili svoje bu-

nare na dubini od preko

sto metara, {to im niko ne

mo`e zabraniti, ali tako je

„oslabqeno“ vrelo. Pro-

{log leta protok je „sila-

zio“ na 200 kubnih metara

na dan, a u normalnim uslo-

vima on je 1.200 kubika. Ta-

ko|e, sve je vi{e stanovni-

ka. Sada je oko 700 zvani~-

nih prikqu~aka, a verujemo

da ima oko hiqadu, tride-

setak wih se „divqe“ pri-

kqu~ilo na mre`u – rekao

je Marinkovi}.

Trnavci vodu pla}aju deset

dinara po kubnom metru. I

sa ovom cenom, re~eno je na

zboru, samo 20 procenata

korisnika redovno pla}a

vodu. Dvesta korisnika

ima dug ve}i od pet hiqada

dinara, 44 ih je sa dugom ve-

}im od 10.000. Predsednik

Re`ijskog odbora za vodu

Marko Vitorovi} rekao je

da prikqu~ewem na grad-

ski vodovod „vi{e ne}e mo-

}i da se neracionalno tro-

{i voda i da se ne pla}a,

ve} }e se sistem dovesti u

red“.

- Ima onih koji duguju i po

40 hiqada dinara. Upravo

oni koji najvi{e tro{e i

ne pla}aju, kao i oni koji

nisu platili ni prikqu-

~ak, zagovaraju da se ne do-

vede voda sa „Rzava“. Mesna

zajednica i Re`ijski odbor

vi{e nemaju „stru~ne“ po-

tencijale da brinu o sada-

{wem vodovodu. Sa „rzav-

skom“ vodom, osim kvanti-

teta i kvaliteta, ima}emo

red. Investiciju koju grad

nudi treba iskoristiti, a

to ne obavezuje me{tane na

dodatne tro{kove. Sa 15

miliona dinara do{lo bi

se do prve kapta`e, a kasni-

je bi se „pokrilo“ celo se-

lo. To je jedino re{ewe, sve

drugo su „prazne“ pri~e –

rekao je Vitorovi}.

Na zboru su se definisala

dva predloga koja }e ovih

dana biti prosle|ena nad-

le`nima u gradskoj upravi.

Jedan od wih je da se sa 15

miliona dinara gradskih

para uradi glavni cevovod

do prvog rezervoara iznad

{kole, a da se tu postave

pumpe, kako bi se voda „od-

vela“ do vi{eg rezervoara

za drugi deo sela.

Sa druge strane Milan Ta-

novi}, odbornik Gradske

skup{tine iz Trnave iz re-

dova Srpske napredne

stranke, smatra da se novac

koji grad daje mora iskori-

sti da se uradi projekat za

vodu za celu Trnavu.

-Gorwe selo uop{te nema

vode i qudi se iseqavaju...

Svi me{tani iz tog dela su

potpisali da ho}e „rzavsku

vodu“. Gradona~elnik je

obe}ao da se radi projekat

za celo selo. Kad bi se ura-

dio taj projekat i kad bi se

izgradio jo{ jedan „rezer-

voar“ na vrhu sela, mogli

bismo da uradimo dopunu u

na{u stanicu u periodu

kad nam nedostaje voda, od

maja do septembra. Koliko

tada potro{imo, toliko da

platimo. A „Trnavsko vre-

lo“ me{tani ne}e dati da

pripadne vodosistemu

„Rzav“ – poru~io je Tano-

vi}.

Bilo je i onih koji smatra-

ju da je „Trnavsko vrelo“

bogato vodom, samo da je

treba pravilno rasporedi-

ti. Wihov predlog je da

„vrelo“ treba sa~uvati i

koristiti ve}i deo godine,

a da se „bezvodni“ letwi

period „prebrodi“ sa vo-

dom iz sistema „Rzav“, kada

bude pro{ao kroz selo.

DOK SE ME[TANI NE

DOGOVORE NI[TA SE

NE]E RADITI

Pomo}nik gradona~elnika

zadu`en za mesne zajednice

Sa{a Obradovi} ka`e da

}e novac koji je odvojen za

Trnavu rebalansom buxeta

biti preusmeren, budu}i da

sami Trnavci ne mogu da se

dogovore.

-^iwenica je da „Trnavsko

vrelo“ vi{e ne mo`e da

podmiri potrebe za toliki

broj korisnika, da me{ta-

nima po 5-6 meseci fali

vode. Grad je bio spreman

da im pomogne, a sada{we

tehni~ke mogu}nosti su da

se „rzavska“ voda „dovede“

do prve zone, odnosno do

prvog rezervoara. Iznad bi

se „presekao“ cevovod i sa

„Trnavskog vrela“ bi se

snabdevao samo gorwi deo

sela.

To {to tra`i odbornik

Milan Tanovi} i grupica

me{tana da se uradi proje-

kat za celu Trnavu za sada

je tehni~ki nemogu}e, jer

nema dovoqno vode da se is-

pumpava u visinske zone –

kategori~an je Obradovi},

dodaju}i da }e doma}instva

u najvi{im delovima sela

mo}i da dobiju „rzavsku“

vodu tek kada se izgradi

akumulacija „Svra~kovo“.

Obradovi} ka`e da je do sa-

da odr`ano nekoliko sa-

stanaka sa svim zaintereso-

vanim stranama, ali da se

dogovor ne nazire.

- Oko „Trnavskog vrela“

ima dosta java{luka... I tu

je problem, jer iz sebi~nih

razloga jedna grupica ne

`eli da prihvati prikqu-

~ewe. Jedan od predloga je

bio da se radi paralelni

cevovod. Pa, to bi ko{talo

vi{e od 200 miliona dina-

ra! Budu}i da se radi o

privatnom (seoskom) vodo-

vodu za bilo koju investi-

ciju potrebna je saglasnost

svih. Po{to nema izgleda

da se to uskoro dogodi,

sredstva opredeqena Trna-

vi }emo preusmeriti tamo

gde je potrebno – u Gorwu

Atenicu. Kad se dogovore

mi }emo pomo}i – obe}ava

Obradovi}.

Idu zimski dani, kada vode

ima mnogo vi{e (a mawe je

potrebno) i ve}ina Trnava-

ca }e bar do prole}a zabo-

raviti na leto{we muke.

Kada opet „pritegne“ su{a

mo`da }e uspeti da se dogo-

vore. Ali, {ta ako se i ta-

da neko na|e da bude protiv

(a uvek ima takvih)? Zna~i

li to da problem vodosnab-

devawa ve}ine me{tana Tr-

nave nikada ne mo`e biti

re{en? Ili, mo`da, ne daj

Bo`e, tek onda ako se pono-

vo dogodi neka epidemija…

V. T.

Trnava je me|u prvim selima na ~a~anskoj teritori-

ji, ~iji su me{tani dobili vodu. Predsednik Re`ij-

skog odbora „Trnavsko vrelo“ Marko Vitorovi} ka-

`e da je za gradwu vodovoda u Trnavi prikupqan me-

sni zamodoprinos od 1984. do 1989. godine. Op{tina

^a~ak je ulo`ila tada{wih 40 miliona dinara, a

Republika Srbija 200 miliona dinara. Me{tani ko-

ji su postali suvlasnici vodovoda „Trnavsko vrelo“

ka`u da su za izgradwu i prikqu~ewe pla}ali oko

2.000 nema~kih maraka.

ME\U PRVIMA DOBILI VODU

U Trnavi je 1997. i

2005. godine bila

progla{ena epidemi-

ja `utice. Zbog sumwe

da su oboleli zbog ne-

ispravne vode, neki

Trnavci su tu`ili

Mesnu zajednicu i

grad ^a~ak i ti sud-

ski sporovi su jo{ u

toku.

DVE EPIDEMIJE

@UTICE

„RZAVSKA“ VODA

JEDINI SPAS, ALI…

Veqo Marinkovi} Milan Tanovi} Marko Vitorovi}

8 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

DRU[TVO

Ujednoj od

najstarijih

ku}a u Iva-

wici, u uli-

ci koja se

nekada zva-

la Glavna, a po zavr{etku

Drugog svetskog rata dobi-

la ime po Milinku Ku{i-

}u, susre}emo se po~etkom

septembra sa unukama Rado-

jice Jeremi}a, jednog od vo-

de}ih ivawi~kih trgovaca

prve polovine pro{log ve-

ka.

- Deda je bio divan ~o-

vek, veoma na~itan, a zavr-

{io je samo ~etiri razreda

osnovne {kole. Nikada nije

pio, ali je u kafanu odla-

zio svakog dana, na kafu.

Kada bi on u{ao, svi koji

su sedeli uz ~a{icu izlazi-

li bi napoqe, bilo ih je

sramota da piju pred Rado-

jicom. Toliko su ga qudi

po{tovali - pri~a Jelena

Lukovi}, dok wena ro|ena

sestra Draga Lalovi}, koja

je iz Beograda do{la u go-

ste, uporno pretra`uje fio-

ke, u `eqi da nam poka`e

sliku porodi~nog stabla,

Radoji~inih ruku delo i, po

wenoj proceni, najdragoce-

niji dokument u familiji.

Kada je, kona~no, prona|e,

pro~itasmo da na po~etku

be{e nekakav Mijailo Loj-

ko, ina~e Axemovi}, koji je

ro|en u Radaqevu, kao i we-

gova bra}a Dragi}, Radi-

sav, Savo i Prokopije. Zbog

siroma{tva su napustili

rodno selo, a Mijailo Loj-

ko, koji se bavio kirixilu-

kom, zasnovao je porodicu u

Sa|evcu i imao pet sinova.

Daqim granawem, u vreme-

nu i prostoru, nastale su

brojne familije, jedna od

wih su i Jeremi}i, a sve iz-

danke rodona~elnika Mija-

ila Lojka povezuje zajedni~-

ka krsna slava - Mitrov-

dan.

- Deda je upisivao mu{ke

potomke, a od `enskih je u

porodi~no stablo uneo sa-

mo nas dve. Mnogo nas je vo-

leo - ponosno }e Draga.

TRGOVAC

OD DETIWSTVA

Radojica je ro|en u iva-

wi~kom selu Sa|evcu, 1876.

godine. Wegov otac Mak-

sim, bistar i vredan seqak,

bavio se uzgojem sviwa na

imawu koje se nalazilo po-

red reke Bukovice. On i we-

gova `ena Stevanija imali

su jo{ dece, ali su u `ivotu

ostali samo najstariji Sve-

tozar i najmla|i Radojica.

U vreme kada je Radojica

bio |ak, u Ivawici je {ko-

la radila u privatnim ku-

}ama, a od Bukovice do va-

ro{ice i nazad pe{a~io je

devet kilome-

tara. Jednom

p r i l i k o m ,

putuju}i ka

I v a w i c i ,

de~ak je

p r o n a { a o

stari nov~a-

nik i u wemu

petodinarku,

dva gro{a i dva

marja{a. Na|ene stva-

ri je predao u~itequ, ovaj

obavestio op{tinu, op{ti-

na dala razglas, ali se niko

nije javio. U~iteq, onda,

vrati nov~anik sa parama

de~aku, uz napomenu da sa

wim slobodno mo`e raspo-

lagati, a Radojica ga preda-

de ocu. Maksim mu je na

prole}e za {est dinara ku-

pio ovcu sa jagwetom, koje je

na jesen prodao, zajedno sa

vunom, za 11 dinara i tako

“duplirao kapital”. Iva-

wicom je dugo kru`ila jo{

jedna anegdota o Radoji~i-

noj ranoj sklonosti ka tr-

gova~kim rabotama. Kada je

zavr{io ~etvrti osnovne,

{kola ga je “za odli~an

uspeh i primerno vladawe”

nagradila zbirkom narod-

nih pesama u tvrdom povezu,

koju je, posle iscrpnog ~i-

tawa, prodao za 15 dinara

jednom doma}inu iz Mo~io-

ca. Dve decenije kasnije, u

wegovu radwu u Ivawici

svra}a mladi} iz tog sela u

~ijoj ku}i se, saznaje iz raz-

govora, kwiga jo{ uvek na-

lazila. Radojica, sada imu-

}an i ugledan trgovac, po-

novo postaje wen vlasnik,

kupiv{i je za 150 dinara.

Pre wega, trgovinom je

po~eo da se bavi brat Sve-

tozar, a ku}u u Ivawici, u

~ijem su prizemqu bili du-

}ani, sagradio je wihov

otac, 1883. godine. Radwu

me{ovite robe Svetozar Je-

remi} otvara tri godine

kasnije, sa po~etnim kapi-

talom koji je dobio od oca i

kreditom koji je uzeo za na-

bavku robe. Volujskim ko-

lima Maksim tera jabuke u

Beograd, gde ih prodaje i

kupuje robu za sinovqevu

radwu, a putovawe u oba

pravca traje danima. Bilo

je to u vreme kada je Ivawi-

ca imala izme|u 1.300 i

1.400 stanovnika.

Radojica je u to vreme

bio |ak, ali se brzo ukqu-

~io u porodi~ni posao i

slobodno vreme provodio u

du}anu, poma`u}i bratu i

u~e}i, iz prve ruke, trgo-

va~ki zanat. Bra}a `ive za-

jedno, a mla|i ~esto odlazi

na Bukovicu, poma`e rodi-

teqima i donosi `ivotne

namirnice. Po zavr{etku

osnovne {kole, definitiv-

no se opredequje za trgovi-

nu.

NA ^ELU VELIKE I

SLO@NE PORODICE

Bra}a Jeremi}i su osta-

li ortaci u poslu sve do

Svetozareve prerane smrti.

Zajedno su oti{li u Bal-

kanske ratove, potom u Pr-

vi svetski rat, odakle se

stariji nije vratio. Pri

povratku sa Solunskog

fronta, razboleo se od

“{panske groznice” i pre-

minuo 1918. u Kosovskoj

Mitrovici, ostaviv{i iza

sebe suprugu @ivku, sa ko-

jom se o`enio kao udovac,

wihovog sina Du{ana i dve

k}erke iz prvog braka.

I Radojica se `enio dva

puta. Prvi put je za `ivot-

Zahvaquju}i

wegovom smislu

za “biznis” Iva-

wica je me|u prvim

mestima u Srbiji

dobila elektri~-

no osvetqewe

RADOJICA JEREMI], TRGOV

Radojica Jeremi} sa suprugom Dragom, snahom @ivkom i decom

Radojica Jeremi} sa snahom @ivkom, decom i sinovcima Ven~awe Radoji~inog sina Branka i snahe Leposave

Draga i @ivka sa potomcima

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 9DRU[TVO

nu saputnicu odabrao Kata-

rinu [olaji}, iz Ivawice,

i sa wom imao dva sina.

Mlada `ena se, na nesre}u,

razbolela od tuberkuloze,

bolest je prenela deci, i

svi su umrli za godinu da-

na. U znak velike `alosti

za porodicom, mladi trgo-

vac pu{ta bradu, a “nosi}e”

je do kraja `ivota. Drugi

put se `eni Dragom, od Ko-

madina iz U`ica, i dobija

pet sinova i k}erku. Wego-

va i porodica pokojnog

brata `ivele su pod istim

krovom, jetrve su zajedno

podizale decu, a kada je

Draga umrla, 1922. godine,

@ivka je wenoj deci zame-

nila majku.

- Rodila je samo jedno de-

te, a odgajila desetoro.

Osim Svetozareve i Radoji-

~ine dece, u porodici je `i-

vela i ro|aka iz Po`ege.

Deda ih je sve zbrinuo.

@enska deca su se poudava-

la u dobre ku}e, mu{karce

je {kolovao ili ukqu~ivao

u porodi~ni posao - pri~a

Jelena.

Svetozarev sin Dule za-

vr{io je fakultet i ̀ iveo u

Beogradu, gde mu je stric

kupio stan u centru. Rado-

ji~in Borko se, po zavr{et-

ku trgova~ke akademije u

Minhenu, bavio trgovinom,

a naro~ito je uspe{an bio u

izvozu jabuka.

- Trgovinom se bavio i

Zdravko, radio je sa dedom,

sve dok 1944. nije oti{ao sa

~etnicima i nestao bez tra-

ga i glasa. Moj otac, Bran-

ko, studirao je prava, ali

nije okon~ao studije. Radio

je u Re~noj plovidbi i sa

porodicom `iveo u Beogra-

du. Ali, posle Zdravkovog

nestanka, deda ga “povla-

~i”, jer je neko morao da ra-

di u radwi, i na{a porodi-

ca se 1947. doseqava u Iva-

wicu. Otac se trgovinom

bavio kratko, po{to je rad-

wa ubrzo nacionalizovana,

a kasnije se zaposlio u ban-

ci. Stric Mladen je zavr-

{io za in`ewera - agrono-

ma i radio {irom sveta, a

Mile, koji je pre rata zavr-

{io Vojnu akademiju, a rat

proveo u zarobqeni{tvu,

dospeo na Goli otok u vreme

Informbiroa. Tetka Nada

je bila udata za u`i~kog

apotekara Jova Jovanovi}a

- kazuje Jelena i napomiwe

da je zahtev za povra}aj imo-

vine Radojice Jeremi}a

podnelo desetoro wegovih

unuka.

KAKO JE IVAWICA

DOBILA HIDROCEN-

TRALU

Jo{ uvek se od starih

Ivawi~ana mo`e ~uti da je

nekada “pola Ivawice” bi-

lo Radojice Jeremi}a. Po

prirodi bistar i preduzi-

mqiv, sa radnim navikama

ste~enim u detiwstvu, umeo

je da oseti pravi trenutak

za odre|eni posao i da pri-

hvati novine. Prvi je u

Ivawici nabavio gvozdeni

plug, sa kojim je po~eo da

ore wegov otac, a mnogi se-

qaci su se ugledali na wega

i u radwi kupovali ovu

alatku. Bavio se p~elar-

stvom, med i vosak izlagao

je ~ak u Londonu, a diplome

je dobijao i za jabuke bu-

dimke, koje je zasadio na se-

dam - osam hektara. Intere-

sovali su ga i preduzima~-

ki poslovi, pa je u ortaklu-

ku sa preduzima~em Blago-

jem Lukovi}em podigao

zgradu za dr`avnu gostio-

nicu na Javoru i deonicu

puta izme|u Ivawice i Ja-

vora.

Od svih poslova Radoji-

ce Jeremi}a, za varo{icu i

wene `iteqe najva`niji je

bio podizawe hidrocentra-

le na Moravici. U wegovim

zabele{kama ostalo je sve-

do~anstvo o ovom, bez sum-

we istorijskom doga|aju:

- U godini 1907, pokre-

nuo sam ja sa nekoliko mla-

|i trgovaca iz Ivawice, da

iskoristimo pad reke Mo-

ravice, na kom je bila jedna

vodenica poto~ara Milo-

vana [olaji}a a koju je ot-

kupio Milutin Popovi},

da bi na tom mestu podigli

Elektri~nu centralu ali

kako u Ivawici nije bilo

pojedinca da bi to podigao

to smo odlu~ili da osnuje-

mo Akcionarsko Elektr.

Dru{tvo sa kapitalom od

100.000 dinara a po uputu i

savetu po~ Mali{e Atanac-

kovi}a koji je bio predsed-

nik U`i~ke Elektr. centra-

le a rodom iz ovog sreza, ko-

ji je do{ao i odr`ao zbor

gra|ana Ivawice i obja-

snio vrednost i korist od

nekori{}ene vodene snage

govore}i: Ivawi~ani, ne

dozvolite da vam Moravica

svake no}i kad spavate pro-

nese po nekoliko stotinki

koje bi donela u va{e xepo-

ve.

Tad smo odlu~ili da iz-

radimo pravila o osnivawu

Dru{tva ... Ministar na-

rodne privrede Ja{a Pro-

danovi} odobri nam pravi-

la. Tad smo pristupili

upisu akcija, kupovini ze-

mqi{ta, pripremi planova

za branu, jaz i zgradu za ma-

{ineriju za{to smo prove-

li skoro dve godine dana.

Izradili smo varo{ku

mre`u za osvetqewe radwi

i stanova. Tako da smo uo~i

Bo`i}a 1910. godine pusti-

li prve zrake elektri~ne

svetlosti po celoj varo{i-

ci.

Stanovni{tvo, zabele-

`io je tako|e Radojica Jere-

mi}, nije o tome bilo oba-

ve{teno, pa kad je oko osam

uve~e zasijalo, sve je `ivo

bilo na nogama. Narod je do

neko doba no}i ostao na

ulici, {etaju}i i vesele}i

se.

Ivawica je po podizawu

hidrocentrale bila tre}a

po redu u Srbiji, a za osve-

tqewe se mese~no pla}alo

pau{alno, po dinar i po za

sijalicu od 16 vati.

U prvo vreme, napomiwe

Radojica, struja je kori-

{}ena samo za osvetqewe

stanova i radwi, da bi ka-

snije ivawi~ki preduzetni-

ci podigli mlin, strugaru,

dve vunovla~are, kao i ra-

dionicu za izradu buradi

za pekmez, sanduka za pako-

vawe jabuka i {tajgni za si-

rovu {qivu (ivawi~ki tr-

govci su u to vreme pekmez i

vo}e izvozili u velikim

koli~inama). Sve ovo je, na-

gla{ava Radojica, “isprav-

no radilo do 1945. godine”,

kada je odlukom nove vlasti

oduzeto dotada{wim vla-

snicima i, formirawem

preduze}a “Javor”, postalo

dru{tvena svojina.

U svojim zapisima, Rado-

jica Jeremi} je ostavio sve-

do~anstva i o drugim doga-

|ajima koji su obele`ili

istoriju ivawi~ke varo{i

- o ekonomskim i politi~-

kim prilikama, razvoju tr-

govine i zanatstva, kao i

`ivotu naroda ovog kraja.

Ovaj izuzetan ~ovek pisao je

i pesme, bio je ~lan Dile-

tantske pozori{ne dru`i-

ne, a u gra|ansku ~itaonicu

u~lanio se jo{ 1890. godi-

ne. Sa kwigom je drugovao

do duboke starosti, a po`i-

veo je 88 godina. E.V.

Tokom tri festi-

valska dana „Nu-

{i}ijada“ je u

Ivawici okupila oko 40

hiqada posetilaca i vi{e

od 200 u~esnika. Od nedeqe

ve~e simboli~nom primo-

predajom kqu~eva, vlast je

ponovo u rukama aktuelnog

gradona~elnika Milomira

Zori}a, a Branislav Nu{i}

(glumac Milan Milosa-

vqevi}) ide na zaslu`eni

odmor do 2014. Nu{i}evi

regruti, kostimirani gra-

|ani, dali su i ove godine

poseban {arm festivalu, a

u paradama i drugim pro-

gramskim sadr`ajima u~e-

stvovalo je oko 1.500 volon-

tera. Ovogodi{wa “Nu{i-

}ijada” protekla je u znaku

obele`avawa dva jubileja -

180 godina ~ar{ijawa i 180

godina pismenosti varo{i,

kroz brojne izlo`be i tri-

bine.

- Ono {to “Nu{i}ijadu”

izdvaja od brojnih manife-

stacija u Srbiji jeste to

{to je cela Ivawica veli-

ka scena, kojom za tih neko-

liko dana prodefiluju ve-

lika imena pozori{ta, mu-

zike i uop{te umetnosti -

rekao je glumac Milan Mi-

losavqevi}, koji je tokom

“Nu{i}ijade” o`iveo lik

velikog komediografa.

Kvaliteni muzi~ki sa-

dr`aji poput koncerta gru-

pe “Van Gog”, sjajnog nastu-

pa Sergeja Trifunovi}a i

“Big benda”, zatim ve~eri

posve}ene Tomi Zdravkovi-

}u, u ~iju ~ast su pevale

Sne`ana \uri{i}, Meri-

ma Wegomir, Danka Stoiq-

kovi} i Dobrivoje Topalo-

vi}, okupili su vi{e hiqa-

da posetilaca u prohlad-

nim ivawi~kim no}ima.

Odli~no je bio pose}en i

pozori{ni repertoar, na

kome su predwa~ila imena

poput Petra Bo`ovi}a, Go-

rice Popovi}, Neboj{e Du-

gali}a, Srpskog narodnog

pozori{ta iz Novog Sada,

kao i pozori{ta Slavija.

- Dobra pose}enost fe-

stivala obavezuje nas da bu-

demo jo{ kvaliteniji u go-

dinama koje dolaze - rekla

je koordinator “Nu{i}ija-

de” Vera Jovanovi}.

Vra}awem kqu~eva u ru-

ke pravom predsedniku op-

{tine Ivawica, “Nu{i}”

je pozvao gra|ane da nikada

ne dozvole da “Nu{i}ija-

da”, manifestacija koja je u

samom vrhu kulturnih de-

{avawa u Srbiji, ikada bu-

de naru{ena. Organizatori

su poru~ili na zatvarawu

da ne}e dozvoliti da se ova

obnovqena manifestacija

ugasi u narednoj, petoj go-

dini postojawa, kao {to se

to desilo 1973. godine. Oni

su pozvali sve goste da i na-

redne godine “budu vi|eni

za Ivawicu”. B. B.

ODLI^NA POSETA I KVALITETAN PROGRAM

ZAVR[ENA „NU[I]IJADA”

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

AC I HRONI^AR IVAWICE

Jelena i Draga prou~avaju porodi~no stablo

10 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 11

marketing 032/342-276

MARKETING

12 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINESELO

“U Re~niku zaqu-

bqenika vina prise-

}am se samo onoga

{to znam, {to vo-

lim, i {to u meni

budi strast. Ima u

wemu autobiografi-

je, {tiva, uspomena

na vrewa, podrume,

stolove i {ankove...

Ipak, evo {ta je naj-

va`nije: vino je

kultura. Kultura ga-

jewa vinove loze,

ali i gajewa duha.

Te`wa ove kwige je

da tu kulturnu di-

menziju jednog uni-

verzalnog proizvoda

{iroke potro{we

pribli`i vremenu

koje vinu ne pridaje

zna~aj nimalo ve}i

nego alkoholu dobi-

jenom iz kukuruza

ili iz krompira.

Mo`da }e izgledati

~udno {to ~esto s

lako}om i sa zaba-

vom govorim o ne~e-

mu {to {kropi na-

{a usta i na{e du-

{e. Meni je vino ra-

dost. Za{to bi, onda,

moje mastilo bilo

kiselo, oporo ili

tupo. Ima jedan iz-

raz koji na pravi

na~in iskazuje dru-

{tvenu ulogu vina u

Francuskoj: ~asno

vino. Ovaj Re~nik

zaqubqenika vina

`eli da bude rado-

sno, ~asno vino.”

(Bernar Pivo)

Mo`da ne kao

francuski radij-

ski i televizij-

ski novinar Bernar Pivo,

ali sa velikom qubavqu i

stra{}u o svom vinogradu

pri~a i na{ sagovornik

Dejan Milo{evi} (36) iz

Gorweg Milanovca. Iako

je po zanimawu elektroteh-

ni~ar pogona, jo{ kao

sredwo{kolac je bio op~i-

wen vinogradima i savr-

{enstvom tehnologije pra-

vqewa vina. Ne se}a se ka-

ko se zainteresovao za vi-

nogradarstvo. Jednostavno,

kako ka`e, to je neobja-

{wiva qubav i po{tovawe

prema vinu. Mo`da izgle-

da neobi~no, ali on bi naj-

vi{e voleo da jednog dana

sa porodicom `ivi na ro-

diteqskom imawu u selu

[arani, udaqenom desetak

kilometara od Gorweg Mi-

lanovca, gde se nalazi we-

gov vinograd. Ali, wemu je

vinograd “druga qubav”.

Prva je, naravno, supruga

Jelena. Nema, ka`e on, me-

galomanske ambicije. We-

gov san je da ujutro, kad

ustane ode u vinograd i

pri|e svakom ~okotu:

- To bih mogao da po-

stignem sa vinogradom po-

vr{ine {est - sedam hekta-

ra. Za ve}e vinograde mo-

ra{ da postane{ menaxer,

a ja to ne `elim. Ja `elim

da budem vinogradar.

Dejan se vo}arstvom ba-

vi desetak godina, a vino-

gradarstvom {est. Uz po-

dr{ku supruge i pomo} ro-

diteqa, oca Miroslava i

majke Biqane, ukupno negu-

je osam hektara, od kojih je

hektar i 20 ari pod vino-

gradom, odnosno zasadom

od 6.000 ~okota vinove lo-

ze, a na ostalim parcelama

su kru{ke, {qive, duwe.

- Svi su mi govorili da

je u ovom kraju gotovo ne-

mogu}e ili veoma te{ko

podi}i vinograd, pa sam

po~eo da podi`em zasade

ostalog vo}a. Vremenom,

kako se vinska kultura raz-

vijala, posebno od 2003. go-

dine, po~eo sam redovno da

pose}ujem salone i festi-

vale vina. Upoznao sam po-

znate srpske vinare, Alek-

sandrovi}a, Mini}a, Spa-

si}a, koji su mi bili veli-

ka podr{ka i savetodavci.

Prvo sam uradio analizu

zemqi{ta, a potom sam po-

~eo da ostvarujem “nemogu-

}e”. Finansijski je vrlo

te{ko podi}i vinograd, za

hektar je potrebno oko

15.000 evra. Mnogo se radi,

a tehnologija proizvodwe

vina je izuzetno skupa. Na

primer, profesionalna

presa za gro`|e koja je veo-

ma skupa, potrebna je samo

jedan dan u godini. Da ne

govorimo o ~ilerima za

hla|awe, neophodnim u to-

ku fermentacije, koja je iz-

uzetno zna~ajna u proiz-

vodwi vina. Temperatura

fermentancije kod belih

sorti ne sme da bude vi{a

od 16-17 stepeni. Uop{te

tehnologija za podrum je

veoma skupa - ka`e na{ sa-

govornik.

Vinarija }e “do}i vre-

menom”, a upravo ove godi-

ne Dejan je po~eo da zida

podrum i distileriju. Za-

dovoqan je kvalitetom i

koli~inom roda, nagla{a-

vaju}i da je to rezultat ser-

tifikovanog sadnog mate-

rijala i adekvatne primene

agrotenhi~kih mera, ali i

dobre saradwe sa poznatim

srpskim vinogradarima.

Prise}a se da su po~eci

bili te{ki, jer nije imao

nikoga u okru`ewu ko bi ga

posavetovao koja sorta

uspeva na ovom podnebqu:

- Posadim neku sortu

vinove loze, pa ~ekam tri

godine da vidim {ta }e bi-

ti. Prinos sa jednog ~oko-

ta belog gro`|a ne sme bi-

ti ve}i od dva kilograma, a

kod crvenih sorti od kilo-

gram i po, da bi kvalitet

gro`|a bio zadovoqavaju-

}i i vino bilo dobro. Pro-

izvodio sam belo suvo vi-

no, nosio sam ga na analize

i degustacije i svi su bili

izuzetno zadovoqni. Sovi-

won je bio fenomenalan,

neverovatan. Kada sam ga

odneo prve godine na ana-

lizu u Beograd, pitali su

me kako sam uspeo da po-

stignem te parametre {e}e-

ra i kiselina. Da bih do-

bio dobar ukus vina save-

tujem se sa enolozima Sr-

bije. Mnogi qudi ho}e da

pomognu, posavetuju, poka-

`u. Me|u wima nema sujete.

Sve {to je do sada pro-

izveo, Dejan je prodao ri-

fuzno, iako je uradio i

etikete za svoje vino. Za ve-

}u distribuciju po vele-

prodajama nema dovoqnu

koli~inu, jer trenutno

proizvodi oko 1.200 lita-

ra vina. Sa jednog hektara

mo`e se proizvesti od ~e-

tiri do pet hiqada fla{a

kvalitetnog vina, obja-

{wava na{ sagovornik,

bez bojazni kako }e u bu-

du}nosti, kada pove}a pro-

izvodwu, osvojiti tr`i-

{te:

- Lako }u prona}i neko

svoje malo tr`i{te, jedino

je bitno da iz godine u go-

dinu proizvodim stan-

dardno dobar kvalitet vi-

na. Perspektivu u vinogra-

darstvu vidim, ali tek za

mnogo, mnogo godina. Sr-

bija, koja je imala vi{eve-

kovnu tradiciju u vinogra-

darstvu i vinarstvu, mora

da pru`i ve}u podr{ku vi-

narima i obnovi proizvod-

wu posle perioda uru{ava-

wa. Svako vino ima svoju

cenu. Postoje vina koja mo-

raju da budu skupa, jer je

wihova tehnologija proiz-

vodwe izuzetno skupa. Vi-

nogradarstvom sam po~eo

da se bavim iz prevelike

qubavi, u po~etku je to bio

~ist entuzijazam, ali sada

mi je va`no i da se “poklo-

pim”.

Dok u`ivamo u degusta-

ciji vina iz “Vinarije Mi-

lo{evi}”, u ~arobnim

iskricama u ~a{i, na{ sa-

govornik sa nestrpqewem

o~ekuje da vidi kakve }e

biti crvene sorte, kakav }e

rod imati, koju dozu {e}e-

ra, kiselina... Na pitawe

koje vino on rado pije, De-

jan {aqivo odgovara:

- [to bi rekao

vinogradar Gagi Ivano-

vi}: “Svoje”! N. R.

Projekat

"Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira

Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija

Ministarstvo kulture

i informisawa

DEJAN MILO[EVI], VINOGRADAR I VINAR IZ GORWEG MILANOVCA

Iako veliki poznavalac vinarstva, Dejan smatra

da se uvek treba usavr{avati i {iriti znawe o ovoj

za wega fascinantnoj temi. Pored svih ~asopisa ko-

ji se objavquju kod nas, i enciklopedije su me|u we-

govim glavnim izvorima znawa o ~arobnom svetu vi-

na i vinarstva. Osim iz bogate literature, kako ka-

`e, mnogo je nau~io i od qudi koji su poznati u ovoj

oblasti.

Nimalo nas ne iznena|uje podatak da je ovaj obo-

`avalac bo`anskog pi}a zimus bio na obuci za so-

melijera u Beogradu. Somelijer ili vinski stjuart

danas nije samo degustator i ocewiva~ vina, ve}

profesionalac koji uglavnom radi u restoranima

koji su specijalizovani za uslu`ivawe vina. Osim

{to je odgovoran za razvoj vinske liste, kvaliteta

usluge i obuku osobqa, somelijer je zadu`en i da se

stara o ukusima posetilaca restorana i da u~i goste

kako treba da degustiraju vino.

Istina, mnogi od nas znaju da je prvi korak kod

degustacije vina vizuelni, da bi potom trebalo da se

“zavrti” u ~a{i i pomiri{e, uzme gutqaj koji se tek

kasnije proguta, ali verovatno nikada u potpunosti

ne}emo razotkriti wegovu magi~nost. Mo`da, neka-

da, Dejan Milo{evi}.

ZAQUBQENIK VINA

SAN S POGLEDOM NA VINOGRAD

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40

pasuq 300

paprika 30 - 70

paradajz 50

krastavac 60

praziluk 120

tikvice 50

boranija 200

kupus 20

karfiol 60

per{un 30

{argarepa 60

cvekla 100

blitva 40

zelena salata 30

crni luk 60

beli luk 400

VO]E

{qive 30 - 40

suve {qive 300

jabuke 60

kru{ke 60

breskve 35 - 60

nektarine 35 - 60

lubenice 15

gro`|e 70 - 80

kupine 200

ju`no vo}e 100 - 240

orasi 1.300

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350 - 370

jaja 8 - 13

kajmak 600

sir 350 - 400

pr{uta 1.300 - 1.700

slanina 300 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 220 - 240

ovce 100 - 110

jagwad 230 - 240

p{enica 30

je~am 35

kukuruz 32

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 13SELO

Manifestacija “Plodovi za-

padnog Pomoravqa”, koja po-

~iwe danas u Zabla}u, traja}e

do 8. septembra. “Berza hrane

2013” bi}e odr`ana danas u

Domu kulture, a sutra i u ne-

dequ bi}e organizovana pro-

dajna izlo`ba u porti za za-

interesovane proizvo|a~e i

prera|iva~e. Pored “Berze

hrane”, bi}e odr`an peti Sa-

jam prate}e industrije u po-

qoprivredi, kao i bogat kul-

turno umetni~ki program. Tra-

dicionalno na ovoj manife-

staciji, u nedequ }e biti or-

ganizovano takmi~ewe u pe~e-

wu prasadi i jagwadi na ra-

`wu i pripremawu satara{a

u kotli}u.

UZabla}u se po sedmi put prire|uje

privredno-turisti~ka i kulturno-

zabavna manifestacija “Plodovi

zapadnog Pomoravqa”, u organizaciji

Udru`ewa povrtara Zabla}e, a uz podr{ku

Grada ^a~ka i Privredne komore Kraqe-

vo. Ciq ove manifestacije je da uspostavi

direktan kontakt izme|u poqoprivrednih

proizvo|a~a, prera|iva~a, kupaca i rele-

vantnih institucija. Na “Berzi hrane” }e

biti predstavqeni svi proizvodi iz obla-

sti primarne poqoprivredne proizvodwe:

povrtarstva, vo}arstva, sto~arstva, p~e-

larstva i cve}arstva, kao i proizvodni

potencijal wihove prerade: konzervira-

no, zamrznuto i su{eno vo}e i povr}e,

proizvodi pekarske industrije, kola~ar-

ski proizvodi, ali i pe~ewarski koji ima-

ju izuzetno dugu tradiciju.

- Grad ^a~ak je i ove godine u okviru

subvencija iz buxeta za poqoprivredu

opredelio sredstva za manifestaciju

“Plodovi Zapadnog Pomoravqa”. Grad }e

i daqe podr`avati ovakve manifestacije

i ubudu}e jo{ vi{e sara|ivati sa Regio-

nalnom privrednom komorom Kraqevo i

sa Udru`ewem povrtara iz Zabla}a. Ciq

nam je da proizvo|a~ima pomognemo da

ostvare nove kontakte i lak{e obezbede

plasman proizvoda - rekao je, izme|u osta-

log, zamenik predsednika Skup{tine gra-

da Vlade Mili}, na konferenciji za novi-

nare, odr`anoj u utorak, u Regionalnoj

privrednoj komori Kraqevo OJ ^a~ak.

Ove godine svoj proizvodni potencijal

predstavi}e direktno oko 30 izlaga~a, a

indirektno, preko svojih udru`ewa vi{e

od 100, istakla je Gorana Tanaskovi} iz

Regionalne privredne komore Kraqevo OJ

^a~ak, izraziv{i zadovoqstvo {to su po

sedmi put suorganizatori ove velike ma-

nifestacije:

- Poqoprivreda i prehrambena indu-

strija zauzimaju bitno mesto u privred-

nom razvoju na{eg kraja. Me|utim, posled-

wih godina smo svedoci propadawa veli-

kih poqoprivrednih gazdinstava i pre-

hrambenih preduze}a. Ovakve manifesta-

cije su nastale upravo sa ciqem da podr`e

opstanak sela, poqoprivrednu proizvod-

wu i prehrambenu industriju, odnosno da

pove`u primarnog poqoprivrednog pro-

izvo|a~a sa prera|iva~em.

Prvog dana ove manifestacije, ve} tra-

dicionalno je otvarawe “Berze hrane”, na

kojoj se predstavqa celokupni prehrambe-

ni potencijal na{eg kraja i okoline, a po-

tom sledi sve~ano otvarawe manifestaci-

je u 18 ~asova, podsetila je Gorana Tana-

skovi}. Pored “Berze hrane” koja }e biti

predstavqena u Domu kulture, danas }e bi-

ti otvoren i Sajam prate}e industrije u

poqoprivredi.

Cane Jovanovi}, iz Udru`ewa povrta-

ra Zabla}a, najavio je bogat kulturno

umetni~ki program, u kome }e ve~eras i su-

tra nastupiti: kulturno-umetni~ka dru-

{tva “FRA”, “Abra{evi}”, “Milisav Pe-

trovi}”, “Tanasko Raji}” i “Dule Milosa-

vqevi}”, Truba~ki orkestar “Gorana Ran-

kovi}a”, Nemawa i Mi}o Kujunxi} i

Aleksandar Ili}, uz pratwu orkestra

“Lole”.

Manifestacija “Plodovi Zapadnog

Pomoravqa” i program “Berza hrane

2013”, pored velikog broja direktnih u~e-

snika, okupi}e i mnoge zaqubqenike sta-

rih tradicionalnih jela i obi~aja, koji

}e u`ivati i u takmi~ewu u pe~ewu prasa-

di i jagwadi na ra`wu i pripremawu sata-

ra{a.

N. R.

“Mini}eva ku}a rakije”, kao dobitnik

najvrednijih nagrada i priznawa na sajmo-

vima u Novom Sadu i Kwa`evcu, i daqe

ni`e velike zlatne medaqe. I ovoga puta,

na jednoj od najzna~ajnijih manifestacija

u regionu koja promovi{e “kraqicu vo-

}a”, na Sajmu {qiva u Ose~ini, koji je

odr`an osmi put po redu, od 30. avgusta do

1. septembra, uzorci iz “Mini}eve ku}e

rakije” su bili najboqi. Stanimir Mi-

ni} iz Dowe Trep~e, pored velikih zlat-

nih medaqa za rakije od kajsije i kru{ke

taki{e, oven~ao se i pobedni~kim peha-

rom za najboqu srpsku {qivovicu.

- Dobiti ove nagrade, u `estokoj konku-

renciji, me|u 144 izlaga~a, na 8. me|una-

rodnom Sajmu {qiva “Ose~ina 2013”, ve-

liko je priznawe, jer je ovo mesto gde se

okupqaju najve}i proizvo|a~i {qiva u

regionu. Iskreno, sa ovim nagradama (pe-

har za najboqu srpsku {qivovicu, Velika

zlatna medaqa za rakiju od kajsije i Veli-

ka zlatna medaqa za rakiju od kru{ke ta-

ki{e), nismo zadovoqni, nego prezado-

voqni. I sami sebe smo iznenadili - ka`e

Stanimir Mini}, podse}aju}i da je na

ovoj manifestaciji, sa brojnim takmi~a-

rima i proizvo|a~ima, i Grad ^a~ak imao

svoj {tand, gde su se predstavile tri fir-

me.

U doma}instvu Mini}a je trenutno ak-

tuelno pe~ewe rakije od {qive ranke, a

uskoro }e zavr{iti prikupqawe ovih

plodova. U ovoj “ku}i rakije” proizvodwa

po~iwe sa prvim tre{wama, sledi sa vi-

{wama, kajsijama... a zavr{ava se sa mu-

{mulama, ali najvi{e se cene stare autoh-

tone sorte, ka`e Mini}, s ponosom dodaju-

}i: “I u Ose~ini je potvr|eno da bez sta-

rih sorti {qiva nema visokog kvalite-

ta”.

Ina~e, “Mini}eva ku}a rakije” je dobi-

la i novi dizajn pakovawa, a pored kesa,

odnosno drvenih kutija, uradila je i hilz-

ne za ekskluzivno pakovawe. N. R.

STANIMIR MINI] IZ DOWE TREP^E I DAQE NI@E VELIKE ZLATNE MEDAQE

PEHAR ZA NAJBOQU

SRPSKU [QIVOVICU

PETAK, 6. 9. 2013. godine

12,00 Otvarawe “Berze hrane”,

Sajam prate}e industrije u poqo-

privredi

12,00 - 20,00 PRODAJNA IZLO-

@BA

18,00 SVE^ANO OTVARAWE MA-

NIFESTACIJE

18,00 Koncert KUD “FRA” ^a~ak

19,30 Truba~ki orkestar “Gorana

Rankovi}a “ Gu~a

20,00 Koncert orkestra KUD “Abra-

{evi}” ^a~ak

21,00 Koncert narodne muzike

Nemawa i Mi}o Kujunxi}, Aleksan-

dar Ili}

uz pratwu orkestra “Lole”

SUBOTA, 7. 9. 2013. godine

12,00 - 19,00 PRODAJNA IZLO-

@BA

Sajam prate}e industrije u poqo-

privredi

19,00 Kulturno umetni~ki program:

- KUD “Milisav Petrovi}” Parme-

nac, ^a~ak

- KUD “Tanasko Raji}”, Qubi}

- @KUD “Dule Milosavqevi}” ^a~ak

NEDEQA, 8. 9. 2013. godine

10,00 Prijava ekipa za takmi~ewe u

pe~ewu prasadi i jagwadi na ra`wu

i pripremawu satara{a

10,00 - 19,00 PRODAJNA IZLO-

@BA i Sajam prate}e industrije u

poqoprivredi

11,00 Po~etak takmi~ewa

17,00 Uzimawe uzoraka od strane

`irija

17,00 Prvenstvena fudbalska utak-

mica

Omladinac (Zabla}e) - Slatina

(Slatina)

19,00 Progla{ewe pobednika i do-

dela nagrada

PROGRAM:

DANAS SVE^ANO OTVARAWE MANIFESTACIJE „PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

OKUPQAWE PROIZVO\A^A,

PRERA\IVA^A I KUPACA

Vlade Mili}, Gorana Tanaskovi} i Cane Jovanovi}

14 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEDRU[TVO

Na Qubi} keju, u

Ulici bra}e Novi-

~i} 3A, ve} dva me-

seca radi veterinarska

apoteka “Linea- vet”, vla-

snica Stojanke \urovi} i

Qiqane Mom~ilovi}, po

profesiji veterinara.

- Po{to na Qubi} keju ni-

je postojalo ni{ta sli~no,

a nama se posao u veteri-

narskoj ambulanti koju dr-

`imo, prili~no smawio,

o~ekivali smo da }e te`i-

{te da se prenese na male

`ivotiwe, pa smo odlu~i-

li da otvorimo apoteku sa

dovoqno {irokom ponu-

dom za sve zainteresovane.

Apoteka “Linea-vet” u

svom asortimanu ima kom-

pletnu ponudu velikog iz-

bora hrane za kuce, mace,

pti~ice i ribice, granuli-

ranu i vla`nu hranu, koba-

sice, grickalice, vitamin-

sko mineralne dodatke, ta-

blete... U ponudi su i raz-

li~ite vrste opreme za `i-

votiwe, me|u kojima su po-

sudice za hranu, toaleti za

mace, pelenice, le`aqke i

mnoge druge. Pored hrane i

opreme za ku}ne qubimce u

“Linei - vet” je zastupqen

i program veterinarskih

lekova za sve vrste `ivoti-

wa, a ono ~ime se ova pro-

davnica izdvaja od drugih

su asortimani hrane, leko-

va i opreme za p~ele i golu-

bove.

- Jo{ uvek je u toku takmi-

~arska sezona za golubove,

a na{a apoteka raspola`e

takmi~arskom i {ampion

hranom za ove ptice. Bli-

`i se i takmi~arska sezona

za p~elare, pa je u toku na-

bavka poga~a i lekova za

p~ele - ka`e Stojanka. Ona

napomiwe i da su cene pro-

izvoda u apoteci veoma po-

voqne:

- Cene su povoqne, jer se

trudimo da mar`a bude ma-

la, ra~unamo na ve}i pro-

met, da i klijenti i mi bu-

demo zadovoqni.

U apoteci “Linea - vet”

mo`ete poru~iti `eqenu

hranu i opremu za va{e qu-

bimce, a kontakt telefoni

su 060/392-0140 i 064/9868-

308. I. M.

„LINEA - VET”

VETERINARSKA APOTEKAVeliki iz-

bor lekova za

sve vrste `ivoti-

wa. - Hrana, opre-

ma i lekovi za

p~ele i golu-

bove

Vlasnice apoteke Stojanka i Qiqana, sa supruzima

dr`e veterinarske ambulante u Trbu{anima i Qu-

bi}u, pa je iz te prakse nastala i “Linea - vet”.

- Po{to smo obe veterinari uvek mo`emo da damo

stru~ni savet na{im kupcima, a ukoliko postoji ne-

{to problemati~no, uvek }emo ih uputiti na pravo

mesto gde mogu da dobiju adekvatnu pomo}.

UZ KUPOVINU I STRU^NA POMO]

marketing 032/342-276

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 15KULTURA

- Srpski vojnik u Prvom

balkanskom ratu 1912-

1913.

Pre sto godina srpska

vojska krenula je u

ostvarivawe vi{eve-

kovnog sna, da srpske zemqe koje

su se nalazile u okviru Osman-

skog carstva budu oslobo|ene i

ujediwene u srpsku dr`avu. Teri-

torije koje je Srbija oslobodila

u Prvom balkanskom ratu nekada

su ~inile jezgro srpske sredweve-

kovne dr`ave i u kolektivnoj sve-

sti srpskog naroda imaju nepro-

cewivu vrednost. Izlo`ba “Juna-

{tvom u slavu - Srpski vojnik u

Prvom balkanskom ratu 1912-

1913” prikazuje te dramati~ne

trenutke, prate}i srpskog ratni-

ka pod {ajka~om, obi~nog vojni-

ka, koji je izneo najve}i teret u

svim borbama - rekla je Delfina

Raji}, direktorka ~a~anskog Na-

rodnog muzeja, otvaraju}i izlo-

`bu, pro{log petka, u Galeriji

Muzeja.

Postavku ~ini izbor od 60 fo-

tografija iz obimne gra|e koja

sadr`i vi{e od 500 snimaka,

prikupqenih iz muzeja i arhiva

kao i privatnih zbirki iz Beo-

grada, Ni{a, U`ica, Smedereva,

Vaqeva, Vrawa, Zaje~ara, Proku-

pqa i ^a~ka. Autori izlo`be su

Nemawa Devi}, Vojin Maletko-

vi} i Smiqana ^akarevi}. Izlo-

`ba fotografija “Juna{tvom u

slavu” realizovana je pod pokro-

viteqstvom “Slu`benog glasni-

ka” i pod mentorstvom profeso-

ra Filozofskog fakulteta u Beo-

gradu. U ime kolektiva autora

obratio se Vojin Maletkovi},

koji je govore}i o konceptu izlo-

`be istakao da su `eleli da is-

pri~aju pri~u srpskog vojnika

koji je ~inio jezgro na{e vojske,

predvodio vojsku na Kumonovu,

pod Bitoqem i pod Jedrenima.

- Postavka je koncipirana

hronolo{ki, od polaska srpskog

vojnika sa osmehom na licu, tu su

raznovrsni rodovi vojske, a fo-

tografije s po~etka 20. veka omo-

gu}ile su nam da vizuelno

rekontrui{emo rat, zahva-

quju}i tome {to je srpska

vojska ve} tada imala svoje

fotoreportere, koji su ima-

li zadatak da zabele`e sve, i

na osnovu toga je bi-

lo mogu}e rekonstru-

isati ~itav tok Pr-

vog balkanskog rata.

Na fotografijama

se, osim rovova i ju-

ri{awa, vidi i kako

vojnici provode svo-

je slobodno vreme,

kako se sanitet odno-

si prema wima, kako

se vojnici i vojska

ophode prema zaro-

bqenicima, a izlo-

`ba se simboli~no

zavr{ava snimcima

sahrane sina jedinca

srpskog akademika Qubo-

mira Kova~evi}a, iz

ugledne beogradske poro-

dice, kojoj je prisustvo-

vao ceo Beograd - rekao je

pored ostalog Maletkovi}.

Prvi balkanski rat po~eo je 8.

oktobra 1912. godine kada je Cr-

na Gora objavila rat Turskoj.

Uskoro su to u~inile i Srbija i

Bugarska, 17. oktobra, i Gr~ka

19. oktobra. Sve ~etiri zemqe

sklopile su Balkanski savez sa

idejom da zajedni~kim naporima

ostvare svoje ciqeve - osloba|a-

we i podelu teritorija na Balka-

nu, koje su bile pod turskom vla-

{}u. Srbija je u rat po{la sa oko

220.000 vojnika. Na~elnik {taba

Vrhovne komande bio je general

Radomir Putnik, a tri armije

nalazile su se pod komandom pre-

stolonaslednika Aleksandra Ka-

ra|or|evi}a (Prva i najbrojnija

koja je napredovala prema Sko-

pqu), generala Stepe Stepanovi-

}a (Druga, u sadejstvu sa Bugari-

ma trebalo je da napreduje prema

Stracinu) i Bo`idara Jankovi-

}a (Tre}a, koja je oslaba|ala Ko-

sovo i Metohiju da bi se pridru-

`ila Prvoj armiji kod Skopqa).

Na pravcu prema Ra{koj obla-

sti, srpske i crnogorske trupe

oslobodile su ~itavu teritoriju

Stare Srbije. Najve}e bit-

ke koje je Kraqevina Srbi-

ja vodila tokom rata odi-

grale su se na prostorima

dana{we Makedonije, Ku-

manovska 23. i 24. oktobra

1912, imala je odlu~uju}u

ulogu u kona~nom ishodu

rata u Makedoniji. Srp-

ska vojska umar{irala je u

Skopqe 25. oktobra, a bit-

ka kod Prilepa 3. novem-

bra 1912. donela je tri-

jumf srpskoj vojsci. Bi-

toqska bitka trajala je od

16. do 19. novembra. Opsa-

da Jedrena trajala je od 3.

novembra 1912. do 26. mar-

ta 1913. Srpske snage su sa

50.000 vojnika na ~elu sa

Stepom Stepanovi}em ov-

de do{le na poziv Bugara,

kraj opsade ozna~io je pobedu Sr-

ba i Bugara, a turske snage su se

predale srpskoj vojsci. Pora`e-

ni u ratu, Turci su se povukli sa

evropskih teritorija. Mirovni

pregovori okon~ani su 30. maja

1913. u Londonu, a oslobo|ene te-

ritorije podeqene me|u savezni-

cima... Z. L. S.

IZLO@BA FOTOGRAFIJA U NARODNOM MUZEJU POSVE]ENA GODI[WICI PRVOG BALKANSKOG RATA

U Domu kulture je sino} otvo-

ren 7. Me|unarodni festival

animacije “ANIMANIMA”, a

do 8. septembra (do kada }e traja-

ti), qubiteqi animiranog fil-

ma }e biti u prilici da ponovo

u`ivaju u vrhunskom takmi~ar-

skom programu, koji }e predsta-

viti deo recentne evropske i

svetske produkcije. Predstavili

su se ~lanovi ovogodi{weg `i-

rija: @or` [vicgebel ([vaj-

carska), Andrea Martiwoni

(Italija) i Mark Xejms Rols

(Belgija) i ekskluzivno je prika-

zano najnovije ostvarewe kanad-

skog oskarovca Krisa Landreta

“Podsvesna lozinka”. Po otvara-

wu izlo`be radova francuskog

umetnika @an-@aka Ta{|ana u

Likovnom salonu, usledila je i

prva projekcija glavnog takmi-

~arskog programa. Takmi~ewe }e

se odvijati u tri kategorije: au-

torski film za op{tu publiku,

animirani muzi~ki i reklamni

spot i filmovi za decu.

- Onih 56 filmova iz 20 zema-

qa u glavnom programu su samo

deo pri~e. Drugi, mo`da mawe

primetan, ali jednako va`an po-

gotovu za mla|e gledaoce, su 24

filma u takmi~arskoj konkuren-

ciji filmova za decu i mlade, ko-

ji dolaze iz 17 zemaqa, sa svih

kontinenata. Ono {to ovaj fe-

stival odvaja od prethodnih iz-

dawa je poseban festivalski dan,

a to je subota, 7. septembar, kada

}e studenti sa Fakulteta prime-

wenih umetnosti imati priliku

da vide ne{to specifi~no iz ra-

dionica na{ih gostiju, koji su

ujedno i ~lanovi `irija - rekao

je, izme|u ostalog, Milen Alem-

pijevi}, umetni~ki direktor fe-

stivala.

Tokom festivalskih dana ne}e

izostati ni ve} dobro poznati

programi “Studio u gostima”,

“Dugi metar”, “Portret animato-

ra”, “[kola u gostima”, “Retro-

spektiva”... i drugi specijalni i

prate}i programi, poput tradi-

cionalne izlo`be posve}ene

umetnosti stripa, uz prisustvo

uglednih gostiju iz Italije, Bel-

gije, [vajcarske, Francuske,

Slova~ke, Hrvatske...

Qubiteqi animiranog filma

sazna}e vi{e i o novim imenima

savremene italijanske animaci-

je, STASH-ovim favoritima iz

Latinske Amerike, mra~nom i uz-

budqivom svetu Eduara Salijea,

u`iva}e u animiranim razgled-

nicama Bastijena Diboaa, maj-

storskoj trik-animaciji ^arlija

Bauersa..., i videti novi festi-

valski video, ekstravagantnu

kreaciju Lazara Bodro`e, Marka

Milankovi}a i Aleksandra Pro-

ti}a. Smelo kombinuju}i vizuel-

ne elemente klasicisti~kog i mo-

dernog, ovaj tim je dao svoje misa-

ono i istovremeno duhovito vi-

|ewe savremenog animiranog iz-

raza.

Festivalski Gran pri, “Zlat-

ni {tift”, pripa{}e najboqem

filmu po mi{qewu stru~nog `i-

rija, a bi}e dodeqena i nagrada

“Periskop” za najboqi film za

decu, “C&M Special” za najboqu

animiranu reklamu ili muzi~ki

video, kao i vi{e specijalnih

priznawa u razli~itim katego-

rijama.

Naoru`ajte se radoznalo{}u

i dobrim raspolo`ewem, a 7. iz-

dawe festivala vas o~ekuje na

jo{ jednom dru`ewu u duhu dobro

poznatog slogana: “Nova inspi-

racija. Novo iskustvo. Animani-

ma”.

N. R.

FESTIVAL „ANIMANIMA” U ^A^KU, SEDMI PUT

Kancelarija za mlade, u saradwi sa Festivalom “Animanima” i

Studijom “Animatik”, od 3. do 8. septembra, organizuje radionicu

animiranog filma pod nazivom “Animiraj (se)”, koju vodi Marica

Kicu{i}:

- Naziv je simboli~an, a ciq je da se deca i mladi qudi pokre-

nu, da naprave ne{to kreativno u okviru ove radionice. Tokom ra-

dionice, desetak polaznika }e upoznati osnovne tehnike animira-

wa i na kraju uraditi jedan film, koji }e trajati dva - tri minuta.

Wihov film bi}e prikazan na zavr{noj ve~eri festivala, u nede-

qu uve~e.

Kancelarija za mlade i “Animanima” su, u utorak uve~e, u Ma-

loj sali Doma kulture, organizovali projekciju filmova sa pro-

{logodi{weg festivala, sa dru{tveno anga`ovanom temom “Sam

ili pojedinac”.

- @elimo da populari{emo ovaj festival me|u mla|om publi-

kom, jer smatramo da “Animanima” predstavqa brend Grada ^a~ka.

Ovaj festival ^a~ak stavqa na mapu Evrope, pa i sveta, u popula-

ciji koja je fascinirana animacijom kao medijumom. @elimo da se

mladi probude, ali ne kao masa, ve} kao pojedinci i qudi koji mi-

sle svojom glavom. Na{em gradu i dru{tvu uop{te, potrebni su

mladi qudi koji govore ono {to ose}aju, misle i rade. Ovi filmo-

vi oslikavaju pojedince u borbi za svoje ja i svoje mi{qewe - ka`e

Aleksandar Simonovi}, koordinator Kancelarije za mlade.

“ANIMIRAJ (SE)”

NOVA INSPIRACIJA, NOVO ISKUSTVO

JUNA[TVOM U SLAVU

Vojin Maletkovi} i Delfina Raji}

Srpski podoficiri iz [umadije na polo`aju na Kosovu 1912.

Istorijski arhiv [umadije, Kragujevac

Aleksandar Simonovi}, Marica Kicu{i} i Milen Alempijevi}

16 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Ova satiri~na i istovreme-

no opora kwiga u izdawu

Lagune na originalan na-

~in slika raspad vrednosti u ze-

mqi koja polako gubi svoj identi-

tet, bez obzira na sunovrat u svet-

skim razmerama, otkrivaju}i Go-

rana Aran|elovi}a kao osoben

glas u savremenoj srpskoj prozi. U

kwizi „^etiri slike srpske apo-

kalipse“ ~itamo ~etiri novele „Deset dana juna“, „Sajxija“,

„Konus“, „Finalna revolucija“. Sve su vezane za doga|aje koji se

mogu desiti u bliskoj budu}nosti. Sutra, za godinu dana... U no-

veli „Deset dana juna“, Aran|elovi} pru`a sliku rasula u voj-

sci i raspada svih vrednosti u dru{tvu koje je izgubilo tle pod

nogama u vreme novog sukoba na Kosovu; „Sajxija“ je kwi`evno

izuzetno uspela psiholo{ka studija karaktera razli~itih li-

kova u prestonici u danima globalne ekonomske krize pred ras-

pad Evropske unije: sitnih kriminalaca, izgubqenih narkoma-

na, pokvarenih policajaca, korumpiranih lekara i pozitivnih

„negativaca“ koji su sebe `rtvovali za svoju najbli`u okolinu

jer su bili najsposobniji da se boqe sna|u i opstanu u turbu-

lentno vreme; „Konus“ je pravi mali diplomatski triler u ~i-

joj je pozadini bliski nuklearni rat izme|u Rusije i SAD, uzbu-

dqiva pri~a sa politi~kom i kontraobave{tajnom pozadinom

koja govori o sudbini mladog bra~nog para, saradnika stranih

obave{tajnih slu`bi, koji to kriju jedno od drugog; „Finalna

revolucija“ sagledava nastanak i {irewe namerno izazvane

svetske pandemije u pri~i o na{im uspe{nim i neuspe{nim qu-

dima...

Aran|elovi} pi{e o savremenoj Srbiji. U svakoj od slika

Srbija je `rtva. Nespremna, osiroma{ena, obezglavqena, nespo-

sobna za bilo {ta. Junaci Aran|elovi}evih novela su qudi sa

beogradskog asfalta, dovedeni u nemogu}e situacije, u gr~u da

opstanu. Uz uverqiv i duhovit dijalog, jezik Aran|elovi}a u

kwizi „^etiri slike srpske apokalipse“ je bez mnogo deskrip-

cije i mudrovawa, a rezultat je kwiga koja se ne ispu{ta iz ru-

ku do posledwe stranice

Goran Aran|elovi} (Beograd, 1963), od ro|ewa do 2010. godi-

ne `iveo je na Dor}olu. U Beogradu je zavr{io osnovnu i sred-

wu {kolu. Bio |ak Prve beogradske gimnazije. Po obrazovawu

ma{inski in`ewer. Godine 2010. s porodicom napu{ta Beograd

i odlazi na jug Srbije. „^etiri slike srpske apokalipse“ prva

je wegova kwiga.

Goran Aran|elovi}

„^ETIRI SLIKE

SRPSKE

APOKALIPSE“

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

Tako se nekada govorilo o

onima koji su voleli da

zavuku ruke u tu|e xepove,

i do|u brzo i lako do nekakve kori-

sti. Danas je to postala pandemija,

koja se, po svemu sude}i prenela iz

beogradskih autobusa, tramvaja i

haustora i na ulice ^a~ka. Neki

drznici su po~eli otvoreno, u sred

bela dana da otimaju i pqa~kaju na-

rod. Pre neki dan, koleginaca je

bila svedok, dva “pajtosa” su na au-

tobuskom stajali{tu kod “Solida”

napravila incident. Jedan je agre-

sivno izvadio nov~anik mladom

mu{karcu iz zadweg xepa, koji je to

primetio na vreme i potr~ao za

wim, po~elo je rvawe, jer se kra-

dqivac `estoko opirao. Uprkos

tome {to je bio povre|en, pokrade-

ni je jedva uspeo da ga savlada, pri-

tisnuo ga uza zid, dr`ao lopova

~vrsto za ruku, dok nije stigla po-

licija... Niko od stotinu qudi, ko-

ji su se tu zatekli nije odreagovao...

Drznik se sirovo opirao i organi-

ma reda, a wegov “pajtos” pobegao je

u prvi autobus i tako se sklonio...

Da ironija bude ve}a, isto onako,

kako gra|ani nisu pomogli pokra-

denom, nije se ni lopov solidari-

sao sa lopovom. A pred glavnom po-

{tom, devoj~ica razgovara sa ne-

kim preko skupog mobilnog telefo-

na i pru`a ruku i prosi... Vreme u

kome `ivimo je puno apsurda.

A prime}ujemo i to da nam i ne-

ke javne slu`be, na malo perfidi-

niji na~in svakodnevno zavla~e ru-

ke u xep, zbuwuju}i nas nekakvim

novim ra~unima, na~inima obra~u-

navawa poreza, cene struje i drugih

komunalija. Ako neke procedure ne

razumeju obrazovani qudi, kako }e

ih razumeti neuki, pa stoje kao “ov-

ce” u redovima po nekoliko sati, da

bi prebacili svojih “prepla}enih

{est dinara” sa ra~una na ra~un, i

tako “jedu” i tu|e dragoceno vreme.

Ko koga ovde zamajava, pitaju se qu-

di glasno, uvereni da je parola iz

naslova u ovoj zemqi, ve} odavno

postala legitimna metodologija

rada u mnogim oblastima dru{tve-

nog `ivota. Z. L. S.

LEVA RUKA, DESNI XEP

Pro{log vikenda u ^a~ku je

odr`an prvi Festival gita-

re, koji je nosio naziv “JA-

RAKOVA GITARA”, po Dragoqubu

Jarakovi}u Jaraku, poznatom gitari-

sti i prvom To~kovom u~itequ. Or-

ganizator Festivala je bio Dom kul-

ture, pokroviteq Grad ^a~ak, a pro-

ducent i idejni tvorac Zoran Bran-

kovi}. Festival je bio i takmi~ar-

skog karaktera, pa su se mladi do 20

godina, tokom dva dana takmi~ili u

kategorijama klasi~na gitara, rok

gitara i xez gitara. ^lanovi `irija

su bili profesori ovog instrumenta

Reqa Turudi}, Boris Lemai}, Dani-

lo Karamarkovi}, Bata Kosti} i Zo-

ran Brankovi}.

Festival je otvoren izlo`bom

“Traga~i za savr{enim tonom”, auto-

ra Slobodana Paji}a, koja je bila po-

sve}ena gitaristima koji su obele`i-

li na{ grad.

- Na`alost, najmawe je bilo foto-

grafija Dragoquba Jarakovi}a Jara-

ka, ~ije ime i nosi festival, a prika-

zane su i fotografije Aca Slaviko-

vi}a Gu{tera iz “Belih vi{awa” i

Radomira Mihailovi}a To~ka. Na

otvarawu izlo`be, ^a~anin Dude Lu-

ki}, Jarakov prijateq, odsvirao je

nekoliko numera, a on je zaslu`an

{to je sa~uvan tonski zapis Jarakove

svirke, na osnovu koga je pre nekoli-

ko godina izdat i kompakt disk - ka-

`e Vesna Petrovi}, glavni urednik

programa Doma kulture.

Prvog dana Festivala odr`ano je

takmi~ewe u kategoriji klasi~na gi-

tara, pre kog su profesori i ~lanovi

`irija Danilo Karamarkovi} i Bo-

ris Lemai} odr`ali xez koncert. Za

najboqeg muzi~ara u ovoj kategoriji

takmi~ilo se sedam mladih gitari-

sta, a odlukom `irija pobedio je Da-

vid Marton iz Vr{ca.

Tako|e, prvog dana u~enici Mu-

zi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~ko-

vi}”, Vinka Kova~evi} i Lazar Gli-

{i} odr`ali su koncert na gitari.

Svi zainteresovani, mogli su dru-

gog dana Festivala poha|ati master

klas radionice Reqe Turudi}a, Bate

Kosti}a, Borisa Lemai}a i Danila

Karamarkovi}a, a u~esnici takmi~e-

wa su imali pravo na besplatno po-

ha|awe jednog master klasa.

U kategoriji rok gitara, u kojoj je

se takmi~ilo pet u~esnika, pobedio

je Danilo Orbovi} iz Beograda, a me-

|u tri takmi~ara u kategooriji xez

gitara, najboqi je bio Dragan Hajn-

rih, tako|e iz Beograda. Pobednici

su dobili plaketu „Jarak sa gitarom“

i 50 hiqada dinara. Na`alost, me|u

takmi~arima nije bilo na{ih sugra-

|ana.

- Iako je jo{ po~etkom juna Fe-

stival promovisan i u {kolama i na

na{em sajtu, nije bilo mladih ^a~a-

na na takmi~ewu. S obzirom na to da

je ovo bio prvi Festival, ipak smo

zadovoqni. Sada znamo gde su bili

propusti, koje }emo sigurno popra-

viti slede}e godine. Program je bio

veoma lep i ne{to zaista korisno se

doga|alo u na{em gradu, pa mi je `ao

{to publika u ve}em broju nije pro-

pratila ovaj Festival - rekla je Ve-

sna Petrovi}.

I. M.

ODR@AN PRVI FESTIVAL GITARE U ^A^KU

NAJBOQI NA „JARAKOVOJ GITARI”

David Marton, klasi~na gitara Danilo Orbovi}, rok gitara Dragan Hajnrih, xez gitara

Svoj novi roman „Tamo dale-

ko“, kwi`evnik i politi~ar

Vuk Dra{kovi} posvetio je

„srpskim vojnicima, oficirima i

civilima zaspalim 1916. godine na

dnu Jonskog mora“.

U romanu „Tamo daleko“ stvar-

nost je neverovatnija od svake fanta-

zije, a ko{marna snovi|ewa preta~u

se u takvu realnost. U `ivotnoj dra-

mi glavnog junaka Vidana ogleda se

ceo XX vek Srbije, i doba dana{we,

i obrisi onoga {to }e se tek dogoditi. Jo{ dok je bio dete Vi-

dana su pri~e wegovog dede odnosile na dno mora, pored gr~kog

ostrvca Vido kraj Krfa, gde bi, me|u algama i {koqkama, sa-

wao sa zaspalom dedinom vojskom. Odatle, iz tog sna, Vidan je

video sve. I vreme pro{lo i vreme budu}e. Usnuli na dnu mora

umiru tek na kraju XX veka. Wihovi snovi su potopqeni, pobe-

de prometnute u poraze, slava u stid, a ku}a u ru{evinu, u kojoj

vra~i sude po kamenom zakonu. Kroz sudbinu glavnog junaka Vi-

dana, Dra{kovi} daje metafori~an prikaz posledweg veka srp-

ske istorije.

Govore}i o romanu „Tamo daleko“ kwi`evnica Qiqana

[op je istakla da je u ovoj prozi ostvaren ~udesan spoj istorij-

skih ~iwenica i halucinantnih snovi|ewa glavnog junaka, u ve-

~itoj potrazi za istinom, pravdom i smislom. „Vuk Dra{kovi}

je na~inio korak daqe od ’Doktora Arona’ u svet kwi`evne

imaginacije. On se zapravo vrtoglavo pribli`io i istorijskoj

i umetni~koj istini o nama, nekada{wima i sada{wima.“

Vuk Dra{kovi}

„TAMO DALEKO“

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do

11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi-

`ari Vulkan u Roda centru.

Nastavak koji ste nestr-

pqivo ~ekali skoro

~itavu deceniju!

\avo se najzad vratio po

svoje – naravno, sa stilom!

Pro{lo je skoro deset go-

dina otkako je Andrea Saks

dala otkaz Mirandi Pri-

stli i napustila posao iz

snova za koji se ispostavi-

lo da je posao iz najgore

no}ne more. Udru`ila je

snage sa Emili, nekada-

{wom saradnicom i qutom

suparnicom, i pokrenula

otmen ~asopis o ven~awima

koji je brzo postao nezaobilazno {tivo svih mladih po-

modara.

Osim uspeha na profesionalnom planu, Endi je upoznala

qubav svog `ivota. To je Maks Harison, potomak ~uvene

porodice medijskih magnata, uspe{an i neverovatno zgo-

dan mladi} sa liste najpo`eqnijih ne`ewa. Wihovo ven-

~awe bi}e dru{tveni doga|aj godine, a svi prijateqi i

porodica okupi}e se da proslave zajedno sa sre}nim pa-

rom. Endi je na vrhu sveta.

Ali, karma je ~udo. Na samo jutro ven~awa, pro{lost }e

pokucati na Endina vrata, a svadbena groznica pretvo-

ri}e se u ledenu strepwu. Iako to ni u snu ne bi pomisli-

la, svi napori da izgradi sre}niji, novi `ivot vrati}e

je tami kojoj je jedva umakla – i baciti je pravo pred no-

ge samom |avolu...

Urnebesno, zabavno,

skandalozno! Misli-

te da je va{ {ef do{ao

pravo iz pakla? Niste jo{

upoznali Mirandu Pri-

stli...

Luksuz, ekskluzivne `ur-

ke, sevawe bliceva i poto-

ci {ampawca. Glamuro-

zni svet mode san je svake

devojke. Ipak, postoji i

druga strana medaqe...

Andrea Saks, devojka iz

malog grada, tek {to je za-

vr{ila kolex a ve} je na-

{la posao iz snova – po-

stala je pomo}nica Mirande Pristli, neverovatno uspe-

{ne i mo}ne urednice ~asopisa Pista. Taj legendarni ~a-

sopis, koji ~itaju najglamuroznije `ene u Wujorku, dik-

tira modu na globalnom nivou, a milioni ~italaca ver-

no slede wegove savete. U Endinom novom svetu, u kojem su

naj~e{}e re~i Prada!, Armani!, Versa~e!, `ive samo ne-

mogu}e mr{ave i lepe `ene sa mnogo stila, i zgodni i

privla~ni mu{karci obu~eni po posledwoj modi. Me|u-

tim, niko od tih naizgled savr{enih qudi ne usu|uje se

da ka`e ne Mirandi, pa ni Andrea nije izuzetak. Me|u-

tim, kako vreme prolazi a Mirandini prohtevi postaju

`e{}i, ona shvata da se iza blistave fasade glamura kri-

je i tamna strana, i da taj posao za koji bi milioni devo-

jaka umrli, mo`da mo`e i wu da ubije. Pa ~ak i ako pre-

`ivi, da li zbog toga treba da |avolu proda du{u?

Lorin Vajsberger

\AVO NOSI PRADU

Lorin Vajsberger

\AVO SE SVETI

Stari (Grci) su smatrali da je vreme kad ~ovek treba da

se posveti filozofiji vezano za wegove zrele godine, kada je

spreman za sve virove `ivota. Tada mo`e da digne pojavni

svet u nebeske visine blizu bogova i u duhovnom `ivotu ima

zajednicu sa wima. Sve treba prvo posejati a posle mnogo

vremena i po`weti. Poseje{ re~ “sre}a”, a nikne “Sre}a je

te`i{na kategorija iz koje sve polazi i ka kojoj sve dolazi.

Potreba deteta za hranom, za blisko{}u, svakom `eqom

uvek ukqu~uje neko sretawe, susretawe koje izaziva prijat-

nost ili neprijatnost, radost ili bol... To je od po~etnog

oseta i svakog drugog ~ula, opa`aja mirisa, ukusa, vida, slu-

ha, ili misli, re~i, ose}aja, na mikro ili makro nivou uvek

neko sretawe, susretawe sa spoqa{wim, unutra{wim sve-

tom qudi, stvari, doga|aja... To je ona metafizika mirisa,

ukusa, dodira, koja od pojedina~nog, po~etnog, do zavr{nog

mirisa istine i ukusa qubavi tra`i fizi~ko, metafizi~ko

sve-jedno, jedno-sve”. A po`we{: Sresti se u dobru, u srcu,

sredi stvari, vladaju}oj puno}i tela, du{e, duha koji sve

osmi{qava. Ni pojedina~na `eqa, korist bilo kojeg kon-

kretnog dobra nije svrha sama po sebi, nego samo celovita

sre}a. Ideal najkonkretnije, najvlastitije sre}e je causa fi-

nalis svih ostalih uzroka koji uobli~ava svako … svrhovito

kretawe. Srce u sredi{tu tela, du{e neprekidno sagledava,

odmerava sve strane u potrazi za sre}om. Heraklit ka`e:

“Te{ko je boriti se sa srcem: jer {to god `eli kupuje za du-

{u svoju “.

Re~ “sre}a” je u zajedni~ku ba{tu filozofije posejao

Mil, a dok je rasla do `etve pothrawivali su je Aristotel

i Heraklit. Autor ove kwige je sticajem okolnosti bio pri-

sutan na `etvi. Za nekoga vreme ide od pro{losti ka budu}-

nosti, za nekoga obrnuto, a mnogi znaju da vreme tu kao i da

nepostoji. Amorfno je. Zar je onda problem {to neko govo-

ri sa `ivim Kantom. “On tu u diskusiji sa mnom nije imao

{ansu, jer se ne mo`e empirijski razmi{qati o stvarima

du{e koje nam daje Bog”. Ne, ne potcewuje on tu velikog fi-

lozofa, ve} ga greje svojom du{om i mislima. Samo jasno sa-

gledava sa ~im se ne sla`e od onoga {to on pri~a, jer ako

Kant ka`e: “... Da je morao da uni{ti znawe da bi oslobodio

mesta za veru ...”, za{to nije krenuo od we?

Te{ko je diskutovati o politici, a da ostane{ u vodama

filozofije. Desno je omiqeni Platon, pa i Aristotel. Vo-

le oni jak polis koji zna~i `ivot. Za prvog pravedna dr`a-

va podra`ava najvi{u ideju dobra i svako radi svoj posao u

skladu sa vrlinom, za drugog pravedenost uravnote`uje sve

vrlina u gradu – dr`avi kao najve}em politi~kom dobru.

Onaj koji pri~a da je levo (Mil), zapravo nije. Wegova

sintagma ”najve}a sre}a najve}eg broja qudi” koja ima za

ciq liberalan i slobodan poredak samo je re~, a u stvarnom

`ivotu taj utilitaristi~ki ra~un sre}e (utilitas-korist ),

se pretvara u najve}u sre}u najmaweg broja qudi, odnosno

najve}u nesre}u najve}eg broja qudi.

Desno su i Hobs (“homo homini lupus est”) i Ni~e (“ isti-

cawe dobrote je znak slabosti i lukavstvo slabih protiv ja-

kih”), zatim evolucionisti, koji prihvataju opstanak jakih

i snala`qivih na ra~un slabijih. Iako po vokaciji levi-

~ar i Marks podr`ava jedan vid utilitarizma. I mada u

osnovi wegovog u~ewa le`i imanentni humanizam (“homo

homini homo est”), put do op{teg blagostawa poplo~an je re-

volucijom.

Kako tu da se bude nepristrastan? Dobro mo`e da se iz-

dvoji i odvoji, ali svako dru{tvo podrazumeva neko shvata-

we pravednosti. [ta }emo sa wom? I kao {to po Kantu ima-

mo spoqa{we ~ulo (prostor) i unutra{we (vreme), u poli-

tici imamo dobro (u nama) i pravednost (u dru{tvu).

Zavr{nica kwige je kruna svega. Autor se pita: “Da li

mo`e dobro da bude samo ne ~iwewe zla?”. Odgovor je deci-

diran – ne! Da bi bio dobar mora{ da ~ini{ dobro. To mo-

ra da izvire iz tvoje du{e. Taj vi{ak koji drugom daruje sre-

}u je ono iskonsko “dobro”. Samo ako prihvatimo ~iwenicu

da je “treba” starije od “ jeste” imamo {anse da zakrpimo taj

jaz izme|u wih, jer ono “treba” izvire iz na{e du{e, kao

{to i sama slobodna voqa prihvata ono “jeste” kada ga vi-

di, ~uje i miri{e...

Kant je sve u~inio da bi na{ao mesto veri, a Tomislav za

razliku od wega veruje.

Ova kwiga potvr|uje pravilo da filozofijom treba da se

bave zreli qudi, time {to je izuzetak. Pred sobom imamo

jedno dete u telu zrelog ~oveka, koje se sre}no {eta filozof-

skim livadama. Svesno da oplo|uje sve ~ega se dohvati on lu-

ta. I neka slobodno luta. Samo neka nam nekim novim kwi-

gama podari deli} svoje sre}e. Onaj koji daruje je iskonski

dobar.

Mihailo Lukovi}

Neposredan povod za odr`ava-

we koncerta duhovne muzike

pod nazivom “Sjajne srpske

zvezde”, u organizaciji izdava~ke ku-

}e „Catena mundi” i Dveri, u nedequ,

1. septembra, bio je istoimeni novi

muzi~ki album Neboj{e Mastilovi-

}a, nadahnutog autora savremene du-

hovne muzike i ~lana grupe „Pirg”,

koji se nedavno pojavio u izdawu

produkcijske ku}e „^uvari” iz Beo-

grada. Na zavr{noj ve~eri ovogodi-

{wih, 8. Letwih duhovnih ve~eri u

^a~ku,

u prepunom dvori{tu KUD-a

„Abra{evi}”, svojim izuzetnim

umetni~kim stvarala{tvom duhovne

i druge tradicionalne muzike pred-

stavili su se vokalni solista Sve-

tlana Stevi}, Asim Sarvan, Qiqana

Popovi}, ~lan grupe „@iva voda”,

Neboj{a Mastilovi} sa pesmama sa

novog albuma i kao posebni gost,

Slobodan Trkuqa, poznati svetski

umetnik koji svira na vi{e desetina

izvornih instrumenata. Peto po redu

duhovno ve~e ovog avgusta uveli~ali

su i horovi „Vaznesewski” ~a~anske

crkve i „Sveti Nikolaj @i~ki”, ko-

ji deluje pri ateni~koj crkvi, a pri-

sutnima su se obratili Bo{ko Obra-

dovi}, u ime organizatora, i Dejan

Pavlovi}, izvr{ni producent albu-

ma „Sjajne srpske zvezde”. Zajedni~ki

nastup svih u~esnika izazvao je ova-

cije publike, a koncert je odr`an u

~ast 900. godi{wice ro|ewa velikog

`upana Stefana Nemawe - Svetog Si-

meona Miroto~ivog, 200. godi{wice

od ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego-

{a i 200. godi{wice od pogibije

Hajduk Veqka Petrovi}a.

- Organizatori su uo~ili da na

kulturnoj mapi Srbije duhovna muzi-

ka, kao izuzetno bogata grana srpskog

umetni~kog i duhovnog stvarala-

{tva, nema svoj festival, niti je do-

voqno zastupqena u na{im medijima

i na drugim obrazovnim i kulturnim

forumima. Izdava~ka ku}a „Catena

mundi” i Dveri `eleli su ovim kon-

certom da makar na tren popune tu

prazninu, sa `eqom da idu}ih godina

ova manifestacija postane redovna i

preraste u Festival duhovne muzike,

kome bi grad ^a~ak bio doma}in. Ta-

ko bi pored festivala frule i trube,

^a~ak dobio jo{ jedan zna~ajan fe-

stival po kome bi postao prepozna-

tqiv na kulturnoj sceni Srbije - ka-

`e Bo{ko Obradovi}.

Z. L. S.

MOJ SUSRET SA KWIGOM TOMISLAVA NOVAKOVI]A

„ETIKA

I POLITIKA”

KONCERTOM DUHOVNE MUZIKE ZAVR[ENE 8. LETWE DUHOVNE VE^ERI

SJAJNE SRPSKE ZVEZDE

18 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

PETAK 6. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – IZLOG STRA-

STI

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

13:00 NIKO KAO JA-r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI – r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 INTERAKCIJA

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 7. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 KONCERT

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 MUZI^KA APOTEKA

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA 8. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA -̂

NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM – MALA PRINCE-

ZA

15:30 VEZE

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 SPORTSKA GALAKSIJA

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 KARUSEL

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK 9. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRICI-

CA

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA -̂

NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 KARUSEL-r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:10 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI – ZASTAVA FILM

21:00 MILANOVA^KA SEDMI-

CA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 10. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strast –

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA -̂

NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM

– ZASTAVA FILM – r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 Beli luk I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA –r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA 11. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^I-

CA

10:00 VREMEPLOV, SVETA -̂

NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 INTERAKCIJA-r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA –Izlog strasti –

16:45 BELI LUK I PAPRI^I-

CA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK 12. 9. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^I-

CA

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – Izlog strasti

16:45 BELI LUK I PAPRI^I-

CA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-r.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

ZNA^AJ NEGE STOPALA I RUKU

19ZDRAVSTVO

Pedikir (nega stopa-

la) je zna~ajna de-

latnost koju nudi-

mo u na{em centru.

Svrha ovog tretmana je ne-

ga ko`e stopala i noktiju

na nogama, u ciqu o~uvawa

wihovog zdravqa i izgle-

da. Negu obi~no po~iwemo

kada se na stopalima poja-

vi neki problem. Stalna

nega, uz primenu pravilnog

le~ewa i kontrole, mo`e

zaustaviti o{te}ewa i

spre~iti {irewe bolesti.

Pedikir zalazi u oblast

medicine (urasli nokti,

otoci, `uqevi, tvrda ko-

`a, o{te}eni nokti), ko-

zmeti~kih programa (masa-

`e stopala i estetski

uslov), sterilizacije in-

strumenata koji se koriste.

Pedikir mora da poznaje

promene na nogama, bole-

sti nogu, pravila o dezin-

fekciji, podru~ja zaraze,

sanitarno higijenske pro-

mene.

Pedikir ne radimo kod

procesa zapaqewa, sve`ih

povreda, noktiju i nogu ko-

je bole, pojave crvenila,

pojave otoka na nogama i

noktima.

Pre svakog po~etka tretma-

na, klijentu otvaramo elek-

tronski karton i na taj na-

~in vodimo wegovu eviden-

ciju, da li je dijabeti~ar,

da li ima pro{irene vene

ili neko drugo oboqewe,

koje moramo uzeti u obzir

tokom intervencije.

Klijent se sme{ta u poseb-

nu kabinu gde radimo pro-

gram, na udoban le`aj, a na

raspolagawu su mu aktuel-

na {tampa, kafa, ~aj...

Stopala se stavqaju u spe-

cijalnu kupku 15 do 20 mi-

nuta, koja dezinfikuje noge

i omek{ava ko`u i nokte.

Nakon toga, stopala se

bri{u, skida se lak, ako ga

ima i vr{i se pregled. Za

odstrawivawe tvrde ko`e

i noktiju koriste se speci-

jalni preparati. ^iste se

kanali zanoktica, odstra-

wujemo zanoktice (po `eqi

klijenta), odstranimo kla-

vuse, dezinfikujemo stopa-

la. Nanosimo kremu i ra-

dimo masa`u stopala (osim

ako nije po`eqna u odre|e-

nim slu~ajevima). Zavr{na

faza je lakirawe noktiju i

preporuka nege kod ku}e,

kao i preporuka kada pono-

vo do}i. U proseku se dola-

zi jednom mese~no na kom-

pletan program pedikira.

Preporu~ujemo i parafin-

ski tretman ruku i stopa-

la, zbog termi~kog i meha-

ni~kog dejstva. Termalno

dejstvo uti~e na poboq{a-

we krvotoka, limfotoka,

metabolizma tkiva {to da-

je ko`i elasti~nost. Meha-

ni~ko dejstvo ima kompre-

sivni karakter, jer pri

hla|ewu ste`e. Sveukupan

efekat parafina je hidra-

tacija ko`e, relaksacija

mi{i}a, boqa pokretqi-

vost zglobova. Posebno

prija osobama obolelim od

reume.

Posle tretmana, instru-

menti se kompletno steri-

li{u i pripremaju za dru-

gi. Kontrolu instrumenata

i aparata za sterilizaciju,

obavqa zdravstvena usta-

nova nadle`na za eviden-

ciju o ispravnosti celog

postupka. Osoba koja oba-

vqa posao pedikira, mani-

kira i izlivawa noktiju u

Centru “ Leponoga Betty“ je

Sowa Mitrovi}, obu~eni

i dugogodi{wi radnik.

Nadam se da sam podstakla

zna~aj tretmana pedikira,

u pitawu su zdravqe, i na-

ravno lepota, jer dolazite

u “ Leponogu Betty”.

S po{tovawem, vlasnica

i direktor Centra

g-|a Slavica Popara Jovanovi}

CENTAR ENERGIJE I LEPOTE

„LEPONOGA BETTY”

marketing 032/342-276

UMa{insko-saobra-

}ajnoj {koli u uto-

rak je zavr{en jo{

jedan seminar za voza~e ko-

ji su zbog 18 i vi{e kazne-

nih poena ostali bez do-

zvole. Agencija za bezbed-

nost saobra}aja organizo-

vala je po tre}i put semi-

nar u ^a~ku. Poha|ali su

ga uglavnom ^a~ani, ali i

nekada{wi voza~i iz dru-

gih gradova. Svi su odslu-

{ali 40 ~asova i u utorak

polagali zavr{ni ispit.

Sa wima je radio tim

stru~waka Agencije za bez-

bednost saobra}aja.

- Kada voza~ima bude odu-

zeta dozvola i plate kazne,

od tada mora da pro|e 90

dana da bi mogli da se pri-

jave za seminare. Posle od-

slu{anih predavawa i po-

lagawa zavr{nog ispita,

oni podnose policijskim

upravama sertifi-

kate da su zavr-

{ili na{u obu-

ku i zahtev za po-

novno dobijawe

voza~ke dozvole.

Do tada, ne mogu

sedati za volan i

zato na na{im

seminarima nema

prakti~nog dela - ka`e Ni-

na Dragutinovi} Jovano-

vi}, psiholog ABSS.

Iako bi na prvi pogled se-

minari mogli da izgledaju

suvoparno, s obzirom na to

da su zasnovani na teorij-

skoj nastavi, ~asovi su sa-

svim druga~iji i prevshod-

no bazirani na radionica-

ma. Svaka radionica pod-

razumeva razgovore i ak-

tivno u~e{}e svih prisut-

nih.

- Na{e grupe su male i

uglavnom sastavqene od

{est do 12 qudi i ne dr`i-

mo klasi~na predavawa.

Svi polaznici su ranije

polo`ili voza~ki ispit i

imaju osnovna znawa o sao-

bra}aju. Ve}u pa`wu posve-

}ujemo prekr{ajima i di-

skusiji o tome za{to su ih

na~inili i kako da se ubu-

du}e pona{aju bez-

bednije u saobra}a-

ju. Imamo posebne

radionice na ko-

jima govorimo o

a l k o h o l i z m u ,

agresivnoj vo-

`wi, kako bi-

ti humaniji

prema osta-

lim u~esni-

cima u saobra}aju, {ta

uraditi u slu~aju saobra-

}ajnih nezgoda, promenama

koje je doneo novi Zakon o

bezbednosti u saobra}aju, a

podse}amo i na pravila.

Strogo se pridr`avamo i

pravilnika po kome orga-

nizujemo seminare, tako da

nema izostanaka. Oni koji

nisu odslu{ali svih 40 ~a-

sova, a to nam se jo{ nije

dogodilo, ne mogu da iza|u

na ispit provere znawe,

ve} bi morali da se vrate

na po~etak - napomiwe Ni-

na Dragutinovi}.

Praksa predava~a pokaza-

la je da su u ^a~ku voza~i

ostajali bez dozvola zbog

vo`we u alkoholisanom

stawu, preticawa na punoj

liniji, prekora~ewa brzi-

ne. Ne retka pojava u Srbi-

ji, pa i kod nas je prolazak

kroz crveno svetlo. Poje-

dini biv{i vo-

za~i poha|ali su

seminare zbog vo`we

bez dozvole ili upravqawa

neregistrovanim automo-

bilom. Sve su to prekr{aji

koji donose dosta kaznenih

poena.

Agencija za bezbednost sa-

obra}aja organizuje “po-

pravni” za biv{e voza~e od

juna 2012. godine. Prema

re~ima Nine Dragutino-

vi}, jo{ uvek je rano govo-

riti o tome da li su pola-

znici posle zavr{enog se-

minara pa`qiviji voza~i,

ali za sada ohrabruje poda-

tak da niko nije ponovo po-

ha|ao kurs.

- Na ~asovima dosta govo-

rimo i o alkoholizmu. Ovo

nisu radionice za odvika-

vawe, ali svaki polaznik

mora nau~iti da u budu}e

strogo odvoji alkohol i

vo`wu. Na primer,

ako idete na neko

veseqe, morate ranije

razmi{qati o prevozu, a

ne posle tre}e ~a{ice.

Na{ zadatak je da stari-

novi voza~i u~vrste stra-

tegiju odgovornog pona{a-

wa u saobra}aju. Na radio-

nicama svakodnevno zapa-

`amo promene. Qudi nam

vrlo ~esto ka`u da vi{e

puta ponavqaju drugima da

budu pa`qivi u saobra}a-

ju. Oduzimawe voza~ke do-

zvole mo`e dosta da prome-

ni qudima `ivot. Poje-

dinci su zbog toga mewali

radno mesto, ako su ranije

radili kao profesionalni

voza~i. Posle seminara po-

laznici nam ka`u da to-

talno druga~ije rami{qa-

ju i vi{e obra}aju pa`wu

na druge qude u saobra}aju,

naro~ito pe{ake - navodi

na{a sagovornica.

Poha|awe seminara za vo-

za~e koji su ostali bez do-

zvole dobro “udara” i na

xep. ^asovi ko{taju 25 hi-

qada, zavr{ni ispit 15, a

sertifikat tri hiqade di-

nara. Za{to uzalud potro-

{iti pare za solidno po-

rodi~no letovawe ili hi-

qade drugih potrep{tina

i u`itaka? Z. J.

22 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

U ^A^KU ZAVR[EN TRE]I SEMINAR ZA VOZA^E KOJIMA JE ODUZETA DOZVOLA

U CIQU VE]E BEZBEDNOSTI U^ENIKA

Osim u ^a~ku, ovih dana su organizovani seminari

za voza~e koji su ostali bez dozvole u Beogradu i No-

vom Sadu. ^asovi u Ni{u po~eli su u sredu, 4. sep-

tembra. Kandidati koji su propustili nastavu u

ovim gradovima, novu {ansu imaju u [apcu 24. sep-

tembra i u Subotici 25. septembra. Nastava je u po-

podnevnim satima, od 17 do 20 ~asova. Detaqne in-

formacije o na~inu prijavqivawa i poha|awu semi-

nara dostupne su na sajtu Agencije za bezbednost sa-

obra}aja.

SAOBRA]AJ

Sastanak sa predstav-

nicima {kola i

[kolske uprave

inicirala je Policijska

uprava, kao i prethodne go-

dine uo~i po~etka {kole,

ali ovoga puta se odazvao

veoma mali broj predstav-

nika obrazovnih ustanova.

Analiziraju}i stawe bez-

bednosti u~enika u pret-

hodnoj {kolskoj godini,

policijski slu`benik

Dra{ko Darijevi} je kon-

statovao da je stawe “zado-

voqavaju}e, ali daleko od

dobrog”.

- Nije bilo te`ih posledi-

ca po `ivot i zdravqe, a

naj~e{}e je bila ugro`ena

imovina u~enika. Slu~aje-

vi nasiqa izme|u dece

obi~no se zavr{avaju raz-

govorom sa stru~nim sa-

radnicima, a u ekstremnim

situacijama, kada do|e do

tu~e izme|u dece koja su

prekr{ajno odgovorna, mi

podnosimo prekr{ajne i

krivi~ne prijave - kazao je

Darijevi}.

Broj predstavki koje rodi-

teqi podnose [kolskoj

upravi je smawen, kao i

broj pritu`bi na nasiqe

koji je stigao u {kole, izja-

vila je prosvetna savetni-

ca Rada Karanac.

- Iz {kola nam je u toku

pro{le godine stiglo sve-

ga deset prijava, {to govo-

ri o tome da one pronalaze

na~ine da spre~e nasiqe -

naglasila je Karanac.

Radi unapre|ewa bezbedno-

sti u~enika, predstavnici

policije, zakqu~ak je ovog

sastanka, moraju biti efi-

kasniji u razja{wavawu

krivivi~nih dela i otkri-

vawu po~inilaca, dok je

preventiva zajedni~ki po-

sao policije i obrazovnih

ustanova, pri ~emu poseb-

na pa`wa mora biti usme-

rena na edukovawe u~enika,

kako bi umeli da prepozna-

ju nasiqe i za{tite se od

wega. Predstavnica [U je

podsetila da je sedam {ko-

la u Moravi~kom okrugu

obuhva}eno programom

“[kola bez nasiqa”, a po-

zitivno su oceweni i re-

zultati projekta “[kol-

ski policajac”, koji funk-

cioni{e ve} deset godina,

ali samo na teritoriji

grada. Predstavnici poli-

cije najavili su nastavak

projekta “Bezbedno detiw-

stvo, razvoj bezbednosne

kulture mladih”, ~ija je re-

alizacija po~ela pre tri

godine, a podrazumeva od-

re|en broj predavawa za

u~enike petog razreda.

E.V.

SASTALI SE POLICAJCI I DIREKTORI [KOLA

POPRAVNI ZA NESAVESNE

Nina Dragutinovi} Jo-

vanovi}, psiholog ABSS

NOVA [ANSA U [APCU I SUBOTICI

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 23LU^ANI

Na sednici Sabor-

skog odbora, koja je

odr`ana ove sed-

mice u Gu~i, analizirani

su svi segmenti 53. Sabora

truba~a, po~ev od realiza-

cije programskih sadr`a-

ja, pa do pojedina~nih ak-

tivnosti svih slu`bi, koje

su u~estvovale u realiza-

ciji manifestacije. ^la-

novi Saborskog odbora su

konstatovali da je Sabor

protekao u najboqem mogu-

}em redu i da su sve slu`be

funkcionisale dobro.

Brojne pohvale upu}ene su

pripadnicima policije i

ekipama zdravstvenih rad-

nika, bez kojih bi bilo ne-

izvodqivo odr`avawe jed-

ne ovoliko pose}ene mani-

festacije. Re~i hvale izre-

~ene su i na efikasnost

Elektrodistribucije, koja

je uspe{no obezbedila sta-

bilno snabdevawe strujom

tokom svih saborskih da-

na. Bilo je i kriti~kih

osvrta povodom stihijnog

formirawa kampova, na

mestima koja nisu predvi-

|ena za te namene, kao i po-

ku{aja pojedinaca da bes-

pravno uzurpiraju javno

zemqi{te tokom Sabora,

kako bi, postavqawem te-

zgi bez i~ijeg ovla{}ewa,

pribavili li~nu korist.

Generalno uzev, 53. Sabor

truba~a je pobrao pozitiv-

ne ocene, a sve {to je uo~e-

no kao nedostatak u poje-

dinim segmentima wegove

realizacije, izre~eno je u

konstruktivnom dijalogu,

kako bi se definisale ja-

sne smernice u priprema-

ma za narednu truba~ku

smotru.

- Svi programski sadr-

`aji su ispo{tovani do

maksimuma i realizovani

onako kako je i planirano.

Na na{e veliko zadovoq-

stvo, Gu~a je ugostila sa-

bora{e sa svih meridijana

i svi su u`ivali u dobrom

programu i provodu, {to i

jeste bio na{ osnovni

ciq. Konstatovali smo da

je tokom ovogodi{weg Sa-

bora bilo i odre|enih

propusta, pa }emo nakon

temeqne analize precizi-

rati {ta bi trebalo pro-

meniti, kako bi naredna

smotra bila jo{ uspe{ni-

ja. Zadovoqni smo i fi-

nansijskim efektima Sa-

bora. Iako izve{taj jo{

uvek nije kompletiran, sa

sigurno{}u procewujemo

da }e rezultati Sabora u

kona~nom ishodu biti po-

zitivni. Zahvaquju}i tra-

dicionalnim sponzorima

Sabora, Vladi Republike

Srbije, koja je i pre po~et-

ka manifestacije prebaci-

la odre|ena sredstva za or-

ganizovawe predtakmi~e-

wa, kao i svim javnim

preduze}ima, slu`bama i

ustanovama, koje su u~e-

stvovale u realizaciji -

ostvareni su odli~ni fi-

nansijski efekti - istakao

je Mladomir Sretenovi},

predsednik op{tine i Sa-

borskog odbora, dodaju}i

da pred organizatorima

stoji veoma ozbiqan zada-

tak da do narednog Sabora

osmisle boqi sistem kori-

{}ewa i izdavawa javnih

povr{ina.

IZDAVAWE JAVNIH

POVR[INA

OBUHVATITI

POSEBNIM

PRAVILNIKOM

^lanovi Saborskog od-

bora su konstatovali da bi

najboqe bilo da se oblast

kori{}ewa i izdavawa

javnih povr{ina reguli{e

posebnim pravilnikom,

koji bi do detaqa razra-

dio sve pojedinosti. Bilo

je i predloga da se na jed-

nom mestu lociraju tezge,

kako bi ulice varo{ice

bile slobodne za {etwu i

veseqe sabora{a. Kako je

istakao Dragan [u{i},

predsednik Skup{tine op-

{tine Lu~ani i ~lan Sa-

borskog odbora, trebalo

bi pokrenuti inicijativu

da se dopuni odluka o or-

ganizaciji Sabora, kako

bi se otklonile sve uo~ene

nepravilnosti. “Svi koji

imaju koristi od Sabora

truba~a, trebalo bi ne{to

i da ulo`e, kako bi se ma-

nifestacija unapredila”,

naglasio je [u{i}. On je

izneo stav da bi sponzor-

ska sredstva trebalo usme-

riti na stvarawe boqih

infrastrukturnih i svih

drugih uslova u ciqu una-

pre|ewa Sabora, a ne neke

druge oblasti. Predlo`io

je i da se raspi{e me|una-

rodni tender za marketin-

{ku agenciju koja }e u na-

rednom periodu brinuti o

promociji Sabora, spon-

zorstvima i svim drugim

neophodnim aktivnostima,

kojima se na osnovu sklo-

pqenog ugovora do sada ba-

vio beogradski “Profajl”.

Kako je obrazlo`io, Dra-

ga~evski sabor truba~a je

davno prerastao lokalne

okvire i postao manife-

stacija svetskog ranga.

OBEZBEDITI

SAVREMENE

PROSTORE

ZA KAMPOVAWE

Prema vi|ewu ~lanova

Saborskog odbora, ovogo-

di{wa truba~ka smotra je

pokazala da se stihijno

formirawe kampova, koje

je bilo posebno izra`eno

tokom Sabora, ubudu}e mo-

ra suzbiti, a jedini na~in

je da se obezbede i po savre-

menim standardima urede

posebni prostori za tu na-

menu. Tek tada }e imati

uslove da registruju bora-

vak svakog kampera i ured-

no naplate boravi{nu tak-

su.

- Ove godine smo ponovo

imali jednu ru`nu sliku.

Kamperi su masovno bora-

vili pored Belice, a tako-

|e i u krugu Bolnice. Bo-

rili smo se da taj problem

razre{imo, ali nismo u

tome imali mnogo uspeha.

Nismo hteli da koristimo

neke rigoroznije mere, jer

smo `eleli da sa~uvamo

tradiciju dobrih doma}i-

na. Kako bismo izbegli

ovakve pojave, mora}emo da

do narednog sabora obezbe-

dimo i uredimo mesta za

kampovawe, jer se sve vi{e

stranih turista opredequ-

je za takav vid odmora - is-

takao je Sretenovi}.

Na sednici Saborskog

odbora je jasno predo~eno

da bi trebalo obezbediti

alternativne izvore vode,

koji bi se koristili u ne-

predvi|enim situacijama,

kao {to je pucawe vodo-

vodne cevi u Prijanovi}i-

ma posledweg saborskog

dana.

- Prva mogu}nost je da

iskoristimo kapacitete

fabrike vode u krugu pred-

uze}a “Milan Blagojevi} -

Namenska”. Ulagawem u

novu opremu za pre~i{}a-

vawe vode, dobili bismo

dobar alternativni izvor

vode. Druga opcija je vodo-

snabdevawe iz jezera u Vu~-

kovici. Prognozira se da

dolaze veoma su{ne godi-

ne. Osim za pi}e, vodu iz

jezera bismo mogli da ko-

ristimo i za navodwavawe,

a to bi Draga~evu zna~ilo

mnogo. Podrobno }emo

razmotriti obe mogu}no-

sti, kako bismo odabrali

povoqniju i {to pre delo-

vali - rekao je Sretenovi}.

DOBRA

TURISTI^KA

PREZENTACIJA

DRAGA^EVA

Turisti~ka organiza-

cija Lu~ana je organizova-

la info pult na kome su

posetioci Sabora dobija-

li informacije o svim

programskim sadr`ajima.

Istovremeno, bio je to i

promotivni {tand turi-

sti~ke ponude Draga~eva.

Kako isti~e Milan Rai-

~i}, direktor Turisti~ke

organizacije, Gu~u je ove

godine za vreme Sabora po-

setilo oko 40.000 stranih

turista, koji su informa-

cije o saborskim de{ava-

wima dobijali na info

pultu, a to im je itekako

olak{alo boravak u pre-

stonici trube. Turisti~ka

organizacija se brinula i

o sme{taju u~esnika i go-

stiju Sabora i preko we je

rezervisano oko 1.200 no-

}ewa. Po prvi put su svi

truba~ki orkestri, 21 do-

ma}i i osam stranih, bili

sme{teni u samom jezgru

Gu~e. Organizovana je i

slu`ba vodi~a za strane

orkestre, u kojoj su radili

mladi turizmolozi sa pod-

ru~ja Draga~eva.

- Turisti~ka organizacija

je ostvarila i dobru sarad-

wu sa medijima. Dali smo

zavidan broj intervjua za

doma}e, ali i strane medij-

ske ku}e i nastojali da {to

boqe predstavimo Sabor

truba~a i sve druge turi-

sti~ke potencijale Op-

{tine. Ostvarili smo i

dobru komunikaciju sa tu-

risti~kim agencijama iz

inostranstva, pre svega sa

holandskom i belgijskom,

jer preko wih svakog avgu-

sta u Gu~u sti`e oko 500

turista zemaqa Beneluksa.

U saradwi sa Turisti~kom

organizacijom Srbije, na

Saboru je prezentirana i

celokupna turisti~ka po-

nuda na{e zemqe, jer ovu

manifestaciju pose}uje iz-

uzetno veliki broj strana-

ca. Svoje promotivne

{tandove su imale i turi-

sti~ke organizacije ^a~-

ka, Aleksandrovca i Brusa

- istakao je Rai~i}, dodaju-

}i da je Turisti~ka orga-

nizacija organizovala za

strane i doma}e novinare

“Turisti~ku razglednicu”,

{to je zna~ajno doprinelo

promociji turisti~ke po-

nude draga~evskog kraja.

Akreditacije za ovogodi-

{wu truba~ku smotru do-

bilo je 240 novinara, od

kojih su 60 iz inostran-

stva.

Rai~i} ka`e da je ovo-

godi{wi sabor, prema

proceni organizatora, po-

setilo oko 450.000 turista.

V. S.

SA SEDNICE SABORSKOG ODBORA

POZITIVNE OCENE SABORU TRUBA^A

Otvaraawe 53. Sabora truba~a, 5. avgust 2013.

24 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINELU^ANI

Prvi dan {kolske

godine se naj~e{}e

pamti kao ne{to

najlep{e u `ivotu. Da se

ova lepa tradicija nasta-

vi, pobrinuli su se pro-

svetni radnici i u~enici

O[ “Milan Blagojevi}” u

Lu~anima, koji su za nove

{kolarce priredili vrlo

upe~atqivu priredbu do-

brodo{lice. Prvi razred

u ovoj {kolskoj ustanovi

poha|a}e 54 u~enika, 10

vi{e nego u pro{loj godi-

ni. Po ~etiri prvaka ima-

ju izdvojena odeqewa u

Markovici i Puhovu, a po

jednog u Krstacu i Dowoj

Kravarici.

Radojka \or|evi}, di-

rektor {kole, uputila je

re~i dobrodo{lice prva-

cima, po`elev{i im puno

uspeha u budu}em {kolova-

wu. Izrazila je zadovoq-

stvo {to u ovoj {kolskoj

godini ima vi{e prvaka i

{to je, uz pomo} roditeqa

i lokalne samouprave, op-

stalo izdvojeno odeqewe u

Dowoj Kravarici, kome je

pretilo zatvarawe.

Prvake i wihove rodi-

teqe pozdravio je Mlado-

mir Sretenovi}, predsed-

nik op{tine, uputiv{i

im srda~ne re~i dobrodo-

{lice. On je istakao da je

prvi dan {kolske godine

bitan za roditeqe, decu i

u~iteqe, jer ozna~ava po-

~etak novog poglavqa u

`ivotima najmla|ih su-

gra|ana.

- @elim da vam ovaj dan

ostane ~itavog `ivota u

pam}ewu, jer od danas po-

~iwete da gradite sebe.

@elim da budete toliko

dobri - da se vama ponose

roditeqi i {kola. Trudi-

}emo se da sve ono ~ime

raspola`emo ula`emo u

vas. Op{tina Lu~ani je

prepoznatqiva po tome da

vodi ra~una o mladim na-

ra{tajima i obezbe|ewu

adekvatnih uslova za wi-

hovo {kolovawe - istakao

je Sretenovi} u svom po-

zdravnom govoru |acima

prvog razreda.

Prvaci u O[ “Milan

Blagojevi}” su raspore|e-

ni u dva odeqewa, kod u~i-

teqica Qiqane Bo`ani}

i Cane Ja}imovi}. Ina~e,

u ovoj {kolskoj godini na-

stavu u {koli poha|a 460

|aka.

- Broj u~enika se nije

zna~ajno smawio, tako da

za na{e prosvetne radnike

ima dovoqno posla. Svi

}emo zadr`ati svoja radna

mesta. Unapre|ewe obra-

zovnog sistema u svim seg-

mentima je strategija na-

{e lokalne samouprave,

tako da imamo odli~ne

uslove za nastavni proces.

Nadamo se da }emo nared-

nih godina zabele`iti i

blagi rast broja u~enika,

jer o~ekujemo pozitivne

efekte stimulisawa ra|a-

wa, koje je svrstano u pri-

oritete Op{tine - rekla

je Radojka \or|evi}.

Priredbe dobrodo{li-

ce za |ake prvake organi-

zovane su i u ostalim

osnovnim {kolama u Dra-

ga~evu, a u prvi razred na

ovom podru~ju upisano je

ukupno 154 u~enika. Da

proslava bude jo{ uspe-

{nija, svoj doprinos je

pru`ila i lokalna samou-

prava, koja je za sve prvake

na podru~ju op{tine Lu-

~ani obezbedila prigodne

poklone.

V. S.

I po~etak {kolske godine u

Osnovnoj {koli “Kotra`a” protekao

je u znaku dobre tradcije. Male |ake

prvake su do~ekali u~enici drugog

razreda, uz prigodan pozdravni pro-

gram, u sve~ano ukra{enoj u~ionici, u

kojoj }e i poha|ati nastavu. Igrom i

pesmom uveli su ih u prvi {kolski

dan i |a~ke obaveze. Posle u~iteqice,

prva~i}ima se obratio i Veselin Jo-

vanovi}, pomo}nik predsednika op-

{tine, i podelio paketi}e najneop-

hodnijeg {kolskog pribora, koje im je

za sre}an po~etak {kolovawa obezbe-

dila lokalna samouprava.

- Sa velikom rado{}u smo do~ekali

prvake i pripremili im sjajan do~ek.

Kako to i dolikuje, dobru tradiciju, u

duhu najstarije {kolske ustanove u

Draga~evu, svake godine nanovo nasta-

vqamo. Prema dokumentaciji i arhiv-

skoj gra|i Istorijskog muzeja u ^a~ku,

prva {kola u zaseoku ^akarevi}i otvorena je 1822. godine i sa mawim prekidima radi sve do danas. Ove navode

su nam potvrdili i me{tani varo{ice, me|u kojima i Mom~ilo Mijailovi}, ugledni doma}in i starosedelac Ko-

tra`e - istakao je direktor {kole Milan Sari}.

U prvi razred Osnovne {kole u Kotra`i ove {kolske godine je upisano 12 u~enika.

OSNOVNA [KOLA U KOTRA@I UPISALA 12 PRVAKA

DRAGA^EVSKE OSNOVNE [KOLE SVE^ANO DO^EKALE PRVAKE

PRVI [KOLSKI PRIBOR,

DAR LOKALNE SAMOUPRAVE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 25OGLASI

Javni konkurs za imenovawe direktora

D.O.O. Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak

Skup{tina Nau~no tehnolo{kog parka ^a~ak na osnovu ~lana 219. Zakona o

privrednim dru{tvima ("Slu`beni glasnik RS", broj 36/2011 i 99/2011) i ~lana

14. Ugovora o osnivawu Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehno-

lo{ki park ^a~ak, ogla{ava javni konkurs za imenovawe direktora Dru{tva sa

ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak. Mandat direktora

traje ~etiri godine.

1. Uslovi za imenovawe direktora:

- da je dr`avqanin Republike Srbije,

- da ima visoko obrazovawe ste~eno na studijama tre}eg stepena (doktor nauka),

drugog stepena (master akademske studije, specijalisti~ke akademske studije,

specijalisti~ke strukovne studije, magistar nauka), odnosno na osnovnim studija-

ma u trajawu od najmawe ~etiri godine u oblasti: tehni~ko-tehnolo{kih nauka,

biotehni~kih nauka, ekonomskih nauka, informacionih tehnologija.

- da ima najmawe pet godina radnog iskustva u privredi ili nauci,

- iskustvo u pripremi i ocewivawu investicionih projekata,

- da poseduje radnu sposobnost i iskustvenost u vr{ewu spoqnotrgovinskog

poslovawa,

- izvrsno poznavawe rada na ra~unaru (MS Office aplikacije, Internet i sl.),

- aktivno znawe govornog i pisanog engleskog jezika,

- da nije pravosna`no osu|ivan.

2. Mesto rada: ^a~ak

3. Stru~na osposobqenost, znawa i ve{tine koje se ocewuju u izbornom postup-

ku i na~in wihove provere:

Provera stru~ne osposobqenosti znawa i ve{tina se vr{i uvidom u podatke iz

prijave, pismenom proverom, razgovorom sa kandidatom ili na drugi odgovara-

ju}i na~in o ~emu }e kandidati biti blagovremeno obave{teni.

4. Rok za podno{ewe prijava na javni konkurs: je 15 dana, od dana objavqivawa

javnog konkursa u listu "^a~anski glas". Rok po~iwe da te~e narednog dana od

dana objavqivawa javnog konkursa.

5. Prijava na konkurs sadr`i: ime i prezime kandidata, datum i mesto ro|ewa,

adresu stanovawa, podatke o obrazovawu, li~nu biografiju (CV), podatke o vrsti

i du`ini radnog iskustva sa kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio

do podno{ewa prijave na konkurs i odgovornosti na tim poslovima, podatke o

stru~nom usavr{avawu i podatke o posebnim oblastima znawa.

6. Dokazi koji se prila`u uz prijavu na javni konkurs: izvod iz mati~ne kwige

ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu, diploma o stru~noj spremi, isprave kojima se

dokazuje radno iskustvo u struci, odnosno radna kwi`ica (potvrde, re{ewa i

drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, sa kojom stru~nom spremom i u

kom periodu je ste~eno radno iskustvo), uverewe Ministarstva unutra{wih

poslova da kandidat nije osu|ivan.

Svi dokazi prila`u se u originalu ili overenoj fotokopiji.

7. Adresa na koju se podnose prijave na javni konkurs: "Forum privrednika

^a~ka" Kara|or|eva 9. 32000 ^a~ak.

8. Podaci o licu za kontakt: Radisav Marjanovi} predsednik Skup{tine

Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u Nau~no tehnolo{ki park ^a~ak, telefon

064/840-3490

GIMNAZIJA U ^A^KU

^a~ak, @upana Stracimira br.1

r a s p i s u j e

JAVNI POZIV

za prikupqawe ponuda za izvo|ewe ekskurzije za

u~enike tre}eg razreda

Op{ti uslovi konkursa:

Ekskurzija se izvodi u maju 2014. godine. Agencija mora omogu}iti pla}awe u 10

rata u dinarskoj protivvrednosti po~ev od septembra 2013. godine po sredwem

kursu NBS. Pla}awe se vr{i preko `iro-ra~una {kole, a tro{kovi prenosa sred-

stava idu na teret agencije.

U cenu aran`mana ura~unati:

- prevoz komfornim turisti~kim autobusima sa: klima,TV i video,

- sme{taj u hotelima B kategorije (polupansioni)(doru~ak-ve~era),

- sve drumarine i takse za prevoz u zemqi i inostranstvu,

- me|unarodno zdravstveno osigurawe,

- usluge stru~nog vodi~a za svaki autobus i lokalni vodi~ u Rimu i Firenci,

Zbog podele na dve grupe - dva gratis za lekare pratioce grupa

Agencija mora obezbediti jedan gratis za u~enike po odeqewu.

O~ekivano brojno stawe: maksimalno 270 u~enika.

Prilikom rasporeda u~enika u autobuse odeqewa se ne smeju deliti.

U Rimu je obavezno dve ve~ere zameniti za dva ru~ka u nekom restoranu.

Mar{ruta putovawa: Italija {est no}ewa

(Padova (okolina) -1, Rim (okolina) -3, Montekatini - 2).

Gradovi u programu:

Venecija, Sijena, Rim, Piza, Montekatini, Verona, Firenca.

Ulaznica sa rezervacijom za posete Vatikanskim muzejima i Sikstinskoj

kapeli i ulaznica sa rezervacijom za Galeriju Ufici u Firenci.

Izbor izvo|a~a ekskurzije izvr{i}e roditeqi svih u~enika tre}eg razre-

da neposrednim glasawem.

Svaki u~esnik konkursa je du`an da uz ponudu dostavi i dokaz o uplati

2.000,00 dinara na `iro-ra~un {kole br. 840-72666-89, na ime tro{kova

ogla{avawa konkursa. Konkurs ostaje otvoren deset dana od dana objavqivawa.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na tel.032/320-545 ili li~no .

Adresa: @upana Stracimira br.1, 32000 ^a~ak.

Ponude koje budu izlazile iz okvira koji se tra`i po broju no}ewa i mes-

tima poseta ne}e biti razmatrane.

Svi ponu|a~i treba da dostave spisak sredwih {kola u Srbiji ~ije su

|a~ke ekskurzije izveli u inostranstvu, u posledwe tri godine i ostalu doku-

mentaciju prema Pravilniku o izvo|ewu ekskurzija.

Agencija koja bude izabrana mora da dostavi, pre potpisivawa ugovora,

bankarsku garanciju na iznos sredstava koji }e biti preneti pre realizacije

ekskurzije.

Republi~ki fonda za zdravstveno osigurawe - Filijala za Moravi~ki okrug sa

sedi{tem u ^a~ku - Ulica @elezni~ka broj 7, raspisuje

O G L A S

ZA PRODAJU RASHODOVANOG

OSNOVNOG SREDSTVA

- KOTAO NA ^VRSTO GORIVO - VS - 50,1 m2.

Proizvo|a~ kotla je: AD "Radijator" - Zrewanin.

Godina proizvodwe: 2002. godina,

Kotao nije u funkciji od 2006. godine, kada je zgrada prikqu~ena na daqinski

sistem grejawa.

Kotao se nalazi u podrumskim prostorijama RFZO - Filijala za Moravi~ki

okrug u ^a~ku, ulica @elezni~ka broj 7 i mo`e se videti svakog radnog dana u

vremenu od 8,00 do 15,00 sati.

Osnovno sredstvo se prodaje u vi|enom stawu, stim da kupac preuzima obavezu

da o svom tro{ku:

- u konsultaciji sa odgovaraju}im slu`bana JKP "^a~ak" izvr{i wegovo

iskqu~ewe sa mre`e, bez posledica po funkcionisawe mre`e daqinskog sistema

grejawa u zgradi,

- izvr{i demonta`u i transport kotla.

Ponude dostavqati u pismenom obliku, u zatvorenom kovertu, na adresu:

Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe - Filijala za moravi~ki okrug u

^a~ku, ulica @elezni~ka broj 7 - sa naznakom: "Ponuda za oglas - ne otvarati".

Oglas ostaje otvoren do 13. 09. 2013. godine.

Javno otvarawe ponuda izvr{i}e se dana 16. 09. 2013.godine u 12,00 sati, u pros-

torijma RFZO - Filijala za Moravi~kiokrug u ^a~ku - kancelarija broj 24.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

26 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM nove stanove,

mogu}nost subvencije, 700 e

/ m2. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, na Keju. Tel. 063/ 349-

333

PRODAJEM garsoweru od

27 m2, drugi sprat, centar.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru od

25 m2, na Alvaxinici , sa

ili bez stvari, mogu} dogov-

or. Cena 17.500 eura sa

stvarima, 16.500 eura bez

stvari. Tel. 032/342-190,

060/4342-190,

PRODAJEM garsoweru od

30 m2, CG- kalorimetri,

tre}i sprat, nova, ima lift.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM garsoweru na

Alvaxinici, povoqno. Cena

18.000 eura. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43+10 m2, kod

restorana “Brvnara”, 6.

sprat, lift. Cena 29.500

eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 54 m2, centar,

korisna povr{ine 40 m2, 6.

sprat, CG, lift. Cena

24.000 eura. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 u {irem cen-

tru. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2 u blizini H.

Morave. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

stan, drugi sprat, lift,

ulica Qubi}ska. Tel. 063/

127-5-630

PRODAJEM jednosoban

stan u centru, prvi sprat,

CG, renoviran. Cena 24.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednosoban

stan od 45 m2 u Nemawinoj

ulici. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM jednosoban

stan na Vinari, tre}i

sprat, ima lift. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM jednosoban

stan u centru, prvi sprat,

povoqno. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 78 m2, {iri centar,

dupleks, tre}i sprat, cg,

pripadaju}a gara`a 24m2

(struja, voda, video nadzor,

kanal za kola), pripadaju}i

podrum, zidan (struja, voda).

Cena 52000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM dvoiposoban

stan, nov, na Alvaxinici,

tre}i sprat, odmah useqiv.

Cena 22.000 eura. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 54 m2, na Ljubi}

keju, ~etvrti sprat, cg,

lift, cena 38000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 57 m2, ulica

Qubi}ska. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 66 m2, kod H.

Morave. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM dvosoban stan

od 49 m2 u blizini {kole

“Dragi{a Mi{ovi}”. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u {irem centru

grada , tre}i sprat, komplet

renoviran, cena 29000 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 58 m2 na Keju. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM dvosoban stan

od 69 m2, prvi sprat, strogi

centar, ulica Hajduk

Veqkova. Tel. 032/ 371-263,

064/ 181-7-247

PRODAJEM dvosoban stan

od 46 m2, na Gradskom

{etali{tu. Tel. 064/ 262-9-

109

PRODAJEM dvosoban stan

od 44 m2 kod H. Morave.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 46 m2, u Nemawinoj

ulici. Tel. 061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan

od 53 m2, na Alvaxinici,

tre}i sprat, cena 33000

eura. Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190.

PRODAJEM dvosoban stan

u Nemawinoj, noviji, tre}i

sprat, lift. Cena 35.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 62 m2, u G. Milanovcu,

ul. Vuka Karaxi}a. Tel. 032/

344-684, 064/ 127-6-727

PRODAJEM dvosoban stan

od 50 m2, kod Medicinske

{kole. Tel. 063/ 273-2-92

PRODAJEM dvosoban stan

u centru, renoviran, sa

novim name{tajem i belom

tehnikom. Cena 35.000 eura.

Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan

od 54 m2 blizu Hotel

Morave, sedmi sprat,

terasa, cg, lift. Cena 33000

eura. Tel. 063/691-761,

032/342-190.

PRODAJEM trosoban stan

od 75 m2, dupleks, Avenija 2.

Cena 38.000 eura. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM trosoban stan

u centru, prvi sprat, pogo-

dan za poslovni prostor.

Cena 40.000 eura. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

od 75 m2, kod H. Morave.

Tel. 060/ 345-0-043

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, centar, 7 sprat, cg,

lift, cena 40000 eura. Tel.

063/ 691-761,032/342-190.

PRODAJEM trosoban stan

na Alvaxinici, prvi sprat.

Cena 50.000 eura. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

od 78 m2, na Vinari, ren-

oviran. Povoqno! Tel. 062/

514-429

PRODAJEM trosoban stan,

centar, drugi sprat, pogo-

dan za poslovni prostor.

Cena 52.000 eura. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

u centru grada. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM trosoban stan

u centru, kod pijaca, ren-

oviran. Cena 42.000 eura.

Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM trosoban stan

kod Hotel Morave, prvi

sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

od 76 m2, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM trosoban stan

od 62m2 u Beogradu

(Rakovica-Vidikova~ki

venac), 2 sprat, cg, inter-

fon, klima, parking mesto,

blind vrata, ugradna kuhi-

wa, nov. Cena 54000 eura.

Tel. 063/691-761, 032/342-

190.

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 77.78 m2, kod

restorana Brvnara , 6 sprat,

cg, lift, cena 50000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/342-

190.

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 128+12 m2, centar

grada, 2 sprat, nov, cg, cena

105000 eura. Tel. 063/691-

761, 032/342-190.

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM petosoban nov

stan, Kej, dupleks, peti

sprat, lift. Cena 55.000

eura sa PDV-om. Tel. 032/

349-849

PRODAJEM stan - ku}u, u

Obili}evoj 12. Tel. 032/

374-759

PRODAJEM stan od 77 m2,

u centru grada. Tel. 032/

224-590

PRODAJEM stan od 57 m2,

u Aveniji 2. Cena 31.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 76 m2,

Balkanska, drugi sprat. Tel.

032/ 349-849

PRODAJEM stan od 66 m2

na Gradskom {etali{tu,

drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 63 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 064/

131-2-544

PRODAJEM stan od 63 m2,

u centru grada. Tel. 063/

127-5-630

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM NOVU

NAME[TENU GAR-

SOWERU , CENTR

GRADA, ZAPOSLENIM

OSOBAMA. TEL. 224-

590, 063/ 735-0-260

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod “

Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN LETWI

POPUST. TELEFONI:

032/800 200 i

063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2-720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439HITNO PRODAJEM KU]U

3 KM OD GU^E, PREMA

GORA^I]IMA, OKO 100

M2, SA 38 ARI PLACA,

SA GARA@OM,

SAOGRA\ENIM PLACEM.

NA PLACU MLAD

VO]WAK I VINOGRAD,

RZAVSKA VODA,

STRUJA.POGODNO ZA

STOVARI[TE. CENA

POVOQNA. TEL. 032/

876-351, 063/ 747-8-125

PRODAJEM plac od 15

ari u Miokovcima, sa

objektom od 10 m2, ima

struja i voda. Cena 1.700

eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM KU]U U

KOTRA@I, CELOKUPNO

DOMA]INSTVO, NA PUTU

^A^AK-IVANjICA. IMA

DOZVOLA, TAPIJA,

LEGALIZOVANO.INFOR-

MACIJE NA

TEL. 032/ 856-123,

ili www.trubaguca.com

PRODAJEM VIKEND

KU]U U GORWOJ ATENI-

CI OD 27.5 M2, 1 AR

PLACA, LETWIKOVAC 16

M2, GARA@A, POMO]NI

OBJEKTI POD JEDNIM

KROVOM 13.5 M2,

VO]WAK 12 ARI I

[UMA 9 ARI. CENA

7.500 EURA. TEL. 063/

691-761, 342-190

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu

Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.Hitno

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ^A^ANSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

IZDAJEM GARSOWERU

NA KARABURMI,

POGODNA ZA DVA STU-

DENTA ILI MLA\I

BRA^NI PAR, RENOVI-

RANA, NAME[TENA, TA

PE], KABLOVSKA.

TEL. 063/ 850-5-853

KU]U U U@EM DELU

GRADA ILI STAN U

NOVOGRADWI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU.

TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogre-

va. Li~na izrada. Tel.

065/ 590-0-651, 032/

391-964

PRODAJEM KU]U U

U@EM DELU GRADA,

ILI MEWAM ZA STAN

U BEOGRADU.

TEL: 223-116 OD 9-18

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGA^EVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

EKSKLUZIVNO,

JEDINSTVENO,

POVOQNO!!! PRODA-

JE SE PARCELA 66 ARI,

BEZ POSREDNIKA U

INDUSTRIJSKOJ ZONI

^A^AK, ULICA NIKOLE

TESLE, PREKO PUTA

BENZINSKE STANICE "

SPONIT".

TEL. 063/ 283-867,

066/ 976-0-844

PRODAJEM HITNO

dve ku}e od 75 m2 i125

m2 na Alvaxinici, plac

od 4 ara. Mo`e zamena

za stan , uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

HITNO!

Tel. 063/ 843- 0- 214

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI

PLACA I POMO]NIM

OBJEKTIMA. TEL. 032/

556-2-644

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 27OGLASI

PRODAJEM stan od 58 m2,

kod H. Morave, prvi sprat.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 53 m2

kod Solida. Mo`e na kredit

ili na rate. Tel. 061/ 115-9-863

PRODAJEM stan od 52 m2,

Kej, tre}i sprat. Cena 28.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 49 m2, na

Keju. Cena 30.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM hitno i povoqno

stan u Beogradu, Krwa~a / kod

Metroa /, od 46 m2, sa tera-

som. Lokacija odli~na, veza do

centra odli~na . Cena dogov-

or. Tel. 060/ 151-9-130, 065/

528-4-877

PRODAJEM stan od 48 m2,

ulica K. V. Popovi}a. Tel.

061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 48 m2, u

Obili}evoj ulici. Tel. 064/

217-6-052

PRODAJEM stan od 43 m2, u

Nemawinoj ulici. Tel. 032/

228-457

PRODAJEM nov stan od 43

m2, na Alvaxinici. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM stan od 31 m2 u

Bawalu~koj ulici. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod Hotel Morave. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 28 m2,

kod Hotel Morave. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM stan u ^a~ku, u

ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/

391-754

PRODAJEM stan u Ivawici

od 62 + 10 m2. Tel. 064/ 307-8-

321

PRODAJEM stan u

Sin|eli}evoj ulici. Tel. 065/

641-4-140

PRODAJEM stan od 40 m2, na

Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM nov stan od 43

m2. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan od 31 m2,

ima posebno sobu, terasu, kod

H. Morave. Cena 23.000 eura.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 47 m2 na

Keju, u zgradama od fasadne

cigle. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM lokal od 11 m2 ,

u ^a~ku, centar grada. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM ku}u u

Ko{utwaku od 56m2, 3,74 ari

placa, cena 33000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2,

5. ari placa, Lugovi. Tel. 063/

27-32-92

PRODAJEM ku}u od 68 m2, u

Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 26-

29-109

PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5

ari placa, kod Trnavske reke.

Tel. 063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 70 m2, sa

3 ara placa , na @elezniku.

Tel. 063/ 600-938

PRODAJEM ku}u u

Trbu{anima, 150 m2, 5 ari

placa, grejawe na ~vrsto gori-

vo. Cena 57000 eura. Tel.

063/691-761, 032/342-190.

PRODAJEM ku}u u

Gori~anima, sa 50 ari placa.

Cena dogovor. Tel. 061/ 188-0-

429

PRODAJEM ku}u od 70 m2, 34

ara placa, u Loznici. Tel.

064/ 26-29-109

PRODAJEM ku}u od 57 m2, sa

1.5 ari placa kod G. bedema.

Cena 21.000 eura. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM ku}u od 100 m2 i

25 ari placa u Topoli. Tel.

061/ 641-7-105

PRODAJEM ku}u u Atenici

160m2, P+PK, 9, 61 ar placa,

24 m2 pomo}ne prostorije,

15m2 gara`a, cg, cena 50000

eura. Tel. 063/691-761, 032/342-

190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2,

sa 2.6 ari placa, Qubi}. Mo`e

zamena za stan. Tel. 063/ 453-

043

PRODAJEM ku}u od 80 m2 sa

4 ara placa na Suvom Bregu.

Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 100 m2 u

Ko{utwaku. Tel. 554-5-147

PRODAJEM legalizovanu

ku}u od 100 m2, P+PK, u

Me|uvr{ju (Pejicina krivina

do jezera), 6 ari placa,

podrum, 2 parking mesta. Cena

37000 eura. Tel. 063/ 691-761,

032/342-190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2,

2.5 ari placa kod {kole

“Ratko Mitrovi}”. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM dve prizemne

ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM ku}u od 90 m2, 4

ara placa, Qubi}. Tel.

063/453-043

PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1

ar zemqe, u ulici Vojvode

Stepe. Tel. 032/ 228-457

PRODAJEM ku}u od 75 m2 ,

P+1, u Zabla}u , 6 ari placa,

cena 20000 eura. Tel. 063/691-

761, 032/342-190.

PRODAJEM ku}u - stan od 48

m2, ulica Obili}eva 12. Tel.

032/ 374-759, 064/ 217-6-052

PRODAJEM dve ku}e , poseb-

ne stambene jedinice , od 75 m2

i125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Mogu} svaki

dogovor. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM dve ku}e od 74 +

56 m2, sa 4.5 ari placa,

Ko{utwak. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 200 +

PK, sa 18 ari placa, u

Qubi}u. Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM ku}u i 10 ari

placa u Kulinova~kom poqu.

Tel. 064/ 471-7-483

PRODAJEM ku}u od 220 m2,

sa 7. ari placa, sre|ena, u

Qubi}u. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 70 m2, i

4 ara placa u Kulinova~kom

poqu. Tel. 063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 50 m2 sa

12 ari placa u Dowoj Trep~i.

Tel. 064/ 131-2-544

PRODAJEM ku}u u Vidovi od

100m2, PO+P+1, 50 ari liva-

da, 25 ari {uma, cena 26000

eura. Tel. 063/691-761, 032/342-

190.

PRODAJEM ku}u od 150 m2, 5

ari placa, u Lugovima. Tel.

063/ 27-32-92

PRODAJEM ku}u od 46 m2, sa

12 ari placa, u Prijevoru.

Cena 10.000 eura. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM ku}u u Prijevoru

od 100 m2, sa 50 ari livade, 25

ari {ume, CG. Tel. 060/ 434-2-

190, 342-190

PRODAJEM vikend ku}u u G.

Atenici 27,5 m2, 1 ar placa,

letwikovac 16m2, gara`a,

pomo}ni objekti pod jednim

krovom 13,5 m2, vo}wak 12 ari

i {uma (bagrem) 9 ari, nije

eksploatisana 30 godina, cena

7500 eura. Tel. 063/691-761,

032/342-190.

PRODAJEM vikendicu i 60

ari placa u Kuki}ima. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM vikend ku}u na

Karauli 60m2, 38 ari placa

(15 ari pod borovom {umom),

cena 16000 eura. Tel. 063/691-

761, 032/342-190.

PRODAJEM vikend ku}u od

50 m2, sa 2 ara placa u Ov~ar

Bawi, dostupna sva infra-

struktura. Tel. 060/ 434-2-190

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u. Lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM vikend ku}u u

Pakovra}u od 40m2, 6,6 ari

placa, 9 km. od centra grada.

Cena 15000 eura. Tel. 063/691-

761,032/ 342-190.

PRODAJEM vikendicu u

Loznici, od 20 m2 sa

pomo}nim objektima, sa 20 ari

placa. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM vikend ku}u u

Ov~ar Bawi od 50m2, 2 ara

placa, cena 10000 eura. Tel.

063/691-761,032/342-190.

PRODAJEM doma}instvo u

Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Slatini, tri

ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2,

na 70 ari placa, pomo}ni

objekti 200 m2. Cena 30000

eura. Tel. 063/691-761, 032/342-

190.

PRODAJEM doma}instvo u

Ka~ulicama. Tel. 064/ 26-29-

109

PRODAJEM seosko imawe u

G. Gorevnici sa 90 ari placa.

Tel 032/ 346-541

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Grabu, ku}a

70m2 na 30 ari placa, 55 ari

obradive zemqe, 1,50 ha {ume,

11 km. od centa grada. Cena

20000 eura. Tel. 063/691-761

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Dowoj

Gorevnici, ku}a P- 60m2 na 50

ari placa, 120 stabala vo}a,

sala{, senik, pomo}ni objek-

ti. Cena 20000 eura. Tel.

032/342-190, 063/691-761

NEKRETNINE

- IZDAVAWE- POTRA@WA

IZDAJEM garsoweru na

Karaburmi, pogodna za dva

studenta ili mla|i bra~ni

par, renovirana, name{tena,

TA pe}, kablovska. Tel. 063/

850-5-853

IZDAJEM u Beogradu-

Vo`dovac, kompletno

name{ten stan za studente.

Tel. 064/ 668-6-601

IZDAJEM stan od 55 m2 na

Novom Beogradu, kod fontane.

Tel. 063/ 829-3-949

IZDAJEM dvoiposoban stan u

Beogradu, ulica Vojvode Stepe,

name{ten, CG i klima. Useqiv

od 1. avgusta. Tel. 064/ 237-6-

939

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Novom Beogradu, ulica

Gandijeva 108, za studente. Tel.

032/ 344-899, 065/ 635-9-979

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan, drugi sprat, Op{tina

Novi Beograd. Tel. 065/ 667-9-

023

JP "Gradac" ^a~ak, ul. Cara Lazara br. 51 na osnovu re{ewa Gradona~elnika

grada ^a~ka br. 464-9/2013-II od 15. 08. 2013. godine objavquje

O G L A S

Za usmeno javno nadmetawe - licitaciju, za izdavawe u zakup mesta za zabavni

park za dane odr`avawa manifestacije "Kupusijada" dana 13, 14. i 15. septembra

2013. godine u Mr~ajevcima:

1. Zakup mesta za zabavni park sa slede}im po~etnim iznosima:

2. Mesta za postavqawe zabavnog parka izdaju se u zakup na tri dana i to javn-

im nadmetawem - licitacijom, i dodequje ponu|a~u koji ponudi najve}i iznos na

ime izlicitirane naknade.

Zakupac pitawe snabdevawa elektri~ne energije re{ava sa Elektro-distribuci-

jom.

Nakadu za lokalnu komunalnu taksu koja iznosi za objekte zabavnih parkova i

va{arskih aktivnosti- ringi{pil i sli~ne ure|aje 200 din/m2 ponu|a~ pla}a na

`iro ra~un br. 840-741531843-77, poziv na broj odobrewa 97 93-034.

Za u~e{}e na licitaciji ponu|a~ je du`an da uplati depozit od 20 % od ukupnog

iznosa ( zakup i lokalna komunalana taksa) datom u oglasu za mesto za koje se lici-

tira, a koji se upla}uje na teku}i ra~un br. 840-965804-09 - depozitni ra~un JP

"Gradac" ^a~ak - za uplatu garantnog iznosa.

Licitacioni korak (minimalni i maksimalni) iznosi 5000,00 dinara.

3. Pravo u~e{}a imaju sva fizi~ka i pravna lica koja imaju dokaz registrovanoj

delatnosti. Kopiju re{ewa o registraciji delatnosti i dokaz o uplati garantnog

iznosa, ponu|a~ je du`an da dostavi pre po~etka licitacije.

4. U~esniku koji dobije mesto u zakup, upla}eni garantni iznos se zara~unava u

izlicitirani iznos. U~esnik koji dobije mesto u zakup du`an je da zakqu~i ugovor

o zakupu sa JP"Gradac", da na osnovu istog pribavi re{ewe od Gradske uprave za

urbanizam, a izlicitirani iznos je du`an da uplati zakqu~no sa 10. 09. 2013. godine

.

U~esnik koji dobije mesto u zakup, a iz bilo kog razloga odustane, garantni

iznos se ne vra}a.

5. Zakupac je du`an da u roku od 3 dana od dana zavr{etka manifestacije mesto

koje je dr`ao u zakupu, vrati u stawe u kojem je preuzeo.

6. Licitacija }e se obaviti dana 09. 09. 2013. godine sa po~etkom u 13,00 ~asova

u prostorijama JP "Gradac".

Bli`e informacije mogu se dobiti na telefon JP "Gradca" 032 303 203 i 303-207.

STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG, centar.

Cena 20.500 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 6. sprat, CG, kod

Medicinske {kole. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000 eura

P-34 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 20.000 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, H.

Morava. Cena 24.000 eura

P-40 m2, 8. SPRAT, CG,

Vinara. Cena 24.000 eura

P-42 m2, 4. sprat, TA, kod

{kole "Milica Pavlovi}".

Cena 21.000 eura

P-43 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 31.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000 eura

P- 45 m2,2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

{etali{te. Cena 41.000 eura

P-50 m2, 1. sprat, TA,

Obili}eva. Cena 26.000 eura

P-50 m2, 4 sprat, CG,

S.Markovi}a. Cena 35.000

eura

P-52 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, TA,

Bawalu~ka. Cena 29.000 eura

P-54 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 31.500

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 1. sprat, CG-

kalorimetri, Kej, nov. Cena

42.000 eura

P-57 m2, VP, CG, Avenija 2.

Cena 31.000 eura

P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej.

Cena 33.000 eura

P-59 m2, 1. sprat, TA, Ind.

zona. Cena 26.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 40.000

eura

P-64 m2, 9. sprat,

Alvaxinica. Cena 36.000

eura

P-65 m2,2. sprat, CG -

kalorimetri, kod Lukoil, nov

sa stvarima. Cena 61.000

eura

P-66 m2, 4. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 46.000

eura

P-66 m2, 6. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000 eura

P-70 m2, 3. sprat, CG,

Avenija 2. Cena 40.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, TA, centar.

Cena 50.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000 eura

K U ] E

P-56+34 m2, 6 ari placa,

Lugovi. Cena 40.000 eura

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom

bedema. Cena 21.000 eura

P-60 m2, 5 ari, Prijevor.

Cena 21.000 eura

P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko

poqe. Cena 30.000 eura

P-70 m2, na 34 a, Loznica.

Cena 19.000 eura

P-70 m2, 50 ari, Atenica.

Cena 20.000 eura

P-80 m2, na 4 ara, Suvi Breg.

Cena 28.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi{.

Cena 36.000 eura

P-68 m2, Balkanska. Cena

24.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena 44.000

eura

P-175 m2, 5 ari, kod

Trnavske reke. Cena 31.000

eura

P-190 m2, 5.6 ari, Loznica.

Cena 41.000 eura

P-240 m2 + 64 m2, 12 ari,

Viqu{a. Cena 70.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-2000 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 50.000 eura

28 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

IZDAJEM jednosoban stan u

Beogradu - Dor}ol , nije u

zgradi . Tel. 064/ 569-6-242,

064/ 133-7-286

IZDAJEM name{ten jed-

nosoban stan u Beogradu,

Cvetkova pijaca, blizu cen-

tra, TA grejawe. Tel. 064/ 371-

2-307

IZDAJEM name{ten jed-

nosoban stan za studente, u

Beogradu, ulica \ev|eli~ka 5,

kod \eram pijace. Tel. 069/

816-0-071, 032/ 880-091

IZDAJEM stan u Beogradu,

kod Vuka, za studentkiwe,

interfon, CG, telefon.

Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149

IZDAJEM dvosoban stan,

poseban ulaz, grejawe i struja.

Tel. 032/ 537-2-816

IZDAJEM name{ten stan u

centru grada. Tel. 061/ 115-9-

863

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a. Grejawe TA. Tel.

032/ 332-761

IZDAJEM dvosoban

nename{ten stan od 60 m2,

{iri centar, u Ciganmali.

Tel. 537-2-816, 060/ 099-5-005

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u N. Beogradu,

kod fontane, blizu fakulteta

“ Megatrend”. Tel. 063/ 862-1-

781

IZDAJEM stan od 33 m2, u

Beogradu, terasa, tre}i sprat,

CG, kablovska, kod

Studentskog doma, za zaposle-

na lica.Tel. 069/ 455-1-757

IZDAJEM u Beogradu, sobu za

studentkiwu, sa upotrebom

kuhiwe i kupatila. Tel. 064/

257-7-435

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu. Tel. 064/ 391-3-059

IZDAJEM povoqno jed-

nosoban stan (dvori{na ku}a).

Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM stanove u ulici

Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 343-667, 065/ 610-7-999

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan kod Hotel

Morave. Tel. 064/ 230-4-202

IZDAJEM name{ten stan od

64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM prazan jednosoban

stan, u Nemawinoj ulici. Tel.

063/ 844-2-574

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan na

Alvaxinici, tre}i sprat, ima

lift. Tel. 031/ 388-7-792, 066/

487-792

IZDAJEM sobu za u~enice sa

upotrebom kuhiwe i kupatila

u Nemawinoj ulici. Tel. 064/

134-8-125

IZDAJEM sobu u~enici ili

studentkiwi u stambenoj zgra-

di sa CG. Tel. 341-900, 061/

210-0-778

IZDAJEM sobu za dve

u~enice - studentkiwe, gre-

jawe, internet, kablovska, u`i

centar. Tel. 064/ 969-36-36

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} Keju, ul.

Danice Markovi} . Tel. 063/

525-888, 354-285

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru na Qubi} Keju.

Useqiva od 1. 09. 2013. god.

Tel. 060/ 623-0-085

IZDAJEM name{tenu sobu za

studente i |ake, blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM kancelarijski i

magacinski prostor na

odli~noj lokaciji. Tel. 063/

635-033

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM kompletno

name{ten dvosoban stan, CG,

KTV, 2 kupatila. Tel. 032/ 373-

571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan i garsoweru

kod Fakulteta, grejawe, TA

pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/

391-977

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan , kuhiwa, dnev-

na soba, kupatilo, parking.

Tel. 064/ 334-4-061

IZDAJEM jednosoban stan

kod Kalimera, zasebna ku}a,

novogradwa. Tel. 346-865

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u centru

Beograda, na du`i period.

Tel. 063/ 803-3-676

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan. Grejawe na gas

ili TA. Tel. 064/ 031-7-072

IZDAJEM jednosoban nov

name{ten stan. Tel. 063/ 453-

043

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan, parno grejawe,

KTV. Tel. 061/ 135-3-338

IZDAJEM ~etvorosoban

name{ten stan u Aveniji.

Cena 150 eura. Tel. 063/ 453-

043

IZDAJEM potpuno

opremqenu ku}u od 40 m2 kod

„Slobodine“ raskrsnice. Tel.

064/ 336-8-222

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u

nasequ Trbu{ani. Tel. 064/

018-8-754

IZDAJEM name{tenu mawu

ku}u, u`i deo grada. Tel. 225-

646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM ku}u od 45 m2, u

{irem centru grada, povoqno.

Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika u Trbu{anima. Tel.

064/ 223-5-592

IZDAJEM name{tenu mawu

ku}u u u`em delu grada. Tel.

225-646, 064/ 434-9-842

IZDAJEM jednokrevetnu sobu

za studenta u stanu, centar

grada, CG. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM sobe u blizini

Medicinske {kole. Tel. 032/

373-624

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, grejawe na TA, ku}a.

Tel.032/ 332-761

IZDAJEM name{tenu sobu,

upotreba kuhiwe i kupatila.

Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-

759

IZDAJEM name{tenu ku}u,

kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217

IZDAJEM sobe za studente i

|ake. Tel. 062/ 385-819

IZDAJEM stan sa CG, za

u~enicu ili zaposlenu devojku

u ulici Kneza Vase Popovi}a.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM lokal do

Prehrambene {kole. Pogodan

za brzu hranu ili pekaru. Tel.

065/ 333-4-346, 334-346

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 225-431

IZDAJEM lokal od 60 m2 ,

centar grada. Tel. 063/ 711-0-

511

Garsowere

23 m2, vp, nov, cg, 20000 eura,

{iri centar

22 m2, vp, cg, 18500 eura, Hotel

Morava

30 m2, vp, nov, gas, 23000 eura,

{iri centar

25 m2, vp, ta, 17500 eura,

Avlaxinica

20 m2, 13 sprat, cg, 16000 eura,

{iri centar

26 m2, vp, ta, 18500 eura, Qubi}

kej

30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23500 eura,

Avenija 2

27,40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift,

novi,

Jednosobni stanovi

35,60 m2, vp, 28000 eura, Centar

38 m2, 2 sprat,ta, 25500 eura,

[iri centar

34 m2, 5 sprat, cg, 21000 eura,

Nemawina

38 m2, 3 sprat, ta, 25000 eura,

Bate Jankovi}a

38 m2, 4 sprat, cg, 28000 eura,

[iri centar

42 m2, 4 sprat, ta, 23000 eura,

O[ Milica Pavlovi}

45 m2, 2 sprat, cg, 30000 eura,

Hotel Morava

38 m2, vp, cg, 22500 eura , Qubi}

kej

Jednoiposobni stanovi

43+10 m2, 6 sprat, cg, 29500 eura,

Restoran Brvnara

43 m2, 4 sprat,ta, 28000 eura,

Qubi} kej

45 m2, vp, cg, 28000 eura, Avenija 1

47m2, 4 sprat, ta, 32000 eura,

Slobodino igrali{te

54-40m2, 6 sprat, cg, 24000 eura,

Centar

38 m2, 4 sprat, eg, 26000 eura,

Avlaxinica

46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat,

23000 eura, Po`ega

Dvosobni stanovi

59 m2, 4 sprat, cg, 39500 eura,

Avlaxinica

47+10 m2, 13 sprat, cg, 28000

eura, Hotel Morava

55 m2, 1 sprat, ta, 29000 eura,

Qubi} kej

55 m2, vp, ta, 28000 eura, Qubi}

kej

61 m2, 1 sprat, ta, 39000 eura,

Hotel Morava

58,61 m2, 1 sprat, ta, 21000 eura,

Fabrika hartije

47 m2, 4 sprat, nov, cg, 34000 eura,

[iri centar

55 m2, 3 sprat, eg, 33000 eura,

Bate Jankovi}a

51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36000

eura, Hotel Morava

55 m2, 3 sprat, ta, 29000 eura,

Nemawina

60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37000

eura, Avlaxinica

58,30 m2, 6 sprat, cg, 35000 eura,

Qubi} kej

52 m2, 3 sprat, cg, 38000 eura,

Gradsko {etali{te

62,80 m2, 3 sprat, cg, 35000 eura,

Avlaxinica

83 m2, 2 sprat, ta, 55000 eura,

Strogi centar

57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa stvari-

ma 37000 eura, Avenija 2

45 m2, 2 sprat, renoviran, 29900

eura, Nemawina

52 m2, 4 sprat,ta, 33000 eura,

Qubi} kej

56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32000

eura, Nemawina

64 m2, 1 sprat, cg, 45000 eura,

Restoran Brvnara

57 m2, 2 sprat, cg, adaptiran,

41000 eura, Qubi} kej

47 m2, vp, cg, 30000 eura, Qubi}

kej

60 m2, 8 sprat, cg, 36000 eura,

Hotel Morava

55 m2, vp, cg, 31000 eura, Avenija 2

67 m2, prizemqe, ta, 52000 eura,

Strogi centar

53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33000

eura, Avlaxinica

54 m2, 7 sprat, cg, lift, 33000

eura, Hotel Morava

52 m2, 4 sprat, ta, 33000 eura,

Qubi} kej

60 m2, 5 sprat, cg, 38000 eura,

Avlaxinica zgrada fasadna cigla

Dvoiposobni stanovi

56 m2, nov, 3 sprat, cg, 43000 eura,

Qubi}ska

54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran,

38000 eura, Qubi} kej

63,38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33000

eura, Avlaxinica

68 m2, 1 sprat, gas, 40000 eura,

[iri centar

78 m2, 3 prat, cg, gara`a, podrum,

52000 eura, [iri centar

Trosobni stanovi

75 m2, 1 sprat, cg, 50000 eura,

Hotel Morava

75 m2, 5 sprat, cg, 39000 eura,

Hotel Morava

76 m2, 7 sprat, cg, 45000 eura,

Avenija 2

68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2,

Nemawina

77 m2, 7 sprat, cg, 40000 eura,

Centar

75 m2, 2 sprat, cg, 45000 eura,

Nemawina

81,47 m2, 9 sprat, lift, cg, 53000

eura, Hotel Morava

62 m2, 2 sprat, cg, 54000 eura,

Beograd

^etvorosobni stanovi

77,78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50000

eura, Restoran Brvnara

128+12 m2, 2 sprat, nov, cg,

105000 eura, Centar

Ku}e

75 m2, P+1, 6 ari, 20000 eura,

Zabla}e

380 m2, P+1+PK,25 ari, 120000

eura, Preqina

56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara,

33000 eura, Ko{utwak

259,62 m2, SU+P+1,9 ari, 138000

eura, Parmenac

70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40000

eura, Kopaonik

160 m2, P+PK,9,61 ar, 50000

eura, Atenica

150 m2, 5 ari plac, 57000 eura,

Trbu{ani

100 m2, P+PK, 6 ari, 37000 eura ,

Pejicina krivina uz jezero

172 m2, P+PK, 19 ari , 35000

eura, Loznica

100 m2, PO+P+1,75 ari, 26000

eura, Vidova

56 m2, P+1, 1,56 ari, 25500 eura,

Dacova kafana

Placevi

23, 32 ara, 15000 eura, Trnava

3 ara , 6000 eura, Igalo

44 ara, 10000 eura , Trnava

10, 99 ari , 5500 eura, Preqina

4 ara , 2800 eura, Pakovra}e

44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put

^A-KV

3-5 ari, 1300 eura/ar, Tara-

Zaovinsko jezero

1 ha , 500 eura/ar, Prislonica

5,5 ari, temeq, projekat, gr|.mater.

36000 eura, Atenica

Seoska doma}instva

Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20000

eura

Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari,

20000 eura

Trnava, ku}a, 60 ari, 18000 eura

Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30000

eura

Vikend ku}a

Karaula, 37 ari, 16000 eura

Vidova, 75 ari, 26000 eura

Ov~ar Bawa, 2 ara, 10000 eura

Gorwa Atenica, 22 ara, 7500 eura

Loznica, 15 ari , 5000 eura

Pakovra}e, 6, 6 ari, 15000 eura

IZDAVAWE- POSLOVNI

PROSTOR

60 m2, 250 eura, kod {kole Ratko

Mitrovi}

IZDAVAWE - STAMBENI

PROSTOR

60 m2, nename{ten, 130 eura, kod

{kole Ratko Mitrovi}

40 m2, name{ten, 130 eura, kod

Prehrambene {kole

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE"

mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

STANOVI

P- 40 m2, jednoiposoban,

2. sprat, lift, noviji, bez

ulagawa, ulica Qubi}ska.

Cena dogovor

P- 29 m2, jednosoban, CG,

lift, terasa, Vinara.

Cena 24.000 eura.

P-28 m2, nova garsow-

era, Sin|eli}eva, sa

kuhiwom. Cena24.000

eura

P- 33 m2, jed-

noiposoban, nov, sa pla-

harima, CG, lift,

Alvaxinica. Cena

21.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Mora-

ve

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Cena

77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mosta,

60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2

, drugi sprat, CG, Dediwe

(izme|u Belog dvora i VMA cena 65.000 eura)

060/434-2-190

Ko{arka{ica junior-

ske ekipe Crvene

zvezde Julijana Voji-

novi} (17), osvojila je ne-

davno sa `enskom junior-

skom reprezentacijom, U18,

bronzu na Evropskom pr-

venstvu u Hrvatskoj. Prven-

stvo je odr`ano u Vukovaru

i Vinkovcima od 15. do 25.

avgusta. Pre juniorske Ju-

lijana je nastupala dve go-

dine za kadetsku reprezen-

taciju Srbije sa kojom je ta-

ko|e bila uspe{na.

Nova nada `enske ko{arke,

koja }e vaqda u Srbiji tek

do`iveti afirmaciju, naj-

pre je trenirala sa de~aci-

ma u ~a~anskom KK Mla-

dost. Pre nego {to su se za

wu zainteresovali beograd-

ski klubovi, igrala je za

Gradac i Moravac. Wen ta-

lenat su najpre uo~ili

@KK Vo`dovac, a potom i

Crvena zvezda.

- Prve ko{arka{ke korake

savladala sam zahvaquju}i

trenerima Mladosti, Grad-

ca i Moravca. Medaqa na

Evropskom prvenstvu u Hr-

vatskoj je po~etak moje ka-

rijere. Reprezentaciji sam

maksimalno posve}ena i ka-

da mi selektor Zoran Kova-

~i} uka`e poverewe, trudim

se da ga opravdam. Bronza je

veliko zadovoqstvo, ali i

obaveza za jo{ ve}e rezulta-

te na `enskoj ko{arka{koj

sceni. Volela bih da mojim

putem krene jo{ ^a~anki i

devoj~ica {irom Srbije -

ka`e Julijana.

Osim trenera i klubova za

koje je igrala, Julijana is-

ti~e veliku podr{ku poro-

dice koja joj je omogu}ila da

u Beogradu poha|a Sportsku

gimnaziju. Trenutno `ivi u

glavnom gradu sa majkom,

bratom i sestrom. Sportska

gimnazija, Crvena zvezda i

igra u reprezentaciji su za

mladu ^a~anku zagrevawe

pred ciqeve koji joj pred-

stoje.

- Nameravam da uporedo sa

ko{arkom zavr{im fakul-

tet i nadam se, nastavim

{kolovawe na ko{arka-

{kom kolexu u Americi.

Julijana je odli~na u~eni-

ca, a koliko je posve}ena

sportu, ukazuje i ~iwenica

da je u ^a~ku trenirala tri

sportske discipline odjed-

nom. Sve je po~elo uz karate

u KK Borac, a uporedo su

do{li ko{arka i odbojka.

Z. J.

Ko{arka{ Aleksandar

Stevovi} potpisao je

ovih dana ugovor sa Borac

Mocart sportom. Do kraja

sedmice to }e najverovat-

nije u~initi Miqan Radi-

savqevi} i Aleksa Avra-

movi}. Wih dvojica su

prethodnih dana intenziv-

no pregovarala sa ruko-

vodstvom kluba. Zvani~an

ugovor sa klubom ve} su

potpisali Ilija Cvetko-

vi}, Dra{ko Radovi},

Aleksandar Mandi}, Fi-

lip Dumi}.

Ko{arka{i Borac Mo-

cart sporta pobedili su u

^a~ku Temi{var u prvoj

pripremnoj utakmici, a do

po~etka nove sezone 5. ok-

tobra, o~ekuju ih dva tur-

nira i novi kontrolni me-

~evi.

- Imamo poziv od Temi-

{vara da u~estvujemo na

wihovom turniru od 11. do

13. septembra. Ugovorili

smo utakmice sa Crnoko-

som, jednu u ^a~ku, drugu u

Kosjeri}u. O~ekuje nas i

turnir u Vi{egradu od 19.

do 21. septembra. Trebalo

bi da igramo tri prijateq-

ska me~a sa slovena~kim

prvoliga{ima krajem me-

seca. U svakom slu~aju, bi-

lo bi po`eqno da do po-

~etka prvenstva odigramo

10-12 kontrolnih utakmi-

ca, {to je optimalan broj

za start prvenstva - ka`e

trener Borac Mocart

sporta Ra{ko Boji}.

Rukovodstvo kluba nasto-

ja}e da do po~etka sezone

poja~a tim sa jednim ili

dva igra~a i jo{ ambicio-

znije startuje u novoj sezo-

ni. Z. J.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

JULIJANA VOJINOVI]BORAC MOCART SPORT

BICIKLIZAM

STONITENIS@ENSKA KO[ARKA

29SPORT

Na kvalifikacionoj

trci u Sloveniji ^a-

~anin Dragan Samarxi},

biciklista-amater, plasi-

rao se za Svetsko prven-

stvo u Italiji. Prvenstvo

startuje 22. septembra, a

osim Dragana, u~estvuju

~etvorica veterana iz Sr-

bije.

- Bi}e naporno, ali sam se

dobro pripremio. Vozio

sam ~etiri kontrolne trke

i svi treninzi su prilago-

|eni stazi od stotinak ki-

lometara. Ima}u logi-

sti~ku podr{ku BK Borac,

wihovog trenera Predraga

Proki}a, prijateqa kluba

i zaqubqenika u bicikli-

zam Svetislava Paji}a -

ka`e Samarxi}. On }e se u

Italiji takmi~iti u kon-

kurenciji voza~a od 40 do

45 godina. Z. J.

Ko{arka{ice @elezni-

~ara iz Lajkovca po-

bednice su sedmog Memo-

rijalnog kadetskog turni-

ra “An|ela Kova~evi}”.

One su u finalu savladale

~a~anski @RK Moravac.

U ~ast prerano preminule

ko{arka{ice An|ele Ko-

va~evi} na turniru su

igrale i devojke iz Morave

Zabla}e i gorwomilano-

va~kog Takova.

U Lajkovac je oti{la i na-

grada za najboqu igra~icu.

Ponela ju je Nevena Anti}.

Memorijal “An|ela Kova-

~evi}” odigran je pro{le

subote u hali Borac. Doma-

}in je bio @KK Moravac u

kome je An|ela igrala. Iz-

nenada je preminula 2005. u

17. godini. Odigravawe

turnira podr`ali su i we-

ni roditeqi Radmila i

Dragan Kova~evi}. Z. J.

SAMARXI] VOZI

NA SVETSKOM

PRVENSTVU AMATERA

ZLATO I SREBRO

ZA BORISA

^a~anin Boris Mihai-

lovi} osvojio je pro-

{le sedmice dve medaqe na

Balkanijadi u Sarajevu. U

kategoriji mla|ih senio-

ra, U 21, osim Srbije, tak-

mi~ili su se reprezenta-

tivci Rumunije, Crna Go-

re, Bosne i Hercegovine,

Makedonije, Turske, Koso-

va. Nastupili su i momci

i devojke u timovima, sin-

glu, dublu i miks dublu.

Boris je ekipno osvojio

srebro. Na{i su u finalu

izgubili od Bugara. Prvo

zlato na me|unarodnom

takmi~ewu, kao senioru,

pripalo mu je u dublu sa

Vladimirom Radowi}em.

Wih dvojica su u finalu

pobedili crnogorsko-bu-

garski dubl sa 3:1.

Na takmi~ewu u Sarajevu

Srbi su sa 11 medaqa naj-

trofejnija reprezentacija.

Ovo je prvo me|unarodno

takmi~ewe na kome su se su-

srele reprezentacije Srbi-

je i Kosova. Boris je i pr-

vi reprezentativac koji je

odigrao zvani~an me~ pro-

tiv Kosova i dobio ga re-

zultatom 3:0.

U sredu je ve} startovala

Super liga Teniskog save-

za Srbije, a za vikend }e

biti odigrano prvo kolo

Lige {ampiona ETTU.

Z. J.

LAJKOV^ANKE

OSVOJILE MEMORIJAL

„AN\ELA KOVA^EVI]”

@KK Moravac

SLEDI OSVAJAWE

TEMI[VARA

I VI[EGRADA^A^ANKA NADA

SRPSKE KO[ARKE

30 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

FK BORAC

SPORT

Prvog dana nove {kolske

godine nastavnici i

u~enici Osnovne {kole

“Ratko Mitrovi}” priredi-

li su do~ek svojoj u~enici i

talentovanoj teniserki Jani

Bojovi} (14). Pre nekoliko

dana Jana se vratila iz Gr~-

ke, gde je osvojila tre}e me-

sto u singlu i drugo u dublu,

u konkurenciji igra~ica do

16 godina. Ovog leta osvoji-

la je pet titula u nizu i ne-

koliko drugih i tre}ih me-

sta. Na evropskom prvenstvu

u ^a~ku osvojila je tre}e me-

sto u singlu i drugo u dublu,

pobedila je na jednom od naj-

ja~ih turnira u Novom Sadu

do 14 godina, pa u Somboru,

do 16 godina. Posle doma-

}ih, usledili su uspesi u

inostranstvu, trijumf na

Evropskom turniru u Sofi-

ji (do 14 godina) i Podgori-

ci. Slede}e sedmice, 10. sep-

tembra, Jana }e se takmi~iti

u Torinu na Kupu {est naci-

ja.

Trenutno je tre}eplasirana

na rang listi u Srbiji i na-

lazi se me|u 80 najboqih u

Evropi u svojoj uzrasnoj ka-

tegoriji. Krajem godine tre-

balo bi da se takmi~i i u

Americi na tri najja~a tur-

nira, Oran` bol, Najk juni-

or i Edi Her. Osim uspeha

na terenu, Jana Bojovi} je

odli~an |ak i kandidat za

Vukovu diplomu.

Ovih dana nije sve~ano do~e-

kana smo u {koli koju poha-

|a. Prigodan poklon dobila

je od Aca Jakovqevi}a, di-

rektora Sportskog centra

“Mladost” na ~ijim tereni-

ma je po~ela da trenira.

^a~anka Ivana Jorovi}

pobedom je zapo~ela

takmi~ewa na juniorskom

prvenstvu US Open. U prvom

kolu je savladala Ameri-

kanku Xejmi Leb. Ameri-

kanka je dobila prvi set,

6:4, i u drugom, koji je zbog

ki{e prekinut, vodila sa

4:3. Kada je me~ nastavqen,

Ivana je preokrenula rezul-

tat na 6:4 i ubedqivo dobi-

la tre}i set, 6:1. Ovom po-

bedom na{a teniserka je us-

pela da izbori plasman me-

|u 32 najboqe teniserke.

Pre Otvorenog prvenstva

Amerike, Ivana je u~estvo-

vala na turniru prve kate-

gorije u Kanadi. Tu je igra-

la u dva polufinala. U

singl konkurenciji u ~e-

tvrtfinalu pobedila je

Kristinu Makarovu sa 7:6,

7:5. U polufinalu Ivana je

bila prinu|ena da preda

me~ Katarini [iwakovoj,

tre}oj igra~ici na svetskoj

rang listi igra~ica do 18

godina. Me~ je prekinut pri

rezultatu 6:2, 2:2.

Teniserka iz ^a~ka Nata-

lija Popovi} osvojila je

prvo mesto u singl konku-

renciji na turniru Tenis

Evrope do 14 godina. Turnir

je od 25. do 30. avgusta odr-

`an u ma|arskom gradu Pe-

~uju.

Natalija je u finalu bez

problema pobedila Hrvati-

cu Andu Karanu{i}, trenut-

no 32. Evropqanku do 14 go-

dina, rezultatom 6:2, 6:2.

Prethodno je u polufinalu

pobedila jo{ jednu Hrvati-

cu Neli [uwi} istim re-

zultatom. Natalija i Neli

sastale su se dva puta za me-

sec dana i oba me~a su pri-

pala ^a~anki.

U dublu, za koji se pripre-

mala tri dana na Pali}u,

Natalija je sa Suboti~an-

kom Milom Meji} osvojila

tre}e mesto. Posle Otvore-

nog prvenstvo Ma|arske,

bi}e me|u 35 najboqih teni-

serki Evrope do 14 godina.

Samim tim je i najboqe ran-

girana teniserka Srbije na

TE listi u svom uzrastu.

Predstoje joj pripreme za

narednu godinu, kada }e

startovati na ITF turniri-

ma na kojima se takmi~e naj-

boqe svetske juniorke.

PRIJEMI ZA

VI[ESTRUKU

POBEDNICU

DOBAR START

U AMERICI

NATALIJA OSVOJILA

OTVORENO PRVENSTVO

MA\ARSKE

TENIS

GRADSKA LIGA

Prvo kolo

Parmenac - Preme}a 5:0

Rakova - Morava 1:2

Strelac - Planinac 1:2

Kej - ^a~ak 94 1:1

Lugovi - Zadrugar 0:0

Polet - Vujan 2:0

Malba - Budu}nost, odlo`eno

Drugo kolo

Nedeqa, 16,30

Planinac - Vujan

Preme}a - Polet

Budu}nost - Parmenac

^a~ak 94 - Malba

Morava - Kej

Zadrugar - Rakova

Strelac - Lugovi

SRPSKA LIGA ZAPAD

Tre}e kolo

Polet Q - Loznica 1919 1:1

Jasenica 1911 - Sloboda 3:1

^etvrto kolo

Sloboda - Mladi radnik,

nedeqa, 16,30

[umadija - Polet Q

ZONA MORAVA

Tre}e kolo

Polet T - Arsenal 4:0

Takovo - Draga~evo 4:2

Orlovac - Slavija 0:0

^etvrto kolo

Vodoja`a - Orlovac

Draga~vo - Rudar

Arsenal - Takovo

Omladinac - Polet T

[KOLA

ZA SUDIJE

Fudbalski savez ^a~ka i

Stru~na strukovna organiza-

cija sudija organizuju {kolu

za sudije. Poha|awe nastave je

besplatno, a {kola po~iwe da

radi 1. oktobra. Za detaqnije

informacije zainteresovani

se mogu raspitati na telefon

032/373-055 ili u prostorija-

ma FSG^, Bulevar oslobo|e-

wa 37.

Sudijama koje su uspe{no

pro{li prethodnu {kolu do-

deqene su diplome i komplet-

na oprema. Opremu, koja je na-

bavqena uz pomo} Skup{tine

grada, uru~io im je predsed-

nik FSG^ Nenad Stankovi},

a diplome o sudijskim zvawi-

ma sudija Super lige Petar

Piper.

Utre}em kolu Prve

lige Srbije fudba-

leri Borca pobe-

dili su Sin|eli} u Beo-

gradu i zabele`ili tre}i

trijumf bez primqenog

gola.

- Do{li smo do maksimal-

nog u~inka u tri utakmi-

ce, od toga na dva gostova-

wa. To je pokazateq da smo

na pravom putu, ali i pod-

strek za ono {to nam

predstoji - ka`e trener

Borca Dejan Vuki}evi}.

U ~etvrtom kolu Borac

kod ku}e igra sa Slogom

iz Petrovca na Mlavi.

Utakmica }e biti odigra-

na u subotu, u 16,30 ~asova.

- Rami{qamo samo o tri

nova boda i `eqa nam je da

sa prethodnima pove`emo

jo{ jednu pobedu i u~vr-

stimo se na vrhu tabele.

Na{a velika `eqa je i da

publika bude uz nas, da za-

jedno ove godine ostvari-

mo rezultat koji nam je po-

treban i da iz utakmice u

utakmicu vra}amo navija-

~e na stadion. To mo`emo

u~initi samo dobrim re-

zultatima i ako publika

prepozna borbenost do

fanatizma, kvalitet koji

Borac ima i `equ igra~a

za povratak u elitu - navo-

di Vuki}evi}.

Za me~ sa Slogom na ras-

polagawu su mu svih 24

igra~a. Svi su zdravi,

kvalitetno treniraju i

nema problema oko izbora

igra~a, napomiwe on.

Z. J.

OKRU@NA LIGA

Drugo kolo

Slatina - Goru{ica 3:0

Mladost Preqina - Prijevor 3:1

Mladost Atenica - Jedinstvo Gorwa

Gorevnica 1:1

Spartak - Backovac junajted 4:1

Jedinstvo Kowevi}i - Miokovci 1:1

Dowa Vrbava - Morava Katrga 1:0

Rudar - Napredak 2:0

Ov~ar - Omladinac 6:0

Tre}e kolo

Subota i nedeqa, 16,30

Omladinac - Slatina

Napredak - Ov~ar

Morava - Rudar Bresnica

Miokovci - Dowa Vrbava

Backovac junajted - Jedin-

stvo K, subota

Jedinstvo GG - Spartak

Prijevor - Mladost A

Goru{ica - Mladost P

IZ POBEDE U

POBEDU

IZ POBEDE U

POBEDU

Usredu su odigrani po-

lufinalni i finalni

me~evi turnira u malom

fudbalu “Fuca13”. Pobe-

dila je ekipa Panekspres

iz Lu~ana, drugo mesto za-

uzeo je Benevento,

a tre}e Guru.

Za najigra-

~a pro-

gla{en

je Mi-

lo{ Ristanovi} iz pobed-

ni~ke ekipe, a za najboqeg

strelca Goran Ga~i}, FK

Guru.

Desetodnevni turnir u ma-

lom fudbalu na igrali{tu

kod Medicinske

{kole organi-

zovala je Me-

sna zajedni-

ca “3. de-

cembar”.

ZAVR[EN TURNIR U MALOM FUDBALU

TRIJUMF LU^ANA

Nekada{wi svet-

ski rekorder,

osvaja~ brojnih

medaqa na olim-

pijadama, svetskim i evrop-

skim prvenstvima, sada

osniva~ Pliva~kog kluba

“Akademija Milorad ^a-

vi}” u Kragujevcu, podr`ao

je pro{log petka najmla|e

pliva~e u trci na 25 metara,

podelio medaqe wima i

ostalim polaznicima {kole

vaterpola. Na gradskim ba-

zenima su ga do~ekali takmi-

~ari, vaterpolisti, qubite-

qi plivawa... Kraj jo{ jedne

pliva~ke i vaterpolo sezone

proslavqen je uz svirku

“Starog grada”. Tre}i bora-

vak u ^a~ku pliva~ki as Mi-

lorad ^avi} iskoristio je i

da najmla|ima otkrije svoje

vi|ewe sporta.

- U devetoj godini sam prvi

put u~estvovao na jednom

ovakvom takmi~ewu. Nije

bilo ne{to bitno, ali sam

od takvih takmi~ewa dosta

nau~io. Sport nas u~i pra-

vim vrednostima u `ivotu.

Moramo i izgubiti da bismo

jednog dana pobedili. Mno-

gi misle da sam u Pekingu

2008. godine izgubio. Ali,

da sam tada pobedio, vero-

vatno ne bih nastavio da se i

daqe bavim plivawem. U tom

“porazu” (osvojio je srebrnu

medaqu) sam na{ao snagu da

ustanem i nastavim daqe. I

u plivawu, kao i svakom dru-

gom sportu, zaista je najva-

`nije u~estvovati. Sport je

jedna velika igra. Najve}i

genijalci su sve {to su radi-

li do`ivqavali kao veliku

igru, ne kao obavezu - poru-

~io je najmla|im pliva~ima

i vaterpolistima Milorad

^avi}.

Na istim principima je za-

snovana i “Akademija Milo-

rad ^avi}”, osnovana pre

pola godine. Sa decom u

Kragujevcu radi jedan od naj-

boqih trenera Sebastian

Higl, Na|in ro|eni brat, a

^avi} je ubedio i svog prija-

teqa iz Amerike, sa kojim je

plivao 15 godina, da do|e u

Srbiju i bude drugi trener.

- Meni nisu va`ni rezulta-

ti, nego na~in razmi{qawa

o sportu. Ni roditeqi ne bi

smeli da deci u ranim godi-

nama previ{e forsiraju po-

bedu. Mislim da dete pre de-

vete godine ne bi trebalo

uop{te da vidi takmi~ewa.

Dosta qudi ne shvata da u

svakom sportu uspe samo je-

dan od hiqadu. Stalo nam je

da u “Akedemiji” deca pre-

vashodno savladaju pravilne

tehnike plivawe. Pora`ava-

ju}i je podatak da se u Kragu-

jevcu godi{we udavi jedno

dete. Ho}emo da, vremenom,

prekinemo tu crnu statisti-

ku. I zato je va`no da svaki

grad ima zatvoren bazen. Ko-

liko sam upoznat ^a~ak ima

oko 120 hiqada stanovnika.

Ako ga nema jo{ uvek, to je

propust. Te{ka su vremena,

ali ovaj grad zaslu`uje za-

tvoren bazen - smarta ^avi}.

Od pro{le godine se vi{e

profesionalno ne bavi pli-

vawem. Karijeru nastavqa u

radu sa mladima, a u Ivanu

Len|eru i ^abi Sila|iju vi-

di nove Milorade ^avi}e.

Trku najmla|ih pliva~a na

25 metara po tre}i put na

gradskim bazenima organi-

zovali su odbornik Vladan

Savi}evi}, Sportsko-rekre-

ativni centar “Mladost” i

Vaterpolo klub Borac Win

Win. Direktor SRC “Mla-

dost” Aco Jakovqevi} uru-

~io je zahvalnicu Miloradu

^avi}u, a od Vaterpolo klu-

ba je dobio majicu. Posle

takmi~ewa, pliva~ je u~esni-

cima trke podelio zlato,

srebro i bronzu. Zlatne me-

daqe pripale su svim pola-

znicima {kole vaterpola,

iz ~ijih su redova i trka~i

na 25 metara. Z. J.

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

MILORAD ^AVI] PROMOVISAO PLIVA^KE SPORTOVE I U ^A^KU

Vaterpolista Vawa Udovi~i} ovih dana je izabran za

ministra sporta. Nije te{ko proceniti koliko Vawa

ima iskustva u politici. Jedino, za razliku od mnogih

politi~ara, ne}e biti degutantna pojava u bazenu.

- Svi smo bili {okitrani, kada smo ~uli za Vawu. Znam

da je on sjajan momak, a koliko }e wegova sportska kari-

jera da strada... On jo{ uvek trenira pet sati dnevno.

Ipak, siguran sam da }e imati veliku pomo} - smatra

^avi}. ^ak ni najboqi srpski pliva~ ne be`i od poli-

ti~ke karijere:

- Zavr{io sam odli~an univerzitet, ali bez nekoliko

godina iskustva u ministarstvu i sa 29 godina bio bi

to preveliki zalogaj za mene.

Milorad ^avi} je odrastao u Kaliforniji. Diplomi-

rao je politi~ku ekonomiju na presti`nom Berkliju u

San Francisku.

JO[ NISAM ZA MINISTRA

31SPORT

Jo{ jedna sezona kupawa

zavr{ena je pro{log vi-

kenda uz sport, zabavu i ra-

zonodu. Zavi~ajno dru{tvo

“^a~ani” i Sportski centar

“Mladost” pokrenuli su pre

~etiri godine Letwe igre na

vodi. Polako, ali sigurno,

poku{avaju da o`ive nekada-

{we Igre bez granica u ko-

jima su ^a~ani i u Evropi

bili itekako uspe{ni.

Ovoga puta ih publika nije

podr`ala kao ranije, kada

nije bilo mesta ni za staja-

we, ali prisutni su imali

zabavu bez granica za pozi-

tivne vibracije. Zajedno su

sa takmi~arima iz ~etiri

ekipe, Mladost-ludost, Va-

terpolo klub Borac, Vetera-

ni i @ele, u`ivali, navija-

li, dru`ili se. Sve takmi~a-

re publika je zdu{no podr-

`ala u skoku u vodi, vater-

polu, sireni u bazeni, svuci-

obuci disciplini.

- Voleli bismo da jednog da-

na okupimo vi{e takmi~ara

iz ostalih gradova. Pre 20,

30 godina ^a~ani su pred-

stavqali svoj grad u Fran-

cuskoj, Italiji, {irom

Evrope - podsetila je Mili-

ca Dopu|a, predsednica

Upravnog odbora Dru{tva

“^a~ani”.

Podr{ku gradskih vlasti za

sve sportove na vodi obe}ao

je i pomo}nik gradona~elni-

ka Aleksandar Da~i}, koji je

otvorio ~etvrte Letwe igre

na vodi.

Prvoplasirana ekipa Mla-

dost-ludost dobila je pehar,

a svi u~esnici majice. Drugo

mesto pripalo je vaterpoli-

stima Borca, tre}e Vetera-

nima,a ~etvrto @elu. Orga-

nizator je za svu decu posle

takmi~ewa, pripremio soko-

ve i grickalice. Kompletnu

zabavu pomogli su “^a~an-

ska banka”, ^ipsara “My

way”, “Nektar” sokovi i

Konfekcija “Pantovi}”. Da

sve protekne u najboqem re-

du, zajedno sa ostalim sudi-

jama pobrinuo se Sr|an Ra-

denovi}, profesor fizi~kog

vaspitawa i idejni tvorac

igara na vodi. Z. J.

ZABAVA BEZ GRANICA

SPORT JE VELIKA IGRA- Najve}i genijalci

su sve {to su radili

do`ivqavali kao

veliku igru, ne oba-

vezu - ka`e najboqi

srpski pliva~

marketing 032/342-276

NA BAZENIMA ODR@ANE LETWE IGRE NA VODI

32 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINEOGLASI

P-20 m2, ul. Nemawina , 6.

sprat, CG, klima, renoviran.

Cena 17.000 eura

P-25 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, TA. Cena 18.000 eura

P-26 m2, Qubi} Kej, 3.

sprat TA, name{ten. Cena

16.000 eura

P-26 m2, nova, centar, 3.

sprat, terasa, CG, lift.

Cena 23.000 eura sa PDV-

om

P-26 m2, Vojni odsek, 1.

sprat, EG, terasa. Cena

21.000 eura

P-29 m2, nova, Avenija 2,

3. sprat, CG, terasa, lift.

Cena 22.000 eura

P-30 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa. Cena 25.000

eura

P-33 m2, centar, sa spav.

sobom, 4. sprat CG, ostaje

deo name{taja. Cena 28.000

eura

P-34 m2, centar, 1. sprat,

CG, pogodan za poslovni

prostor. Cena 24.000 eura

P-38 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, terasa, zgra-

da od fasadne cigle. Cena

23.000 eura

P-38 m2, Qubi} kej, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 24.000

eura

P-38 m2, nov, centar, 1.

sprat, sa spav. sobom, CG,

terasa. Cena 36.000 eura

sa PDV-om

P-40 m2, centar, 4. sprat,

CG, sa spav. sobom, pogled

na {etali{te, name{ten,

renoviran. Cena 36.000

eura

P-40 m2, nov, kod Med.

{kole, 4. sprat, lift, CG,

terasa, gara`a. Cena

31.000 eura

P-44 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa. Cena

25.000 eura

P-46 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG. Cena 28.000 eura

P-46 m2, nov, Obili}eva,

pogodan za poslovni pros-

tor. Cena 35.000 eura

P-45 m2, noviji, Nemawina,

3. sprat, lift, CG, terasa.

Cena 35.000 eura

P-45 m2, Nemawina, 2.

sprat, CG, komplet renovi-

ran. Cena 30.000 eura

P-46 m2, Avenija 1, VP, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 28.000 eura

P-48 m2, centar, 4. sprat,

CG, terasa. Cena 33.000

eura

P-48 m2, Alvaxinica, 4.

sprat, CG, terasa, lift.

Cena 32.000 eura

P-45 m2 + 13 m2,

Nemawina, dupleks, 5.

sprat, lift, CG. Cena

30.000 eura

P-49 m2, Avenija 2, 4.

sprat, lift, CG, zgrada od

fasadne cigle, name{ten.

Cena 32.000 eura

P-49 m2, Kej, zgrada od

fasadne cigle, CG, podrum.

Cena 30.000 eura

P-50 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, TA. Cena 26.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena

28.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, 2.

sprat, sa dve spav. sobe, TA,

terasa. Cena 32.000 eura

P-52 m2, Qubi} kej, noviji,

sa dve spav. sobe, CG, lift,

terasa. Cena 28.000 eura

P-52 m2, nov, Alvaxinica,

3. sprat, EG, terasa, sa dve

spav. sobe. Cena 28.000

eura

P-54 m2, centar, kod

Dezerta, 1. sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena 38.000 eura

P- 57 m2, Avenija 2, VP,

CG, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 31.000

eura

P-58 m2, Qubi} kej, 6.

sprat, lift, CG, terasa,

pogled na Moravu. Cena

35.000 eura

P-58 m2, Hotel Morava,

prvi sprat, CG, terasa, lift.

Cena 31.000 eura

P-60 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, TA, terasa.

Cena 36.000 eura

P-62 m2, noviji,

Obili}eva, CG, terasa.

Cena 40.000 eura

P-66 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa, pogodan za

poslovni prostor. Cena

50.000 eura

P-66 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, trosoban, CG, terasa,

lift. Cena 40.000 eura

P-68 m2, centar, u zgradi

kod [ipada, 2. sprat, TA,

terasa. Cena 40.000 eura

P-68 m2, 1. sprat, gas,

pogodan za poslovni pros-

tor.Cena 40.000 eura

P-69 m2, centar, blizu

Po{te, gas, terasa, 1. sprat,

gara`a. Cena 46.000 eura

P-70 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

lift, terasa, zgrada od

fasadne cigle. Cena 45.000

eura

P-72 m2, nov, centar, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

70.000 eura sa PDV-om

P-72 m2, nov, Avenija 2, 2.

sprat, sa tri spav. sobe, CG,

terasa, lift. Cena 58.000

eura

P-73 m2, Obili}eva, 1.

sprat, CG, terasa, u

odli~nom stawu. Cena

58.000 eura

P-73 m2 + 6 m2 terasa,

Alvaxinica, 1. sprat, CG,

terasa, zgrada od fasadne

cigle. Cena 60.000 eura

P-74 m2, Alvaxinica, 1.

sprat, CG, terasa, lift,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 50.000 eura

P-75 m2, Avenija 2, 4.

sprat, dupleks, CG, terasa,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 38.000 eura

P-75 m2, Hotel Morava, 1.

sprat, CG, terasa. Cena

47.000 eura

P-75 m2, nov, kod fakulte-

ta, 3. sprat, CG, terasa.

Cena 60.000 eura

P-76 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, CG, terasa, odmah

useqiv. Cena 40.000 eura

P-76 m2, Balkanska, 2.

sprat, CG, dve terase. Cena

45.000 eura

P-78 m2, Vinara, 6. sprat,

lift, CG, dve terase. Cena

50.000 eura

P-80 m2, Qubi} kej, 4.

sprat, CG, terasa, ukwi`en.

Cena 45.000 eura

P-90 m2, Hotel Morava,

CG, lift, terasa, gara`a.

Cena 50.000 eura

P-92 m2, nov, Kej, dupleks,

5. sprat, sa 5. spav. soba,

CG, lift. Cena 55.000 eura

sa PDV-om

P-95 m2, kod Medicinske

{kole, 1. sprat, dupleks, CG,

terasa. Cena 80.000 eura

K U ] E

P-60 m2 ( P+1), plac 10

ari, Pakovra}e, brvnara,

dva bunara, ulaz sa

asfaltnog puta, plastenik,

vo}wak, fontana. Cena

20.000 eura

P-70 m2, plac 4.13 ari,

kod Proletera. Cena 45.000

eura

P-70 m2 + 60 m2, plac 5

ari, Alvaxinica. Cena

50.000 eura

P-80 m2+45 m2, plac 5

ari, centar, blizu KMN-a.

Cena dogovor

P-90 m2, plac 10 ari,

Trbu{ani, kod kamenog

mosta. Cena 28.000 eura

P-92 m2, plac 5 ari, {kola

Ratko Mitrovi}. Cena

48.000 eura

P-98 m2, plac 2 ara , kod

Bor~eve hale ili zamena za

stan. Cena 45.000 eura

Seosko doma}instvo, sa

7 ha zemqe u komadu,

pomo}ne prostorije. Cena

25.000 eura

P-105 m2 ( P+1 ), plac 2

a, Amixina. Cena 50.000

eura

P-120 m2, plac 4.20 ara,

blizu fakulteta. Cena

dogovor

P-250 m2, sa dva lokala u

prizemqu, plac 8 ari na

bedemu. Cena 70.000 eura

LOKALI

Rakova, 135 m2 sa magaci-

nom, kod Doma. Cena 10.000

eura

Viqu{a, 170 m2 sa maga-

cinom, plac 10 ari. Cena

7.000 eura

P-16 m2, centar, iza

Galije. Cena 3000 e/ m2 (

dogovor )

P-18 m2, Qubi} kej. Cena

18.000 eura

P-35 m2, centar, blizu

pijace. Cena 60.000 eura

P-49 m2, Alvaxinica. Cena

38.000 eura

P-72 m2, S. Markovi}a.

Cena 80.000 eura. Mogu}a

podela na dva lokala od po

36 m2 sa mokrim ~vorom

P-105 m2, dupleks, kod

Hotel Morave. Cena 60.000

eura

PLACEVI

P-80 ari, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena 800

e/ar

P-40 ari, kod Bolnice.

Cena 1000 e / ar

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVI-

RAN STAN KOD [KOLE MILICA

PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA

30.000 E

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej

. Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000

eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena 30.000

eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena 36.000

eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija

1. Cena 29.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG,

H.Morava. Cena 38.000

eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG, Kej.

Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija

2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 41.000

eura

P-66.5 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 41.000

eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 58.000

eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena 44.000

eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara

Lazara, nov. Cena 62.000

eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks. Cena

87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska, 3.

sprat, CG. Cena 39.000

E.

P- 55 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 32.000 E

P- 68 m2, Bawalu~ka, 4.

sprat, CG. Cena 44.000

E.

P- 48 m2, Avenija 1, VP.

Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2. sprat,

CG. Cena 34.000 E

P- 77 m2, u`i centar,

CG. Cena 42.500 E.

P-42 m2, Kej, 4.sprat,

CG. Cena 26.000 E

P-38 m2, Nemawina, 3.

sprat. Cena 22.000 E

P-54 m2, Kej, CG. Cena

31.000 E

P-58 m2, Qubi}ska, CG.

Cena 37.000 E

P-77 m2, centar, 4.

sprat, CG, renoviran. Ce-

na 42.500 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 33OGLASI

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

IZDAJEM lokale u ulici

Qubi}skoj 50, kod Fakulteta.

Tel. 343-667, 065/ 610-7-999

IZDAJEM poslovni prostor

od 80 m2, strogi centar, pogod-

no za ordinaciju, pekaru,

kancelariju. Tel. 064/ 102-2-

759

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2 , centar grada. Tel.

225-431

IZDAJEM novoizgra|ene gar-

sowere, u centru Kragujevca,

studentima. Tel. 032/ 372-600,

060/ 337-2-600

MEWAM jednosoban stan sa

CG, 3. sprat, kod {kole

Dragi{e Mi{ovi}, za ve}i

stan uz doplatu, na sli~noj

lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Parka, za odgo-

varaju}i u Beogradu. Tel. 063/

844-2-791

MEWAM stan u ulici

Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel.

065/ 641-4-140

PLACEVI

PRODAJEM plac od 8 ari,

Zlatibor - Vodice. Povoqno.

Tel. 063/ 745-0-760

PRODAJEM placeve. Tel.

064/ 118-8-485

PRODAJEM plac od 10 ari,

mo`e i 5 ari, voda, brvnara,

kameni most Trbu{ani. Tel.

060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici, 500 e/ ar, pored

asfaltnog puta, za proiz.hale

i magacinski prostor.

Dostupna sva infrastruktura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM plac u

Industrijskoj zoni, iza

Dominga. Tel. 069/ 248-5-195

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici, 500eura/ar (nije

fiksna cena), pored asfaltnog

puta, pogodan za proizvodne

hale i magacinski prostor,

dostupna sva infrastruktura.

Telefon 063/691-761,032/342-

190.

PRODAJEM imawe i 2 ku}e u

Pakovra}u, blizu ^a~ka. Tel.

064/ 196-4-705

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u

Parmencu. Tel. 064/ 250-7-493

PRODAJEM plac od 15 ari u

Miokovcima, sa objektom od

10 m2, ima struja i voda. Cena

1.700 eura. Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM plac od 63 ara, u

Prislonici, Vasovi}a kosa.

Tel. 032/ 554-9-204

PRODAJEM plac 10, 99 ari u

Preqini, dostupna sva infra-

struktura, cena 5500 eura.

Telefon 063/691-761,032/342-

190.

PRODAJEM plac od 5 ari, u

^a~ku, kod Trnavske reke. Tel.

060/ 600-3-323

PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867,

065/ 517-4-957

PRODAJEM 4 ara placa sa

vikendicom na jezeru u Kni}u.

Tel. 064/545-8-989

PRODAJEM plac od 44 ara u

Trnavi kod {kole, dostupna

sva infrastruktura, cena 300

eura/ar. Telefon 063/691-761,

032/342-190.

PRODAJEM povoqno livadu

od 40 ari, u Rtarima. Tel. 064/

124-1-806

PRODAJEM plac od 4 ara, na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-

204

PRODAJEM plac od 5,5 ari u

Atenici, sa ozidanim teme-

qom povr{ine 100m2 i

gra|evinskim materijalom

(6000 blokova, armatura), ima

gra|evinsku dozvolu i pro-

jekat. Cena 36000 eura. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190.

PRODAJEM parcelu u

Mr~ajevcima od 2.3 hektara.

Tel. 062/ 260-556

PRODAJEM plac od 30 ari u

Kulinovcima iznad hale

“Kolos”. HITNO I POVO-

QNO. Tel. 064/ 384-0-198

PRODAJEM placeve od 4 ara

i 30 ari, u Trbu{anima. Tel.

061/ 110-5-134

PRODAJEM parcelu od 30

ari , na putu za Gu~u. Na placu

ima voda i struja. Tel. 032/

366-163

PRODAJEM plac od 5 ari uz

asfalt, ima struja i voda , na

Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-

1-637

PRODAJEM plac od 5.5 ari,

u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 25 ari.

Tel. 064/ 471-7-483

PRODAJEM plac od 23,32 ara

u Trnavi, dostupna sva infra-

struktura, cena 15000 eura.

Telefon 063/691-761, 032/342-

190.

RAZNO

PRODAJEM fotequ za

masa`u, pru`a veliki broj

kombinacija masa`a, kontrola

preko daqinskog. Pogodna sa

welnes i fitnes centre, kao i

salone lepote. Tel. 064/ 945-6-

205

PRODAJEM gara`u od 15.5

m2 u zgradi, ulica Mila

Ivkovi}a 4. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM {poret na drva

Alfa, malo kori{}en. Tel.

064/ 164-3-319

PRODAJEM pe}” Kraqicu” u

dobrom stawu. Cena50 eura.

Tel. 064/ 134-1-239

PRODAJEM {poret na drva

marke Smederevac. Tel. 060/

550-0-525

PRODAJEM elektri~ni

{poret. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ma{inu za ve{.

Tel. 063/ 844-2-791

34 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

PRODAJEM dve ve{

ma{ine. Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe marke “ Singer”. Tel.

064/164-3-319

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe “ Bagat - Danica “.

Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM ma{inu za

sudove . Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM ve}i fri`ider.

Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM {iva}u ma{inu

Nikoleta, sa dodacima za vez,

kao nova. Cena 50 eura. Tel.

064/ 134-1-239

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5

cm. Tel. 371-685

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM polovne gume

13- ice, i 14-ice. Tel. 060/

550-0-525

PRODAJEM `ensku krznenu

{ubaru, nova. Tel. 371-685

PRODAJEM tezgu i police

za trgovinsku radwu. Tel.

032/ 371-685

PRODAJEM polovnu stolar-

iju. Tel. 060/ 018-0-410

PRODAJEM dva nova drvena

sobna prozora sa ukrasnim

lajsnama. Cena 10.000 dinara.

Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM povoqno polov-

na prozorska krila i plotove

vrata, raznih dimenzija. Tel.

032/ 334-346, 065/ 333-4-346

PRODAJEM polovnu stolar-

iju sa duplim krilima i alu-

minijumskim roletnama. Tel.

032/ 334-218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM kosa~icu na

struju. Tel. 064/164-3-319

PRODAJEM me{alicu, diza-

licu i gra|evinski elektro

orman. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM prskalicu za

vo}e. Tel. 060/ 018-0-410

PRODAJEM krompir za

ishranu sviwa. Tel. 543-3-215

PRODAJEM korpu za vagu,

za merewe stoke. Tel. 556-1-

495

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-

651, 032/ 391-964

PRODAJEM kompresor Prva

petoletka Trstenik, boca od

120 litara. Tel. 063/ 118-3-

333

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM fotequ

“Mojca”. Tel. 060/ 346-3-990

PRODAJEM polovan bra~ni

krevet sa jogi du{ecima. Tel.

063/ 844-2-791

PRODAJEM drva za ogrev,

cerovina i grabovina. Tel.

061/ 291-6-355

PRODAJEM suva vo}na drva.

Tel. 556-1-495

PRODAJEM ve}u koli~inu

drva za ogrev, vrlo povoqno.

Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM gra|u od smreke,

odli~no za krovne konstruk-

cije. Tel. 5561-495

PRODAJEM postoqe za sun-

cobran. Tel. 064/ 294-2-141,

032/ 374-125

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM ~etvorodelni

regal. Tel. 064/ 272-0-585

PRODAJEM o~uvan regal.

Cena po dogovoru. Tel. 064/

455-9-243

PRODAJEM o~uvan garder-

ober 300/170. Tel. 064/ 166-7-

767

PRODAJEM drvenu ukrasnu

vitrinu. Tel. 032/ 371-685

PRODAJEM trpezariju od

punog drveta. Tel. 060/ 346-3-

990

PRODAJEM dva kau~a i dve

foteqe. Tel. 064/164-3-319

PRODAJEM dve kante bitu-

mena. Tel. 032/ 374-125

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-4-

383

PRODAJEM traktorsku

korpu . Cena 150 eura. Tel.

066/ 910-9-889

PRODAJEM vaqak za trak-

tor IMT. Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM TA pe} Elind,

3.5. Tel. 063/ 844-2-791

PRODAJEM stre~ foliju, 5

kg / 900 din. Mo`e pla}awe i

preko ra~una. Tel. 032/ 382-

518, 061/ 111-6-439

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Opel Kadet

Suzu 1.3, 89-go godi{te.

Registrovana do juna

2014.godine. Tel. 060/ 036-7-

820

PRODAJEM Golf 1, 81.

godi{te, registrovan do janu-

ara 2014, 1300 cm3, plin, bez

atesta. Fiksna cena 350 eura.

Tel. 062/ 360-880

PRODAJEM Zastavu 101

Skala 55, 2004. godi{te, sa

ugra|enim plinom. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM Renault Lagunu

, 2003. godi{te, 1.9. DCI kar-

avan, u dobrom stawu, mo`e

zamena. Tel. 060/ 418-3-333

USLUGE

USLUGE ~i{}ewa poslovnog

i stambenog prostora,

izuzetno kvalitetno i povo-

qno. Tel. 062/ 856-0-561

USLUGE cepawa i strugawa

drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-

3-163

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica,

brenta~a, plasti~nih

prskalica, mu{tika, preki-

da~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-

572

USLUGE zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 069/ 870-5-

061

USLUGE ure|ivawa zelenih

povr{ina. Tel. 063/ 313-390

USLUGE ko{ewa i

ra{~i{}avawa svih vrsta

zaraslih i zapu{tenih trav-

natih povr{ina. Tel. 065/

458-6-162

USLUGE ~uvawa Va{eg dete-

ta. Tel. 062/ 211-827

IZRADA kotlovskih indus-

trijskih oxaka , i ostali

bravarski radovi. Tel. 066/

910-9-889

IZRADA traktorskih korpi

po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe gip-

sanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidroizo-

lacije. Izvo|ewe svih beton-

skih radova. Tel. 064/ 615-2-

763

BRAVARIJA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel. 066/

910-9-889

NAJPOVOQNIJE kwigov-

odstvene usluge. Tel. 064/ 196-

4-705

OZBIQNA, odgovorna `ena

nudi pomo} u ku}i, negu star-

ih bolesnih osoba i dece.

Tel. 066/ 075-957, 824-500

OZBIQNA `ena, sa

iskustvom vaspita~a nudi

uslugu ~uvawa dece. Tel. 064/

102-2-759

POMA@EM Va{oj deci

pred{kolskog i {kolskog

uzrasta, ni`ih razreda u

savladavawu gradiva, u~iteq.

Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332-

664

RAD SA decom pred{kolskog

i {kolskog uzrasta do 4.

razreda, dipl. u~iteq. Tel.

064/ 077-900

DAJEM nov~ane pozajmice sa

ili bez zaloga, uz sudsku

overu ugovora. Tel. 062/ 144-

2-818

USPE[NO le~im hemoroide

~ajevima. Tel. +382563467

ZAPOSLEWE

POTREBNI gra|evinski

majstori, vi{e profila, za

rad u Austriji. Tel. 062/ 146-

5-949

POTREBNI ugostiteqski

radnici, za rad u srpskom

restoranu u Austriji. Tel.

062/ 146-5-949

FRIZERSKOM SALONU

potrebna radnica sa

iskustvom. Tel. 060/ 358-6-710

Jedan od osniva~a De-

mokratske stranke u

^a~ku i wen dugogo-

di{wi ~lan Slobodan

Boban Bojovi} preminuo

je 29. avgusta, u 58. godi-

ni `ivota.

Ro|en je 1955. godine u

^a~ku, gde je zavr{io

osnovnu {kolu i gimna-

ziju. Radni vek zapo~eo je

po~etkom osamdesetih

godina u “Grafoprome-

tu”, odakle je oti{ao i u

penziju 2003. godine. Deo

svog `ivota posvetio je

radu u nevladinoj orga-

nizaciji CESID, gde je

bio koordinator za Mo-

ravi~ki okrug. Kao de-

mokrata je bio potpuno

posve}en radu stranke.

Zalagao se za po{tovawe

na~ela socijaldemokra-

tije, bio je humanista i

borac za slobodu medija. Pored

strana~ke aktivnosti, u~estvo-

vao je i u drugim sferama dru-

{tvenog `ivota.

Kao {to wegovo ime zna~i -

bio je SLOBODAN, ali se nije

time zadovoqavao, ~ini se da je

uvek iznova i iznova poku{avao

da pomeri granice slobode. Bio

je uvek za korak mla|i od svog

vremena.

U strana~kom `ivotu mu je iz-

nad svega bila va`na debata i

razmena mi{qewa, a ne funkcije.

Zato se, verovatno, uz osmeh, ~e-

sto predstavqao kao ponosni

~lan Debatnog kluba DS-a. Jer,

debatni klub je ~inio jutra smi-

slenijim i tolijim, Debatni

klub je mesto gde su neistomi-

{qenici prijateqi koji pletu

zajedni~ke uspomene.

Kao i prethodnih 20 godina, i

posledwi ovozemaqski dan po-

svetio je Demokratskoj stranci i

proveo ga u dru`ewu i razmeni

mi{qewa sa svojim demokratama.

Verovao je da svakoga dana mora-

mo raditi i delovati, kako bi

nas sa~ekalo neko boqe sutra.

Kao pravi demokrata, bio je uvek

spreman da pomogne, da se dru`i

i ulo`i svoje vreme, kako bi na-

{a deca boqe i kvalitetnije `i-

vela.

Bobanovim odlaskom ^a~ani

su ostali siroma{niji za jutar-

we tople, nasmejane susrete, ~a-

~anska pijaca za jednog vedrog ~o-

veka na bicikli, uvek spremnog

za {alu, ali i ozbiqnu polemiku,

a Demokratska stranka, prven-

stveno bez prijateqa, ali i jed-

nog od najprepoznatqivijih ~la-

nova.

Demokratska stranka ^a~ak

IN MEMORIAM

Uprisustvu brojne rodbine, prijateqa i fru-

la{a iz ^a~ka i okoline, u ponedeqak, 2.

septembra 2013, na grobqu u Viqu{i, sahra-

wen je Obren Radi~evi}, majstor frule, koji se po-

sebno proslavio svirawem na dvojnicama. Utihnuo

je u 74. godini `ivota, posle kra}e bolesti, koju ni-

je uspeo, kao frulu i dvojnice {to je, da obuzda...

On je, ina~e, ro|en u Viqu{i, 1939. godine, gde

je, od rane mladosti, i po~eo da druguje s frulom. A

ni frulu, ni dvojnice, nije odvajao od usta, sve dok

ga bolest nije sasvim ophrvala. Dok je svirao, sav je

bio u pokretu, kao da se pripremao da poleti za

frulinim jekom. Govorio je: “Za mene je va`no da se,

dok sviram, kre}em nekim delom tela. Da li noga,

da li glava, da li celo telo... ne{to mora da se po-

vija... Kad to ne bih radio, ja bih ispao iz ritma!”

Obrenovih tragova ima i u {tampi, i u elek-

tronskim medijima, u brojnim monografijama i

leksikonima. Me|u nebrojenim poklonicima i po-

sve}enicima fruli, pogotovu! Svi }e pamtiti ne

samo jek wegove frule i dvojnica, ve} i wegovu po-

slovi~nu dobrodu{nost, ne`nost, predusretqi-

vost... Zapamtili su ga i brojni putnici iz autobu-

sa ~a~anskog “Autoprevoza”, u kome je i penziju ste-

kao kao kondukter. U lokalnim novinama je, jednom,

o wemu, zabele`eno i ovo:

“Doga|alo se, za mnoge iznenada: u gradskom au-

tobusu u ^a~ku, glasne se frula. Glasnu dvojnice.

Putnici se zgledaju: muzika se ne ~uje iz radio-apa-

rata, ve} sa mesta konduktera. Starijima srce zai-

gra. Sete se mladosti, prela i moba, prole}nih ura-

naka i obetinskih sastanaka. Mla|i su znali: muzi-

cira wihov Obren Radi~evi}. Ogroman, a muzika -

umilna...Muzicirao je tako sve do odlaska u penzi-

ju...”

Od Obrena Radi~evi}a, stihovima posve}enim

wemu i fruli, najpre su se oprostili pesnici i we-

govi dugogodi{wi prijateqi Dragan Ugar~ina i

Petar Novitovi}. Pored Radi~evi}evog odra,

opro{tajno slovo izgovorio je i kwi`evnik Rado-

van M. Marinkovi}...

Ukazuju}i na pamtqive umetni~ke domete Obre-

na Radi~evi}a svirkom i na fruli i na dvojnicama,

Marinkovi} je, tom prilikom, posebno naglasio:

“... Svirao je sebi i drugima. Sebi - da srce raz-

igra, drugima - da du{u oplemeni. Svirao izvornu

muziku, pa i nije ~udno {to je na frula{kom sabo-

ru u Prislonici, uz druge, dobio nagradu, koja je

nosila ime legendarnog srpskog frula{a Save Je-

remi}a. Na tom saboru pobe|ivao je vi{e puta, pa je

progla{en za majstora frule, a na Desetom saboru -

za dvojni~ara decenije!

Muzicirao je na brojnim saborima narodnog du-

hovnog tvora{tva. Na Draga~evskom saboru truba-

~a u Gu~i, u poqskim gradovima Bjalsko/Bjala, @i-

vjec, Krakov, u ^e{koj, Nema~koj. Nigde bez melo-

dija pesama: Oj, Moravo, moje selo ravno, Tekla reka,

Ej, ~ija frula...

Muzika wegovih dvojnica, dvojne frule, razga-

qivala je qubavqu svakog. U tome mu niko od dvoj-

ni~ara nije bio ravan u zemqi Srbiji...”

Od ve~itog saborca uz frulu i dvojnice, od

Obrena Radi~evi}a, svirawem wegovih najomiqe-

nijih narodnih pesama i kola, oprostili su se i ~a-

~anski majstori frule, koji su s wim, i frulama,

decenijama ve}, krstarili zavi~ajem, Srbijom i

svetom...

Miladin Vukosavqevi}

SLOBODAN BOBAN BOJOVI]

NA GROBQU U VIQU[I, SAHRAWEN OBREN RADI^EVI],

MAJSTOR FRULE I DVOJNICA

UTIHNULE

OBRENOVE DVOJNICE

^ITUQE

Dana 19. septembra 2013. navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{eg dragog

KIKOVI]

DU[ANA

KEPA

Dana 9. 9. 2013. navr{ava se SEDAM GODINA od

kako nas je napustio na{ dragi

suprug, otac, svekar i deda

SLOBODAN

PANTOVI]

Pro{lo je 40 dana od kada nije sa nama na{a

ANA

Hvala ti za bezbri`no detiwstvo, za sve nau~ene

pesme i igre, za sve igra~ke, lukove i strele...

Bio si najboqi deda na svetu.

BOJANA i MARKO

16332

IVAN

VU^KOVI]

1936 - 2013

POSLEDWI POZDRAV

dragom suprugu, ocu, dedi i svekru

Hvala za lepe, zajedni~ke godine...

Tvoji: supruga GROZDANA, sinovi ALEKSANDAR

i BRATISLAV, unuci MATIJA i FILIP

i snaja TATJANA.

16334

STEVANU

MI[U

MIHAILOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

dragom prijatequ

BOBANU

Svima }e nam nedostajati dru`ewe sa tobom.

Tvoja

DEMOKRATSKA STRANKA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 35

Voqeni nikada ne umiru jer `ive u srcima onih koji

ih vole.

TVOJI: supruga PERSIDA, }erke DANIJELA,

MIRA, NATA[A i unu~ad.

Se}amo ga se sa qubavqu i

po{tovawem.

TVOJI: supruga DOBRILA, sinovi VLADAN

i ZORAN, snaje ZORICA i GORDANA, unuke ANA,

MILICA i MARIJA i unuk MARKO.

46333

Po~ela je nova {kolska godina,

a prazna klupa u kojoj te nema

budi uspomene na tvoj osmeh i vedri lik.

Osta}e{ u na{im se}awima.

Tvoji: u~iteqica Slavica, Mina, Danijela,

An|elina, @eqko i Lazar.

16330

Sa dubokim bolom i tugom, obave{tavamo

da je na{ dragi

preminuo 29. avgusta

u svojoj 77-oj godini `ivota.

Bio je najboqi suprug, otac,

deda i pradeda na svetu.

Hvala ti za qubav, toplinu, zagrqaj i lepu re~.

Posebna zahvalnost osobqu mu{ke Hirurgije

^a~anske bolnice.

WEGOVI NAJMILIJI

46866

IVAN

VU^KOVI]

1936 - 2013

^ITUQE

9. 3. 2012 - 9. 9. 2013.

VLADISAV VUKOVI]

BATO

U subotu 7. septembra navr{avaju se TRI GODINE

od kako nije sa nama na{a draga

Ni vreme koje je pro{lo, ni vreme koje dolazi ne}e

umawiti tugu, prazninu i bol. Ponosni smo {to smo te

imali.

TVOJI NAJMILIJI

46329

KATA

PETROVI]

iz Mr~ajevaca

TOMISLAVA ]IRI]A

iz Gorwe Gorevnice

POSLEDWI POZDRAV

na{em

SLOBODANU BOBANU

BOJOVI]U

(16. 12. 1955 - 29. 8. 2013)

Najvoqeniji nikad ne umiru.

Nastavi}e{ da `ivi{ u na{im srcima i uspomenama.

Tvoje DRAGANA i MAJA

POSLEDWI POZDRAV

voqenom ocu

SLOBODANU BOJOVI]U

1955 - 2013

ZAUVEK ]E[ BITI U MOM SRCU.

MARKO

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

36 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE

[est godina `ivi{ kroz

najlep{e uspomene, beskrajno voqen, uvek prisutan u

na{im mislima. Nismo te zaboravili i nikad ne}emo.

Zahvalni za sve {to si u~inio za nas.

Ta{ta VUJA i svastika SLAVICA sa decom.

46331

MI[KO

VASIQEVI]

U ponedeqak, 9. septembra 2013. navr{ava

se 20 GODINA, od smrti dragog

Ispunio si nam `ivot qubavqu,

nesebi~no{}u, po`rtvovawem za druge.

Ostao si da `ivi{ u duhu i srcu nas i

posle smrti. Hvala ti za sve.

Od }erki NADE i DU[ICE sa decom

48871

TOMISLAVA ]IRI]A

iz Gorwe Gorevnice

U ponedeqak, 9. septembra 2013.

obave{tavam rodbinu i prijateqe da

se navr{ava 20 GODINA od smrti

S tugom i qubavqu supruga ANICA

48871

Ni vreme koje prolazi ne mo`e da umawi veliku tugu

nastalu tvojim odlaskom.

Uvek tvoji

MIRKA, MILICA i JOVANA

46330

SLOBODAN BOJOVI]

1955 - 2013

POSLEDWI POZDRAV

dragom bratu

DU[AN, MIRA, QIQA i MILENA

16329

SLOBODANU - BOBANU

BOJOVI]U

Hvala za nasmejane dane, za

nesebi~nu qubav i podr{ku.

MARTA

^ITUQEPETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 37

Dragi brate i ujko,

VEROQUB

RAKETI]

1939 - 2012

Po dobroti }emo te pamtiti, s ponosom pomi-

wati, od zaborava ~uvati i uvek voleti.

Sestra VERA i sestri~ine CECA i SLA\A

46864

Navr{avaju se tu`ne godine od smrti na{ih dragih

Va{i likovi }e biti uvek prisutni me|u nama, nesebi~na qubav i plemenitost

pleni}e na{a srca.

^uva}emo zajedni~ke uspomene u najdubqem kutku na{ih du{a, a se}awe na vas bi}e

postojanije od naj~vr{}e granitne stene.

PORODICE: PETROVI], BRAJKOVI], MILANOVI] i JOJI]

16324

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u ponedeqak, 9. septembra

2013. godine u 16 ~asova davati

TRINAESTOGODI[WI POMEN

na{em dragom

MARKU KOVA^EVI]U

16. 9. 1996 - 9. 9. 2013.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{eg dragog MAKIJA!

Majka VERICA, otac SAVO, brat LUKA, ujak VLADICA,

bake CICA i BRANA i deda MILISAV.

16322

Godina dana tuge i bola od kako nije sa nama na{

dragi i voqeni

VEROQUB RAKETI]

7. 9. 2012 - 7. 9. 2013.

Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno, za svu radost i

sre}u koje si uneo u moj `ivot i `ivote svih oko sebe.

Bio si divan suprug, otac, deda, brat i prijateq. @elim da zna{ da }e{

uvek biti u mom srcu i da }u ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoja DARA

46865

Pro{la je GODINA DANA

od kako nije sa nama na{ voqeni

VEROQUB RAKETI]

7. 9. 2012 - 7. 9. 2013.

Hvala ti za svu qubav pa`wu i ne`nost koje si nam poklawao celog

`ivota.

Bio si na{a vodiqa, na{ ponos i oslonac.

Mnogo smo te voleli.

Jako nam nedostaje{.

TVOJI sinovi VLADIMIR i IVAN sa porodicama.

46865

PETRIJE

PETROVI]

7.9.2011 -7.9.2013.

LELE

MILANOVI]

11.9.2005 - 11.9.2013.

ROMANA

BRAJKOVI]A

15.9.2000 - 15.9.2013.

^ITUQE38 PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE

SE]AWE

5. 9. 2001 - 5. 9. 2013.

JOVAN M. URO[EVI]

IN MEMORIAM

ZAGORKA STOJI]

(ro|ena Vuki})

7. 9. 2006 - 7. 9. 2013.

Dana 9. 9. 2013. navr{ava se [EST GODINA

od smrti na{eg dragog

SRE]KA - MI[KA

VASIQEVI]A

Dana 6. septembra navr{ava se 15 godi-

na od smrti na{eg dragog supruga i oca

S po{tovawem i qubavqu ~uvamo

te u na{im mislima i srcima zauvek.

Supruga RADICA, k}erka

SUN^ICA i sin SLOBODAN.

upl.

QUBI[E

STEFANOVI]A

Sa dubokim po{tovawem i bolom opra{tamo sa od svoga prijateqa

Slobodana - Bobana Bojovi}a

1955 - 2013.

Dragi Bobane, pamti}emo te kao istinskog borca

za demokratiju i napredak ^a~ka.

Nedostaja}e nam tvoja plemenitost, smirenost i qubav

koju si gajio prema svim qudima.

Bog da ti du{u prosti i neka ti je laka zemqa ~a~anska.

Velimir Ili}, Velimir Stanojevi} i Miroslav Marki}evi}

fak.

U subotu, 7. septembra 2013. godine u 13 ~asova obavi}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

NADI MILO[EVI]

Uvek }emo se se}ati tvog divnog lika i tvoje neizmerne dobrote.

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

O@ALO[]ENI:

porodica, rodbina i prijateqi

16333

SE]AWE

DESANKA DESA

URO[EVI]

9. 9. 1991 - 9. 9. 2013.

Dana 7. 9. 2013. godine, navr{ava se

40 dana od smrti

Sa velikom qubavqu, po{tovawem i

tu`nim se}awem ~uvamo te u na{im srcima.

Tvoja }erka MILKA sa porodicom

16325

GEORGINE STANI]

iz Kuki}aDraga na{a mama, mnogo godina je

pro{lo od tvoga odlaska, ali tvoja

dobrota i plemenitost `ivi u se}awu

tvoje dece za koju si bila i ostala velika majka.

Tvoja deca Dragan, An|a, Olgica i Qiqa sa porodicama.

16310

Godine prolaze, ali bol i tuga za tobom su sve ve}i.

Ostavio si dubok trag u na{im srcima.

Sa ponosom te pomiwemo.

Tvoji: supruga DRAGICA, sinovi MILOVAN

sa porodicom i DRAGAN.

Volimo, se}amo se i pamtimo samo onaj deo ve~nosti,

koliko traju na{i `ivoti.

WENI:

ANDRIJA, MILAN, SA[A, JASNA i MAJA

NEDOSTAJE[ NAM.

TVOJA DECA

46332

^ITUQE

12. septembra se navr{ava ^ETRDESET DANA

od kako nisi sa nama

ZORICA GABOROVI]

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE 39

Navr{ava se [EST MESECI

od smrti na{e drage

RAJKE \UKOVI]

U subotu 07. 09. 2013. dava}emo GODI[WI POMEN

na{em dragom ocu, dedi

SIMO

JOVANOVI]

iz Gorwe Gorevnice

10. septembra 2013. godine, navr{i}e se 33 GODINE

od kada nije sa nama na{ brat

MILORAD

MILO[EVI]

MIKO

PETOGODI[WI POMEN

8. 9. 2008 - 8. 9. 2013.

S qubavqu ~uvamo uspomenu na

tebe.

TVOJI NAJMILIJI:

supruga RADA, }erke MIRJANA i SNE@ANA,

zetovi, unuci i praunuci.

16279

BO@O

BO[KOVI]

Dana 10. 9. 2013. god. navr{ava se 40 tu`nih dana

od smrti voqenog nam

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana

u 11 ~asova odr`ati parastos na Dragi}evi}a grobqu

u Loznici.

PORODICA

DRAGOSLAVA

@IVANOVI]A

U utorak 10. 9. 2013. navr{ava se

40 dana od smrti na{e drageDana 10. 9. 2013. navr{ava se 40 dana

od kada vi{e nije sa nama

MILUNKA MICA

PETROVI]

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

Uvek }emo te se se}ati i ne}emo te zaboraviti.

Tvoje kom{inice JELA i MILESA

16327

Toga dana na ~a~anskom grobqu u 12 sati

dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN.

Zauvek u na{im mislima s tugom i qubavqu ~uvamo te od zab-

orava.

TVOJI NAJMILIJI: MIROSLAV i MIRJANA

sa porodicama.

MILUNKE MICE

PETROVI]

iz ^a~ka

S qubavqu i ve~nom tugom, uspomenu na tebe ~uvaju:

sestre GORDANA i RADMILA sa porodicama.

46865

@ive}e i daqe u srcima wegovih najmilijih.

Sin BRANKO i unuka SLA\ANA sa porodicama.

16326

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se na{im dragim i voqenim,

navr{ava

GODINA DANA

BLAGOMIRCI

RADOVI]

SLAVKA

RADOVI]A

a 1. septembra 2013. navr{ilo

se 16 GODINA od smrti

U subotu 7. septembra u 14 ~asova na grobqu u Mr~ajevcima obavi}emo GODI[WI POMEN.

S qubavqu i ponosom uspomenu na Vas ~uvaju Va{i najmiliji.

PORODICA RADOVI]

16323

Veliko hvala za sve lepe trenutke, pa`wu i qubav

koju si nam nesebi~no pru`ala.

Nedostaje nam tvoja podr{ka i saveti.

TVOJI NAJMILIJI: suprug MO[O i }erke

MILKA i QIQA sa porodicama.

46863

MARKETING

032/342-276

Jesi li se odmorila

tugo moja?

Patwu s ~ela otklonila,

brigo moja?

Jel' smrt lak{a od `ivota,

sejo mila,

jel' pravedni, napa}eni

boqe di{u?

Moj heroju, nevi|eni, sa o~ima sjajnih zvezda!

Veseqaku i lepoto!

Nama uvek mila, draga.

Volimo Te mnogo, mnogo!

S qubavqu sestra QIQA i sin NIKOLA

16278

Dana 5. septembra 2013. godine, navr{ilo se

DVE GODINE kako se upokojio

Sa velikom qubavqu i tu`nim se}awem, ~uvamo te od

zaborava.

Po~ivaj u miru.

TVOJI: }erka DRAGANA, unuka SARA i zet DEJAN.

16331

SLAVI[A

^VRKI]

1957 - 2011.

iz Mr~ajevaca

PETAK 6. SEPTEMBAR 2013. GODINE