of 26 /26
Семинарски рад Teма: Telekomunikacije u Republici Srbiji Професор: Студент:

Семинарски рад Telekomunikacije

Embed Size (px)

Text of Семинарски рад Telekomunikacije

Te:Telekomunikacije u Republici Srbiji

:

: 66/09 187/09 143/09

Sadrzaj1. Uvod.............................................................................................................4

2. Razvoj telekomunikacija.5 2.1. Unapredjenje razvoja JFTM.5 2.2. Razvoj mobilne telekomunikacione mreze..5 2.3. Unapredjenje usluga interneta kablovskih distrib.mreza.5 3. Osnovni elementi telekomunikacionog sistema..6 3.1. Analogna I digitalna komunikacija..7 3.2. Komunikaciona mreza i kanali.................................................................7 3.3. Drustvo i telekomunikacije......................................................................8 3.4. Telefon u telekomunikacijama...............................................................10 4.Stanje i usluge u oblasti tk-a u Srbiji i svetu..............................................11 4.1. Znacaj I uloga savremenih telekomunikacija.11 4.2. Telekomunikacije u zemljama EU.........................................................13 4.3. Analiza zakonodavstva u u sferi telekomunikacija................................13 5. Telekomunikacije infrastruktura i usluga..................................................14 5.1. Fiksna i mobilna telekomunikaciona mreza...........................................14 5.2. Usluge interneta......................................................................................15 5.3. Privatne telekomunikacione mreze........................................................15 5.4 KDS.........................................................................................................16 5.5. Radio-difuzni sistemi.............................................................................17 Literatura.......................................................................................................18

3

1. Telekomunikacija (od grke rei tele: dalek, udaljen i latinske communicare: zajedno raditi, saoptiti) oznaava uopteno svaku razmenu informacija preko jedne odreene udaljenosti ali bez materijalnog (naprimer u obliku pisma) transporta.

Ve u 18. vijeku su se koristili signali semafora i heliografa kao jedna vrsta telekomunikacije. Danas se pod pojmom telekomunikacije u uem smislu razumije razmjena podataka uz upotrebu elektrotehnike, elektronike i druge moderne tehnologije. Prve telekomunikacione slube u tom smislu bile su telegrafija I telefonija. Jo prije samog nastanka modernih racunara postojali su na daljinu upravljani procesi za pogon raznih masine. Telekomunikacione slube su elementrani dio dananje infrastrukture. Zbog toga je njihov razvoj (da bi se izbjegao prostorni disparitet) zadatak drutva (u praksi uglavnom zadatak drave). Deset najveih telekomunikacionih firmi na svetu su:

NTT, Japan Deutsche Telekom, Njemaka Verizon, SAD France Tlcom, Francuska Vodafone, Velika Britanija NTT DoCoMo, Japan SBC Communications, SAD Telecom Italia, Italija British Telecom, Velika Britanija Telefnica, panija

Najvei proizvoai telekomunikacione opreme su:

Alcatel Ericsson Lucent Technologies

4

Nokia Nortel (prije Nortel Networks) Siemens

2. Razvoj telekomunikacijaIzuzetno brz razvoj informaciono komunikacionih tehnologija u savremenom svetu koji je ve uao u eru digitalne podele, ima strateki karakter i viestruki znaaj na politikom, ekonomskom, socijalnom i informacionom planu. U takvim uslovima definisanje i izrada politike i strategije razvoja telekomunikacija za zemlje u tranziciji poput nae, od posebnog je dravnog interesa sa mnogostrukim implikacijama posebno u sferi ekonomskog oporavka i rasta.

2.1 Unapreenje razvoja JFTMUnapreenje razvoja JFTM ogleda se pre svega u ostvarivanju potpune digitalizacije, razdvajanje dvojnika i obezbeivanje uslova za pruanje usluga izbora operatora. Takoe se tei ka ukidanju impulsnog i uvoenje savremenog sistema tarifiranja kao i obezbeenje viestrukih nivoa zatita od zloupotreba.

2.2 Razvoj mobilne telekomunikacione mreePreduslov razvoja mobilne elektronske trgovine je dalji napredak i uvoenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. U narednih nekoliko godina oekuje se prelazak na treu generaciju mree i ureaja mobilne telegonije (3G). Ova nova mrea koja koristi vrhunski razvijene tehnologije danas, objedinjuje sve dosadanje funkcije mobilne telefonije i nudi irok raspon novih koje omoguuju raznovrsne naine komunikacije meu ljudima. Usluge koje telekomunikacijske kompanije danas mogu ponuditi korisnicima bazirane na beinoj tehnologiji odnose se na irok pojas glasovne telefonije, video pozive i irokopojasni beini prenos podataka, sve zajedno u mobilnom okruenju. Ono to posebno karaktere 3G mreu jeste velika brzina prenosa svih vrsta podataka koji je do sada bio nuen samo putem kablovskog pristupa uslugama. Dakle, korisnici tree generacije mree mobilne telefonije imaju mogunosti da osim razgovora i slanja popularnih sms poruka, putem mobilnog ureaja sada alju i email poruke, faks, obavljaju video konferencije i nesmetano surfaju internetom.

2.3 Unapreenje usluga interneta, kablovskih distributivnih mrea i radio komunikacija

5

Budui da je prenos podataka internetom u velikoj veini sluajeva odvija u jednoim smeru, od servera do korisnika, krenulo se u razvoj tehnologije koja bi vrila prenos u jednom smeru. Ove pretpostavke najzaslunije su za razvoj ADSL-a (Asynchronous Digital Subscriber Line). ADSL dizajniran je za velike brzine prenosa od servera do korisnika i sa dovoljnu brzinu povratne informacije od strane korisnika. Velika prednost je mogunost koritenja postojee telfonske linije. Koritenje postojeih linija smanjuje vreme i trokove ugradnje. Unapreenje kablovske distributivne mree ogleda se u uvoenju 3D usluge. D3 usluga prua korisnicima potpuno novi doivljaj televizije. Re je, faktiki, o televiziji nove generacije koja sa ogleda u performansama kao to su kristalno jasna slika i poboljani ton.

3. : . , " " . " ". . , , " ". ., , . , "" ( ) , . , .. , . , . - , . , .

6

.

3.1

?

. . , . , ( , ). , . ( .) , . " ", . , . , , . .

3.2 , , . . . , . . "" . , . , , , , , , . " ". .

7

, , , , . "" , , . , 94,5 (), 96,1 . - 180 (), , " ". 200 , 200 180 (20 ) . , " " , . "- (). (" ", , 20 ), . "- (), . . , .

3.3 , . . 2008, $ 3,85 () 3,0 ( ). .. , . ., , - . , . . . , . , . , - , ..

8

, . 2003 () 20 20 . , 20 . , , . , , . , . . " ( ) . 1920- 1930- . , . . , . , . , , . , , . , . 2000, 81% 15 24 , 42% . , . , , . , . . 3.000 "", . ( 100% ). . 2007, 58% .

9

3.4 Telefon u telekomunikacijama . , . , . , . , . , . - , . , . ( ). . . 2005 816.6 / (204 ), (164 ), ( , ) (153.5 ) , (148 ) (102 ), 1999, . 58,2% . , - , . . -8 1988, 1990 . . - 8 10 , 25 , -8. . : , . , , , . . (). . , .

10

, . , . , (), .

4. Stanje I usluge u oblasti telek. u Srbiji i svetu 4.1 Znaaj i uloga savremenih telekomunikacijaja , , . , , , , , , , , . , , , , , , . 1830. 19. , . , , , . U proteklih nekoliko decenija svedoci smo znaajnog poveanja korienja informacionih i komunikacionih tehnologija. Umreeni raunari, elektronska pota, Internet, baze podataka, WWW, elektronske publikacije, on line forum liste i elektronske konferencije, digitalne knjiare i on line pretraivai samo su neki od trendova koji su uticali na na svakodnevni rad. Termini kao to su informaciono drutvo, novi mediji, mree, sajber kultura uli su u svakodnevnu upotrebu. Informaciono komunikacione tehnologije utiu na sve oblike naih aktivnosti, ukljuujui i kulturu. Drutvo u celini, jednako kao i kulturna zajednica suoeni su s ubrzanom komunikacijom i konstantnim poveanjem broja publikacija tj. poveanom produkcijom znanja to, oekuje se, dovodi i do kvalitativnih promena u nainu rada kulturne zajednice. Uklonjena su, ili smanjena, neka fizika ogranienja kao npr. prostorna ogranienja i ogranienja u diseminaciji informacija jer virtualni medij Interneta nema mnoga ogranienja tradicionalnih medija. Nove informacione tehnologije imaju ekonomske, drutvene i kulturne rezultate. Sazrevanjem nekih od kljunih informacionih i komunikacionih tehnologija i servisa, a posebno interneta, mogue je odrediti elemente koji utiu na promene i razvoj drutva u

11

celini kao i na kulturni razvoj. Nove su informacione tehnologije, kao i sve tehnologije, po svojoj prirodi neutralne, dok nain i kontekst njihove upotrebe odreuje njihove uinke. Zbog toga se razvoj tog segmenta regulie i na nivou politika, smernica i strategija pojedinih zemalja kao i na medunarodnom nivou. Internet i informacione i komunikacione tehnologije, osim svoje tehnike dimenzije imaju i drutvenu dimenziju. Dvostruki proces, uvoenja tehnoloke logike u drutvenu sferu i drutvene logike u tehnilai sferu je u srcu tehnoloke dinamike i njene povezanosti s kulturom. Kultura ima integrativnu funkciju kao i funkciju diferencijacije i ta su dva aspekta neodvojiva. Informacione i komunikacione tehnologije interveniu u ovekovu okolinu i time menjaju uslove postojanja razliitih kultura. Pojaani intenzitet komunikacije koji je izazvala nova informaciona i komunikaciona tehnologija moe, kroz omoguavanje dijaloga, podstai bolje znanje o kulturnim razlikama. To takode otvara mogunost za nastajanje novih kulturnih formi kao posledica komunikacije i meanja razliitih oblika kulture. U svetu su istraivanja vezana za uticaj interneta na razliite aspekte kulture, npr. jezik, kulturna zajednica, kulturna raznolikost, i na razliite kulturne i umetnike forme npr. muzika, vizuelne umetnosti i sl. postala uobiajena i sprovode se unutar raznih akademskih podruja. Pitanje odnosa izmeu kulture i informacionih i komunikacionih tehnologija nije sasvim jednostavno. Uticaj tehnologije na razliite aspekte drutva (to ukljuuje i kulturu) esto se prikazuje na tehnoloko deterministiki nain, tj. posmatra se previe linearno, tj. uzrono posledino. Jedna od potekoa lei u mnogobrojnim definicijama kulture od kojih su neke vrlo iroke, to znai da ukoliko elimo razjasniti sve aspekte koje ovaj odnos moe ukljuivati, moramo analizom pokriti barem one najbitnije definicije i aspekte kulture kako bismo mogli artikulisati kompleksnost problema. Korienje umreenih raunara u prilinoj meri oslobaa umetnike i kulturne radnike, ali i sve ostale, od prostornih i vremenskih ogranienja. Rad na daljinu, tele konferencije, korienje elektronskih asopisa ili on line baza podataka moe smanjiti potrebu za fizikim pristupom ne elektronskim resursima kao na pr. bibliotekama, muzejima, arhivama i sl. Kako to u kulturnoj zajednici nisu samo pomoni informacioni resursi ve upravo sami kulturni segmenti za oekivati je da e se mnogi kulturni segmenti menjati kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji. irenje informacionih i komunikacionih tehnologija i koncentracija potrebnih resursa (ili linkova) na raunaru moe dovesti do novih zahteva na kulturne sektore. Sve vea digitalizacija knjiara i njihovog zbirnog fonda moe dovesti do promene njihovih radnika u sajberadnike koji e, izmedu ostalog, omoguavati pristup novim informacionim resursima. Pitanje koje postavljamo e biti do koje mere i s kakvim e kvalitativnim posledicama virtualna kultura uticati na 'stvarnu' kulturu. Osim uobiajenog naina komunikacije u formi govora i teksta, u kulturi s kao kulturni proizvodi pojavljuju vrlo razliiti oblici prikaza 'znanja' npr. slika, muzika itd. 20. , 1909 . (), (), , , (), (). $ 3,85 2008. $ 1,7 2008, $ 2,7 2013..

12

4.2 Telekomunikacije u zemljama EUSavremene telekomunikacije omoguavaju pristup globalnim bazama znanja i informacija, utiu na privredu kroz smanjenje trokova poslovanja, otvaranje novih naina za obavljanje poslova i pronalaenje novih trita, omoguavaju vladama efikasnije javne servise, a aktivistima umreavanje. Pre svega, one graanima zemalja u razvoju omoguavaju da prevaziu hronian nedostatak resursa. Umesto mogunosti da sve to koriste, graani jugoistone Evrope postali su taoci spostvenih nacionalnih telekoma. U ime "nacionalnih interesa" i ouvanja kompanija od "nacionalnog znaaja", oni plaaju skupe i nekvalitetne telekomunikacijske usluge, i to samo pod uslovom da uopte mogu da im pristupe. Monopolisti po prirodi stvari nemaju interesa da razvijaju nove, kvalitetnije i jeftinije usluge. Evropska unija, kojoj itav region tei, jo 1988. krenula je u prve korake ka liberalizaciji trita telekomunikacija, kako bi pospeila ekonomski, ali i svaki drugi razvoj. Poptuna liberalizacija stupila je na snagu 1998. godine, a u meuvremenu je jo nekoliko puta revidiran paket nepohodnih mera kako bi do 2010. godine bio ostvaren projekat Informatickog evropskog drutva Set mera (acquis) iz 2003. propisuje da su sve mree podlone konkurenciji u pruanju usluga prenosa glasa, podataka, interneta, radio i TV komunikacija. Prema izvetaju Evropske komisije, novi igrai na tritu telekomunikacija od 1998. godine doveli su do pada cena razgovora u fiksnoj telefoniji za 1,6% godinje, broj operatera se udvostruio, a korisnici danas izdvajaju 30% manje svojih prihoda na telekomunikacijske usluge. Uz sve to, konkurencija je dovela do novih usluga i razvoja novih tehnologija.

4.3 Analiza zakonodavstva u sferi telekomunikacijaReenja u zakonu imae uticaja na telekomunikacione operatore. Telekomunikacioni operatori e moi svojom odlukom, bez zakonske prinude, da organizuju poslovanje u okviru ogranaka, kao to predvia Zakon o privrednim drutvima ili u okviru zavisnih preduzea, zavisno od konkretnih specifinost, potreba i veliine operatora. Izmenama i dopunama Zakona se obezbeuju uslovi za usklaivanje sa praksom drugih zemalja u kojima je uveliko odmakao proces objedinjavanja telekomunikaiconih mrea i usluga u okviru istog pravnog subjekta. Razvoj telekomunikacione tehnologije je u svetskim okvirima doveo do integracije fiksnih i mobilnih mrea u jedinstvene mree. Na ovaj nain se izbegavaju trokovi i sloeni postupci koji nuno prate proces odvajanja ve povezanih organizacionih celina, posebno u pogledu dupliranja administracije, organa i efikasnosti odluivanja. Saglasno iznetom predloeno reenje e omoguiti telekomunikacionim operatorima da usklade svoje poslovanje sa svetskom praksom i poboljaju efikasnost. Primena predloenih zakonskih reenja nee izazvati trokove ni za graane ni za privredu. Zakon e imati pozitivne efekte i posledice koje opravdavaju donoenje Zakona, imajui u vidu tehnoloke trendove. S obzirom da navedeni trendovi na tritu

13

telekomunikacija upuuju na konvergentnu tehnologiju odnosno integraciju razliitih vrsta telekomunikacionih mrea (npr. fiksna i mobilna mrea za pruanje irokopojsnih usluga), telekomunikacioni operatori koji pruaju razliite vrste telekomunikacionih usluga, bie u mogunosti da otponu nabavku najnovije opreme i izbegnu nepotrebno dupliranje kapaciteta.

5. Telekomunikaciona infrastruktura i usluge5.1 Fiksna i mobilna telekomunikaciona mreaRegulativa zemalja EU ne sadri obavezu osnivanja posebnih pravnih subjekata i ne pravi se razlika izmeu pojedinih mrea za pruanje telekomunikacionih usluga. Sve mree, mobilna, fiksna i kablovska i druge, bez obzira na primenjenu tehnologiju imaju jedinstven tretman komutacione mree. Aktuelni trendovi su objedinjavanje odnosno konvergencija mrea to se manifestuje i na organizacionom planu. Poznato je da je jedan od vodeih evropskih operatora Telekom Italija pripojio Telekom Italija Mobile i da posluju kao jedinstven pravni subjekat. Sline primere nalazimo u vedskoj i Norvekoj gde zajedniki nacionalni operator ove dve zemlje, Telia Sonera, od poetka prua usluge i fiksne i mobilne mree unutar iste kompanije. Nemaki Telekom (DT) nakon to je formirao nekoliko erki kompanija sada planira da se transformie u jedno preduzee. Frans Telekom je izvrio ponovnu akviziciju izdvojenog mobilnog operatora Oran. Britansko regulatorno telo (OFKOM) je pre vie godina bilo naloilo svojim operatorima da moraju da razdvoje poslovanja fiksne i mobilne mree u posebne kompanije da bi sada ponovo dozvolili operatorima da sami odreuju kojim oblastima telekomunikacija e se baviti. To sada otvara mogunost da na primer Britanski Telekom (BT) ponovo moe da vri akvizicije nekih mobilnih operatora. Navedeni proces uslovljen je razvojem tehnologije koja je sve vie konvergentna i uskoro e na bazi internet protokola biti jedinstvena za fiksnu i mobilnu mreu tako da vie nee postojati razlika izmeu telefonskih centrala koje se kriste u ove dve mree. Vodei svetski eksperti za telekomunikacije predviaju da e se ovaj trend jo bre nastaviti u budunosti. Brzim razvojem mrea nove generacije, u bliskoj budunosti bie izvrena zamena postojeih mrenih struktura i potpuna integracija fiksnih i mobilnih mrea u jedinstvenu mreu koja e korisnicima pruati raznovrsne irokopojasne usluge. U tom smislu mnogi telekomunikacioni operatori koji su se do sada bavili iskljuivo uslugama u fiksnoj mrei ili iskljuivo u mobilnoj mrei otpoinju nabavku opreme kojom bi u okviru iste kompanije zaokruili svoj portfolio usluga nezavisno od naina prenosa, vrste pristupne mree i terminalne opreme.

5.2 Usluge internetInternet je javno dostupna svetska raunarska mrea koja predstavlja skup mnogo drugih meusobno povezanoh raunarskih mrea.

14

Internet je mrea u iji sastav ulaze nacionalne, meudravne, regionalne, univerzitetske, istraivake i druge mree. Na taj nain se u jednu veliku mreu povezuju raunari gotovo svih zemalja sveta. Njenu pravu veliinu i arhitekturu je teko odrediti jer je predmet stalne promene kako zbog proirivanja tako i zbog toga to se neki raunari i mree pojavljuju samo povremeno kao deo Interneta. Hobi, povezivanje pojedinanih korisnika (fizikih lica) na Internet modemskom vezom, brzinom od 56 Kbs. Podran je i ISDN pristup. Korisnici ove usluge plaaju registraciju i zakup odreenog broja sati Interneta. Prilikom registracije korisniku se otvara i e-mail nalog. Na raspolaganju su svi standardni servisi Interneta OfVWW, FTP mail... ADSL (Asimmetric Digital Subscriber Line) je asimetrina digitalna pretplatnika linija koja omoguava stalan pristup Internetu viestruko veim brzinama u odnosu na klasian dial-up pristup. Ova tehnologija koja se realizuje po postojeoj telefonskoj parici omoguuje da va raunar bude stalno povezan na Internet, a da pri tome moete neometeno da koristite vau telefonsku ili ISDN liniju, bez zauzea i promene telefonskog broja. Naknada za korienje ADSL usluge plaa se na kraju svakog meseca i ne utie na utroene telefonske impulse. Karakteristika ADSL usluge je asimetrina brzina pristupa u direktnom i povratnom smeru, to je u potpunoj saglasnosti sa realnim potrebama korisnika

5.3 Privatne telekomunikacione mreeGlavne prednosti koje se stiu konverzijom postojeih izdvojenih privatnih mrea u Internet virtuelne privatne mree su:

irok spektar primene - Internet nudi mnogo vei spektar primena u odnosu na privatne mrene infrastrukture i one koje nude lokalne telekomunikacione kompanije. Dodavanjem novih taaka spajanja privatnim mreama poveavamo mogunosti poslovnih kontakata. Za razliku od Interneta, koji objedinjuje javne i privatne konekcione take du itavog sveta, kod privatnih mrea (uglavnom lokalnog tipa) servis-provajderi nude samo ogranien broj interkonekcija, a u vezi s tim i smanjene mogunosti poslovanja. Internet predstavlja ogromnu interkonekciju heterogenih (raznorodnih) mrea. Bilo koji host (to znai i va server) koji je spojen na mreu, spojen je i na Internet, to znai da ima vezu sa bilo kojim hostom koji se nalazi sa druge strane sveta. Taj drugi host moe biti vaa poslovnica udaljena fiziki i hiljadama kilometara, to je praktino neizvodljivo spajanje u jednu privatnu fiziku mreu. Smanjenje trokova - Jo jedna velika prednost koja se dobija uvoenjem Internet zasnovanih virtuelnih privatnih mrea jeste i redukcija trokova poslovanja. Najjednostavnije reeno, uvoenjem VPM mrea eliminisae se potreba za naruivanjem i izgradnjom veeg broja specijalnih infrastruktura koje e sluiti razliitim tipovima komunikacionih potreba unutar kompanije. Bezbednost - Kod VPM-a koriste se kriptografske tehnologije koje obezbeuju poverljivost i integritet podataka koji se nalaze u tranzitu. Autentikacija i kontrola pristupa ograniavaju pristup kompanijskoj mrei, i njenim resursima i servisima. Kod tradicionalnih privatnih mrea, bezbednost tokom tranzita podataka lei na provajderu telekomunikacionih usluga (telekom), tj. njegovoj sposobnosti obezbeenja podataka. Tako na primer, frame relay mree nemaju ugraenu mogunost ifriranja frame-ova podataka. Prema tome, ukoliko podaci budu presretnuti od strane

15

nepozvanih osoba, vrlo lako e biti dekodirani. Umesto toga, kod VPM-a, podaci su zatieni kriptografijom. E-Commerce - Sve vie i vie poslovanje biva uslovljeno upotrebom Internet servisa. Elektronsko poslovanje (e-commerce) nije samo novi metod za prodaju robe krajnjim kupcima ("B2C" skraenica za business-to-consumer) ve je i nain za komunikaciju i poslovanje izmeu poslovnih subjekata ("B2B" skraenica za business-tobusiness). Povezivanje i interakcija poslovnih subjekata je esencijalna stvar, a Internet je logian izbor za ostvarivanje te interkonekcije.

5.4 KDSZahvaljujui dvosmernom prenosu signala od glavne stanice ka pretplatniku i od pretplatnika ka glavnoj stanici pored prenosa TV i radio signala ka korisniku mogu je i prenos signala od korisnika ka glavnoj stanici to omoguava i primenu drugih usluga, interneta pre svega. U glavnoj stanici, koja je obino smetena na vrhu posebno visoke zgrade a po potrebi se koriste i dodatni antenski stub, vri se prijem zemaljskih i satelitskih TV i radio signala. Potom sledi obrada tih signala: demultipleksiranje, prearaspodela signala na nove pozicije u frekventnom spektru, ponovno mulipleksiranje i pretvaranje elektrinog signala u svetlost. Ovaj kompleksan signal se putem optikih kablova dostavlja, preko podstanica (ako postoje) do optikih vorova. U optikim vorovima se ponovo vri konverzija signala u elektrini i posredstvom koaksijalnih kablova i pojaavaa signala, distribuira do korisnika. Izgradnja i davanje usluga kablovske televizije ima vie legalnih aspekata: Legalnost izgradnje, to podrazumeva izgradnju po vaeim zakonima. To znai da se gradnja realizuje po projektu, da su pribavljene sve odgovarajue dozvole, da gradnju izvode za to verifikovani izvoai sa akcentom na zatiti ljudskih ivota i ivotne sredine, kako prilikom izgradnje, tako i kasnije eksploatacije. Legalnost distribucije TV i radio kanala, tj da se distribucija vri sa odobrenjem i uz plaanje nadoknade proizvoau programa, tj. konkretnoj TV ili radio stanici. Podrazumeva se da TV stanica ima dozvolu za emitovanje i da program potuje zakone iz te oblasti. Na primer zabranjeno je raspirivanje rasne i drugih mrnji, emitovanje neogovarajuih programa za decu i sl Da bi se korisniku omoguilo da koristi usluge interneta, posredstvom KDS-a isti u stanu mora imati i kablovski modem. Za prijem usluga tipa gledaj sad, plati kasnije (Pay per wiev ) ili video na zahtev (Video on demand) korisnik mora da ima set top boks (Set top box). Postoji mogunost da set top boks i kabl modem budu integrisani u jedno kuite.

5.5 Radio difuzni sistemiSavremeni informacioni i kominikacioni sistemi, potpomognuti digitalnim tehnologijama i satelitskom komunikacijom, davno su postali substitucija tradicionalnih mesta okupljanja optina, crkava, politikih partija, klubova, sindikata, preuzimajui na sebe ulogu prezentera razliitih miljenja i sugerisanja eljenih odgovora.

16

U tom smislu, i sa pokuajem da prevaziu uvreeni dravni monopol, krutu stegu regulacije i kontrole, reenja evropske prakse u oblasti radio-difuzije, afirmisala su pojam ili fenomen javnog radio-difuznog servisa iji su nosioci javne organizacije, javni mediji odnosno mediji javnog sektora. Na taj nain se u granicama nacionalnih drava konstituiu dualni modeli organizacije radio-difuzne slube koje karakterie funkcionalno jedinstvo javnih i privatnih, komercijalnih medija, odnosno radio-stanica. Takav model evropske radio-difuzne prakse sutinski pravi dvostruki ustupak. S jedne strane, uinjen je ustupak tritu i ekonomskim zakonima, poto se prua mogunost privatnoj inicijativi da kroz vlasnitvo nad medijima, radio-difuznim organizacijama, realizuju deo svojih nastojanja, primarno vezanih za finansijsku dobit, dok se s druge strane, pravi demokratski ustupak graanima jedne zajednice, poto se drava svesno odrie svog monopolskog poloaja u odnosu na jedan deo medija koji se bave radio-difuznim posredovanjem i prua mogunost da se izvri rekonstrukcija postojeih dravnih medija u medije javnog radio-difuznog servisa: drugim reima, da se izvri konstituisanje novih, demokratskih komunikacionih sistema sa istim funkcijama. U procesu oslobaanja medija i njihovog odvajanja od drave neminovni su procesi decentralizacije i deetatizaciju, a potom i deregulaciju, koje je upravo mogue detektovati u praksi i instituciji javnog servisa.

17

Literatura1.

Cari S., Saobraajno pravo, centar za privredni consulting, Novi Sad, 1998. Draki M., Meunarodno privredno ugovorno pravo, Beograd 1997. Kostadinovi S., Transportno pravo, Beograd, 2000 Kostadinovi Internet S.Meunarodno privredno pravo, Ekonomski fakultet u Subotici, 2005.

2.

3. 4.

5.

18

19