32
Семинарски рад: Игре и играчке Садржај 1.0. Увод.......................................................2 1.1. Схватања о игри.......................................3 1.1.0. Функционалне игре...............................3 1.1.1. Игре маште или игре улога......................4 1.1.2. Игре са готовим правилима.......................4 1.1.3. Конструкторске игре.............................4 1.2. Врсте дидактичких игара................................5 1.2.0. Игре предметима.................................5 1.2.1. Игре стоним штампаним играчкама.................5 1.2.2. Игре речима, звуцима и гестовима................5 1.2.3. Конструкторске игре.............................6 2.0. Васпитно образовне вредности дечје игре....................6 3.0. Мотивација у игри..........................................6 4.0. Игра и социо-емоционални развој............................7 5.0. Играчке....................................................7 5.1.Функције играчака.......................................7 6.0. Врсте играчка..............................................9 6.1. Узраст као критеријум за класификацију играчка........10 6.2. Играчке за перцептивно-моторне активности.............12 6.3. Играчке и развој друштвености.........................12 6.4. Играчке које доприносе развоју интелигенције и учењу. .13 6.5. Играчке које доприносе развоју комникације и стваралштва ........................................................... 13 7.0. Игра и вољно понашање деце................................13 8.0.Улога васпитача у играма деце припремне групе..............15 9.0. Закључак..................................................17 1

Семинарски ИГРЕ.doc

Embed Size (px)

Citation preview

Семинарски рад: Игре и играчке

Садржај

1.0. Увод..........................................................................................................................................2

1.1. Схватања о игри..............................................................................................................3

1.1.0. Функционалне игре..........................................................................................3

1.1.1. Игре маште или игре улога.............................................................................4

1.1.2. Игре са готовим правилима.............................................................................4

1.1.3. Конструкторске игре........................................................................................4

1.2. Врсте дидактичких игара................................................................................................5

1.2.0. Игре предметима..............................................................................................5

1.2.1. Игре стоним штампаним играчкама...............................................................5

1.2.2. Игре речима, звуцима и гестовима.................................................................5

1.2.3. Конструкторске игре........................................................................................6

2.0. Васпитно образовне вредности дечје игре............................................................................6

3.0. Мотивација у игри...................................................................................................................6

4.0. Игра и социо-емоционални развој.........................................................................................7

5.0. Играчке.....................................................................................................................................7

5.1.Функције играчака...........................................................................................................7

6.0. Врсте играчка...........................................................................................................................9

6.1. Узраст као критеријум за класификацију играчка.....................................................10

6.2. Играчке за перцептивно-моторне активности............................................................12

6.3. Играчке и развој друштвености...................................................................................12

6.4. Играчке које доприносе развоју интелигенције и учењу..........................................13

6.5. Играчке које доприносе развоју комникације и стваралштва...................................13

7.0. Игра и вољно понашање деце..............................................................................................13

8.0.Улога васпитача у играма деце припремне групе...............................................................15

9.0. Закључак.................................................................................................................................17

Литература....................................................................................................................................18

1

Семинарски рад: Игре и играчке

1.0. УВОД

Игра има значајну улогу у развоју и учењу предшколског детета. Деца се играју из

задовољстава и она је животна потреба детета којом развијају умне и стваралачке

способности, уче, јачају здравље и социјализују се.

Игре помажу свестраном развоју детета и без игара нема ни здравог детињства.

Дете игром имитира све око себе. Игром ради и врши све послове на дечји начин,

гради, ствара. У игри деца задовољавају своју потребу за кретањем: скачу, трче, пењу се, уче

се бацању и хватању разних предмета. Суштина игре је у задовољавању потреба за кретањем

и покретом. У играма деца стичу разна знања, вештине и навике, које су им потребне у

свакодневном животу. Игре наводе дете да расуђује и мисли, тражи да се у одређеним

ситуацијама самостално сналази, да машта, процењује, посматра и одлучује.

Кроз игру се дете социјализује, уводи у живот колектива. Она их учи да воде рачуна

једно о другоме, поштују туђе интересе и усклађујући их са својима. Игра пружа мноштво

природних и разноврсних ситуација за формирање правилних људских односа.

Деца у играма постају марљива и упорна, самостална, одлучна и одговорна, а све то

делује на васпитање воље и стварање карактерних особина детета.

Игра ангажује дете више него реални живот, у њој се дете понаша савршеније него

обично, делује линијом највећег отпора и превазилази свој стадијум развоја. Истовремено

игра остаје животна, конкретна акутелна делатност.

Игра се у предшколском детињству сматра за „водећу активност због тога што дете

највећи део свог времена проводи играјући се и што је усмерена на задовољавање актуелних

потреба детета које се развија“.

2

Семинарски рад: Игре и играчке

1.1. Схватања о игри

Игра је прва манифестација способности детета да сопствено искуство употреби на

нов, једниствен, оригиналан – креативан начин. То је самостална делатност детета у

заштићеној временској и просторној зони, у којој одрасли треба да буду присутни у мери у

којој то детету одговара. Игра има сопствену мотивацију, омогућава слободан избор и

одлуку, а истовремено захтева од детета да се повинује правилима играња. Игру, основну

делатност предшколског детета, између осталог карактеришу: добровољност, слобода,

спонтаност, изражајност, задовољство и аутентичност. Игра је посебан облик учења. Дете

има потребу да разуме свет који га окружује и да овлада њиме. Оно у игри прерађује и

присваја стечена искуства. Развојна улога игре огледа се у томе што у њој дете испробава

своје моћи, открива своје способности и границе, стиче самопоуздање и упознаје себе и свет

који га окружује.

Дечје игре су подељене у четири велике категорије:

1. Функционалне игре.

2. Игре маште или игре улога.

3. Игре са готовим правилима.

4. Констуркторске игре

1.1.0. Функционалне игре

То су игре у којима вршење покрета нема непосредну сврху (као нпр.што

сисање служи исхрани бебе).

Облици функционалних игара могу бити:

сензомоторне активности сопственим органима – изводе се без играчака

и карактерише их понављање покрета нпр. преплитање прстију.

игре посвећене руковању материјалом нпр. пресипање воде, растезање

гуме.

покретне игре уз коришћење реквизита нпр. клацкање, вожња бицикла.

игре гласовима

3

Семинарски рад: Игре и играчке

1.1.1. Игре маште или игре улога

Ове игре имају свој корен у активностима имитације (коришћења сопственог тела да

би се представио неки предмет, идеја, осећање или ситуација). У овим играма се деца

преносе у замишљену ситуацију, што значи да се одвијају на имагинарном плану често уз

помоћ играчака које замењују реалне предмете, играју се без унапред датих правила.

Облици у којима се јављају су следећи:

опонашање поступака (уместо бебе љуља се комад дрвета умотан у

марамицу, столица служи за јахање као коњ).

симболичка имитација (дете се игра „одласка у кревет“).

симболичка игра (кување ручка).

драмске игре улога – Дете учествује у извођењу драматизованог текста

неке приче или бајке.

1.1.2. Игре са готовим правилима

Могуће је разликовати игре у којима правила настају у самом процесу играња,

захваљујући договору играча.

Ова правила могу бити пренета деци на разне начине – саопштавањем, показивањем

како се нешто игра.

Дидактичке игре можемо пронаћи повезане са скоро свим осталим и активностима

које се одвијају у вртићу, нпр. у оквиру: перцептивно-моторних активности, здравствено-

хигијенских активности, друштвених активности, афективних активности, еколошких

активности, логичко математичких активности и активности којима се унапређује

комуникација и стваралаштво. Оне покрећу дете на низ интелектуалних активности и

поступака.

1.1.3. Конструкторске игре

У конструкторским играма дете уобличава материјал да би постигао одређен циљ који

превазилази вршење покрета карактеристично за функционалну игру, односно – створило

нешто што играч доживљава као резултат свог напора.

Конструкторске игре, са узрастом карактерише прелазак са метафоричког на логички

начин мишљења. 4

Семинарски рад: Игре и играчке

1.2. Врсте дидактичких игара

1.2.0. Игре предметима

У играма предметима (у којима се користе чула за близину: додир, мирис и укус)

користе се играчке, разни предмети из свакодневне употребе, као и природни материјали.

Захваљујући њима дете се учи да их пореди по разним особинама (боји, облику, материјалу и

намени). Примери ових игара су следећи: нађи свог пара, нађи исту такву играчку, однеси

лист до дрвета, ко ће брже да сагради кулу ...

1.2.1. Игре стоним штампаним играчкама

Ове игре се најчешће играју на столу, уз помоћ фигура, карата и плочица, Има их

више категорија: Игре у којима је задатак да се надмудри противник, да се покретањем

фигура према броју који унапред одреди коцка, у правцу и према редоследу који су

делимично прописани правилима надмаши један или више противника (не љути се човече).

Игре у којима се проналазе парови, који одговарају сопственим картама. Игра типа: Црни

Петар и Чик запамти. Игре у којима се симболи спарују (домине), игре у којима се проналазе

парови слика и објеката (нађи пара, исти геометријски ликови), игре у којима се задатак

решава на основу уочавања, процењивања (шта је исто, који је најкраћи пут...), игре у којима

треба пронаћи различите детаље на сликама, или између више објеката одредити који су

исти, а који се по нечему разликују, игре у којима се сличице стављају на табле поклапајући

исте или по нечему сличне слике, или разврставајући их по некој општој особини (лото-где

шта спада).

1.2.2. Игре речима, звуцима и гестовима

У овим играма деца, уз помоћ речи, решавају различите мисаоне проблеме: описују

предмете, и издвајају њихова битна својства и погађају по опису. Примери: Која је то птица,

Нађи предмет по опису, Допуни реченицу, Путујемо путујемо, Лети лети, Шта расте у

башти?, Ко те је позвао, Од чега потиче звук, Куц куц ко станује ту.

5

Семинарски рад: Игре и играчке

1.2.3. Конструкторске игре

Конструкторске игре – у овим играма дете уобличава материјал да би постигло

одређени циљ. Облици у којима се јављају су следећи: обликовање, ређање материјала,

графичко представљање, грађење готовим материјалом и организовање материјала (напр.

лего материјал).

2.0. ВАСПИТНО ОБРАЗОВНЕ ВРЕДНОСТИ

ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

Деца се играју из задовољства, али игра за њих није пука забава као за одрасле, већ

активност којом задовољавају своје основне потребе, развијају умне и стваралачке

способности. Њихова највећа вредности је у томе што су у стању да привуку дечју пажњу и

мотивишу их да активно учествују у одређеним активностима.

Игре пружају могућност за унапређивање и вежбање скоро свих способности, од

перцептивно-моторних (координације ока и руке), интелектуалних (памћење, предвиђање,

закључивање), социо-емоционалних (поштовање правила, емпатија), способност комуни-

кације и креативности.

3.0. МОТИВАЦИЈА У ИГРИ

Основни мотиви за бављење одређеним активностима, које ће имати развојни учинак,

треба да буду интересовање, радозналости и радост открића, стицање осећања сопствене

компетентности у некој области, као и такмичарски дух повезан са њиме. Деци треба стално

6

Семинарски рад: Игре и играчкеуказивати поштовање и поверење у снагу њиховог сопственог мишљења, и развијати

иницијативу давањем прилика да стваралачки самостално делују у играма.

4.0. ИГРА И СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНИ РАЗВОЈ

Игра пружа изванредне могућности за развој социјалне свести код деце и изазивање

позитивних емоција које делују интегративно на њихову личности.

За социо-емоционални развој деце користе се разне врсте дидактичких игара:игре

опуштања, игре разумевања, игре у којима се користе разни знаци, игре слушања и

разумевања других, игре толеранције, игре решавања конфликта.

5.0. ИГРАЧКЕ

Играчке представлјају сва средства којима се деца служе у игри. Играчка је

материјални елемент игре који својим особинама битно утиче на њен ток и садржаје. Нужни

је пратилац игре, чак и када у њој није реално присутна,јер егзистира у дечијем

сећању,машти и представама. Мноштво игара се обавља уз помоћ материјала који није

посебно направљен за ту сврху. Једно од најомиљенијих прибора за игру је кухињско посуђе.

затим поједини апарати или њихови делови, старе конзерве...

Играчке, у ужем смислу речи, представљају предмете који нису произведени занатски

или индустријски да би послужили за игру. А играчка има васпитно-образовну вредност ако

одговара некој од аутентичних потреба детета и омогућава му, својим особинама,активности

које доприноси његовом развоју и учењу.

5.1. Функције играчака

Деци је неопходно обезбедити располагање функционалним,погодним за руковање и

безопасним материјалима из свакодневне стварности,њиховим стилизованим копијама и

играчкама. Играчке су потребне деци због учествовања у обичним животним, подржаваних

7

Семинарски рад: Игре и играчкеили замишљеним ситуацијама, односно играма, што све изграђује дечију личност и развија

способност и припрема за низ функција које их очекују у животу. Онемогучују детету

упознавање сопствених могучности и изражавање оног што је замислило, служе му за

маштање, необуздавано испољавање емоција, за успостављање односа са другом децом, ради

разнебе идеја и позитивних емоција. Све ово је неопходно за стицање искуства потребног у

читавном каснијем животу и развој његове личности.

Играчке су услов богате, плодне, маштовите, привлачне и развојно подстицајне игре.

Развојни смисао играчака се састоји у задовољавању дечијих потреба на афективном

(емоционално-социјалном) плану. Њихова функционална вредност играчака, се огледа у

ономе што дете може уз помоћ ње или на њој да учини. Дете преко играчака, долази у додир

са стварима којима иначе, не може да рукује у свету одраслих људи и успева да му се, на

известан начин приближи, за шта је веома мотивисано. Деца предшколског узраста , уз

помоћ играчака, откривају особине ствари и појава. На пример : лопта може да се баца,

хвата, котрља, бицкл да се вози, лопатицом да се копа...

Играчке у разним врстама игара, имају и различите функције:

У играма маште и улога, помажу у стварању замишљене ситуације. У покретним

играма служе као реквизит. У конструкторским играма служе као материјал за остваривање

замисли. А у стоним, штампаним као схема, према којој или на којој се игра одвија.

Играчка, помаже да се конкретизује садржај игре и обогати новим садржајима. Својим

способностима она наводи на одређене радње и вршење операција према логичном

распореду (нпр.играчка „каса“ се може користити, само на предвиђени начин у игри

„продавнице“ , што јој даје смисао и упућује децу на детаље радње како се она одвија у

стварности). Играчке имају и експерименталну вредност. Она је типчна за аутокорективне

играчке, као и експерименталне приборе („мали хемичар“ , комплети за откривање

законитости магнетизма...). Ове играчке подстицајно делују на дечију активност и помаже да

она протиче организовано.

Сазнајна вердност играчака, се испољављ у њиховом коришћењу за откривач

креативности. Захваљујући њима, дете се упознаје са својствима материјала од којих су

направљене, као и могућностима практичног деловања уз њихову помоћ.

Играчке, као копије из света одраслих, носе у себи одређене поруке (кловнови неким

детаљима наглашавају одређене особене ликове које представљају), подстичу и омогућавају

на известан начин мишљење и логику. Дидактичке игре намењене сређивању дечијег

искуства и учењу-лото, квизови; што је од великог значаја за когнитивни развој...

Формативна вредност играчака, значајна је посебно за социо-емоционални развој

деце. Играчке доприносе развоју дечије личности у целини, као и појединих њених аспеката,

свака на свој начин и различито раним узрастима. Успостављање односа са играчкама, увек

8

Семинарски рад: Игре и играчкеима емоционални набој, што се огледа кроз приврженост појединим играчкама (нпр.плишани

меца или ћебенце...са којим дете спава). Такви предмети за њих имају синболичка значења.

Мала деца разговарају са играчкама, говорећи у њихово име, шо треба озбиљно схватити.

Добро одабрана и на одговарајући начин понуђена играчка, може подстаћи децу на

све врсте активности, неопходне за њихов хармоничан развој. Играчке помажу деци да

развијају своје тело, чула и покрете, усавршавају умне способности и стичу знање,

оплемењују емоције и социјализују се, развијајући машту, стваралачке и комуникативне

способности.

6. ВРСТЕ ИГРАЧАКА

Постоји више критеријума према којима играчке могу да се разврстају. Уколико једна

играчка може да се разврста, према више показатеља, утолико су и веће могућности њеног

коришћења, самим тим и њена васпитно-образовна вредност. Критеријуми према којима је

могуће разврстати играчке су следећи:

- Функција у игри (садржај, материјали и циљеви игре);

- Узрасти на којима се играчка користи;

- Материјал од кога су играчке направљене (дрво, метал, пластика, гума,

разне тканине, кожа, пластика)

- Степен уобличености (готове, полуготове и играчке-материјали)

- Сезона у којој се користе (летње, зимске и др.)

- Место на коме се користе (у соби, на поду, на столу, игралишту...)

- Број играча које ангажују;

- Порекло (природни материјал, вештачки материјали, куповне играчке)

- Намена (за рекреацију, за терапију, за децу која се развијају у границама

нормале, задецу ометену у развоју);

- Покретљивост (стационарне непокретне: тобоган, пешчаник...и преносиве,

покретне...)

- Начин на који се покрећу (ручно - вучењем и гурањем; механички - на

навијање,електромотором...)

- Облик и величина;

9

Семинарски рад: Игре и играчке- Структура (монолитне – из једног комада или више комада, чврсто

спојених или растављивих, у које спадају и комплети играчака).

Има играчака које су пригодне и привремене, играчака које се купују и

предмета којису претворени у играчке. Пригодне играчке, могу бити

- предмети и материјали на коједете наилази у природи (нпр. биљке, цвеће,

- плодови, кестење, песак, шљунак, вода...)

- Кућни предмети (нпр.посуђе, ситнији намештај, прибор за јело сл.), као и

играчке које су израђене од разних отпадних материјала, обично уз дечију

помоћ (нпр. кутије, комади дрвета, пластичне флаше..

6.1. Узраст као критеријум за класификацију играчака

Узраст утиче на функцију играчака у дечјој игри. Иако постоје играчке за све узрасте

(на пример - лопте), начин њихове употребе се разликује у разним периодима живота детета.

Млађа деца, под утиском новине, дуже времена проводе упознајући играчку коју

срећу први пут, док старија, после краћег увида, прелазе на њено брже систематско

испитивање. Суочена са више нових предмета, млађа деца се опредељују за један од њих,

занемарујући друге, док старија све систематски разгледају и опробавају. Млађа деца

постављају више питања одраслима од старије. Старије дете ће ставити лутку у обичну

кутију замишљајући да је кревет, док млађи желе прави креветац за лутке, умањену копију

реалног кревета. То значи да се игра маште развија у правцу све већег удаљавања од виђене

ситуације ка замишљеној, мисаоној ситуацији, када се сама активност све више одваја од

предмета који су за то потребни. На старијим узрастима, можемо срести и игре без

материјалног ослонцана играчке.

Полазећи од поменутих карактеристика дечије игре, њене функције и потреба деце на

разним узрастима, направљена је и следећа подела играчака које се препоручује за поједине

узрасте у току предшколског детињства:

•ОД 3-4 ГОДИНЕ:

Сликовнице, лутке и одећа за њих, креветић или колевка за лутку,

прибор за ‘’прање“ и‘’пеглање’’ луткине одеће,’’посуђе и прибор за кување’’,

кухињски намештај, телефон,прибор за песак и воду, боје и веће четкице, папир,

крупније воштане креде, тесто, глина, једноставније пузле, лопте разних димензија,

коњић за љуљање, кутије, крупније дрвенеиграчке на точковима које се могу вући,

10

Семинарски рад: Игре и играчкеједноставан прибор за сечење и лепљење (маказе са заобљеним врхом),

илустроване ревије и плакати за сечење, већи дрвени блокови и комади дасака,

аутомобилске гуме, дрвени авиони и возила, тобоган, једноставнија одећа за

прерушавање.

•ОД 4-5 ГОДИНА:

Исте играчке, које се користе на ранијем узрасту. Затим, обруч, прибор

за игре лекара, кувара... Уз више одеће за прерушавање, уже за прескакање и

пењање, писте за аутомобилчиће, компликованије пузле, слагалице и

мозаици, гињол лутке, мноштво разноврсног прибора за сликање, цртање,

лепак, колаж папир, перле за низање, пластелин, шатор и кућица...

•ОД 5-6 ГОДИНА:

Исте играчке, које се користе на ранијем узрасту. Са још више

материјала за сликање, цртање и моделовање, конструкторски материјали

компликованије структуре и са ситним елементима, мозаици, мноштво одеће

и реквизита за прерушавање и маскирање, стоне штампане игре, домине,

карте, пузле, мали бицикл, вијача, чигра, фудбалска лопта, разни материјали

за драмске игре- Породице и Продавнице...затим лутке и намештај за њих,

играчке са ликовима животиња, аутомобилчићи...

•ОД 6-7 ГОДИНА:

Исте играчке које се користе на ранијем узрасту. Реквизити за

бадминтон, играчке за гађање, змај, лопте разних врста, лутке које су у стању

да изводе разне радње и одговарајућа опрема, компјутерске игре, још више

материјала за разне врсте стваралаштва, играчке које припремају децу за

школу (игровни листови из математике, природе и друштва, којима се вежба

графомоторика), дидактичке игре, игре стратегије...

Ипак, узраст није нарочито прецизан критеријум за одређивање, када ће се којем

дететупонудити која играчка. Све зависи од индивидуалних склоности детета, степена

његовог развоја, искуства, склоности.

Васпитач може да погреши, нудећи детету играчку коју ононе може да разуме, нити

да рукује њоме. Уколико дете добије играчку сувише рано биће обесхрабрено својом

11

Семинарски рад: Игре и играчкенеспособношћу, да је употреби на прави начин и вероватно ће је одбацити изгубивши

стрпљење у узалудним покушајима да је превазиђе.

6.2. Играчке за перцептивно-моторне активности

То су активности у којима дете делује и постиже шта жели првенствено помоћу својих

чула и мишића. Оне су посвећене стицању вештине чулне контроле кретања, кординације

крупних мишићних група и фине мишићне координације. У њима дете учи да врши оне

покрете тела који су потребни за прилагођавање захтевима простора и времена и објеката

распоређених у њима.

Крупна моторика (глобални покрети тела, руку и ногу, њихова координација,

одржавање равнотеже: рошуле, тротинети, бицикли, обручи, конопци за прескакање, змајеви,

лопте, тобогани, играчке за плажу, играчке које подстичу на вучење, гурање и ношење, све

спортске играчке...

Ситна моторика (фина мишићна координација, усклађивање ока и руку, прецизно

коришћење ситних мишићних група): слагалице, боцкалице, склапалице, пузле, играчке које

се састављају и растављају...

6.3. Играчке и развој друштвености

Играчке доприносе социјализацији деце. Оне омогућавају развој социјалних особина

кроз идентификацију имитацију, проширивање дечјег социјалног искуства, чиме се

формирају основна знања о људима, као и друштвеним односима...

То могу бити такмичарске игре, као и све друге игре са правилима којима се развија

социјална интелигенција, социјализовано понашање, култивишу позитивне и конструктивне

емоције...

Играчке које доприносе развоју друштвености,између осталог су: лутке, плишане

меце и друге играчке за миловање, глатке и чупаве, телефон, комплети намештаја, прибор

закување и јело, опрема за поједине послове и професије-лекар,милиционер, трговац...

Комплети играчкица од којих се саставља фарма, гаража... Кућица за лутке са прибором,

аутомобилчићи, колица, возићи, бродићи, багери, дизалице, покретани на разне начине...

Карте, игре типа- Не љути се човече-, игре бројевима и словима.

12

Семинарски рад: Игре и играчке

6.4. Играчке које доприносе развоју интелигенције и учењу

Игре овим играчкама се карактеришу тиме што су смишљене, подразумевају

планирање и коришћење схема и модела, укључујући такве поступке, као што је резоновање,

увиђање и изумевање. Што се најбоље може илустровати решавањем игровних проблема.

Играчке, захваљујући којима се развија интелигенција и деца уче, су склапалице,

конструктори за ређање и грађење, дидактичке играчке, једноставни механизми који

сесастављају, комплети за експериментисање, игре са питањима и одговорима, игре које

захтевају запажање, памћење и размишљање, откривање законитости. Друштвене игре

стратегије: домине, парне слике, играчке типа Црни Петар, лото, шах, даме, мице, лавиринти

и слично.

6.5. Играчке које доприносе развоју комуникације и стваралаштва

Најобимније активности су игре маште или игре улога у којима деца врше симболичке

имитације, опонашајући гестовима,подражавајући ситуације, идентификујући се са разним

личностима и представљајући улоге у збивањима чији је сиже узет изсвакодневног живота.

Миљеници деце постају лутка или плишани меца. Дете има потребу да изрази своја искуства

и осећања у разним облицима, као што сутродимензионално представљање (прављење

модела од разних материјала), као и дводимензионално представљање ( уобличавање шара,

сликање и цртање)... Играчке којима се то постиже, су различити структуирани или

неструктуирани материјали: песак, глина, пластелин... Затим различити мозаици, колажи,

перле за низање, градитељски прибор, реквизити потребни за прерушавање и позоришни

реквизити...

7.0. ИГРА И ВОЉНО ПОНАШАЊЕ ДЕЦЕ

Као водећа активности предшколског детињства, игра даје своја обележја свим

другим активностима којима се баве деца. Једна од суштинских карактеристика игре је да

13

Семинарски рад: Игре и играчкедете у њој ради шта хоће и колико хоће (уколико то није у нескладу са правилима игре). Ову

произвољност су деца склона да преносе и у обични живот и, уколико им се не укаже на

границе понашања о којима треба да воде рачуна, она стичу особине које ће им у каснијем

животу створити многе проблеме. Склоност да своје жеље задовоље без обзира на околности

и оно што им кажу одрасли, служећи се при томе плачем, неким врстама уцена које им падну

на памет. Тако долазе до става да је њихова жеља закон за одраслог, који мора да је

задовољи, док је детету све допуштено и доступно. Прави проблеми са овом децом настају

када пођу у школу. Док средина предшколске установе по много чему подсећа на домаћу,

школа представља социјалну стварност битно различиту од породичне, по организацији,

активностима које преовладавају, и облицима комуникације. У школи неизбежно постоје

одређени захтеви, правила понашања, ред и дисциплина. Ту се не може устати и изаћи из

клупе кад се зажели, знаци у свесци треба да буду исписани уредно, треба се концентрисати

на речи учитеља и послушати га одрекавши се својих тренутних жеља. Посебан проблем

представљају домаћи задаци које треба урадити како је одређено. На њих се заборавља,

остављају се да буду урађени после игре и гледања телевизије, када се дете умори, или се

једноставно препушта да их уради неко други. Све је то разлог да се код детета створи отпор

према школи, учењу и учитељу.

Нема никаквог разлога да игра у шестогодишњем узрасту не остане водећа активност,

под условом да достигне и сама сразмерни ниво развоја, као у играма маште и улога, тако и

играма са унапред датим правилима. Игра која је изразит представник слободног и

необавезног понашања, за које се дете одлучује спонтано и без икаквих притисака споља.

Учествовање у игри зависи искључиво од жеље детета, а играње улога му причињава велико

задовољство, будући да их бира према својим склоностима. Уколико је улога привлачнија,

утолико је снажнија воља да се она оствари и контрола над сопственим понашањем. Тиме се

објашњава способност деце да добровољно прихваћеним, али доследно поштованим

правилима, регулишу своје понашање између игровне и реалне ситуације. У играма улога и

маште, правило се одређује улогом. Њено преузимање од стране детета захтева и

одговарајуће понашање. Када је правило постављено „од споља“, формулисано од одраслог

(што захтева његово разумевање, памћење, као и стална поређења између свог понашања и

захтева утканих у правило), то предшколском детету представља озбиљну тешкоћу. Мешање

одраслог у активност (која је по дефиницији добровољна, слободна, самостална по

организацији у коју деца ступају по сопственом избору) без обзира на његову

добронамерност, може да буде штетна. Постоји више игара, као и да се, зависно од узраста и

повећаног искуства деце, мења и њихова улога у развоју детета. У старијем предшколском

узрасту централну улогу имају игре маште или игре улога, захваљујући којима уочавају и

представљају смисао међуљудских односа. Захваљујући њима, деца стичу емоционално

14

Семинарски рад: Игре и играчкеискуство. Улоге, које деца преузимају у играма улога или маште, су улоге одраслих који се

баве неким професијама од општег значаја (лекари, поштари, ватрогасци, полицајци,

фризерке, медицинске сестре и сл.), а чије је понашање дефинисано правилима која важе за

њих у стварности, правилима реалног друштвеног понашања.

Игре маште или игре улога су и најбоља прилика за увежбавање способности за

комуникацију са вршњацима, спремности за сарадњу и договарање и начина остваривања

улога. У међусобној дискусији деца се уче да образлажу своје ставове, одмеравају аргументе

и усклађују своје мишљење са мишљењем другим.

8.0. УЛОГА ВАСПИТАЧА У ИГРАМА ДЕЦЕ

ПРИПРЕМНЕ ГРУПЕ

Иако је игра основна активност предшколског детета, захваљујући којој оно стиче

многа искуства без одређеног утицаја на њу од стране одраслих. Одговарајуће утицање

васпитача на игру може допринети да она буде богатија, садржајнија и плоднија по својим

васпитно-образовним ефектима. Он треба да води рачуна да не нарушава њену спонтаност,

иницијативу деце и добровољност, без којих игра губи своју привлачност и мотивациону

вредност престајући да буде игра. Васпитач припремне групе посебно може да помогне деци

да развију одговарајући однос према правилима у игри, што је услов да се игра маште или

игра улоге подигне на виши ниво.

Он може да указује на неке врсте понашања које проистичу из улога или упозорава на

одступања од логичног понашања (нпр. „лекар“ треба да прво прегледа болесника и установи

од чега је болестан, а тек онда му „сестра“ даје инјекцију). У овим интервенцијама треба

бити врло уздржљив да се не би спутала дечје иницијатива и покварила игра.

Такмичарске игре су посебна прилика за расправљање о правилима нарочито када их

прате навијачи. Слично је и са увођењем у игру улоге водитеља који даје упутства играчима,

коментарише њихове поступке и расправља о евентуалним неспоразумима. Правила усвојена

у игри биће од велике користи деци када пођу у школу будући да има сличности између њих

и правила понашања у школи како у погледу наставе, тако и прихватања и решавања

школских задатака. Вредност игара лежи у могућностима да помогну о осмишљавању

многих активности и мотивисању деце да се њима баве.

15

Семинарски рад: Игре и играчкеМноги продукти, створени ликовним обликовањем, користе се као реквизити у игри

маште или улога, служе у покретним играма, а деца су у стању да праве играчке које ће

употребити у дидактичким играма. Игра, уграђена у увод усмерене активности, даје деци

разлоге да се њоме баве, као нпр. надметање у скоку у даљ је разлог да се скокови мере уз

помоћ канапа, затим повезују што сугерира сабирање њихове дужине. Сазнања стечена у

игри никад нису пасивна. Важна вештина васпитача да одабере игру, представи је деци како

треба, и утиче на њен ток у садржаје не нарушавајући њена својства. Треба подстицати децу

да своја нова сазнања уносе у своје игре. За то код деце постоји склоност да оно што виде,

чују и открију опробају, провере и потврде у некој врсти самосталне активности. Нпр. мере и

мерење које се прво врши условним мерама (шаком, кораком) а затим стандардним мерама

(метром) деци се тако отвара простор за сазнавање низа других мерила. Улога васпитача није

да ограничава и редукује време предвиђено за игру да би обезбедио више могућности за

учење, које се приближава школском. Он треба да подстиче и обогаћује игре, као и да учи

децу играма које одговарају њиховом узрасту, склоностима и искуствима. Теме игара могу

да буду најразноврсније, од класичних игара Породице, лекара до савремених као што су

Космонаути.

Теме не треба задавати, већ омогућити детету да изрази своје жеље, маштања и идеје.

Код деце се најчешће јављају тешкоће у усаглашавању улога у игри, због чега им треба

помоћи (нпр. како саобраћајац управља саобраћајем, али како га возачи и пешаци слушају

пратећи његове знаке рукама и знаком „стоп“). Неке играчке сувише привуку пажњу детета

тако да заборави на своју улогу и игру сведе на манипулисање њима. У тим случајевима

његову пажњу треба усмерити на оно што је најважније у игри.

Припремање деце за успешно укључивање у наредни ступањ система васпитања и

образовања, је игра Школе, која се организује са предшколцима.

У њој се, поред улога „учитеља“ и „ученика“ појављују и правила понашања у школи,

школски и домаћи задаци, звоно које означава почетак и крај часа.

На развојне потенцијале игре васпитач треба да скрене пажњу и родитељима. Они

треба да стварају услове за развој свих врста игара обезбеђујући играчке које су им потребне

за стицање новог искуства.

Осим тога детету је потребно обезбедити време, место, реквизите, па и друштво за

игру, међу вршњацима или одраслима са којима се оно радо дружи.

16

Семинарски рад: Игре и играчке

9.0. ЗАКЉУЧАК

Игра има значајну улогу у развоју и учењу детета. Деца се играју из задовољстава и

она је животна потреба детета којом развијају умне и стваралачке способности, уче, јачају

здравље и социјализују се. Игре помажу свестраном развоју детета и без игара нема ни

здравог детињства.

Дете игром имитира све око себе. Игром ради и врши све послове на дечји начин,

гради, ствара. У игри деца задовољавају своју потребу за кретањем: скачу, трче, пењу се, уче

се бацању и хватању разних предмета. Суштина игре је у задовољавању потреба за кретањем

и покретом. У играма деца стичу разна знања, вештине и навике, које су им потребне у

свакодневном животу. Игре наводе дете да расуђује и мисли, тражи да се у одређеним

ситуацијама самостално сналази, да машта, процењује, посматра и одлучује.

Кроз игру се дете социјализује, уводи у живот колектива. Она их учи да воде рачуна

једно о другоме, поштују туђе интересе и усклађујући их са својима. Игра пружа мноштво

природних и разноврсних ситуација за формирање правилних људских односа.

Деца у играма постају марљива и упорна, самостална, одлучна и одговорна, а све то

делује на васпитање воље и стварање карактерних особина детета.

“Игра се у предшколском детињству сматра за „водећу активност због тога што дете

највећи део свог времена проводи играјући се и што је усмерена на задовољавање

актуелних потреба детета које се развија“.”

Игра је прва манифестација способности детета да сопствено искуство употреби на

нов, једниствен, оригиналан – креативан начин. То је самостална делатност детета у

заштићеној временској и просторној зони, у којој одрасли треба да буду присутни у мери у

којој то детету одговара. Игра има сопствену мотивацију, омогућава слободан избор и

одлуку, а истовремено захтева од детета да се повинује правилима играња. Игру, основну

делатност предшколског детета, између осталог карактеришу: добровољност, слобода,

спонтаност, изражајност, задовољство и аутентичност.

Игра је посебан облик учења. Дете има потребу да разуме свет који га окружује и да

овлада њиме. Оно у игри прерађује и присваја стечена искуства. Развојна улога игре огледа

се у томе што у њој дете испробава своје моћи, открива своје способности и границе, стиче

самопоуздање и упознаје себе и свет који га окружује.

17

Семинарски рад: Игре и играчке

Литература

1. Др Каменов, Е. Васпитно –образовни рад у припремној групи дечјег вртића- теорија и

пракса, Драгон, Нови Сад, 2006.

2. Др Каменов, Е. Методика други део, Одсек за педагогију филозофског факултета и

Заједница виших школа за образовање Нови Сад, 1997.

3. Шаин, М. Сопственим искуством до знања, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд, 2005.

18

Семинарски рад: Игре и играчке

Прилози

Слика 1. Маскенбал

Слика 2. Шта знаш о саобраћају

19

Семинарски рад: Игре и играчке

Слика 3. У сусрет јесени

Слика 4. Новогодишња чаролија

20

Семинарски рад: Игре и играчке

Слика 5. Покретне игре

Слика 6. Полигон спретности

Слика 7. Ходај по трагу Слика 8. Набаци обруч

21

Семинарски рад: Игре и играчке

Слика 9. Мали конструктори

22