Predmet : Bankarsko pravo

Seminarski rad : Ugovor o lizingu

Mentor: Student :

Niš, februar 2010.

Sadržaj

Uvod......................................................................................................................3Pojam i karakteristike lizinga................................................................................4Registar finansijskog lizinga.................................................................................6Prednosti i nedostaci lizinga..................................................................................7Ugovor o lizingu....................................................................................................9Subjekti ugovora o lizingu..................................................................................10Prava i obaveze iz ugovora o lizingu...................................................................13Prestanak ugovora o lizingu................................................................................15Zaključak.............................................................................................................16Literatura.............................................................................................................18

Uvod

Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Na teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, čime je stvoren zakonski okvir za razvoj ove aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije određena kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vrši nadzor nad poslovanjem davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine.

U ovom radu biće objašnjeno šta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda.

1.1. Nastanak i razvoj

O vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje razlicita misljenja, od toga da je nastao u Egiptu jos pre 3000.g.p.n.e. odnosno da je nastao u SAD 1877.godine, kada je Bell-Telephon-Company umesto da prodaje svoje telephone, iste davala na koriscenje u vidu lizinga, odnosno 30-tih godina XX veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u Evropi 60-tih godina, odnosno u sadasnjem obliku 50-tih godina XX veka u SAD. U svakom slucaju zemljom porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene zemlje prihvataju polovinom XX veka.1

Ugovor o lizing razvio se iz klasicnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga potice iz engleskog jezika od glagolskog oblika to lease I oznacava zakup, najam, iznajmljivanje. Danas je u poslovnoj praksi prihvacen izraz lizing I kao takav figurira I u pravnoj I ekonomskoj sferi.

Lizing, posmatran u užem smislu reči je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svetskom tržištu. Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom. Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati 1 Poslovi trgovinskog prava

specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.

2. POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU

Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog ugovora u praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju. Njega definise, kako pravna, tako i ekonomska nauka. Medjutim od bitnog znacaja je razgraniciti lizing posao u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao dela lizing posla.

2.1. Ugovor o lizingu

U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor obligacione prirode. Stoga se, po pravilu,definise kao ugovor koji zakljucuje dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjeni period koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga, da placa lizing naknadu u ratama i da po isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako po nizoj ceni) ili vreme koriscenja produzi zakljucujuci novi ugovor uz nizu naknadu.Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sacinjen u pisanoj formi. Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su : 1. Naznacenje predmeta lizinga ; 2. Iznos lizing naknade koju placa primalac lizinga; 3. Iznos pojedinacnih naknada i njihov ukupan broj; 4. Vreme placanja i 5. Rok na koji je ugovor zakljucen.

Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora.

 Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente:

mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga,

strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato što se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti slučaj.

Lizing je posao u kome davalac lizinga: sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o

isporuci (kojim stiče pravo svojine nad predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac lizinga,

sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i na određeni vremenski period je daje na korišćenje primaocu lizinga, koji je zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu.

Postoje dve osnovne vrste lizinga:1. operativni lizing2. finansijski lizing

Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma sličan klasičnom iznajmljivanju, finansijski lizing je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog aranžmana koji finansira nabavku određene opreme za potrebe primaoca lizinga.2

2 www.intermex.co.yu

Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti tzv. pravo opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu i da uživa sve koristi od njegovog korišćenja, ali ujedno snosi i sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta.

Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti. Ovaj oblik finansiranja se često poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, način knjigovodstvenog evidentiranja...). Međutim, bitne karakteristike finansijskog lizinga koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su:

finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet, nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga, davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda

ugovora o lizingu, predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeđenja

naplate, zbog čega davaoci lizinga često ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja,

davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju propasti ili oštećenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučno pravo).

Registar finansijskog lizinga

Agencija za privredne registre vodi registar finansijskog lizinga u skladu sa zakonom. Registar finansijskog lizinga počeo je sa radom 4. januara 2004. godine i predstavlja jedinstvenu centralizovanu elektronsku bazu podataka u koju se upisuju podaci o ugovoru o finansijskom lizingu, izmene i dopune tih podataka, zabeležbe sporova koji se tiču predmeta lizinga i prestanak ugovora o finansijskom lizingu.

Davalac lizinga je dužan da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu podnese u roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno zahtev za upis izmene i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, kao i brisanje podataka iz registra u roku od sedam dana od momenta nastupanja činjenica koje su tu izmenu i dopunu, odnosno brisanje podataka uslovile. Navedene zahteve može da podnese i primalac lizinga, ako je to određeno ugovorom o finansijskom lizingu. 3

Svrha postojanja registra i upisa ugovora o finansijskom lizingu u registar jeste dostupnost podataka o zaključenim ugovorima o lizingu (i predmetima lizinga) široj javnosti. Upisom ugovora o finansijskom lizingu u registar smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem ugovora o lizingu, odnosno niko se ne može pozvati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci o finansijskom lizingu upisani u registar.

Podaci upisani u registar nisu dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava na predmetu lizinga, niti o punovažnosti bilo kog pravnog posla.

3 www.intermex.co.yu

Prednosti i nedostaci lizinga

Lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj značaja lizinga predstavlja stopa učešća investicija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga u ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima Leaseurope za 2004. godinu, ova stopa kreće i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i beleži konstantan rastući trend od 2000. godine. Učešće lizinga u nabavci osnovnih sredstava u zemljama centralne i istočne Evrope je takođe značajno i u proseku iznosi 18,5%. S obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja kod nas (najveći broj davalaca lizinga je osnovan u 2003. godini), ovaj pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim procenama, iznosi ispod 4%.

Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (što je dominantan faktor pri odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu. 4

Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijkog lizinga najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstva obezbeđenja (npr. hipoteke) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih troškova.

Dodatna prednost finansijskog lizinga, naročito u slučaju novoosnovanih preduzeća, jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog aranžmana, ugovore i usluge održavanja, servisiranja, zamene

4 www.emagazin.co.yu

delova, tehničko-tehnološkog unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i sl.

U inostranoj, a u poslednje vreme i u našoj ekonomsko-pravnoj teoriji iznete su ne samo brojne prednosti već i nedostaci lizing poslova. Ti nedostaci se odnose na sledeće činjenice: lizing društvo ima tipizirane ugovore (formulare), njegova cena pored efektivnih troškova dotičnog posla sadrži i rizik i dobit. Treba istaći da je svaki lizing posao poseban ekonomski slučaj za sebe. Ne samo da ono što jednom preduzeću odgovara ne mora da pogoduje i drugom preduzeću, nego i ono što je preduzeću kao opredellenje odgovaralo u jednom periodu ne mora biti uspešno i u narednom periodu. Međutim, izvesno je da u svetu razvijene tržišne privrede finansiranje lizingom predstavlja značajan činilac tokova reprodukcije i to posebno u uslovima kada su finansijski izvori ograničeni i kada je cena investicione opreme suviše visoka.

Ugovor o lizingu

Ugovor o lizingu je onaj ugovor kojim se jedna strana (davalac lizinga) obavezuje da ustupi na korišćenje ugovorom utvrđenu sadržinu (opremu ili celokupna postrojenja), a druga strana da s njom obavi radnje privređivanja uz plaćanje naknade davaocu lizinga.5

Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora. Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi.

Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.), Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.

 Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente:

mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje upotrebom stvari bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato što se zakupodavac nikada po isteku ugovora ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti slučaj.

Subjekti ugovora o lizingu

5 Prof. dr Svetolik Kostadinović, prof. dr Mile Raičić, prof. Dr Gordana Ljubojević, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 376. strana

Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

 Prethodno navedeno lice jeste privredno društvo, osnovano u skladu sa

zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava, čiji novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.

 Davalac lizinga može da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga. Davalac lizinga dužan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov

osnovni kapital  uvek bude u iznosu koji nije manji od predviđenog iznosa. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivači privrednog društva podnose Narodnoj banci Srbije.

 Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija: 

1) osnivački akt društva; 2) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo

osnovnog kapitala; 3) dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti za obavljanje

poslova finansijskog lizinga; 4) program rada privrednog društva za period od tri godine;

 5) spisak lica predloženih za članove organa upravljanja, odnosno

predloženih lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, preporuke o stručnim i profesionalnim kvalitetima tih lica, dokaz da ta lica nisu osuđivana za krivična dela koja ih čine nepodobnim za obavljanje ovih funkcija, kao i dokaz da im nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti.6

 Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način dokazivanja

ispunjenosti propisanih uslova. Pri razmatranju zahteva i dokumentacije Narodna banka Srbije ocenjuje i poslovnu reputaciju osnivača privrednog društva i predloženih članova organa upravljanja, odnosno lica s posebnim

6 Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

ovlašćenjima i odgovornostima i propisuje kriterijume za ocenu poslovne reputacije.

 Davalac lizinga je dužan da: 

1) Narodnoj banci Srbije dostavlja godišnji izveštaj o poslovanju, sa finansijskim izveštajem i mišljenjem ovlašćenog revizora; 

2) Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje se registruju u registar privrednih subjekata;

3) dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije.4) da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti

na odluku o imenovanju članova organa upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima 7

Narodna banka Srbije može da propiše obavezu davaocima lizinga da na posebno otvorenom računu kod banke drže sredstva rezerve.

 Ako Narodna banka propiše ovu obavezu istim aktom propisaće i visinu

sredstava rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i način i uslove njihovog korišćenja.

Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vrši Narodna banka Srbije na osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili lica koje on ovlasti.

 Ako su u postupku nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, prema davaocu lizinga preduzimaju se mere koje se odnose na:

 1) upućivanje pismene opomene; 2) upućivanje nalogodavnog pisma, uz mogućnost izricanja

novčane kazne; 3) izdavanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, uz

mogućnost izricanja novčane kazne davaocu lizinga, kao i članovima njegovih organa upravljanja, odnosno licima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;

 4) oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga, ako:

 

7 Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

1) je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netačnih  podataka osnivača privrednog društva;

2) davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te dozvole;

3) davalac lizinga ne dostavlja propisane izveštaje, dokumentaciju i druge podatke o svom poslovanju na propisani način i u propisanim rokovima;  

4) davalac lizinga ne omogući vršenje nadzora nad njegovim poslovanjem;

5) se utvrdi da je novčani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga manji od onog koji je propisan zakonom;

6) u ostavljenom roku davalac lizinga nije sproveo mere koje mu je naložila Narodna banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za uvođenje tih mera.8

 Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način vršenja nadzora nad

obavljanjem poslova davaoca lizingaNadzor obuhvata: 

1) posrednu kontrolu izveštaja i druge dokumentacije, kao i drugih podataka koje davalac lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, odnosno kojima Narodna banka Srbije raspolaže;

2) neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju davaoca lizinga.

Primalac lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

 

Isporučilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporučilac), u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.

Prava i obaveze iz ugovora o lizingu

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:8 Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/2005

obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga;

odgovornost prema primocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu štetu po tom osnovu;

pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu naknadu, pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene štete po tom osnovu;

pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase, u slučaju stečaja primaoca lizinga;

poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju neplaćanja lizing naknade – sud je dužan da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja tog rešenja.

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:

obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenom ugovorom;

pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporučen u skladu sa ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči, isporuči sa docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu štete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o lizingu;

naknadne izmene ugovora o isporuci, sa čijom sadržinom se primalac lizinga saglasio, ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane;

odgovornost za štetu prouzrokovanu korišćenjem predmeta lizinga;

obaveza održavanja predmeta lizinga; obaveza plaćanja lizing naknade; odgovornost za slučajnu propast ili oštećenje predmeta

lizinga od momenta preuzimanja predmeta; obaveza osiguranja predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti isporučioca premeta:

obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci;

odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

Procedura finansiranja putem finansijskog lizinga:1. izbor predmeta i pribavljanje ponude isporučioca predmeta; 2. ponuda isporučioca predmeta se, uz zahtev za finansiranje,

predaje davaocu lizinga, na osnovu čega davalac lizinga sačinjava ponudu za finansiranje (informativna ponuda). U nekim slučajevima, isporučilac predmeta lizinga može da sačini informativnu ponudu davaoca lizinga;

3. davaocu lizinga se podnosi dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije se može naći na Internet stranama davaoca lizinga) koja je potrebna za donošenje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje;

4. ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom lizingu sa davaocem lizinga;

5. po potpisivanju ugovora uplaćuje se učešće i drugi troškovi predviđeni ugovorom;

6. preuzimanje predmeta lizinga od isporučioca predmeta; 7. otplata rata lizing naknade.

Prestanak ugovora o lizingu

Ugovor o lizingu prestaje:

istekom ugovornog roka, otkazom ugovornih strana, raskidom ugovora i

prestankom postojanja jedne od ugovornih strana.a9

Ugovor o lizingu takođe prestaje ako predmet lizinga bude uništen nekim slučajem više sile.

Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaključen.

 Ugovorom o lizingu može se predvideti pravo primaoca lizinga da, po

proteku roka na koji je ugovor zaključen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom određena ili da produži ugovor o lizingu (pravo opcije).

 Primalac lizinga je dužan da davaoca lizinga obavesti o svojoj odluci da

otkupi predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu, najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji je ugovor zaključen.

 

9 Prof. dr Svetolik Kostadinović, prof. dr Mile Raičić, prof. Dr Gordana Ljubojević, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina, 383. strana

Zaključak

Lizing je veoma važan izvor srednjoročnog i dugoročnog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno rešenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzeća. Lizing pruža mogućnost preduzećima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Lizing je naročito pogodan za mala i srednja preduzeća, kao i nova, tek osnovana preduzeća koja često ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansiranja. Upravo zato, vlade mnogih zemalja podržavaju lizing kao važan metod podsticanja investicija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finansira više od četvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u

zemljama u razvoju se godišnje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara.

U Srbiji finansijski lizing je u početnoj fazi razvoja. Zakon o fi nansijskom lizingu Republike Srbije je usvojen u maju 2003. godine. Radi se o modernom zakonu, koji je podsticajan za razvoj tržišta lizinga.

Postoji nekoliko bitnih stavki definisanih ovim zakonom:1. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar

(oprema, postrojenja, vozila i sl.).2. Primalac lizinga može biti pravno ili fizičko lice.3. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može

biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora.

U Srbiji je već registrovano nekoliko lizing kompanija koje već nude mogućnosti lizinga opreme, mašina i vozila. U praksi se u proseku najčešće nude ugovori trajanja 2-5 godina sa učešćem primaoca lizinga od 10-25%. Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen način ubrzaju proširenje izvora finansiranja tokova reprodukcije, jer finansijski lizing nije kredit već samostalni izvor finansiranja i zbog toga što korisniku omogućava povećanje kapaciteta proizvodnje i dobiti, bez povećanja stepena zaduženosti. Lizing se kod nas najčešće koristi za kupovinu novih automobila.

Dakle, umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzeća se obraćaju lizing društvu (preduzeću), iznajmljujući traženu opremu na određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuću naknadu. Lizing aktivnosti se najčešće obavljaju između tri poslovna partnera: primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najčešće je to proizvodno preduzeće), isporučioca, odnosno proizvođača ili prodavača tražene investicione

opreme i lizing društva (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvođača i stavlja je na raspolaganje primaocu (korisniku).

Nije teško zaključiti da se lizing temelji na proširenoj koristi. Korisnik je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio ili je istu istovremeno uveo u sopstveno korišćenje. Isporučilac je proizvođač koji opremu nije prodao, ali je ipak došao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinualnost svoje proizvodnje. Lizing finansijer je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na korišćenje uz naplatu naknade. Po isteku ugovora o lizingu korisnik može da odabere sledeća rešenja: da produži ugovor o lizingu uz sniženu cenu naknade, da korišćenu opremu vrati ili da lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je ona imala u momentu zaključivanja lizing posla.

Literatura

1. Prof. dr Svetolik Kostadinović, prof. dr Mile Raičić, prof. Dr Gordana Ljubojević, Poslovno pravo, Beograd, 2002. godina

2. Zakon o finansijskom lizingu, "Službeni glasnik", br. 55/2003, 61/20053. www.mier.sr.gov.yu (01.02.2007.)4. www.nbs.yu (01.02.2007.)5. www.emagazin.co.yu (01.02.2007.)6. www.intermex.co.yu (01.02.2007.)

Riječ lizing potiče od engleske riječi "to lease" koja znači zakup. U poslovnom smislu zaista se radi o davanje opreme u zakup, ali lizing aranžman često obuhvata i: obuku kadrova korisnika lizinga za rukovođenje opremom; prenošenje na korisnika lizinga znanja i iskustva (know – how) iz oblasti tehnike, tehnologije, tehničke dokumentacije koja je vezana za opremu koja je predmet ugovora o lizingu; kao i servisiranje, održavanje i zamjenu dotrajalih djelova opreme koja je predmet ugovora o lizingu.

O vremenu nastanka lizinga postoje različita mišljenja. Neki smatraju da je nastao u Egiptu još prije tri hiljade godina p.n.e., odnosno u SAD 1877.god. kada je Bell-Telephon-Company umjesto da prodaje svoje telefone iste davala na korišćenje u vidu lizinga. S druge strane, smatraju da je pojava lizinga vezana za 30-te godine 20. veka u vidu finansiranja nekretnina u SAD.

Zemljom porijekla smatraju se SAD. Industrijski razvijene zemlje Evrope prihvataju lizing polovinom 20-tog veka,a prvi lizing poslovi kod nas vezani su za uvoz elektronskih računara i železničkih cisterni 70-ih godina.

Razlozi nastanka i daljeg razvoja lizinga su brojni. Razvoj tehnike i tehnologije odvija se brzim tempom u industrijski razvijenim zemljama, njihov interes je da složene i skupe proizvode prodaju i zato iznalaze različite oblike plasmana, jedan je od tih oblika je lizing posao. Sa druge strane, nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju imaju potrebu za razvojem, ali lizing im omogućava da dođu do savremene i skupe opreme.

Početni oblik lizing posla je zaključivanje ugovora neposredno između proizvođača i korisnika proizvoda. Ulaskom treće strane tj. finansijera u ovaj odnos omogućava razvoj lizing posla u pravom smislu te riječi. Sve tri strane pronalaze interes u lizing poslu: proizvođač uspijeva da plasira svoju robu, finansijer da oplodi svoj kapital, a korisnik lizinga da dođe do opreme koja mu je neophodna za obavljanje svoje delatnosti.

Ugovor o lizingu razvio se iz klasičnog ugovora o zakupu pa se često naziva novim oblikom zakupa. Danas se razvio u novi, samostalni, pravni posao. Postoje različita shvatanja pojma lizinga, ali bez obzira, može se reći da lizing, po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno validan. Lizing posao kao

složenu, pravnu, ekonomsku i finansijsku operaciju kreirala je poslovna praksa.

OPŠIRNIJE O LIZINGU

POJAM LIZINGA

Sama riječ lizing (leasing) potiče od engleskog glagola to lease što u prevodu na naš jezik znači dati pod zakup, najam. Skoro u svim zemljama figurira u toj jezičkoj formi (na primer, u Nemačkoj pod nazivom "leasing gescähft", dok se u francuskom jeziku koristi izraz "creditbail", u ruskom "imovinski najam" i sl.) Lizing, posmatran u užem smislu riječi je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi, savremenih proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja, novim načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji kompanija da u uslovima oštre konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svijetskom tržištu. Nova poslovna filozofija se bazira na načelu da vlasništvo nije najvažnija kategorija efikasnog poslovanja preduzeća. Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom. Naime, bilo sopstveni ili pozajmljeni, kapital je ograničen resurs pa zahteva i efikasnost u upravljanju. Sa makroekonomskog i međunarodnog stanovišta, zemlje u razvoju sa slabo razvijenom tehnologijom i finansijskim tržištem putem lizinga imaju mogućnost da koriste savremenu opremu i ostvare zavidne proizvodne rezultate (proširenje kapaciteta, modernizacija poslovanja) tako da lizing poslovi predstavljaju i jedan od vidova transfera inovacija između zemalja.

Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata, baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cijenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni. Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primjer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu, period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.

Iz definicije lizinga se mogu uočiti i razmotriti njeni sastavni elementi a to su predmet lizinga i učesnici u lizing poslu. Predmet lizinga jeste stvar koja se daje u zakup i koju zakupac koristi, najčešće za obavljanje poslovnih aktivnosti i za čije korišćenje plaća lizing naknadu

davaocu lizinga. Kao predmet lizinga se može javiti mnoštvo stvari kako pokretnih tako i nepokretnosti. Na primer: oprema, transportna sredstva, proizvodi informacione tehnologije, mašine, uređaji, celokupna proizvodna postrojenja, građevinski objekti, skladišta, aerodromi, hoteli i dr. Ovako širok krug stvari koje mogu biti predmet lizinga ukazuje na činjenicu da lizing poslovi nisu isključivo vezani samo za jedan ili nekoliko sektora privrede. Štaviše, lizing ima primjenu i u neprivrednim delatnostima, zdravstvu, školstvu, administraciji i sl. Predmet lizinga u praksi čini oprema za kojom ne postoji trajni interes za kupovinu ili se ne želi sticanje vlasništva nad istim zbog postojanja različitih rizika. Riječ je o rizicima vezanim za skladištenje i održavanje sredstava, a naročito o riziku tehnološkog zastarevanja opreme. Naime, preduzeću se više isplati da uzme opremu na lizing jer time neće kao prvo angažovati znatna novčana sredstva za kupovinu iste, kao drugo, ukoliko su mu potrebe za tom opremom nestalnog, sezonskog karaktera pa bi kupovina bila nerentabilan potez i kao treće, koristiće opremu najnovije tehnologije bez snošenja rizika zastarelosti. Ta prednost lizing posla može se posmatrati i kao strateška opcija pojedinih zemalja u razvoju koje za cilj imaju postizanje dinamičnog privrednog rasta. Pretpostavka je da se uz pomoć lizinga finansiraju projekti visokog stepena rentabilnosti. Uspešnost u poslovanju je preduslov za efikasnost ovog aranžmana.

Učesnici u lizing poslu su a) proizvođač ili isporučilac opreme (Supplier), b) korisnik (uvoznik) predmeta lizinga (Lesee) i v) lizing institucija, preduzeće koje se profesionalno bavi lizing poslovima kao privrednom delatnošću. Davalac lizinga (Lessor) može biti i sam proizvođač. Takav oblik lizinga se naziva poslovnim ili operativnim lizingom. Međutim, razvoj lizinga je doprineo tome da se u transakciji pojavi i treći učesnik i to specijalizovana lizing organizacija, koja najprije kupuje opremu od proizvođača, a onda istu daje u lizing. Time ona preuzima ulogu davaoca lizinga. U ovom slučaju se radi o kapitalnom ili finansijskom lizingu.

Isporučilac predmeta lizinga je onaj privredni subjekat koji proizvodi opremu, mašine, postrojenja, dakle predmet lizinga i isti daje u zakup korisniku lizinga ili ga prodaje lizing preduzeću. Kao isporučilac predmeta lizinga se pored neposrednih proizvođača mogu javiti i građevinska preduzeća koja se bave prometom nekretnina, uslužna preduzeća, javna skladišta, spoljnotrgovinska preduzeća i preduzeća koja se bave međunarodnim transportom.

Korisnik ili primalac lizinga je onaj učesnik u lizing poslu, uvoznik, kome je potrebna oprema (predmet lizinga) radi obavljanja poslovnih aktivnosti. On na osnovu ugovora o lizinga vrši prijem predmeta lizinga, stavlja ga u funkciju za koju je namijenjen, upotrebljava ga i servisira obaveze na ime lizinga, po pravilu od prihoda koji ostvaruje njegovom upotrebom. Po isteku ugovorenog roka, korisnik lizinga može vratiti predmet lizinga, produžiti ugovor ili otkupiti predmet lizinga po ugovorenoj cijeni.

Centralni subjekat u lizing transakcijama, naročito kada se radi o finansijskom lizingu jeste specijalizovana lizing institucija - davalac lizinga. Uloga davaoca lizinga se sastoji u tome da, na osnovu kupoprodajnog ugovora koji se još naziva i ugovor o isporuci, kupi predmet lizinga od isporučioca, a da nakon toga ustupi predmet lizinga na korišćenje zakupcu. Tokom perioda korišćenja predmeta datog u lizing, pravo svojine nad istim zadržava davalac lizinga. Ukoliko nakon isteka lizing perioda korisnik lizinga izvrši otkup predmeta lizinga, tada on stiče vlasništvo nad njim. Davaoci lizinga mogu biti specijalizovane lizing kompanije, banke, osiguravajuća društva i lizing koncerni.

VRSTE LIZINGA

Pojavnih oblika lizinga ima više, što je uslovio razvoj poslovne prakse, te stoga u narednom tekstu slijedi njihova klasifikacija.

Jedna od podjela lizinga je na operativni i finansijski, a kao kriterijum za podjelu se koristi karakter i stepen obaveza učesnika u lizing poslu ili mogućnost otkazivanja lizing ugovora. U ekonomskoj i pravnoj literaturi preovladava mišljenje da ove dvije vrste lizinga imaju najveći privredni značaj, a statistika govori da se najveći broj lizing transakcija u svijetu obavlja putem finansijskog lizinga.

Operativni ili poslovni lizing (Operating leasing) je kratkoročna poslovna operacija. Period na koji se ugovara zakup je uvijek kraći od perioda amortizacije sredstava tj. od ekonomskog veka trajanja sredstava. Ukupan iznos naknada koje korisnik plaća na ime zakupa je manji od vrednosti predmeta lizinga. Ekonomski racio kod operativnog lizinga se sastoji u tome da se predmet lizinga više puta daje u zakup ili se nakon korišćenja prodaje korisniku po sadašnjoj vrednosti, odnosno ugovorenoj cijeni. Ukoliko je oprema takva da se može više puta davati u lizing, davalac lizinga ugovaranjem zakupa sa više korisnika osigurava kontinuitet iznajmljivanja opreme, a time i efikasnost u sopstvenom poslovanju. Druga karakteristika ove vrste lizinga je da se ugovor o lizingu može u svako doba otkazati. Korisnik lizinga ima pravo da opremu vrati davaocu i pre isteka perioda za koji je uzeta pod zakup ili da je zameni novom i savremenijom. On će to učiniti u slučaju kada oprema postane tehnički zastarjela, kada se na tržištu pojave sredstva boljih tehničkih i proizvodnih performansi ili kada mu postojeća ne budu više bila potrebna (npr. uzeta su u zakup sezonski). Obično je kod ovog posla proizvođač (isporučilac) istovremeno i davalac lizinga, a predmet lizinga su uglavnom automobili i ostala sredstva transporta, računari i neke manje mašine i alati. I kao treće, davalac lizinga je nosilac obaveza i rizika koji se odnose na rizik eventualnih gubitaka ili propasti opreme, rizik zastarelosti kao i na troškove održavanja, servisiranja, nabavki rezervnih delova i komponenti, troškove popravki i ostalih usluga. Pravo svojine se ne prenosi na korisnika lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaključen, već naknadnom kupovinom predmeta od strane korisnika po ugovorenoj (nižoj) ceni koja po pravilu treba biti jednaka neotpisanoj vrednosti opreme.

Finansijski lizing (Financial leasing) se još nazina i kapitalnim ili full-pay-out lizingom. To znači da se u toku lizing perioda amortizuje skoro cjelokupna vrijednost opreme, a ukupni iznos svih lizing naknada veći je od stvarne vrednosti predmeta lizinga. Ekonomski interes davaoca finansijskog lizinga se ogleda upravo u toj karakteristici. Kod ugovora o finansijskom lizingu ne postoji mogućnost opoziva. Ugovorenu zakupninu korisnik lizinga plaća bez obzira na to da li predmet lizinga zaista upotrebljava ili ne. Pravo svojine prenosi se na korisnika lizinga po isplati poslednje rate.

Finansijski lizing je dugoročni aranžman. Dugoročnost pre svega znači da rok na koji je ugovor zaključen odgovara ekonomskom vijeku proizvodnog korišćenja opreme. U tom periodu se predmet lizinga, kao što je rečeno, mora isplatiti u cijelosti. Zbog toga se i ugovor o finansijskom lizingu zove još i ugovor potpune amortizacije.

Finansijski lizing je trilateralna ekonomska transakcija. To znači da se u ovom poslu uvek javlja i lizing kompanija, komercijalna banka ili druga finansijska organizacija koja se poslovima lizinga bavi redovno i profesionalno i ima ulogu davaoca lizinga. Ona najpre, na osnovu specifikacije željene opreme i proizvođača od strane primaoca lizinga kupi opremu od proizvođača ili trgovinskog preduzeća, a nakon toga istu opremu daje u lizing korisniku.

Kao kriterijumi za podjelu lizing poslova na direktne i indirektne se koriste relacije između učesnika u lizing transakciji, status davaoca lizinga, odnosno rešavanje pitanja finansiranja isporučioca. Uz pretpostavku da se ovi lizing poslovi obavljaju između privrednih subjekata koji su rezidenti dviju različitih zemalja.

Prema predmetu lizinga razlikujemo više vrsta lizinga, među kojima su najznačajniji lizing investicione opreme, lizing kompletnih postrojenja i lizing pokretnih dobara. Pored ovih formi, u praksi su poznati i lizing neupotrebljavanih stvari kao i lizing upotrebljavanih stvari.

Vrlo slična prethodnoj podeli jeste i kategorizacija lizinga na uvozni (import leasing) i izvozni (export leasing).

Prema vremenu trajanja lizing posla, pravimo razliku između kratkoročnog (short-term) i dugoročnog (long-term) lizinga.

Prema vrsti i obimu ugovorenih obaveza u vezi sa održavanjem predmeta lizinga razlikujemo neto i bruto lizing.

U zavisnosti od toga da li je predmet lizinga precizno određen ili samo okvirno, razlikujemo pojedinačni i blanketni lizing.

Prema vrsti lizing ugovora, lizing može biti standardni, lizing sa pravom opcije, vremenski lizing i lizing ugovor sa klauzulom kupovine.

U privrednoj praksi mnogih zemalja postoje i drugi lizing aranžmani, relativno manjeg ekonomskog značaja. Tu spadaju tzv. revolving leasing ili lizing sa ovlašćenjem produžavanja ugovornog roka, lizing uz posebne uslove, lizing prodate stvari i na kraju, jedan poseban vid operativnog lizinga - renting.

UGOVOR O LIZINGU

Lizing po definiciji, za svoju osnovu ima ugovor o lizingu. Bez ugovora o lizingu, posao lizinga ne bi bio pravno valjan. Ugovor o lizingu je pravni instrument i pravni regulator realizacije posla. On obezbeđuje pravnu sigurnost izvršenja posla. Preko čega lizing posao dobija svoj pravni osnov. Drugim riječima, sa ugovorom o lizingu, lizing posao postaje pravni posao.

Ugovor o lizingu se, po pravilu, definiše kao pismeno izražena saglasnost volja dveju strana od kojih je jedna davalac lizinga a druga korisnik ili primalac lizinga. Davalac lizinga se obavezuje da će drugoj strani, korisniku lizinga dati na korišćenje predmet lizinga koji sam proizvodi ili nabavlja od nekog trećeg lica. To lice, kao što je poznato, može biti proizvođač ili neko trgovinsko preduzeće. Druga ugovorna strana, korisnik lizinga, se potpisivanjem ugovora obavezuje da će kao prvo, preuzeti predmet lizinga, kao drugo, plaćati lizing naknadu, obično u ratama i kao treće kad istekne rok na koji je ugovor zaključen predmet vratiti, otkupiti ili produžiti ugovor. Pravnom terminologijom rečeno, ugovor o lizingu zaključuju dve strane, subjekti ugovora a povodom predmeta (objekta) ugovora, iz koga proističu međusobna prava i pravne obaveze.

Kao i svaki drugi ugovor u privredi, ugovor o lizingu mora da ima određene elemente. Oni se

sa stanovišta značaja za realizaciju pravnog posla mogu podeliti na bitne, nebitne i sporedne elemente.

Bitni elementi (sastojci) ugovora o lizingu su predmet koji je dat na korišćenje i cijena tog korišćenja. Oni moraju da postoje kod svakog ugovora o lizingu, bez obzira na modalitet. Pored ovih, u našem zakonu se kao obavezni elementi još navode i iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen.

Za ostale elemente (nebitne i sporedne) ugovora o lizingu važi pravilo da su oni određeni zakonom ali da ih subjekti ugovora mogu svojom voljom regulisati i na neki drugi način. To su mogućnost otkaza ugovora, način njegovog prestanka, opcija kupovine ili produženja ugovora, kao i mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga, pitanja u vezi sa njegovom montažom, održavanjem, transportom, zamenom delova, testiranjem, tehničko - tehnološkim usavršavanjem i sl. Tu se takođe mogu navesti i elementi koji određuju stranu koja je u obavezi da osigura predmet lizinga, rizike od kojih treba da bude osiguran, da li postoji obaveza davaoca lizinga da vrši obuku osoblja koje će rukovati predmetom, eventualno ustupanje (cesiju) ugovora, načine rešavanja sporova (nadležnost domaćeg suda ili neke druge strane arbitraže), valutu plaćanja (valuta izvoznika ili sredstva međunarodne likvidnosti), obezbeđenje plaćanja (na primer međunarodnim dokumentarnim akreditivom ili bankarskom garancijom), jezik i korespodenciju i druge elemente o kojima se postigne saglasnost.

Prvi bitni sastojak ugovora o lizingu je predmet ugovora. To je stvar koja se daje u zakup, a najčešće je to investiciona oprema, pokretna ili nepokretna dobra. O ovom elementu je već bilo dovoljno reči u prvom poglavlju. Jedino što se ovde može dodati je da naš zakonodavac određuje predmet finansijskog lizinga vrlo široko u smislu da to može biti svaka pokretna nepotrošna stvar, i svi njeni pripadajući delovi.

Lizing naknada (zakupnina, cena lizinga) je drugi bitni element ugovora o lizingu i ovom prilikom zahteva veću pažnju. Ona predstavlja onaj iznos novca koji korisnik lizinga plaća davaocu za korišćenje predmeta lizinga, u vreme i na način regulisan ugovorom. Drugačije rečeno, rok u kome plaćanja dospevaju, njihov broj, iznos pojedinih rata, eventualna neizvršenja obaveza plaćanja kao i sva ostala pitanja u vezi sa isplatom naknade su uređena ugovorom o lizingu. Visina lizing naknade kao cene korišćenja stvari je determinisana brojnim faktorima. U njoj su sadržani različiti pojedinačni troškovi i rizici koje preuzima davalac lizinga, a prevaljuje ih na korisnika. Zbog toga se visina naknade razlikuje u zavisnosti od lizing posla, a većina lizing kompanija ima razrađenu metodologiju za njeno izračunavanje.Iznos i struktura materijalnih troškova i premija na ime rizika određuje kolika će biti cena lizing aranžmana.

Ona sadrži:

a) Troškove amortizacije, koji treba da nadoknade nabavnu vrednost predmeta lizinga ako ne u potpunosti onda u što je moguće većoj meri do isteka perioda zakupa. Prema našem zakonu, lizing naknada se utvrđuje prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga. Kao što je poznato, kod operativnog (kratkoročnog) lizinga period zakupa je kraći od roka amortizacije opreme, ukupni iznos lizing naknada je manji od njene vrednosti, dok davalac lizinga ostvaruje svoj ekonomski interes u vidu prinosa na angažovana sredstva ponovnim davanjem predmeta u zakup. Nasuprot operativnom, kod finansijskog lizinga zbir svih lizing naknada premašuje nabavnu vrednost opreme, jer davalac lizinga

jedino na taj način može nadoknaditi ulaganja i ostvariti dobit.

b) Troškove finasiranja u vidu kamate na angažovana sredstva davaoca lizinga, koja je jednaka prosečnoj kamatnoj stopi na tržištu kapitala. Ponekad su ti, inače nematerijalni troškovi uvećani za iznos premije izvoznog osiguranja.

v) Premije za rizike i to premiju za opoziv koja obezbeđuje davaoca od rizika prevremenog prestanka zakupa, rizik nemogućnosti naplate potraživanja, politički rizik koji je prisutan kod međunarodnih lizing poslova i to na relaciji razvijene zemlje - zemlje u razvoju ili tranziciji, rizik finansiranja, valutni rizik, inflacioni rizik, i sl. Uključivanje ovih premija u lizing naknadu povećava istu od 2 do 5%.

g) Carine i ostale dažbine zemlje u koju se izvozi oprema putem tzv. cross-border lizinga.

d) Troškove servisiranja i obavljanja usluga u vezi sa predmetom lizinga ukoliko ih vrši davalac lizinga.đ) S obzirom da je vlasnik predmeta lizinga, davalac plaća određene poreze (npr. porez na imovinu) i te izdatke prevaljuje na korisnika.e) Lizing naknada, konačno, treba da sadrži u sebi i dobit davaoca lizinga. Zbog toga se za lizing naknadu u literaturi može pronaći i termin lizing marža, jer ona nadoknađuje nabavnu cenu predmeta, zavisne troškove nabavke i isporuke kao i ostvareni profit.

Pored elemenata za kalkulaciju cene lizinga, još jedno bitno pitanje u vezi sa ovim je i način servisiranja obaveza na ime lizing naknade, odnosno oblici njenog ugovaranja. Naknada za lizing se plaća mesečno, tromesečno, polugodišnje ili godišnje, a što se modaliteta tiče, u praksi je najčešći slučaj da je lizing naknada ugovorena na linearnoj osnovi u fiksnim iznosima. Takođe, lizing naknada može biti i opadajuća što znači da korisnik u prvim mesecima plaća veće iznose a naredne rate su niže za određeni procenat. Takvi slučajevi su česti kada je reč o lizingu sa opcijom kupovine predmeta lizinga. Nasuprot ovome, otplata lizing naknade može biti rastućeg tipa tj. u početnom periodu niže naknade a u kasnijim mesecima više, što je pogodno za korisnike lizinga koji u početku ne postižu maksimalno iskorišćenje kapaciteta. Na kraju treba reći i to da lizing naknada može biti ugovorena u promenljivim iznosima, odnosno tako prilagođena da prati sezonski ritam delatnosti korisnika i intezitet korišćenja opreme. Plaćanje lizing naknade se po pravilu obavlja na dan isporuke predmeta lizinga ili unapred, a spoljnotrgovinske lizing poslove obično karakteriše plaćanje obezbeđeno neopozivim dokumentarnim akreditivom koga, da bi bio naplativ, prate i odgovarajuća dokumenta.