94
ideje za ukusniji život septembar 2015. GASTOS U BEOGRADU gastro putopis iz ugla nekoga ko već dugo ne živi u njemu W VREME JE ZA SLATKU ZIMNICU!

Septembar 2015

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Ideje za ukusniji život

Citation preview

Letnje salate

ideje za ukusniji život septembar 2015.

Salate Salategastos u beogradugastro putopis iz ugla nekoga ko već dugo ne živi u njemu

WVREME JEZA SLATKU

ZIMNICU!

Vrelo leto je za nama, a zajedno sa njim i uspomene sa

plaza i seoskih dvorista. Na-damo se da smo vam nedo-stajali koliko i vi nama i da cemo se lepo druziti i u no-voj sezoni!

U ovom broju vodimo vas u gastronomsku setnju Kalabri-jom, a pripremili smo vam i jednu pravu poslasticu: vod-ic kroz restorane i hranu Beograda, kroz prizmu nek-oga ko vec dugo ne zivi u njemu.

Nadamo se da cete uzivati u citanju i vidimo se u oktobru!

Ivana LalickiSo & Biber

Dolce Fooda

Milkica Crevar Sakač

Mimi’s kingdom

Đorđe Pešić Sanja Manasi-jević

Knjiški moljac u špajzu

Olivera SenićJa u kuhinji...

Dragana PušicaMoje grne

Marina Bog-danović

Mademoiselle Marina

Marija Sponzapalachinka

PRIPREMILI:

Obrada i priprema: MARIJA SPONZA

Fotograf ija na naslovnoj strani: OLIVERA SENIC

Zabranjeno je neovlasceno preuzimanje i kopiranje sadrzaja, bez prethodne saglasnosti redakcije casopisaMEZZE!

vas receptRECEPT POSLALA: ANA DJOKIC

ZA MEZZE PRIPREMILA: MILKICA CREVAR SAKAC

posluzite uzneke fine krekere :)u

DIP OD GRILOVANIH TIKVICA

Sastojci:

1 veća tikvica, 180 ml kise-le pavlake, 1/2 veze peršuna, 4 lista celera, 5-6 listova bosiljka, 1 kašika balzamiko sirćeta, 3 kašike maslinovog ulja, 2 čena belog luka, sok od 1/2 limuna, so i biber po ukusu

Priprema:

Tikvicu, ako je dovoljno mla-da, isecite na tanje kriške i ispecite na gril tiganju. Ostavite da se u potpunosti ohladi.

Ohlađene tikvice ubacite u dublju posudu, pa dodajte sve ostale sastojke osim pavlake. Sve usitnite štapnim mikse-rom u finu, glatku masu. Na kraju dodajte kiselu pavla-ku i lagano izmešajte da se sve sjedini. Ostavite pola sata da stoji u frižideru pre služenja.

Ovaj dip je pravo iznenađenje. Već sam pravila namaze od pečenih tikvica i vo-lim ih, ali ovaj je drugačiji. Više podseća

na finu, kremastu salaticu kiselkastim, svežim ukusom. Probali su ga iskusni degustatori i jako im se dopao :) Ako ipat želite pravi namaz, upo-trebite krem sir umesto kisele pavlake.

“WGotovo

ocasposla!

U SEZONIAUTOR: MILKICA CREVAR SAKAC

Bamija (Abelmoschus esculentus, Malvaceae) je jedno-godišnja ili višegodišnja zeljasta biljka (zavisno od vrste) rasprostranjena u kuhinjama Južne Azije, Bliskog Istoka

i Severne Afrike. Pripada porodici slezova, a bliski srodnici u botaničkom smislu su joj kakao, hibiskus i pamuk.

U SEZONI BAMIJA

Biljku karakterišu režnjeviti tj. prstasti listovi sa 5 do 7 režnje-va i svetli, žućkasti cvetovi koji su u središnjem delu najčešće

crveno do ljubičasto obojeni. U ishra-ni se koriste zelene semenske čaure i to dok su mlade. Ove čaure su ispunjene jestivim semenkama koje ispuštaju slu-zavu tečnost, pa se bamija često koristi za zgušnjavanje čorbi i variva. Prestarele semen čaure su veoma vlaknaste i, iako jestive, nisu baš ukusne u jelima.

Postoji više teorija o poreklu bamije, a najrasprostranjenije je da ova biljka potiče sa afričkog kontinenta. Prema dru-goj teoriji, potiče iz Južne Azije. Iako se u svetu najčešće sreću varijacije naziva okra, stari Egipćani i Maori su koristi-li reč bamya, što u prevodu ukazuje na istočno poreklo biljke. Egipćani su bami-ju kuvali, a semenke su vadili i sušili, pa ih koristili kao zamenu za kafu. Bamiju su u ishrani ubrzo počeli koristiti Arapi, a od Arapa se njena upotreba raširila po Mediteranu i celoj Južnoj Aziji. Zahvalju-jući robovima koji su iz Afrike prevože-ni u Ameriku, bamija se ubrzo raširila i Južnom i Severnom Amerikom gde je postala sastavna namirnica u ishrani naroda tropskih područja. Zanimljiva je i činjenica da za ovo povrće na engleskom jeziku ima prilično naziva, u zavisnosti od geografskog područja. Bamija je veoma bogata rastvorljivim vlaknima u obliku različitih guma i pek-tina. Ova rastvorljiva vlakna snižava-ju nivo holesterola i smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Nerastvorljiva vlak-

OTPORNA BILJKA KOJA ODLICNO POD-NOSI I SUSU...

na prisutna u bamiji održavaju zdravlje intestinalnog trakta i smanjuju rizik od pojave nekih oblika tumora. Sluzava tečnost koja oblaže semenke ima povolj-no dejstvo kod zatvora i olakšava varenje hrane koja se istovremeno uzima. Osim toga, ovo povrće je bogato mnogim vitaminima (A, K, C, folatima) i mineralima (gvožđe, kalcijum, mangan, magnezijum). Ova biljka se gaji iz semena. Seme slabo klija u hladnoj zemlji, pa se nikako ne sme sejati prerano. Za setvu je najbolje da prođe jedna do dve nedelje od poslednjih mraze-va. Druga opcija je setva semena u žardinjere u zatvorenom prostoru i presađivanje izraslih klijanaca u zagrejanu zemlju. Prilikom direk-tne setve, izrasli klijanci se mora-ju prorediti, a kod presađivanja mladih biljčica se isto mora voditi računa o rastojanju između bilja-ka jer su odrasle bamije prilično visoke biljke (1 do 1,5 m) i treba im dosta prostora. Biljka najbolje uspeva u plodnoj, dobro propus-noj zemlji, na direktnom suncu. Iako joj redovno zalivanje pri-ja, s obzirom na područje sa kog potiče, odlično podnosi sušu. Leje sa mladim biljkama je potrebno redovno pleviti od korova, ali star-ije, ojačale biljke će se sa korovom uspešno izboriti same. U njihovom uspešnom razvoju najveći problem mogu biti periodi iznenadne hlad-noće tokom leta koji mogu dovesti

do smrti sadnica.

U ishrani se koriste mlade semene caure. Kad prestare postanu veoma vlaknase, pa je bamiju potrebno re-dovno brati. Čaure rastu veoma brzo i moraju se redovno brati, bar svaki drugi dan. Čaure je na-jbolje seći makazama ili nožem da se ne ošteti ostatak biljke. Jedna sadnica ima dosta čaura, pa je 5 do 6 sadnica sasvim dovoljno za čet-voročlanu porodicu (osim ako ne želite deo spremiti za zimu).

Ubrana bamija se može očuvati 3-4 dana u frižideru, neoprana, upako-vana u perforiranu plastičnu kesu. Nikako se ne može čuvati oprana i vlažna bamija jer veoma brzo počinje da truli. Za duže čuvanje je najbolje ovo povrće zamrznuti, mada postoje i recepti za zimnicu sa bamijom. Iako na prvi pogled deluje kao neobična i neprisutna biljka za naše područje, bamija se koristila u ishrani naših predaka. U Velikom narodnom kuvaru postoje recepti za jela sa bamijom, a najpoznatiji je đuveč.

U poslednje vreme se bamija po-javila i na našim, bolje snabdeve-nim pijacama, pa joj dajte šansu. Velika je verovatnoća da će vam se dopasti.

PALENTA SA BAMIJOM, JEDNOSTAVNO, BRZO, ISTO, A

OPET VEOMA DRUGACIJE...

BAMIJA U PIVSKOM TESTU

BAMIJA SA PARADAJZOM

BAMIJA SA PARADAJZOM

Sastojci:

4 kašike maslinovog ulja1,5 kašičica semenki korijandera1 glavica luka2 crvene paprike2 kašike sitno seckanog lista peršuna2 kašike sitno seckanog lista ko-rijandera2 velika paradajza180 ml vode1 kašičica aleve paprike2 kašičice šećeraso15-20 bamija3-4 kašike limunovog soka20 crnih maslina1 kašika sitno seckanih listića nane

Priprema:

Uključite rernu da se greje na 200°C. Dok se rerna greje pripre-mite sos. Zagrejte 2 kašike mas-linovog ulja u velikom tiganju ili plitkoj šerpi. Dodajte semen-ke korijandera i sitno seckan luk i dinstajte 5-10 minuta, dok luk ne postane staklast. Dodajte cr-venu papriku sečenu na trakice, peršunov list i pola količine se-ckanog korijandera. Nastavite sa dinstanjem još 5 minuta. Za-tim dodajte seckani paradajz, vodu, alevu papriku, šećer i so prema ukusu. Poklopite i krčka-jte 15 minuta. Zatim otklopite i ostavite da se krčka još oko 5 minuta, da se upari višak tečnos-ti i sos počne da se zgušnjava.

Bamiju operite i u potpunosti

osušite. Odsecite peteljke, ali pažljivo, da ne dođete do semenki koje su sluzave. Pomešajte bamije sa preostale 2 kašike maslinovog ulja i malo soli i rasporedite ih po plehu. Pecite bamije u za-grejanoj rerni 15 do 20 minuta, dok malo ne omekšaju. Pečene bam-ije dodajte u sos od paradajza. Lagano promešajte, pa dodajte i limunov sok, masline isečene na polovine i preostalu količinu ko-rijandera. Probajte, pa dodajte soli i bibera po ukusu. Na kraju umešajte listiće nane.

PALENTASA BAMIJOM

Sastojci:

10-15 mladih bamija100 g trapista500 ml vode125 g palente1 kašičica soli2 jaja

Priprema:

Bamiju kuvajte 10-15 minuta u do-sta slane vode. Skuvanu bamiju procedite i odmah isperite hlad-nom vodom da zaustavite proces kuvanja, pa je ostavite da se ohladi. Ohlađenu bamiju isecite na kolutiće. Trapist isecite na kockice. Uključite rernu da se greje na 200°C. Tepsiju dimenzija oko 15x25 cm premažite uljem.

Palentu pripremite prema uput-stvu sa kesice tj. sipajte je u ključalu slanu vodu i kuva-jte 2 minuta uz mešanje dok se ne zgusne. U pripremljenu vre-

lu palentu dodajte jaja i brzo promešajte. Na kraju dodajte sir i bamije i izmešajte, pa sipajte u pleh. Pecite u zagrejanoj rerni dok površina blago ne porumeni. Služite odmah uz šolju jogurta.

BAMIJAU PIVSKOM TESTU

Sastojci:

30-ak bamija50-60 g trapista2 jaja200 ml hladnog piva150 g brašna1/2 kašičice soli + još po ukusuulje za prženje

Priprema:

Bamije operite i dobro prosušite. Zasecite ih uzdužno. Trapist ise-cite na trakice debljine 4-5 mm. U zareze na bamijama ubacite po trakicu sira. Poređajte ih na tacnu i posolite.

Odvojite žumanca od belanaca. U belanca dodajte prstohvat soli i umutite čvrst sneg. Ostavite ga sa strane. Žumanca posolite, dodajte hladno pivo i umutite mikserom. Dodajte brašno i umu-tite testo malo gušće od testa za palačinke. Na kraju lagano, kašikom, umutite belanca (pazite da ne splasnu).

Zagrejte ulje, ali pazite da ne bude previše vrelo. Bamije umačite u poh, pa stavljajte na vrelo ulje. Okrećite tokom pržen-ja. Pržene bamije još malo pos-olite i služite odmah.

plavi patlidzan!

plavi patlidzan!

AUTOR: IVANA LALICKI

IMA JEDAN INDIJSKI RESTORAN U KRAJU

KOJI PRAVI OVO JELO, MENI OMILJENO. TO-LIKO GA VOLIM DA MI NIJE BILO DOVOLJNO

DA GA JEDEM SAMO U RESTORANU VEC

SAM POZELELA DA GA PRAVIM I KOD KUCE. ZAHVALJUJUCI MO-

JOJ PRIJATELJICI, IN-ACE INDIJKI, KOJA

TAKODJE REDOVNO IDE U TAJ RESTORAN, USPELA SAM DA DO-BIJEM TAJNI RECEPT I

JA GA SAD VAMA OT-KRIVAM.

KHATTA MITHA BAINGAN (INDIJSKI KISELO-SLATKI MINI PLAVI PATLIDZAN)

Sastojci:

500 g mini plavog patlidžana (iseckanog kao lepeza, ili na 4 uzdužna dela, ali ne do samog kraja), 1 1/2 kašika ulja, 1 kašičica slačice, 2 lista lovora, 2 suve ljute papričice, 2 manja crna luka (sit-no iseckana), 1/2 kašičice kurkume u pr-ahu, 1 kašičica istucanog kumina, 1/2 kašičice ljute mlevene paprike, so i ml-eveni biber, 1 kašičica šećera, 1 kašika čatnija od manga, 1/2 šolje kisele pav-lake, 400 ml vode

Priprema:

Zagrejte ulje u većoj šerpi i propržite isečeni patlidžan sa obe strane, pa ga izvadite iz šerpe i stavite na papirni ubrus da se mast ocedi.

U preostalom ulju propržite slačicu, lo-vor i ljute papričice, oko 1-2 minuta, tek da ispuste aromu. Dodajte luk, prži-te dok ne postane staklast i na kraju dodajte preostale začine, kurkumu, kori-jander, kumin, ljutu mlevenu papriku, so i biber po ukusu. Pržite sve uz mešan-je oko 1 minut. Dodajte šećer i čatni. Smanjite temeraturu i umešajte pavlaku.

Na kraju dodajte patlidžan i oko 400 ml vode. Malko pojačajte vatru, poklopite i kuvajte još 10-ak minuta, dok patlidžan ne odmekne.

Ovo jelo najbolje ide uz kuvani pirinač i male trouglaste indijske hlebčiće koji dosta po ukusu podsećaju na naše mekike.

AUTOR: MILKICA CREVAR SAKAC

CUFTICE OD PATLIDZANA U PARADAJZ SOSU

Sastojci za ćuftice:

3 patlidžana srednje veličine4-5 kašika maslinovog ulja1 čen belog luka1 jajeso, biber40 g parmezana5-6 listića nane3-4 kašike prezliulje za prženje

Sastojci za sos:

1 glavica crnog luka1 čen belog luka4 kašike maslinovog ulja4 velika paradajza6 listića bosiljka2 kašike šećera100 ml crnog vinaso, biber

Priprema:

Uključite rernu da se greje na 200°C. Patlidžane presecite, pa im malo zasecite unutrašnjost. Poređajte ih u tepsiju presečen-om stranom na gore i premažite maslinovim uljem. Pecite u za-grejanoj rerni 30-40 minuta, dok skroz ne omekšaju. Pečeni pat-lidžan ohladite, pa kašikom izdu-bite meku unutrašnjost.

Patlidžanu dodajte jaje, sitno

seckani beli luk i nanu, par-mezan, prezle, so i biber. Sve sjedinite u kompaktnu masu. Ako je potrebnu, usitnite štap-nim mikserom. Ostavite masu u frižideru oko 30 minuta.

Od ohlađene mase oblikujte ćuftice i propržite ih na zagre-janom ulju. Izvadite šupljikavom kašikom i ostavite sa strane, na toplom mestu, dok pripremate sos.

U velikom tiganju zagrejte masli-novo ulje. Dodajte sitno seckan beli luk i kratko propržite dok ne zamiriše. Dodajte sitni seck-an crni luk i pržite oko 5 minu-ta, dok ne postane staklast. Na pržen luk dodajte sitno seckan paradajz. Poklopite i krčkajte 20-ak minuta, dok se paradajz ne raspadne. Dodajte zatim crno vino i krčkajte otklopljeno još 5-10 minuta da deo tečnosti ispari.

Probajte, pa dodajte šećer, so, biber i sitno seckan bosiljak i krčkajte još oko 5 minuta. U za-visnosti od toga koliko je kiseo paradajz, možete dodati još malo šećera.

U gust sos dodajte ćuftice, la-gano ih okrenite da se uvaljaju u sos sa svih strana, pa poslužite.

VOLITE CUFTE BEZ MESA? ONDA CE VAM SE SVIDETI I OVE CUFTE OD POVRCA!

AUTOR: MARIJA SPONZA

NAS PRIJATELJ IZ RUMUNIJE KADA GOD ROSTILJA-

MO SPREMA OVU SALATU. IAKO JE

IZUZETNO JEDNOS-TAVNA I BLAGOG UKUSA, U NASEM

MALOM MULTI-NACIONALNOM

DRUSTVU, NEMA OSOBE KOJOJ SE NE SVIDJA. PRENOSIM

VAM DANIJELOV RECEPT UZ NADU

DA CE SE I VAMA DOPASTI KAO I

MENI...

RUMUNSKA DIP-SALATA OD PLAVOG PATLIDZANA

Sastojci

1 kg plavog patlidžana, 1 ma-nji narendani crni luk, 50-60 ml suncokretovog ulja, 1 kašičica senfa, sok od limu-na, so, 1 žumance (opciono)

Priprema:

Patlidžan ispecite na roštil-ju ili u rerni na 200°C dok potpuno ne omekša. Ostavite ga na kratko u poklopljenoj posudi da se napari, a zatim ga oljuštite. Ako koristite mlad i sitan patlidžan, nema potrebe da odbacujete deo sa semenkama.

Uz pomoć drvene varjače pat-lidžan izlupajte dok ne do-bijete pire. Prebacite u cediljku i ostavite da se ocedi 15-ak minuta.

Prebacite u činiju i u tankom mlazu uz stalno mešanje sipa-jte ulje, kao da pravite ma-jonez. Patlidžan će ga upiti i masa će postati vazdušasta. Umešajte luk i senf. Probaj-te pa dodajte soli i malo soka od limuna. Na kraju, ako želite, umešajte i žumance.

Jedite kao namaz ili uz roštilj.

AUTOR: MARINA BOGDANOVIC

Caponata je tipično sicilijansko jelo koje se služi kao predjelo ili glavnovegetarijsko jelo. Ovo je osnovna verzija a razlika u sastojcima i u proporcijama se menja od grada do grada, od kuhinje do kuhinje. To

naravno ne znači da je jedna verzija tačna a druga ne daj Bože pogrešna. Negde se dodaju i kapari, u Palermu se stavi i kašika suvog grožđa, na sicili-janskim ostrvima i poneki badem. Negde je više luka u odnosu na patlidžan, negde više celera, manje maslinki... može se reći da zavisi od ukusa domaći-ce i navike. U velikoj većini slučaja će vam reći da caponata ne treba da bu-de crvena i zato se stavlja koncentrat paradajza koji treba samo da da dale-ku notu paradajza što ne znači da u Kataniji greše kada stavljaju svež para-dajz, izblanširan, oljušten i iseckan. Jedna stvar je sigurna: caponata je let-nje jelo i ne pravi se od patlidžana koji u decembru ili februaru dolazi iz staklenika i nema nikakav ukus. Maslinke koje se koriste su zelene maslinke koje se gaje na Siciliji i prodaju se zgnječene a koščica se onda jako lako iz-vadi. Maslinke koje se kupuju već očišćene od koščice izgube puno od njiho-vog ukusa preko tečnosti u kojoj se čuvaju. I odnos šećera i sirćeta je jako važan iako naravno zavisi od ukusa. I šećer i sirće treba da se osećaju ali nikako previše jer se ne radi ni o džemu ni o turšiji. Tek malo, ali odlučno.

KAPONATA

Sastojci

1 kg plavog patlidžana, 1 velika glavica crvenog luka, 3 štapa celera, 2 kašike ze-lenih maslinki bez koštica, 2 kašike kon-centrata od paradajza, maslinovo ulje, 5-6 kašika maslinovog ulja, 50 ml jabukovog ili vinskog sirćeta, 3 kašike šećera, krupna so

Priprema:

Operite patlidžan, odstranite peteljku i isecite ga na kockice velicine 2 cm. Pos-pite krupnom solju, poklopite nečim teš-kim i ostavite u đevđiru 1 h da otpusti vodu. Isperite i ocedite rukama. Ova operacija služi ne toliko da patlidžan izgubi gorčinu koliko da se tokom prženja ne napije ulja.

Oljuštite luk i iseckajte ga na tanka re-barca. Operite celer, očistite ga od kon-ca i iseckajte na parčiće ne veće od 1 cm. Izblanširajte ga u kipućoj vodi par minuta. Ocedite.

U većem dubokom tiganju (ja uvek koristim wok) zagrejte maslinovo ulje i ispržite u njemu plavi patlidžan. Izvadite ga reš-etkom iz ulja i odložite na tanjir ili poslužavnik na koji ste stavili kuhinjski papir.

Uklonite ulje iz tiganja i obrišite ga ku-hinjskim papirom. Sipajte 5-6 kašika masli-novog ulja u tiganj i zagrejte ga. Proprži-te luk, dodajte parčiće celera, maslinke i koncentrat paradajza razmućen u malo vode. Posolite i krčkajte (bez poklopca, na sred-nje jakoj vatri) dok luk ne omekne. Dodajtešećer i sirće i sačekajte da alkohol ispa-ri. Dodajte i prethodno isprženi patlidžan, promešajte i krčkajte još par minuta.

Kaponata se nikada ne služi topla nego na sobnoj temperaturi po mogućstvu sutradan.

GASTOS U

KAO I SVAKI GASTARBAJTER KOJI KONACNO OBILAZI SVOJ HOUMLEND NJEGOV BORAVAK POCINJE GASTRO AVANTUROM U VELIKOM STILU.

JEDVA STO SMO SLETELI AVIONOM KAD NAS JE DOCEKALA VELIKA GOZBA SVE SA TORTOM. HRANA SAMO PRISTIZE, POTPUNA

RAZNEZENOST POSLE PRVOG GUTLJAJA DOMACEG SOKA OD VISNJE NA RASTVARANJE. NISTA SE NIJE PROMENILO, MISLITE U SEBI, ALI

KASNIJI IZLAZAK U GRAD VAS UVERAVA U NESTO SASVIM DRUGO...

Beogradu

AUTOR: IVANA LALICKI

GASTOS U

KAO I SVAKI GASTARBAJTER KOJI KONACNO OBILAZI SVOJ HOUMLEND NJEGOV BORAVAK POCINJE GASTRO AVANTUROM U VELIKOM STILU.

JEDVA STO SMO SLETELI AVIONOM KAD NAS JE DOCEKALA VELIKA GOZBA SVE SA TORTOM. HRANA SAMO PRISTIZE, POTPUNA

RAZNEZENOST POSLE PRVOG GUTLJAJA DOMACEG SOKA OD VISNJE NA RASTVARANJE. NISTA SE NIJE PROMENILO, MISLITE U SEBI, ALI

KASNIJI IZLAZAK U GRAD VAS UVERAVA U NESTO SASVIM DRUGO...

Beogradu

Dom vojske Srbije

Pošto su ovaj magazin do sada krasili putopisi iz raznih krajeva sveta, red je da u njemu bude i gastro putopis iz Beograda,

mestu u kome je nastao, ali ovog puta iz ugla nekog ko već dugo ne živi u njemu. Kao i svaki gastarbajter kad konačno obilazi svoj houmlend njegov boravak počinje gastro avanturom u velikom stilu. Jedva što smo sleteli avionom kad nas je dočekala velika gozba sve sa tortom. Hrana samo pristiže, potpuna razneženost posle prvog gutljaja domaćeg soka od višnje na rastvaranje. Ništa se nije promenilo, mislite u sebi, ali kasniji izlazak u grad vas uvera-va u nešto sasvim drugo. Primećujete da se ionako velika ponuda pekara multiplikovala, sad su počeli i kafu tu da prodaju. Puno ima i malih prodavni-ca, čak i u njima sad prodaju peciva. Mesta sa brzom hranom su na svakom koraku, i po pravilu tu ima najviše ljudi, zato ne čudi da nacija više ne izgleda tako vitko, mada to je i dalje daleko od onoga što viđam u Americi. PUNO NOVIH RESTORANA SE OT-VORILO, I ISKRENO, SUPER IZGL-EDAJU. MISLIM DA JE TO NAJLEPSE STO BEOGRAD TRENUTNO MOZE DA PONUDI. VRLO SU MASTO-VITI, HRANA JE DOSTA DOBRA, I CENE SU VEOMA PRIHVATLJIVE ZA NEKOG KO DOLAZI SA STRANE. Čini mi se da sam se tokom mog boravka u Srbiji po prvi put osetila kao turista. Čak sam pre putovanja imala spisak restorana i mesta u koje sam htela da odem, što inače često radim kad putujem negde, to mi se ranije nije dešavalo. Naravno, puno toga nisam uspela da vidim, ali uspela sam da posetim dosta različitih i zanimljivih mes-ta, da probam autentična jela kao što su

riblja čorba, sarmice sa zeljem, pastrmka na žaru, bila sam i na nekim fensi mes-tima, sve u svemu, mislim da sam dovoljno upoznala gastronomsku ponudu srpske prestonice. Na prvom izlasku smo se zadesili na Sava-mali, čula sam da je to postalo popularno mesto za izlazak. Nešto me nije ostavio pod utiskom onaj stari deo, nekako i dalje loše izgleda, ali onaj deo tik uz Savu, gde su ra-nije bili nekakvi magacini, mi se dosta svi-deo. Nije baš bilo lako da se odlučimo gde ćemo da odemo, jer svi restorani izgledaju isto, ali smo otišli u mesto koje se zove Sofa , jer imaju domaću pastu, a ona nam se baš jela. Hrana (pasta sa tartufima i pasta sa teletinom i vrganjima) i usluga su bili dobri, pasta doduše suviše al dente, ali deserti su ipak bili najbolji (mus od le-šnika i korpica sa maskarpone krem-om i voćem). Inače, tu je i Ambar , isti onaj restoran u koji smo išli na Kapitol Hilu, u Vašingtonu. Hteli smo da probamo i neko old skul me-sto, i bili smo veoma iznenađeni saznanj-em da državni restorani još uvek postoje, završili smo u restoranu Doma vojske Srbije , u Zemunu. Ne znam, ali kad sam ugledala kolica, koja je gurao ko-nobar, sa pastrmkom na žaru, šopskom salatom i lučenom ljutom paprikom, neka trenutna toplina i zadovoljstvo su me preplavili. Da, jeli smo i teleću čorbicu. Šta da kažem, neprocenjivo iskustvo. Tu blizu, kod zemunske pijace, sam primetila restoran Ciribu - Ciriba , služe iznu-trice, između ostalog sušena svinjska crevca sa podvarkom, moje omiljeno jelo koje nisam jela godinama, ali na veliku žalost nisam uspela da odem tamo. Kad smo kod starih mesta na hotelu Moskva su probili nekakva monumen-talna vrata sa stepeništem. Jela sam njihov

BEOGRADSKI SLATKI ZALOGAJI: Apple Streusel Cake, Smokvica, Sofa, desert, Moskva snit i slatka vitrina u Obrenovcu

SLANI ZALOGAJI: Kabinet pivo, Lucijine pogacice sa kobasicama i si-rom, Hleb sa brusnicama i humus, Homa i pasta sa tartuf ima, Sofa

popularan kolač, Moskva šnit, i opet, po ko zna koji put, shvatila da se tamo ne ide zbog kolača nego zbog lokacije i pogleda. Isto važi za razne kafee u kojima smo bili, pogotovo posle boravka u Italiji, ukus kafe je uglavnom bio osrednji, trebalo je da naručujem samo tursku kafu. I sad ra-zumem zašto više ne pijem neskafu. Ada je leti zaista divno mesto, posebno ma-kiška strana. U vreme kad sam ja bila tine-jdžerka to je bila divlja obala sa jednom če-smom i jednim prodavcem kokica. Sad tu postoji ogromna ponuda restorana i kafea, i ne morate da se zlopatite na peškiru i da vas žulja kamenje. U kafeu Bikini sam pila kapućino uz kruške i šljive iz bašte mojih roditelja, neprocenjivo, a u Smokovici sam jela Streusel Cake sa jabukama, sve sa kuglom sladoleda. Bila sam zapanjena da imaju u ponudi tako tipičan američki desert, morala sam da ga naručim da vidim da li je to to, i jeste. Onda sam jedno veče završila u restoranu Passangers Bar , na Dorćolu. Muž je tu imao večeru sa svojim društvom, kaže da je hrana bila odlična, i taman da krenemo kad neki mladić, koji tu radi, ubedi me da naru-čim desert, kaže ja ću da izaberem umesto tebe, oduševićeš se. Mnogo mi se svideo njegov nastup, rekoh, donesi. Doneo on kolač i kaže, ne verujem da ćeš pogoditi štaje to, a ja mu kažem, znam, to je kolač sa tri vrste mleka, i on se baš iznenadio. Znaš, ja sam jedna iskusna food blogerka, sem toga živim u Americi. Iskreno, moram da priznam da sam i ja bila veoma iznenađena što jedem Tres Leches Cake u sred Beo-grada. Inače, to je dosta popularan meksi-čki kolač u Americi. Jedno od mesta koje sam pažljivo planirala da posetim bio je restoran Homa (srpska Noma). Imala sam velika očekivanja, živo me zanimalo kakva izgleda inovativno-

minimalistička kuhinja u Srbiji, vebsajt i rejtinzi su obećavali puno. Možda zbog ve-likih očekivanja, ali mesto me nije ostavilo bez daha. Ne mogu da kažem da je hrana bila loša, daleko od toga, samo nedovoljno dobra za tu cenu. Mislim, bar u Beogradu, možete da mnogo dobro jedete, za znatno manje pare, bilo da je u pitanju hrana do-maće ili strane kuhinje. Iskreno, ne znam šta bi prosečnog turistu privuklo da ode na takvo mesto. Ovakve restorane sa popula-nim industrijskim dizajnom i sličnom po-nudom možete često da vidite u većim am-eričkim gradovima, jedino što je u Homi sve jeftinije. Super su im hlepčići sa bru-snicama, ali humus koji ide uz njih prili-čno je čudan izbor, pri tome ima zbunjujuć ukus i teksturu, neki namaz sa krem sirom bi bilo mnogo bolje rešenje. Takođe salata sa rukolom i čeri paradajzom u koju su stavili svež ruzmarin, isto je jedan od čud-nih izbora. Oboje, i rukola i ruzmarin, ima-ju vrlo intezivne arome i ja ih još nikada nisam probala zajedno. Za glavno jelo moj muž je jeo biftek, ja svinjski vrat sa pra-tećim sosovima i prilozima, bilo je tu inte-resantnih detalja kao što su paketići blit-ve punjeni mesom, i meni omiljeni pire od paškanata, ali sve zajedno to nije bilo to. U tom restoranu smo naučili da sad i u Srbiji postoje male pivare, probali smo je-dno njihovo pivo, kao i Pinot Noir vinari-je Aleksandrović, koju svi tako puno hvale. Iako je roštilj dominirao na našem jelov-niku tokom boravka u Srbiji, mi smo se zapanjili kada smo u povratku shvatili da nijednom nismo pojeli pljeskavicu, a to nam se već dešavalo. Doduše, ćevape smo probali. Burek, još jedna nedostajuća hra-na, nas je pomalo razočarao. Nismo našli dobar burek, a to je onaj što nije ni suv ni masan, kome je kora sa jedne strane vrlo tanka i hrskava, i divno se topi u ustima, a sa druge strane nešto deblja, ali ne previ-še, ne kao da je guma, da jedva možeš da je

RESTORAN HOMA: biftek (gore) i svinjski vrat (dole)

žvaćeš. Čula sam da su se pojavile razne vr-ste bureka, sad postoji i sa šunkom i kačka-valjem, ali meni je i dalje prazan zakon. U lancu pekara Hleb i kif le smo otkrili mnogo novih peciva. Sinu se puno svideo burek, a ćerka je otkrila đevrek i žu-žu. Da, nisu hteli da jedu čokoladne banan-ice, ni lubenicu ni grožđe zato što imaju koštice, u Americi se prodaju bez koštica. I mnogo su se iznervirali kada su u jednom vračarskom kafeu, Moment , probali kekse sa komadićima čokolade, a ustvari nisu imali ukus onih američkih, mada su meni bili su-per. Zovu se Đavolčići, ili tako nešto. Organizovali smo i krštenje moje ćerke to-kom boravka u Srbiji, i za tu priliku sam imala vrlo jasnu viziju tradicionalne trpeze za taj prilično intiman događaj. Poželela sam celo pečeno prase na stolu zajedno sa pra-tećom tradicionalnom hranom, gibanicom,

sirom i kajmakom, kupus salatom, i sl. Međutim, desilo se nešto vrlo neobično. Lju-di iz pečenjare, kod kojih smo naručili pra-se, su nas ubeđivali da je bolje da prase ispe-ku dan pre, da bi se ohladilo, i hteli su da ga iseku, kažu, tako svi rade. Pomislila sam u sebi, ZAR JE MOGUCE DA VISE NIKO NE ZELI CELO PECENO PRASE NA SVOJOJ TRPEZI, I TO TOPLO, STA, ZAR JE TOLIKI PROBLEM ISECI MLADO PRASE, ZAR TO NIJE NESTO NAJTIPICNIJE ZA NASU KUHINJU... srećom, ispalo je kako smo planirali. Nara-vno, prase je bilo zvezda gozbe, postavili smo ga u divan izdužen zemljani sud, sve sa jabukom, deca su bila neizmerno uzbuđena i odmah su navalila da ga jedu. Bili smo i na dva interesantna mesta u oko-lini Beograda. Jedno je Bojcinska koliba , ili koleba, kod sela Progar, i tu

Pekara, Beograd

Gozba sa krstenja

Obrenovacka pijaca (gore levo), Zlatkova kajsijevaca (gore desno) i Etno kuca Zabran, kod Obrenovca (dole)

Cevapi, Bojcinska koliba

Riblja corba, Bojcinska koliba

smo jeli riblju čorbu od 100 dinara, za nepoverovati. Posle duge vožnje biciklom po najvećoj vrućini, super smo se osećali u hladu šume u kojoj je restoran smešten. Mesto je zanimlji-vo, ima taj etno fazon, i hrana je dosta dobra. Tu je i mala farma mangulica od kojih u restoranu prave kobasice. Drugo je isto neko etno mesto na Zabranu kod Obrenovca. Tu smo jeli samo palačinke, ali meni se do-palo kako je mesto sređeno, ima puno aktivnosti za decu. Osim toga pored Save je, a ja mnogo volim tu reku. POSLE MOG BORAVKA U SR-BIJI, NEKAKO MI JE NAJVECI UTISAK DA SE UTICAJ AMER-ICKE KUHINJE BAS PROSIRIO, ETO KAKO IZGLEDA GLOBAL-IZACIJA NA DELU. I NE MISLIM DA JE TO NESTO LOSE, NEGO JE NEOBICNO. I nije da to važi samo za restorane po Beogradu, nego isti osećaj se ponavlja kad odete kod nek-oga u goste, a on vam servira tursku kafu sa mafinima. Zbog užasne vrućine koja je vladala tokom celog našeg boravka u Srbiji, nekako nam se smanjio apetit, pa smo se kući vratili sa manje kilograma ne-go što smo imali kad smo otišli, što je, priznaćete, neverovatno. Gde bi nama kraj bio da nas je vreme poslužilo. I moram na kraju da pomenem još ne-ka divna gastronomska otkrića u ko-jima smo tako uživali a to su: Mariji-na orahovača, Sandrin kolač sa vi-šnjama, Zlatkova kajsijevača, Lu-cijine pogačice sa dimljenim ko-basicama i sirom, i mamine pro-jice sa blitvom.

Palacinke, Etno kuca,

Zabran

3 x peceno pile!

3 x peceno pile!

AUTOR: OLIVERA SENIC

PILE U PEKACU SA AROMATICNIM PUTEROM

Sastojci za pile i marinadu:

1 celo pile, 2 velike kašike soli, 2 velike kašike šećera, par zrna šarenog bibera, 2 čena belog luka, 2 ljutike (ili jedna manja glavica crnog luka), oko 1 l vode

Sastojci za aromatični puter:

100 g putera, 2 čena belog luka, grančica svežeg ruzmarina, kašika sitno-sitno seckanog peršun lis-ta, kora jednog limuna, malo mor-ske soli i bibera

Sastojci za prilog i preliv:

1 kg krompira, 300 g mini crvenog luka, 2 glavice belog luka, 300 g šampinjona, 1-2 kašičice brašna

Priprema marinade:

Veče pre pečenja napravite mar-inadu tako što u činiju stavite so, šećer, biber, cele čenove belog luka i grubo sečenu lju-tiku. Prelijte sve sa malo vrele vode, promešajte da se sve isto-pi a onda dodajte ledenu vodu. U marinadu stavite oprano pile i dolijte vode koliko treba da celo pile bude u rastvoru. Prekrijte posudu providnom folijom i preko noći ostavite u frižider. Ujutru izvadite pile iz marinade, dobro ga prosušite i ostavite tako su-vog da čeka pripremu.

Priprema aromatičnog putera:

U činijicu stavite omekšali put-er. Dodajte rendani beli luk, rendanu koru limuna i sitno seck-an ruzmarin i peršun, so i biber i sve dobro promešajte.

Priprema za rernu

Krompir oljuštite, isecite na po-lovine i kuvajte u dosta slane vode 15-ak minuta, procedite i stavite na dno pekača. Između kr-ompira stavite cele glavice crve-nog luka. Pile spolja i iznutra premažite aromaticnim puterom, u unutrašnjost stavite lumun sečen na četvrtine, vežite batake i stavite na krompir. Poklopite, stavite u rernu na 160-180°C i pecite oko 1h. Nakon tog vreme-na povremeno premažite pile aro-matičnim puterom pa nastavite sa pečenjem.

Nakon oko 2 h dodajte na pola sečene glavice belog luka, po koju grančicu ruzmarina i šampin-jone pa nastavite otklopljeno da pečete na 220°C na programu gri-la i toplog vazduha. S vremena na vreme premažite pile puterom.

Kada pile fino porumeni izvadite ga na poklopac pekača i prekrijte alu-folijom da odmori (izvadite i beli luk i ruzmarin), ocedite sok koji se stvorio u šerpicu, a pov-rće vratite u rernu da se zapeče.Od sosa napravite preliv tako što ćete staviti da pro-vri a onda u ostatak aromatičnog putera dodajte 1-2 kašičice brašna, do-bro promešajte pa dodajte u sos i žicom mešajte da se ne stvore grudvice. Kada sos krene da se zgušvanja prespite ga u činiju.

SERVIRAJTE PILETINU SA SOSOM A PORED STAVITE POVRCE, PO POLOVINU BELOG LUKA I PAR KOLUTOVA LIMUNA.

AUTOR: MARIJA

SPONZA

PECENO PILE SA MEDOM, LIMUNOM I TIMIJANOM

Sastojci:

1 pile od oko 1 kg50 g putera1 limun4 kašike livadskog meda1 puna kašika listića svežeg timijanaso i biber

Priprema:

Rernu zagrejte na 200°C.

Pile operite i osušite pa ga sa svih strana natrljajte puterom. Ostatak put-era ubacite u telesnu šupljinu zajedno sa limunom isečenim na osmine. Pile posolite i pobiberite i ko-madom kanapa uvežite batake za krajeve kako bi pile imalo lep oblik.

Pile stavite u veću tepsiju (pošto ćete trebati da pokupite sokove od pečenja za sos), ubacite u rernu i pecite 40 minu-

ta. Nakon tog vre-mena pile izvadite iz rerne i u šerpicu pokupite sokove od pečenja. Ne gasite rernu.

U činiji pomešajte med i timijan. Uko-liko med nije tečan istopite ga na tihoj vatri. Ovom smesom premažite pile i vratite ga u rernu da se peče još 20 minu-ta, s tim što je po-trebno da na svakih 5 minuta pile prelivate sokovima od pečenja (možete koristiti i četkicu da ga prema-zujete).

Nakon 20 minuta isk-ljučite rernu, ali nemojte vaditi pile, već ga ostavite tako još 15-ak minuta.

Nakon tog vreme-na pile izvadite iz rerne, prebacite ga na tanjir za ser-viranje i sokove od pečenja sipajte u šerpicu u kojoj te ih već skupljali. Zagre-jte sos i poslužite ga uz piletinu.

Poslužite uz omil-jeni prilog, najbol-je pečeni krompir i zelenu salatu.

AUTOR: OLIVERA

SENIC

PECENO PILE SA SLJIVAMA

za 4 osobe

Sastojci:

1 pile od 1,5 kg

Sastojci za marinadu:

3 kašičice krupne morske soli1 l vode2 čena belog lukapar zrna bibera

I još:

1 narandža5-6 svežih većih šl-jivakašičica medamalo svežeg ruzmarinamorska somaslinovo ulje

Priprema:

Zagrejte vodu, so, biber i beli luk pa kad se so dobro ras-topi prohladite.

Pile dobro operite, stavite u lonac i prelijte pripreml-jenom marinadom tako da celo pile bude prekriveno vodom, pa poklopite i stavite u frižider preko noći.

Sledećeg jutra pile izvadite iz marinade i dobro prosušite, pa ostavite par sati na sobnoj temperaturi nepokriveno.

U pile stavite jed-nu narandžu isečenu na pola, po želji ga malo privežite kan-apom da ostane kom-paktnije i stavite u pleh, premažite maslinovim uljem i još malo posolite.

Rernu zagrejte na 250°C i stavite pile, smanjite temperaturu na 200°C i pecite ga 20 minuta. Posle tog vremena temperaturu smanjite na 180°C i nastavite sa pečenjem još nekih 50 minuta (kad probodete is-pod bataka treba da izađe čista i bistra tečnost) s tim da 30 minuta pred kraj do-date šljive isečene na pola, polivene me-dom i posute seckanim ruzmarinom.

Pred sam kraj pečen-ja uključite program grila i toplog vazdu-ha da pile fino poru-meni.

Izvadite pile iz rerne, sačekajte 10-ak minuta da odmori a zatim ga isecite i servirajte.

Svitanje iznad jezera Cecita u nacionalnom parku Sila...

AUTOR: MARINA BOGDANOVIC

ITALIJANSKA KUHINJA PO REGIJAMA

GASTRONOMIJA OVE REGIJE OSLIKAVA PRIRODU KOJA JE KARAKTERISE KAO I NJEN GEOGRAFSKI POLOZAJ. ONA JE DIVLJA,

ISKONSKA, AUTOHTONA, JAKA I LJUTA.

Kalabrija

Svitanje iznad jezera Cecita u nacionalnom parku Sila...

ITALIJANSKA KUHINJA PO REGIJAMA

GASTRONOMIJA OVE REGIJE OSLIKAVA PRIRODU KOJA JE KARAKTERISE KAO I NJEN GEOGRAFSKI POLOZAJ. ONA JE DIVLJA,

ISKONSKA, AUTOHTONA, JAKA I LJUTA.

Kalabrija

Ukoliko je Italija zemlja Medit-erana opšte poznata kao zemlja oblika čizme onda je Kalabrija sam vrh te čizme. Nešto više od

800 km obale koja izlazi na tirensko i jons-ko more okružuju unutrašnjost ovog regio-na koji je uglavnom planinskog karaktera. Kalabrija ispred sebe ima Siciliju i njihove obale se na samom njenom vrhu skoro dodiruju. Ona je vise od 500 km udaljena od Rima, skoro 900 od Bolonje i više od 1000 od Milana. Prethodno pomenutih 800 km obale mogli bi da navedu na pomisao da je kuhinja Kalabrije pretežno morska ali to uglavnom nije tako. Njena gastronomija oslikava prirodu koja je karakteriše kao i njen geografski polozaj – divlja, iskonska, autohtona, jaka i ljuta. MOZE MIRNE DUSE DA SE KAZE DA JE KALABRI-JA VEKOVIMA BILA SVET ZA SEBE I DA JE U VELIKOJ MERI TAKVA I OSTALA A TAKVE SU I NAVIKE U ISHRANI NJENIH STANOVNIKA.

Zbog čega?

Preko njene teritorije su se od najrani-jih vremena sukobljavale vojske Vizan-tije i Longobarda, Saracena i Normana, Anžujaca, Aragona i Borbona jedne pokušavajući da je osvoje a druge ne uspevajući da je odbrane. Stanovništvo se pri svakom novom naletu osvajača povlačilo prvo sa obale u obližnja brda a kasnije sa brda preko visoravni u planine. To je jedan od razloga zašto je od najstari-jih vremena stanovništvo počelo pretežno da se bavi stočarstvom a ne toliko poljo-privredom koja je oduvek bila svedena na potrebe kuće i okućnice. Pada u oči da u ovoj regionalnoj tradicionalnoj kuhinji retko kada postoje jela pravljena od svin-jskog mesa. Ne postoji recept za pečenje od komada svinjskog mesa zato što se svinjsko meso pretvara u suhomesnate proizvode i postaje zimnica. Mast, sveže

ili dimljene kobasice, pršuta, slanina uz do-datak neizbežne ljute paprike (suve u ovom slučaju) omogućavaju da se preživi zima. Sveže meso koje završava na trpezi (obično prazničnoj) je jaretina i retko kada jagn-jetina. Isto tako je od najstarijih vremena ušlo u naviku lokalnog stanovništva pri-premanje onoga što bi se u našim, balkans-kim predelima zvalo turšija... izblanširano povrće stavljeno u tegle i zaliveno uljem ili sirćetom (tikvice, plavi patlidžan ili crveni luk, paprika), suvi paradajz, mas-linke začinjene origanom, mentom i ljutom papričicom. Sir se pravi od ovčijeg mleka i osim rikote i svežeg sira ( tuma – svež ovčiji sir potpuno bez tečnosti star najviše nedelju dana) pravi se kačkavalj koji je često začinjen suvom ljutom tucanom pa-prikom. Tradicionalno predjelo u Kalabriji se sastoji od suhomesnatih prozvoda, sira, turšije, uštipaka od svežeg paradajza, cvetova tikvice i nunnate (tek rođene sardine, skuše ili bilo koje plave ribe koja može da se peca samo u određenom perio-du godine a van tog perioda je zabranjeno), pasulja kuvanog manje više kao prebra-nac ali uz dodatak paradajza i ćuftica od plavog patlidžana.

Osvojivši Siciliju Normani su osnovali prestonicu u Palermu, na Siciliji, Svevi su je imali na jadranskoj obali a Anžujci i kasnije Aragonci i Borboni u Napulju. Kalabrija nikada nije postala ničija pres-tonica i od X veka pa do ujedinjenja Italije u drugoj polovini XIX veka njena celok-upna teritorija se polako (ali i ne baš toliko polako) pretvorila u ogromnu skoro pot-puno napuštenu latifondiju gde su veliki zemljoposednici, baroni, bili relativno malo zainteresovani za uslove života stanovnika koji su živeli i obrađivali njihovu zem-lju i od njih su jedino očekivali porez i dažbine. Drugi veliki vlasnik zemlje je bila Crkva koja je dodeljivala zamlju baronima iz važnih i moćnih lokalnih porodica.

Stanovništvo Kalabrije je vekovima živelo daleko od kulturnih i urbanih centara da bi moglo od tih istih centara da preuzme uticaje njihove kuhinje. Život je počinjao i završavao se u okviru kuće i okućnice.

KUHINJA KALABRIJE JE BAZIRA-NA NA SJAJNIM NAMIRNICAMA, DIVNOM I UKUSNOM POVRCU KO-ME SUNCE DAJE BOJU, MIRIS I JAC-INU A MNOGO MANJE NA TEHNICI PRIPREMANJA HRANE. Ona je eks-tremno jednostavna i nesofisticirana ali i neponovljiva na ostalim geografskim širi-nama. Od svog povrća se najviše koristi svež paradajz (koji je naravno u upotrebu ušao kasno), patlidžan, paprika i već pome-nuta ljuta papričica koja je na ovim podne-bljima ljuta a često i preljuta čak i za lesko-vačke parametre! Kao uostalom i na celom jugu Italije prave se čorbe od krompira, luka i pasulja a često i tikvica uz dodatak starog i osušenog hleba. U proleće se pravi čorba koja se zove Millecosedde što bi u prevodu značilo hiljadu stvari i sas-toji se od svežeg povrća i svih leguminoza koje su ostale preko zime u špajzu (pasulj, bob, leblebije) a pravi se da bi se špajz ispraznio i prečistio za novu sezonu. Tradi-cionalna testa se prave od oštrog brašna i bez jaja. Testo se mesi bez jaja zato što to oštro brašno dozvoljava... testo umešeno samo od oštrog brašna i vode je kompak-tno i ne zahteva dodavanje jaja koje bi ga drzalo ali i iz jednostavnog razloga što su jaja u najstarijim vremenima bila drago-cena... stavljati ih u testo je luksuz ukoliko od njih može da se napravi kajgana koja uz presečeni paradajz i parče sira postaje kompletan obrok. Tradicionalno testo koje se u Kalbriji pravi je manje ili više dugačko i šuplje ili zavijeno u spiralu i uopšteno se zove maccherone . Ono se izrađuje pomoću dugačke igle koja podseća na iglu za štrikanje a može da bude manje ili više debela a u preseku okrugla ili četvrtasta. U

južnom delu Kalabrije ovaj oblik se zove f illeia , a u severnom scilatielli . Obično se prave sa svežim sosom od paradajza uz dodatak prženog plavog patlidžana i eventualno ćuftica od mesa u bogatijoj varijanti. U jako svečanoj varijan-ti koja je bogata sastojcima koji čine pri-liku izuzetnom testo je obogaćeno sirom, komadima kobasice i kuvanim jajima i onda je zapečeno u rerni – Pasta chjina (puna) ili pasta al forno.

I u Kalabriji postoji Pita ( pitta ) ali se pod tim imenom podrazumeva jedna vrsta punjene torte (slane ili slatke) čije je testo pravljeno od oštrog brašna, malo ulja, vode i kvasca. U vreme Božića ili nešto ranije, u svakom slučaju u vreme kada se kolju svinje pravi se pita sa svežim svinjskim kožuricama, ljutom kobasicom i kuvanim jajima. Ta torta se pokrije testom i ispeče u rerni i služi se kao toplo predjelo a obično se njome ponude oni koji pomažu oko klanja svinje, pravljenja kobasica. Kada je topla ona je divna, mekana je od kožica koje natope mašću testo iznutra, topi se u ustima i predivno miriše.

Pitta može da bude pečena i kao lepinja i tada se služi sa škembićima koji su kuvani sa paradajzom i dosta su ljuti. To jelo se onda zove murseddu ili morsello i najverovatnije njegovo ime dolazi od glagola mordere što znači zagristi jer se jede onako usput kao sendvič a moguće je i da dolazi od španske reci almuerzo što znači ručak.

Jedan od jasnih uticaja španske kuhinje na kuhinju Kalabrije (preko Sicilije koja je bila pod španskom dominacijom) je upotreba sirćeta ne samo u konzervaciji povrća nego i u svakodnevnim receptima. Ta jela se zovu alla scapece i dolaze od španskog termina escabeche i spremaju se tako što se povrće (uglavnom tikvice) isecka na

Stari centar grada San Giovanni in Fiore, Calabria.

f i

tanke koturove i isprži a onda se pospe (ali jako pažljivo, kao kada se prska veš... da se razumemo) sirćetom i ohladi. U Kalabriji se na ovaj način spremaju pržene sardine... one se očiste i otvore kao knjiga, stave se u brašno pa u jaje lagano ulupano viljuškom sa malo seckanog peršuna i onda se isprže. Malo se posole i poprskaju sirćetom. Jedu se mlake ili još bolje hladne (ukoliko stignu da se ohlade naravno).

U TRADICIONALNOJ KUHINJI KA-LABRIJE NE POSTOJI DESERT U KLASICNOM SMISLU naročito ukoliko pod desertom podrazumevamo kolače iz francuske, austrijske ili mađarske tradicije. Postoje vrlo jednostavni kolačići pravljeni od brašna i masti punjeni džemom od grož-đa koji je svojevremeno bio jedini koji se spremao u svim domaćinstvima ( bocconotti ) i obično se prave pred

Uskrs. Uopšte govoreći kolači u Kalabriji su izuzetno verskog karaktera, vezani su za verske praznike (Uskrs, Božić, Svi Sveti...). Za Božić se spremaju turdilli ili turdiddi . I u ovom slučaju se radi o izuzetno jednostavnom testu od brašna sa jako malo šećera umešenog sa uljem, čašicom likera od anisa i čašom vermuta. U tradicionalnom receptu se jaje ne stavlja. To testo se umesi, ostavi se da se odmori i onda se od njega prave njoki koji se prže u ulju. Pošto su isprženi oni se na vatri promešaju sa rastopljenim medom i vinom od smokve . Ne radi se naravno o vinu, ono se samo tako zove zato što je jako tamno a radi se o jako dugo kuvanim smokvama koje se ocede i onda se ta tečnost ponovo kuva dok se ne pretvori u neku vrstu sirupa. Ne znam koliko je objektivno ali mogu da tvrdim da je to jedna od najboljih đakonija koje ova regija nudi... ako nije najbolja ona

Bocconotti, kolacici sa mascu punjeni dzemom od grozdja...

Scilatelli, tipicni format testa koji se u Kalabriji

oblikuje uz pomoc alatke nalik strikacoj igli...

Ljuta papricica je svakodnevno prisutna u kuhinji Kalabrije.

u svakom slučaju stvara zavisnost! Slatke pite (o kojima je prethodno bilo reči) predstavljaju bez ikakve sumnje uticaj arapskih slatkih kolača i u neku ruku mogu da budu povezane sa baklavom. Radi se o pituljicama od testa koje su posute suvim grožđem, bademima i ci-metom, poređane u tepsiji jedna uz drugu i prelivene sirupom od meda.

KALABRIJA JE REGI-JA U KOJOJ JE GOS-TOPRIMSTVO SVETO A GOST SE POSTUJE NA IZUZETAN NA-CIN. Gostoprimstvo je u genima, ono je sociološki i kulturni faktor koji karakteriše odnose među ljudima a specijalno od-nose prema strancima. U tom smislu je Kalabrija stari svet, gostoprimstvo je prirodno. Posle obil-nog ručka je normalno da se zahvalite domaćici i ona će taj kompliment prihvatiti sa osmehom ali će domaćin kuće skoro da se uvredi... po starom običaju se zah-valjuje samo za nešto što je dato a nije obavezno dok je gostoprimstvo obavezno. Mnogo je bolje pohvaliti obrok i pohvaliti domaćicu.

Turdilli, bozicni przeni kolacici sa

medom i sirupom od smokvi

POLPETTE DI MELANZANE, jelo karakteristicno za Kalabriju...

CUFTE OD PLAVOG PATLIDZANA

Sastojci

600 g plavog patlidžana2 debela parčeta hleba3 kašike ovčijeg rendanog sirapar kašika prezli (ako je potreb-no)peršun ili origano1 čen belog luka

Priprema:

Operite plavi patlidžan i uklonite peteljku. Isecite ga na pola i skuvajte u ključaloj vodi. Os-tavite u đevđiru da se dobro ocedi i ohladi. Iscedite rukama.

Natopite hleb u vodi i kada je omekšao iscedite ga rukama. Pomešajte ga sa patlidžanom, doda-jte izgnječeni beli luk, seckani peršun, so, malo bibera i sir. Dobro umesite rukama ili viljuškom i ukoliko je potrebno dodajte malo prezli. Masa ne treba da je tvr-da ali treba da je dosta kompak-tna (ne zaboravite da treba da ima ukus patlidzana a ne hleba!) jer će u protivnom da se napije ulja prilikom prženja.

Ostavite da se malo stegne u frižideru.

Pravite ćuftice koje treba da im-aju oblik malo dužeg ćevapčića i pržite ih u vrelom ulju.

Sluzite toplo.

POLPETTE DI MELANZANE, jelo karakteristicno za Kalabriju...

AUTOR: DRAGANA PUSICA

Wrecept koji

je svakome

potreban!

DOMACI SOS ZA ROSTILJ (BBQ SOS)

Sastojci

600 ml domaćeg sosa od paradajza (ako nemate, može i kupovni), 100 ml Heinz kečapa, 200 ml vin-skog sirćeta, 1 puna kašika meda, 100 g smeđeg šećera, 4 kašičice dimljene aleve paprike, 2 kašičice belog luka u granulama, 1 kašičica mlevenog šarenog bibera, 1/4 kašičice kajenske paprike, 2 kašičice suvog vlašca, 1/4 kašičice cimeta u prahu, 2 kašičice suvog origana, 1/2 kašičice čubra u prahu, 1 kašičica suvog bosiljka, 1 kašika tamnog soja sosa, 1 kašičica mešavine zači-na, 1 kašičica suve majčine dušice, 1 kašičica suvog ru-zmarina

Priprema:

Sve sastojke stavite u du-blju šerpicu na vatru i ku-vajte uz povremeno mešanje 30-ak minuta. Ostavite da se ohladi i poslužite uz roštilj ili pečenje.

Sos može da stoji u frižide-ru do dve nedelje, možda čak i duže, ali nama nije ostao da bi proverili u kakvom je stanju.

W#mezzetlukL @mezzemagazin

U SEPTEMBRU SE SNA INSTAGRAMU DRUZITE SA @MIMISKINGDOM

A AKO NAPRAVITE NESTO PO NASIM RECEPTIMA, MOLIMO USLIKAJTE I TAGUJTE FOTKE SA #MEZZETLUK ILI #MEZZEMAGAZIN, MNOOGO CETE NAS OBRADOVATI!

J @mezze_I @mezzemagazin

Pratite nas na Facebooku i twitteru gde ćemo vam javljati o novim temama i giveawayovima, kao i no-vostima na nasem sajtu.

GDE NAS JOS SVE IMA...

HVALA @LJUBICAVUKCEVIC !

ILI NAM PISITE NA [email protected]

SACUVAJTESEZONU

AUTOR: MILKICA CREVAR SAKAC

AMERICKI KISELI KRASTAVCICI

Povrće čvrste strukture (krastavac, šargarepa, rotkve, cvekla) se za zimu najčešće kiseli. Ovaj proces se odvija dodavanjem sirćeta ili prirodnim putem, tj.

fermentacijom. Odvija se sporije i ima više koraka u kojima se može pogrešiti. Metoda sa sirćetom je brza i takav vid zimnice dobija karakterističan ukus već nakon dve nedel-je. Iako je u osnovi uvek isti princip, pravo je čudo kako u različitim zemljama ima bezbroj različitih vrsta ukiseljenog istog povrća. Najbolji primer su krastavci. Skoro svaka zemlja umerenog i hladnijeg klimatskog područja ih kiseli, ali krajnji rezultat bude veoma različit. Ovo se postiže do-datkom različitih začina ili dodatnih vrsta povrća.

AMERICKI KISELI KRASTAVCICI

Sastojci:

450 g krastavaca (mogu i veći), 2 veće glavice luka, 2 kašike soli, 500 ml jabukovog sirće-ta, 1 šolja (od 250 ml) smeđeg šećera, 2 kašičice kurkume, 1/2 kašike semenki žute slačice

Priprema:

Oprane krastavce isecite na ko-lutove debljine 4-5 mm (odstran-ite gorke delove, ako ih ima). Luk isecite na polumesece. I luk i krastavce stavite u veliku staklenu posudu i pomešajte sa solju. Prekrijte čistom krpom i ostavite da stoji preko noći.

Sledećeg dana isperite luk i krastavce čistom vodom i dobro ocedite. Probajte, pa ako je previše slano, potopite u vodu 15 minuta, pa opet ocedite.

Ostale sastojke odmerite u veću, širu, a pliću posudu. Stavite na šporet i pustite da prokl-juča. Povremeno mešajte da se šećer rastvori, pa ostavite da ključa 10 minuta. U ključalu tečnost dodajte krastavce i luk i čekajte da opet proključa. Čim proključa vadite povrće šupljikavom kašikom i stavlja-jte u tople, sterilisane tegle. Ostavite oko 1 cm do vrha te-gle. Preko povrća sipajte top-lu tečnost tako da prekrije luk i krastavce. Dobro zatvorite i ostavite bar 2 nedelje da stoji pre isprobavanja.

Recept koji vam dono-simo u

ovom broju je za klasične američke kisele krastavčiće tj. Bread and but-ter pickles. Recept je jednostavan, a ukus odličan. Prednost ovog re-cepta je u seckanji krastavaca, pa ne morate birati na-jsitnije primerke. Ovi krastavčići su odlični u sendviči-ma tokom zime, kad nema svežeg povrća.

UBRZANI VODICODMOR SA MALOM DECOM UBRZAN JE, ZBRKAN I NEKAKO USPU-

TAN. BEZ SUNCANJA I IZLEZAVANJAN NA PLAZI, DUGIH LETNJI I RAZ-GLEDANJA ZANIMLJIVOSTI...

ALI, POMALO USPUT, I NA BRZINU, VIDELI SMO SVE...

Slovenija

AUTOR: SANJA MANASIJEVIC

UBRZANI VODICODMOR SA MALOM DECOM UBRZAN JE, ZBRKAN I NEKAKO USPU-

TAN. BEZ SUNCANJA I IZLEZAVANJAN NA PLAZI, DUGIH LETNJI I RAZ-GLEDANJA ZANIMLJIVOSTI...

ALI, POMALO USPUT, I NA BRZINU, VIDELI SMO SVE...

Slovenija

Catez

Moji utisci i fotografi-je iz Slovenije su ne-kako zbrkani i ubr-zani, nekako usput-

ni. Ali ODMOR SA JEDNOM SESTOGODISNJAKINJOM PUNOM KREATIVIVNIH IDE-JA I ZELJOM DA I SPAVA U MORU I JEDNIM TVRDOGL-AVIM I RADOZNALIM TRO-GODISNJAKOM JE UPRAVO TAKAV. UBRZAN I ZBRKAN I NEKAKO USPUTAN. BEZ SUNCANJA I IZLEZAVANJAN NA PLAZI, DUGIH LETNJI I RAZGLEDANJA ZANIMLJI-VOSTI... a i fotoaparat je mnoga popodneva bio ostavljen kod kuće jer nije bilo vremena da se i o nje-mu misli ili brine na plaži...

Ali zbog dece smo bili u Catezu ob Savi i u Aqva Parku u obližnj-im termama... Dopao nam se taj deo Slovenije i seoski turizam koji tamo nude. Prelepa jutra na terasi sa po-gledom na vinograde. Poljski wc os-tavljen da upotpuni idilu. Porodica, dobra klopa i domaće vino. Život.

Posle je došla Slovenska obala. Bili smo u Ankaranu, Kopru, Piranu, Portorožu i Izoli. Svako mesto je priča za sebe, jedino ih povezuju stara jezgra grada sa tipično primo-rsko-mediteranskim izgledom. Šeta-jući kroz Izolu i ulice starog grada imala sam utisak kao da sam zaluta-la u neki deo Šibenika koji ne poz-najem. Kopar je velik i moderan, perfektno uređen i živ. Oduševljeno smo šetali starim gradom i pokuša-vali da upijemo istoriju ulica i oslu-šnemo neku priču iz davnina koji skrivaju drvene žaluzine na prozo-rima kuća. Oduševila sam se malom

Koper

BEOGRADSKI SLATKI ZALOGAJI: Apple Streusek Cake, Smokvica, Sofa, desert, Moskva snit i slatka vitrina u Obrenovcu

Zalazak sunca,Piran

RAZGLEDNICE IZ SLOVENIJE: Piran (gore levo), Koper (gore desno), Izola (dole levo) i Ankaran (dole desno)

usputnom bibliotekom u koju treba da stavi-te knjigu pre nego što je uzmete... Pogodiće-te da smo većinu vremena u večenjim šetnj-ama proveli na dva divna igrališta na obali. U Piranu smo se kupali na jednoj pravoj jadranskoj plaži, veliko kamenje na obali i šljunak na ulasku u more. Nigde peska i ve-liko olakšanje za mene. Peščane plaže jedno-stavno nisu moj fah. Da li ikada dosade zala-sci sunca na fotografijama? Pa ne, bar ne meni. Imala sam priliku da uvežbavam svoje fotografsko umeće čitavih pola sata, dok smo se šetajući spuštali do trga, a deca opse-dala tatu i tetku. A na trgu smo đuskali uz lokalni bend, Aleksa je bio apsolutno oduše-vljen i vrlo tužan kada je došlo vreme da se uguramo u mali prepuni autobus koji nas je vozio do graže. Vožnja automobila je u Piranu zabranjena, za sve osim za meštane.

Portoroz . Još kod štraftastih suncobrana smo se razumeli, malo manje kod razmetlji-vih kazina i osvetljenja u Las Vegas fazonu,

ali oprostiću mu.

Veliku većinu vremena smo proveli u Ankaranu . Svakoga jutra smo žurili da u borovoj šumici pored plaže zauzmemo naše mesto, nedaleko od mora i odmah do igrali-šta i ogromnog peska. U kratkim pauzama između kupanja smo posmatrali kampere. Nemice koje same dižu svoje šatore, Italija-ke koje su ponele i saksije sa paradajzom na dvonedelnji odmor... Holanđani obučeni u svoja zaštitna odela za plažu i sa šeširima koje nisu skidali ni u moru...

Mame i tate koji grade neverovatne zamk-ove u pesku dok se deca pomalo dosađuju posmatrajući ih.

Pomalo usput i na brzinu smo videli sve.

Nadamo se ponovnom odlasku kroz par go-dina i nekom malo ozbiljnijem razgledanju i upoznavanju.

Piran

Portoroz

LIMUN KOCKE SA MASLINOVIM ULJEM I KRUPNOM MORSKOM SOLJU UZ VINO

TRIJUMF LATE HARVEST VINARIJE ALEK-SANDROVIC IZ VINCE, TOPOLA, OPLENAC.

SAVRSEN PAR!

PERFECTmatch

AUTOR: DORDE PESIC - -

Wkako idealno upariti

hranu i vino i u potpunostise prepustiti uzivanjima

kroz gastro-vinske avantureprepune novih, ocaravajucih ukusa!

AUTOR: DORDE PESIC

Ovo vino nam dolazi iz vina-rije Aleksa-

ndrović iz Vinče, Topo-la, Oplenac i slobodno mogu da kažem da je ovo jedno od najbo-ljih desertnih vina iz Srbije.

Trijumf Late Harvest je zlatno žute boje, na nosu dominiraju mirisi breskve i kruške uz note meda, tropskog voća i smokvi, a ono što je najbitnije za ovajperfect match je u

stvari sam ukus vina.

U ustima sveže, savr-šeno izbalansiranih kiselina koje su odli-čno pratile kiseline limun kocki, a posebno ukus maslinovog ulja u filu. Slasna završnica ovog vina sa aromama mandarine i ružinih latica činila je idealan par sa slatko-slanim ukusom prhkog testa i šećera u prahu, odnos-no krupne morske soli.

Moram da kažem da

je ovo zaista izvrsno vino, nažalost godišnja proizvodnja ovog vina je mala, tako da će jako brzo nestati sa tržišta. Ipak najveći problem je veličina boce od 375 ml, toliko je pitko da sam poželeo da imam veću bocu. Ono što bi meni odgovaralo je najveća zvanična vin-ska boca od 15 litara, jedan Nabukodonosor bi ipak bio prava stvar za ovaj perfect match, zato ziveli!

Za ovaj desert odabrao sam desertno vinoTrijumf Late Harvest 2013. kasna berba groždja sorte Traminac.

“ “

LIMUN KOCKE SA MASLINOVIM ULJEM I KRUPNOM MORSKOM SOLJU

za 24 kocke

Sastojci za prhko testo:

160 g mekog brašna50 g šećera25 g šećera u prahurendana kora od 1 limunaprstohvat soli150 g putera, isečenog na kockice

Sastojci za fil od limuna:

5 limuna300 g šećera2 jaja + 3 žumanca1 kašičica gustinaprstohvat soli60 g putera, isečenog na kockice 60 ml maslinovog ulja

Za dekoraciju:

šećer u prahu za posipanjekrupna morska so za posipanje

Priprema:

Zagrejte rernu na 170°C i pripremite kalup za pečenje di-menzija 23 x 23 cm. Na dno kalupa stavite papir za pečenje koji ste prethodno isekli tako da sa dve strane prelazi ivice kalupa u dužini od 10 cm. Ovo smo uradili da bi nakon pečenja lakše izvadi-li kolač iz kalupa.

U većoj činiji pomešajte sastojke za prhko testo, brašno, rendanu koru limuna, so, šećer i šećer

u prahu. Sve dobro promešajte kašikom, a zatim dodajte kockice putera i rukama sve dobro brzo zamesite, uz dodavanje brašna ako testo postane lepljivo.

Prebacite testo u kalup, rukama ga rasporedite po celom dnu ka-lupa, pa ubacite prhko testo u rernu da se peče 35 minuta.

Dok se testo peče, pripremite fil od limuna. Narendajte koru od jednog limuna i ostavite je sa strane. Iscedite sok od svih li-muna.

U manjoj šerpi, pomešajte sok od limuna, šećer, so, gustin, jaja i žumanca i kuvajte na srednjoj temperaturi, uz stalno mešanje, otprilike 5 minuta dok smesa ne počne da ključa. Fil će tada početi da se zgušnjava tako da ga odmah treba skloniti sa vatre.

Fil procedite kroz cediljku u drugu posudu, odmah dodajte ma-slinovo ulje, rendanu koru limuna i puter isečen na kockice. Sve dobro promešajte da masa postane homogena.

Pečeno testo izvadite iz rerne, ali ga ne vadite iz kalupa već preko njega sipajte fil od limuna, pa vratite kalup ponovo u rernu da se sve zapeče još 15 minuta.

Kolač izvadite iz rerne i os-tavite da se ohladi na sobnu tem-peraturu, zatim ga prebacite u frižider na par sati da se dobro ohladi.

Pre serviranja kolač isecite na kocke i pospite ih šećerom u pra-hu i krupnom morskom solju.

vreme marmelada i dzemova!

vreme marmelada i dzemova!

AUTOR: OLIVERA SENIC

SLATKO OD BOROVNICA

za 2 tegle od 500 g

Sastojci

1 kg svežih planinskih bor-ovnica700 g šećera1 šipka vanile

Priprema:

U šerpu stavite oprane i do-bro oceđene borovnice, doda-jte šećer, sve dobro, ali lagano promešajte, poklopite i ostavite u frižideru pre-ko noći da borovnice puste tečnost.

Sledećeg dana stavite šer-pu na ringlu, dodajte šipku vanile i na laganoj vatri kuvajte nekih sat vreme-na. Kada krene da se stvara pena sklanjajte je i tek tu i tamo promešajte. A kada sok postane sirupast (kada stavite na tanjir a on bude onako lepljiv, sirupast) slatko je gotovo. Prespite ga u čiste tegle i dobro za-tvorite.

CATNIOD JABUKA

Sastojci

500 g nakiselih jabuka100 g šećera2-3 kašike ulja1 kašičica mlevene kur-kume1 kašičica đumbira u prahu2-3 kašičice karijana vrh kašičice mlevenog kardamoma1 kašičica cimeta

Priprema:

Na vrućem ulju propržite začine i dodajte na sitne kockice očišćene, oljuštene i iseck-ane jabuke. Promešajte, dodajte šećer, pa na umerenoj vatri uz povre-meno mešanje kuvajte dok jabuke lepo ne omekšaju i masa se lepo ne sjed-ini.

AUTOR: DRAGANA PUSICA

MARMELADA OD SLJIVA I PARADAJZA

Sastojci

2 kg plavih šljiva1 kg paradajza1 kg šećera

Priprema:

Šljive oljuštite i očistite od koštica. Paradajz očis-tite, kratko prokuvajte (pet-naestak minuta nakon početka ključanja) i propasirajte.

Pomešajte pasirani paradajz i šljive pa kuvajte 35 minu-ta nakon početka ključanja. Nakon ovog vremena dodajte šećer i kuvajte još 35 minu-ta.

Vrelu marmeladu sipajte u oprane, osušene i zagrejane tegle i dobro zatvorite.

AUTOR: MILKICA CREVAR SAKAC

IAKO OVO ZVUCI KAO VEOMA NEOBICNA KOMBINACIJA, REZULTAT JE

IZNENADJUJUCE DOBAR! AKO NE ZNATE OD CEGA JE, SIGURNO NECETE POGODITI

SASTOJKE OVE FINE MARMELADE.

INACE, U VELIKOM NARODNOM KUVARU POSTOJI I KLASICAN PEKMEZ

OD PARADAJZA KOJI SE CAK AROMATIZUJE VANILOM!

AUTOR: MARINA BOGDANOVIC

DZEM OD KRASTAVACA SA VANILOM

Sastojci:

500 g svežih krastavaca, 100 g šećera, 1/2 kašičice semenki slačice tek malo zgnječenih

Priprema:

Oljuštite krastavac i iseckajte ga na kockice. Stavite ga u teš-ku šerpu odgovarajuće veličine zajendo sa šećerom i semenkama slačice. Stavite da proključa i kuvajte kao svaki drugi džem dok se sirup ne zgusne ali ne preter-ano (kada se džem ohladi on ce se zgusnuti). Kada je gotov izmiksu-jte ga štapnim mikserom po ukusu (potpuno ili samo malo). Sipajte ga vrelog u prethodno sterilisane teglice, stavite poklopac i okrenite. Ostavite tako dok se ne ohladi potpuno. Služite uz neki fini sir i čašu ledenog penušavog vina.

CATNI OD SLJIVA I CRVENOG LUKA

Sastojci:

300 g zrelih šljiva, 3 kašike žutog šećera, 2 kašike jabukovog sirćeta, 1 velika glavica crve-nog luka, 1 mala ljuta papričica, 1/2 kašičice kumina, 1/2 kašičice đumbira, 1/4 kašičice cimeta

Priprema:

Operite i očistite šljive, a za-tim ih presecite na četvrtine. Očistite luk i iseckajte ga na jako tanka rebarca.

U tešku šerpu stavite šljive, seckani luk, šećer i sve začine. Kuvajte kao džem na srednje jakoj vatri neprestano mešajući. Par minuta pre kraja dodajte sirće i sačekajte da alkohol ispari. Ako želite izmiksujte štapnim mikse-rom. Sipajte vrelo u sterilisanu teglicu, poklopite i prevrni-te. Ostavite prevrnuto dok se ne ohladi.

Služite uz neki fini sir ili uz meso sa roštilja.

DZEM OD BUNDEVE I JABUKE SA ZVEZ-DASTIM ANISOM

Sastojci:

500 g bundeve (oljuštene i izren-dane kao jabuke za pitu), 1 žuta jabuka, 2 zvezdasta anisa, 100 g šećera

Priprema:

Oljuštite jabuku, isecite je na četvrtine i skuvajte je u malo vode. U tešku šerpu odgovarajuće veličine stavite bundevu, kuva-nu jabuku, šećer i anis. Kuvajte mešajući dok se ne zgusne. Vreo džem sipajte u sterilisane teg-lice, poklopite i prevrnite. Os-tavite tako prevrnuto dok se ne ohladi.

TRIO FANTASTICNIH DZEMOVA, NEOCE-KIVANIH UKUSA I SASTOJAKA. SLUZITE IH

UZ MESA ILI SIREVE.

AUTOR: OLIVERA SENIC

SLATKO OD SMOKAVA

Sastojci:

1, 5 kg svežih smokvi1 kg šećera250 ml vodepar kriški limunašipka vanile

Priprema:

Smokve operite, odsecite pe-teljkice i samo tu i tamo negde skinite koru.

U šerpicu stavite šećer i vodu pa kuvajte dok ne počne da se pravi sirup (do 115°C), otprilike 15-ak minuta na umerenoj vatri. Malo siru-pa stavite na tacnu pa vidite da li ste zadovoljni gustinom kada se prohladi. Zatim doda-jte vanilu i smokve i kuvajte nekih 20-ak minuta na umerenoj vatri jako malo mešajući, tek ponekad... U početku deluje da nema dovoljno tečnosti ali ubrzo se stvori i suviše.

Skidajte penu koja se stvara na površini i posle nekih 15-ak minuta kuvanja dodajte i limun isečen na kolutove.

Kada vam se učini da je sirup ponovo dovoljno gust sklonite sa vatre, prekrijte vlažnom krpom i poklopite pa kada se potpuno ohladi sipajte u sterilisane tegle i dobro za-tvorite.

AUTOR: IVANA LALICKI

OVAJ DZEM SE PRAVI SAMO ZA SPECIJALNE

MOMENTE, ONDA KAD HOCETE SEBE ILI DRU-

GE DA RAZMAZITE. VRLO JE JEDNOS-

TAVAN ZA PRAVL-JENJE, SAMO TREBA

DA ISECKANE SLJIVE STAVITE U TUCANI

SAC(DUTCH OVEN) ILI PEKAC I DA IH PECETE

U RERNI. UKOLIKO SU SLJIVE SLATKE JED-

VA DA VAM TREBASE-CER, U TOM SLUCA-

JU DOBIJATE ZDRAV NAMAZ ZA DORU-

CAK, PALACINKE, ILI MOZETE SAMO DA GA

POVREMENO ZAH-VATITE KASICICOM I

UZIVATE U NJEMU.

ZACINJENI DZEM OD SLJIVA SA COKOLADOM

za 1 manju teglu

Sastojci:

600 g šljiva (odmeklih), 100-200 g šećera, 100 g tamne čokolade, 2 kašike ruma, 1 kašičica cime-ta u prahu, prstohvat izrendanog muskatnog oraščića

Priprema:

Zagrejte rernu na 230°C. Oper-ite i osušite šljive, izvadite im koštice i iseckajte ih na manje komade. Stavite ih u tučani sač i preko njih stavite šećer. Poklo-pite sud i stavite ga u rernu da se peče 20 minuta, zatim smanjite temperature na 180°C i pecite još 20-30 minuta dok šljive potpuno ne omeknu. Izvadite džem iz rerne i u njega umešajte čokoladu, cimet, oraščić i rum. Dodajte još šećera ukoliko mislite da treba.

Posle 15 minuta stavite džem u sterilisanu teglicu, budite pažl-jivi jer je džem još uvek vruć, zatvorite ga poklopcem, i kad se potpuno ohladi stavite u frižider, gde može da traje oko 3 nedelje.

AUTOR: DRAGANA PUSICA

MARMELADA OD SIPURAKA

Moj stariji sin najviše voli da jede marmeladu od šipuraka, ali moram da priznam da sam mu je do sada uvek kupovala, nikada je nisam kuvala sama. Ove godine sam rešila da i to isprobam i ostaje mi jedino da se kajem što je nisam kuvala ranije. U selu imam šipurke na svakom ćošku, treba samo da neko bude vredan i da ih obere. Ja očigledno nisam bila do sad. Kao što rekoh, nisam je do sada kuvala pa sam malo istraživala po internetu, malo proučavala kuvare i u Patinom kuvaru sam našla re-cept koji mi je bio vodilja, ali sam na kraju sve to spremila po nekom svom nahođenju.

Šipurke je potrebno dobro oprati i očistiti sa obe strane, skinuti pe-teljke i ono crno, repić, kako ga ja zovem. Ja sam imala tačno 1,155 g očišćenih plodova. Neka se računa da je to 1kg, gram gore-dole mislim da ništa epohalno neće da izmeni u receptu. Stavila sam ih u šerpu i nalila vodom da prekrije plodove. Nisam merila vodu, ali mislim da je bilo tu negde oko 2 l. Stavila sam na ringlu i kuvala na jakoj vatri. Potrebno je da voda bude uvek u toj količini, da prekrije plodove, pa je potrebno nalivati nekoliko puta u toku kuvanja.

E sad, ja sam kuvala marmeladu dva dana, ali ne bukvalno u sati-ma :) Zbog obaveza koje sam imala, morala sam da prekinem pravljenje do kraja. Prvi dan sam skuvala šipurke, kuvala sam ih nekih 3-4 sata i ostavila preko noći da tako odstoje u vodi. Sutradan sam ih ponovo stavila na vatru, ali držala tek do vrenja i sklonila. Prvo sam pro-cedila tečnost preko sita za brašno, a onda sam i plodove gnječila preko sita varjačom, kako bih izvukla što više iz njih. Znači, tečnost (vodu u kojoj su se kuvali) ne bacati. Tako sam cedila dva puta, a zatim sam ponovo već izgnječene šipurke (otpad) cedila kašikom preko metalne cediljke za čaj. Ona ima veće otvore. I na kraju sve ponovo procedila preko sita, koje se obavezno mora oprati pre konačnog ceđen-ja.

Dobila sam 1800 ml proceđene tečnosti. Proceđeno-propasiranu masu sam stavila u šerpu i dodala 1 kg šećera. Marmeladu sam kuvala na jakoj vatri, uz stalno mešanje nekih 45 minuta. Pred kraj u rerni na 100°C sterilisala tegle, pa vruću marmeladu sipala u vruće tegle. Vratila ponovo marmeladu sipanu u tegle u rernu zagrejanu na 100°C, ali otk-lopljene, kako bi se na površini uhvatila tanka korica. Posle toga, zatvorila i ostavila da se ohladi na sobnoj temperaturi.

Izašle su mi dve manje i jedna veća tegla od ove količine. Ako se baci na papir, isplati se više nego da je kupite u prodavnici. Jedino što je malo dosadno čišćenje i ono konstantno stajanje uz šporet i mešanje :) I da, domaća je mnogo ukusnija od kupovne.