СЕМИНАРСКИ РАД

ЕТРУРСКА И РИМСКА АРХИТЕКТУРА: Архитектонски споменици: театри,

амфитеатри и циркуси, тријумфалне капије и побједнички стубови

ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ И НАСЕЉА 1

АКАДЕМСКА 2014/2015. ЗИМСКИ СЕМЕСТАР

НАСТАВНИК:_______________________

САРАДНИК:_________________________

Студенти

___________________

___________________

Бања Лука, новембар 2014.

1

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

1. Резиме

Грандиозни објекти које стоје на истим мјестима као и вијековима раније у

појединцу потичу знатижељу и занимање. Остаци етрурске и римске архитектуре су

тековине које свједоче о некадашњим великим цивилизацијама. Они служе као

помоћ при откривању и проучавању давне прошлости, о којој се, да нема споменика,

не би много дознало. Остаци етрурске и римске културе говоре о култури, обичајима,

вриједностима и другим обиљежјима који чине једну културу јединственом.

У раду су обрађене теме: етрурски и римски споменици културе, то јест

театри, амфитеатри, циркуси, тријумфалне капије и побједнички стубови. Текст је

попраћен фотографијама.

КЉУЧНЕ РИЈЕЧИ:

театри

амфитеатри

циркуси

побједничке капије

побједнички стубови.

2

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

2

2. Садржај

3. Увод...................................................................................................................................3

4. Театри................................................................................................................................4

5. Амфитеатри.......................................................................................................................7

6. Циркуси...........................................................................................................................10

7. Тријумфалне капије........................................................................................................11

8. Побједнички стубови.....................................................................................................13

9. Закључак.........................................................................................................................15

3

40

41

42

43

44

45

46

47

48

3. Увод

Етрурска и римска архитектура су значајне у историји архитектуре по

квалитету и обиму заоставштине која је остала послије тог периода, и која је и данас

актуелна и занимљива историчарима умјетности. Етрурска и римска умјетност се

заједно проучавају због њихове повезаности и међуутицаја. Етрурска умјетност

претходи римској. Тачније, она је рани период римске умјетности. Етрурци су били

значајни римски претходници, а у историјским изворима се наводи да су они

заслужни за име Рима.

У архитектури, они су први народ у Европи који је

конструкцијама лука и свода дао доминирајуће мјесто.1

У наведеном би био најважнији допринос Етрураца европској архитектури. Све оно

што су Етрурци учинили у умјетности умногостручило се у римском периоду.

Римљани су гајили своју умјетност, архитектуру и културу уопштено, градећи многа

монументална здања. Између осталог, Римљани су градили театре, амфитеатре,

циркусе, тријумфалне капије и побједничке стубове, о чему ће се опширније

говорити у наставку текста.

1 Хусреф Реџић - Историја архитектуре, стари вијек, Завод за издавање уџбеника, Сарајево, 1969, 199. стр.

3

4

49

50

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

56

4. Театри

Римљани су театре (позоришта) узели од Грка и њихове традиције. Слиједећи

примјер Грка, Римљани су за гледалиште користили стрми терен, али су такође

градили театре на равном терену, с тим што се гледалиште налазило на косим

сводовима. Римљани су већ отприје имали представе, али оне су биле просте у

поређењу са облицима грчке драме. Грчка драма се убрзо усталила у римским

театрима, и усвојена је као домаћа. Ово ће касније да утиче на креирање великих

архитектонских и врхунских умјетничких дјела. Римске грађевине од дрвета

замијењене су трајним грађевинама, које су се најприје појавиле у градовима у

близини грчких колоније, да би касније била изграђена и постала важна обиљежја

града Рима.

1 Марцелусов театар, Рим, ХIII в.п.н.е.

4

7

65

66

67

68

69

70

71

72

73

74

75

76

7778

Први римски театри састојали су се од бине, нешто богатије верзије грчке

скене, и оркестре полукружног облика. Горње редове сједишта наткрива тријем.

Римски архитект Витрувије пише правила грађења римских театара. Сви већи римски

градови имали су театре, а у граду Риму најистакнутији су били: Марцелусов театар

(фотографија 1) и Помпејев театар (фотографија 2). У нашим просторима најпознатији

су театри у Пули.

2 Помпеји данас

Пошто је грчко позориште утицало на римско, могуће их је упоредити и

утврдити неке основне разлике.

5

79

80

81

82

83

84

85

86

87

88

89

90

91

92

93

94

8

Грчко позориште, присетимо се, имало је три сасвим

различита елемента: потковичасто обликован аудиторијум,

кружну орхестру и мању, правоугаону сценску конструкцију. У

римском позоришту, ови елементи су преобликовани и

заједно смештени унутар тесног, систематичног плана.2

Грчки театри били су у природном окружењу и подразумијевали су пејзаж,

док у римској архитектури то није био случај. Римско позориште је било оличење

урбане форме.

Грци су у градњи употребљавали гредне кулисе, смјештене уз врх сценске

конструкције, док су Римљани ово проширили постављајући фасаде испод крова.

2 Марвин Трактенберг, Изабел Хајман, Архитектура од преисторије до постмодерне, Грађевинска књига, Београд, 2006, 127. стр.

6

95

96

97

98

99

100

101

102

103

104

105

910

11

5. Амфитеатри

Амфитеатри си простор на отвореном, окружени овалном зоном која се

постепено уздиже. Сама та овална зона, овални облик, може настати природним,

географским факторима, а такође може да буде дјело човјека. Оно што је

карактеристично за овај тип грађевине јесте да оно служи за сједење публике која

посматра одређене догађаје, као што су концерти, представе, игре, као и

гладијаторске борбе (по чему су карактеристични), организујући и испуњавајући тако

своје слободно вријеме. Простори за одржавање спектакла били су веома

функционални и њихове се архитектонске карактеристике рефлектују у свим

аспектима савремених спортских борилишта. Најпознатији амфитеатар на свијету је

римски Колосеум, који се још назива и Флавијевским амфитеатром (добио је назив

по Флавијевцима који су га изградили). Могао је да прими чак и до 80 хиљада

гледалаца. Грађевине амфитеатара су настале под утицајем театара. Амфитетри су

камене грађевине подигнуте на равном терену, које се састоје се из два дијела:

гледалишта (Кавеа3) и арене. Гледалиште са каменим сједиштима лежи на нагнутим

сводовима, који се ослањају на радијално постављене зидове или ступове.

Амфитеатар је служио за међусобне борбе робова - гладијатора или гладијатора и

дивљих звијери. У циљу забављања народних маса, а и због политичких права

појединца, што је подразумијевало бирање и свргавање владара са власти, настали

су амфитеатри у великим римским градовима. Како би се појединцу из народа

скренуле мисли са политике, у амфитеатрима су почели да се организују многи

догађаји. Посебно се истичу крваве борбе, као омиљени вид забаве тадашњег

човјека. Арена се налази на средини гледалишта. Просторије се налазе испод земље.

У тим просторијама претежно су се налазиле гардеробе и оруђа гладијатора, те

3( lat. cavea); Средишњи полукружни дио гледалишта у позоришним објектима старог Рима

7

12

106

107

108

109

110

111

112

113

114

115

116

117

118

119

120

121

122

123

124

125

126

127

128

129

130

13

смјештај за дивље звијери. Између гледалишта и арене налазио се висок зид који је

штитио публику од напада дивљих звијери. Дио испод гледалишта служио је за

бројна степеништа којим се брзо пунио и празнио амфитеатар. Најстарији римски

амфитеатар Стетилиуса Тауруса подигнут је 25 год. п. н. е. До тада борбе су се

одвијале на форуму. Пронађени су остаци од око 230 амфитеатара на територији

некадашњег Римског царства. Неки су сачувани у Помпејима, Верони, Арку,... У нашој

земљи постоји добро очуван амфитеатар у Пули и остаци амфитеатра у Солину.

3 Колосеум

Карактеристике најпознатијег

амфитеатра на свијету

Колосеума су:

8

131

132

133

134

135

136

137

138

139

140

141

142

143

144

145

146

14

Основа је елиптична, а дужине осовина износе 188 и 155 метара.

Димензије арене су 85 и 53 метра.

Могао је да прими 50 000 гледалаца, што је и за данашње стање

импресиван број.

Испод подијума арене смјештен је разгранат систем тунела, одаја

и механичких справа.

У подножју структуре је прстен бетонских темеља, чија је

дебљина око 7,6 метара.

Спољашност грађевине чини зид висине 49 метара и око 610

метара обима. Простире се три реда аркада са пиластрима4.

4 Амфитеатар у Пули

4 Полустубови

9

147

148

149

150

151

152

153

154

155

156

157

158

159

15

16

6. Циркуси

Грађевине које су служиле за трку двоколица и имале су облик веома

издужене и узане

коњске потковице.

Као и амфитеатри

састојали су се од

једне арене и нагнутог

гледалишта. И арена и

гледалиште били су

веома издуженог

облика. Између њих је

била зидана ограда и

ров. У средини је био подигнут низак зид - спина – који је био украшен скулптурама.

Улазна страна била је украшена елементима стилских редова, а на њој је постављена

широка капија између бочних ниских кула. Кад је у питању архитектонско

украшавање, циркусима се поклањала већа пажња него амфитеатрима. Најстарији

циркус у Риму постојао је још у етрурском периоду римских краљева. Неронов

циркус је заузимао простор данашње цркве Св. Петра у Риму, Циркус Максимус на

Виа Апиа у Риму, био је највећи и најбогатији, а могао је да прими и до око 150.000

гледалаца. У француској постоје остаци два циркуса из римског доба: у Оранжу и

Виени.

10

5 Циркус Максимус

17

160

161

162

163

164

165

166

167

168

169

170

171

172

173

174

175

176

177

178

179

180

181

182

7. Тријумфалне капије – Славолуци

Славолуци су грађевине које најбоље приказују карактеристике римске

архитектуре. Славолуци су римска монументална здања, који су подизана у част

римских војсковођа. Њихово поријекло везано је за војну архитектуру утврђења,

односно за капије утврђених градова. Најстарији славолуци грађени су у доба

републике. И то су били само привремени. А трајни монументални славолуци

почињу да се граде у Августово доба. За њих су битни масиван зид, свод и олук.

Даље је карактеристична декоративна фасада са елементима неког стилског реда,

повишена постаментом испод ступова и атиком5 изнад вијенца. Мањи славолуци су

имали само један отвор, већи су, поред средњег широког пролаза за запреге, имали

бочно два ужа и нижа отвора за пјешаке. Код ових споменика очигледна је тежња за

монументалношћу. Грађевински материјал од кога су направљени је мермер,

архитектонска композиција је вертикално наглашена, а пластични украс садржи

богате архитектонске форме и скулптуре у виду рељефа и слободностојеће статуе. За

разлику од других монументалних римских споменика који су увелико порушени,

славолуци су остали релативно добро очувани. Са једним отвором сачувани су ови

славолуци: Августов у Сузи, Титов у Риму, Трајанов у Беневенту и Анкони, Хадријанов

у Атини. Са три отвора сачувани су: славолук Септима Севера на Форуму у Риму,

Константинов у Риму, Трајанов у Тимгаду, Тиберијев у Оранжу (Француска).

5 Атика је натпис који представља војсковођу и његов поход.

11

18

183

184

185

186

187

188

189

190

191

192

193

194

195

196

197

198

199

200

201

19

6 Константинов славолук у Риму

12

202

203

20

8. Побједнички стубови

Побједнички стубови су посве римски изум.

Они су подизани у част војсковођа и

императора. У саставу ових грађевина

великих димензија су постамент и ступ на

чијем је врху статуа важне личности. Познат

је стуб Марка Аурелија, који се налази у

Риму и који је висине 29,7 метара, док је

заједно са постаментом и статуом висок 44

метра. Трајанов стуб у Риму сличне је

висине. Трајанов стуб карактерише рељеф

дуг око 200 метара, а висок 1 метар, који се

спирално успиње од базе до дорског капитела. У унутрашњности стубова налази се

степениште у облику спирале, које води до капитела. Познат је и Константинов стуб

без статуе, око ког се развио град Константинопољ.

Ови стубови немају нарочиту архитектонску вриједност. Најчешће су то

предимензионирани стубови дорског реда, који долазе до изражаја у околној

градској средини, чинећи главну вертикалу и центар града.

13

7 Стуб Марка Аурелија

21

204

205

206

207

208

209

210

211

212

213

214

215

216

217

218

219

220

221

222

8 Трајанов стуб

14

223224

225

22

9. Закључак

Једна од најразвијенијих античких цивилизација, римска, изградила је

мноштво вриједних споменика културе. Без обзира на различите утицаје, Римљани

су створили много новог у архитектури. Грчки утицај и утицај оријенталних

архитектура био је знатан, али је помогао да Римљани створе аутентичну архитектуру

која ће да изврши утицај на грађевине каснијих етапа у историјском развоју

архитектуре.

Театри, који воде поријекло од цивилизације старих Грка, еволуирали су и

развили се у римској архитектури и попримили нове карактеристике, због којих ће се

учинити као да су они изум Римљана. Амфитеатри су показатељ организације и

општих карактеристика тадашњег друштва. Људи су се борили за своја грађанска

права, али су понекад, у тежњи да скрену мисли са озбиљних ствари попут политике,

посјећивали представе које су одржаване у амфитеатрима. Још једна творевина

служила је за доколицу, а то су били циркуси. Они су, поред своје функционалности,

примјер на коме се очитује склоност Римљана да украшавају грађевине. Грађевине

са најочигледнијим карактеристикама римске архитектуре били су славолуци. Они су

споменици глорификације римских војсковођа. Као и славолуци, побједнички

стубови славили су римског војсковођу. Стубови су, међутим, у цјелости римски изум.

Римљани су много пажње посвећивали умјетности, а превасходно

архитектури. Њихово познавање архитектуре огледа се у трајности њихових

грађевина. Материјали од којих су грађене те грађевине омогућили су опстанак до

данашњег дана.

15

226

227

228

229

230

231

232

233

234

235

236

237

238

239

240

241

242

243

244

245

246

247

23

Литература

Књиге са једним аутором:

Реџић, Хусреф - Историја архитектуре, стари вијек. Завод за издавање уџбеника,

Сарајево, 1969.

Сатон, Јан - Западна архитектура - преглед од древне Грчке до данашњих дана.

Грађевинска књига, Београд, 2005.

Хилингсворт, Мери - Умјетност кроз повијест човјечанства. Andromedia, Ријека;

1998.

Џенсон, Хорст Волдемар - Историја уметности. Југославија, Београд, 1982.

Књиге са два аутора:

Трактенберг, Марвин, Хајман, Изабел - Архитектура од праисторије до

постмодерне. Грађевинска књига, Београд, 2006.

Извори са интернета:

http://www.ancient.eu/Roman_Architecture/

24

248

249

250

251

252

253

254

255

256

257

258

259

260

261

262

263

264

265

266

267

268

269

Списак графичких прилога

Фотографије - извори са интернета

1. https://c1.staticflickr.com/9/8059/8187835665_75dafb2a63_z.jpg2. http://cdn01.wallconvert.com/_media/wallpapers_1680x1050/1/2/pompeii-11918.jpg3. http://www.rtvbn.com/slike/original/322624_1.jpg4. http://www.remhaus.pl/hws/koloseum.jpg5.

270

271

272

273

274

275

276

277

278

279

25

26

280