Семинарски рад

Teма:

Telekomunikacije u Republici Srbiji

Професор: Студент:Радмила Грозданић Милан Јовановић 66/09

Бојан Пузић 187/09Тања Степић 143/09

Sadrzaj

1. Uvod.............................................................................................................4

2. Razvoj telekomunikacija………………………………………………….52.1. Unapredjenje razvoja JFTM…………………………………………….52.2. Razvoj mobilne telekomunikacione mreze……………………………..52.3. Unapredjenje usluga interneta kablovskih distrib.mreza……………….5

3. Osnovni elementi telekomunikacionog sistema…………………………..63.1. Analogna I digitalna komunikacija……………………………………..73.2. Komunikaciona mreza i kanali.................................................................73.3. Drustvo i telekomunikacije......................................................................83.4. Telefon u telekomunikacijama...............................................................10

4.Stanje i usluge u oblasti tk-a u Srbiji i svetu..............................................114.1. Znacaj I uloga savremenih telekomunikacija………………………….114.2. Telekomunikacije u zemljama EU.........................................................134.3. Analiza zakonodavstva u u sferi telekomunikacija................................13

5. Telekomunikacije infrastruktura i usluga..................................................145.1. Fiksna i mobilna telekomunikaciona mreza...........................................145.2. Usluge interneta......................................................................................155.3. Privatne telekomunikacione mreze........................................................155.4 KDS.........................................................................................................165.5. Radio-difuzni sistemi.............................................................................17

Literatura.......................................................................................................18

3

1. Увод

Telekomunikacija (od grčke reči tele: dalek, udaljen i latinske communicare: zajedno

raditi, saopštiti) označava uopšteno svaku razmenu informacija preko jedne određene

udaljenosti ali bez materijalnog (naprimer u obliku pisma) transporta.

Već u 18. vijeku su se koristili signali semafora i heliografa kao jedna vrsta

telekomunikacije. Danas se pod pojmom telekomunikacije u užem smislu razumije

razmjena podataka uz upotrebu elektrotehnike, elektronike i druge moderne tehnologije.

Prve telekomunikacione službe u tom smislu bile su telegrafija I telefonija. Još prije

samog nastanka modernih racunara postojali su na daljinu upravljani procesi za pogon

raznih masine. Telekomunikacione službe su elementrani dio današnje infrastrukture.

Zbog toga je njihov razvoj (da bi se izbjegao prostorni disparitet) zadatak društva (u

praksi uglavnom zadatak države).

Deset najvećih telekomunikacionih firmi na svetu su:

NTT , Japan

Deutsche Telekom , Njemačka

Verizon , SAD

France Télécom , Francuska

Vodafone , Velika Britanija

NTT DoCoMo , Japan

SBC Communications , SAD

Telecom Italia , Italija

British Telecom , Velika Britanija

Telefónica , Španija

Najveći proizvođači telekomunikacione opreme su:

Alcatel

Ericsson

Lucent Technologies

Nokia

Nortel  (prije Nortel Networks)

4

Siemens

2. Razvoj telekomunikacija

Izuzetno brz razvoj informaciono komunikacionih tehnologija u savremenom svetu koji je već ušao u eru digitalne podele, ima stratečki karakter i višestruki značaj na političkom, ekonomskom, socijalnom i informacionom planu. U takvim uslovima definisanje i izrada politike i strategije razvoja telekomunikacija za zemlje u tranziciji poput naše, od posebnog je državnog interesa sa mnogostrukim implikacijama posebno u sferi ekonomskog oporavka i rasta.

2.1 Unapređenje razvoja JFTM

Unapređenje razvoja JFTM ogleda se pre svega u ostvarivanju potpune digitalizacije, razdvajanje dvojnika i obezbeđivanje uslova za pružanje usluga izbora operatora. Takođe se teži ka ukidanju impulsnog i uvođenje savremenog sistema

tarifiranja kao i obezbeđenje višestrukih nivoa zaštita od zloupotreba.

2.2 Razvoj mobilne telekomunikacione mreže

Preduslov razvoja mobilne elektronske trgovine je dalji napredak i uvođenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. U narednih nekoliko godina očekuje se prelazak na treću generaciju mreže i uređaja mobilne telegonije (3G). Ova nova mreža koja koristi vrhunski razvijene tehnologije danas, objedinjuje sve dosadašnje funkcije mobilne telefonije i nudi širok raspon novih koje omogućuju raznovrsne načine komunikacije među ljudima. Usluge koje telekomunikacijske kompanije danas mogu ponuditi korisnicima bazirane na bežičnoj tehnologiji odnose se na širok pojas glasovne telefonije, video pozive i širokopojasni bežični prenos podataka, sve zajedno u mobilnom okruženju.

Ono što posebno karakterše 3G mrežu jeste velika brzina prenosa svih vrsta podataka koji je do sada bio nuđen samo putem kablovskog pristupa uslugama.

Dakle, korisnici treće generacije mreže mobilne telefonije imaju mogućnosti da osim razgovora i slanja popularnih sms poruka, putem mobilnog uređaja sada šalju i e-mail poruke, faks, obavljaju video konferencije i nesmetano surfaju internetom.

2.3 Unapređenje usluga interneta, kablovskih distributivnih mreža i radio – komunikacija

5

Budući da je prenos podataka internetom u velikoj većini slučajeva odvija u jednoim smeru, od servera do korisnika, krenulo se u razvoj tehnologije koja bi vršila prenos u jednom smeru.

Ove pretpostavke najzaslužnije su za razvoj ADSL-a (Asynchronous Digital Subscriber Line). ADSL dizajniran je za velike brzine prenosa od servera do korisnika i sa dovoljnu brzinu povratne informacije od strane korisnika.

Velika prednost je mogućnost korištenja postojeće telfonske linije. Korištenje postojećih linija smanjuje vreme i troškove ugradnje.

Unapređenje kablovske distributivne mreže ogleda se u uvođenju 3D usluge. D3 usluga pruža korisnicima potpuno novi doživljaj televizije. Reč je, faktički, o televiziji nove generacije koja sa ogleda u performansama kao što su kristalno jasna slika i poboljšani ton.

3. Основни елементи телекомуникационих система

Основни телекомуникациони систем се састоји од три основне јединице које су увек присутни у неком облику: 

Предајник који узима податке и претвара га у сигналу.  Пренос средње, познат и као "физичко канал" који преноси

сигнал. Пример за ово је "слободан простор канал".  Пријемник који се сигнал канала и претвара га назад у корисне

информације. 

На пример, у радио станицу емитовање велике снаге станице појачала је предајник, а емитовање антена је интерфејс између појачавач и "слободан простор канал". Слободног простора канал је медијум преноса и пријемник антена је интерфејс између слободног простора канал и пријемник.Даље, радио пријемник је одредиште радио сигнала, а то је место где се претвара из струје да се оглашава за људе да слушају. 

Понекад, телекомуникациони системи су "обострано" (двосмерне система) са једним кутија електронике раде и као предајник и пријемник, или примопредајник. На пример, мобилни телефон је примопредајник преноса електронике и пријемник електронике у примопредајник су заправо сасвим независни један од другог.. То се може лако објаснити чињеницом да садрже радио предајнике појачавачи снаге који раде са електричним овлашћења мери у вати или киловата, али пријемници Радио баве Радио моћи да се мери у мицроваттс или нановаттс. Дакле, примопредајници морају бити пажљиво осмишљен и изграђен да изолује своје велике снаге кола и мале снаге кола једни од других. 

Телекомуникације преко телефонских линија се зове тачка-тачка комуникације, јер је између један предајник и један пријемник. Телекомуникациони путем радио емисија зове се емитује због тога што је комуникација између једног снажан предајник и бројне мале снаге, али осетљива радио пријемнике.

Телекомуникације у коме су више предајника и пријемника је дизајниран

6

више да сарађују и да деле исти физички канал се зове мултиплекс система. 

3.1 Аналогна или дигитална комуникација?

Комуникације сигнали могу да буду од аналогних сигнала или дигитални сигнали. Постоје аналогни и дигитални комуникациони системи комуникационе системе. За аналогни сигнал, сигнал је стално варирао у односу на информације. У дигитални сигнал, информације се кодира као скуп дискретних вредности (на пример, скуп јединица и нула).

Током ширења и пријем, информације садржане у аналогне сигнале ће неминовно бити деградиране непожељан физички буке. (Излаз предајника је без шума за све практичне сврхе.) Обично, бука у комуникациони систем се може изразити као додавањем или одузимањем од пожељне сигнала у потпуно случајним начин.Овај облик буке се назива "адитив шума", са разумевањем да се бука негативно или позитивно у различитим тренуцима времена. Бука која није адитив буке је много теже описати ситуацију или анализирати, и ове друге врсте буке овде ће бити изостављени. 

С друге стране, осим ако адитив буке ометање прелази одређени праг, информације садржане у дигитални сигнал ће остати нетакнут. Њихова отпорност на сметње представља кључну предност дигиталних сигнала преко аналогних сигнала. 

3.2 Комуникациона мрежа и канали Комуникациона мрежа је скуп предајника, пријемника, и комуникационих канала који шаљу поруке једни другима. Неки дигитални комуникационих мрежа садржи један или више рутера који раде заједно да преносе информације на прави корисник. Аналогни комуникациона мрежа се састоји од једног или више пребацује да успостави везу између два или више корисника. За оба типа мреже, репетитора може бити неопходно да се појачају или поново сигнала када се преносе на велике удаљености. Ово је за борбу против слабљење које може донети сигнал разликује од буке. 

Термин "канал" има два различита значења. У једном смислу, канал је физички медијум који носи сигнала између предајника и пријемника. Примери за то су атмосферу за звучну комуникацију, стаклена влакна оптичких за неке врсте оптичких комуникација, коаксијални каблови за комуникацију путем напона и струје у њима, као и слободан простор за комуникацију помоћу видљивог светла, инфрацрвених таласа, ултраљубичасте светлости, и радио таласима. Ова последња канал се зове "слободни простор канал". Слање радио таласа од једног места на друго нема никакве везе са присуства или одсуства атмосфере између два. Радио таласи путују кроз савршен вакуум баш тако лако као што путују кроз ваздух, светла, облаци, или било које друге врсте гаса, поред ваздуха. Друго значење термина "канал" у области телекомуникација види у

7

комуникацијама фразу канала, који је поделе преносног медија, тако да се може користити за слање вишеструке токове информација истовремено. На пример, једна радио станица може да емитује радио таласе у слободан простор на фреквенцијама у близини 94,5 МХз (мегахерца), док је други радио станице могу истовремено емитује радио таласе на фреквенцијама у насељу 96,1 МХз. Свака радио-станица ће преносити радио таласа преко фреквентног опсега од око 180 кХз (килохерца), центрирано на фреквенцијама као што је горе, које се зову "превозник фреквенције". Свака станица у овом примеру је одвојена од суседних станица за 200 кХз, а разлика између 200 кХз и 180 кХз (20 кХз) је додатак за инжењеринг несавршености у комуникациони систем. У наведеном примеру, "слободни простор канал" је подељен на канале комуникације у складу са фреквенцијама, а сваки канал је додељен посебан фреквенцијског опсега у коме се емитују радио таласе. Овај систем поделе медија у канале по фреквенцији зове се "фреквенција-Дивисион Мултиплекинг (ФДМ). Други начин поделе комуникацијски медиј у канале је да додели сваком пошиљаоцу периодичне сегмент времена ("време слот", на пример, 20 милисекунди од сваке секунде), и да омогући сваком пошиљаоцу да шаљу поруке само у оквиру своје време место. Овај метод поделе медија у комуникационим каналима се зове "време-Дивисион Мултиплекинг (ТДМ), који се користи у оптичким влакнима комуникацији. Неке радио комуникационих система користи ТДМ у оквиру додељених ФДМ канал. Дакле, ови системи користе хибрид ТДМ и ФДМ. 

3.3 Друштво и телекомуникације 

Телекомуникациони има значајне друштвене, културне. и економски утицај на модерно друштво. У 2008, процењује налази приход телекомуникационе индустрије у $ 3,85 билиона (УСД) или нешто мање од 3,0 одсто бруто производа света (званични курс). У следећим одељцима разговарају утицаја телекомуникација на друштво.. На микроекономском нивоу, компанија користи за телекомуникације да помогне изградњу глобалних империја бизнис. Ово је очигледан у случају онлајн продавца Амазон.цом, али у складу са академским Едвард Ленерт, чак и конвенционалне продавца Вал-Март је имао користи од бољег телекомуникационе инфраструктуре у односу на своје конкуренте. У градовима широм света, код куће. власници користе своје телефоне да се организује велики број услуга куће од пица испоруке електричари. Чак и релативно сиромашних заједница су приметили да користе телекомуникациону у своју корист. У Нарсхингди округу у Бангладешу, изоловани сељани користе мобилне телефоне да се директно разговара са велико и организовати бољу цену за своју робу. У Обали Слоноваче, узгајивача кафе учешће мобилних телефона по сатима да прате промене у ценама кафе и продају по најповољнијој цени.  На макроекономском нивоу, Ларс-Хендрик Роллер и Леонард Ваверман предложио узрочна веза између добре телекомуникационе инфраструктуре и привредни раст Мало спор постојање корелације, иако неки тврде да је погрешно да видите однос као узрочне.. Због економске користи од добре телекомуникационе инфраструктуре, постоји повећање бриге о неправедан приступ телекомуникационих услуга међу разним

8

земљама света ово је познат као дигитални јаз. 2003 истраживање Међународне телекомуникационе уније (ИТУ) је открио да је око једне трећине земаља имају мање од једног мобилног претплату за сваких 20 људи и једне трећине земаља имају мање од једне фиксне телефонске претплате на сваких 20 људи. У смислу приступа Интернету, отприлике половина свих земаља имају мање од један од 20 људи који имају приступ Интернету. Из ове информације, као и образовни података, ИТУ је успео да састави индекс који мери укупну способност грађана за приступ и коришћење информационих и комуникационих технологија. Користећи ову меру, Шведска, Данска и Исланд. Примили највиши а афричке земље Нигерије, Буркина Фасо и Малог добио најмањи. 

Телекомуникације је одиграо значајну улогу у друштвеним односима. Ипак "уређаји као што су телефонски систем су првобитно били рекламирани са нагласком на практичним димензије уређаја (као што је способност за обављање послова или услуга како би код куће) у односу на социјалне димензије. То није било све до касних 1920-их и 1930-их да социјалне димензије уређаја постао истакнути тема у телефонском огласима. Нове промоције почела апелује на емоције потрошача, наглашавајући важност социјалне разговора и боравка у вези са породицом и пријатељима. Од тада улогу коју је играо за телекомуникације у друштвеним односима постаје све значајније. У последњих неколико година, популарност друштвених мрежа је драматично порастао. Ови сајтови омогућавају корисницима да комуницирају једни са другима као и пост фотографије, догађаје и профили за друге да виде. Профили да наведете старост особе, интересовања, сексуалност и однос статуса.На тај начин, ови сајтови могу да играју важну улогу у свему, од организовања друштвеног ангажмана на удварање.Пре сајтовима за друштвено умрежавање, технологије као што су СМС и телефонских је такође имао значајан утицај на друштвене интеракције. У 2000, истраживање тржишта Ипсос МОРИ група је известила да 81% од 15 до 24 година, СМС порука корисницима у Великој Британији су користили услуге за координацију друштвених аранжмана и 42% да флертује. 

У културном смислу, телекомуникација је повећана могућност јавности да приступ музици и филму. Са телевизије, људи могу да гледају филмове нису видели у својој кући, без потребе да путују у видеотеци или биоскоп. Уз радио и интернет, људи могу да слушају музику нису чули пре него што без потребе да путују до музичку продавницу. Телекомуникације је такође трансформисао начин на који људи добијају вести. Истраживање које је спровела непрофитна Пев Интернет и Америцан Лифе Пројецт је утврдио да када је нешто више од 3.000 људи који живе у Сједињеним Државама питао где су добили своје вести "јуче", рекао је више људи него телевизију или радио новинама.Резултати приказане су у следећој табели (проценти додати до више од 100% јер људи су могли да наведете више од једног извора).

Телекомуникациони има једнако значајан утицај на оглашавање.ТНС Медиа Интеллигенце известио да је у 2007, 58% од оглашавања потрошње у Сједињеним Државама је потрошен на медије које зависи од телекомуникација.

9

3.4 Telefon u telekomunikacijama

Оптички кабл омогућава јефтинији опсега за комуникацију на даљину. У аналогном телефонској мрежи, позиваоца је повезан са лица жели да разговара са стране прекидача у разним телефонским централама. Прекидачи облик електрична веза између два корисника и подешавање ових прекидача је одређен електронски, када позивалац бира број. Када се веза направили, глас саговорника је трансформише у електрични сигнал помоћу малог микрофона на телефон позиваоца. Овај електрични сигнал се затим шаљу преко мреже да корисник на другом крају, где се претвара назад у звук мали звучник у телефон те особе. Постоји посебан електрични прикључак који ради у обрнутом смеру, што омогућава корисницима да разговарају. Фиксне телефоне у већини стамбених су аналогни - то јест, говорника директно одређује напона сигнала. Иако кратак растојање позиве могу се руковати са краја на крај као аналогне сигнале, све више телефонских услуга су транспарентно конвертовање у дигиталне сигнале за пренос пре него што их претвара назад у аналогни за пријем.Предност овога је да дигитализована гласовне податке могу да путују раме уз раме са подацима са Интернета и може савршено да се репродукује у даљину комуникације (за разлику од аналогне сигнале који се неминовно утицало буке). Мобилни телефони су имали значајан утицај на телефонској мрежи. Мобилни телефон Претплате сада надмашују фиксне претплате на многим тржиштима. Продаја мобилних телефона у 2005 износила 816.6 милиона евра са та бројка је скоро подједнако деле међу тржиштима Азије / Пацифика (204 м), Западна Европа (164 м), ЦЕМЕА (Централна Европа, Блиски исток и Африка) (153.5 м) , Северна Америка (148 м) и Латинској Америци (102 м),У погледу нових претплатника више од пет година од 1999, Африка има. претекао начине другим тржиштима са 58,2% раста Све ове телефоне се сервисирају. системима у којима је глас садржајем који се преноси дигитално, као што су ГСМ или В-ЦДМА са многим тржиштима избор да амортизира аналогних система, као што су АМПЕРЕ. Било је и драматичне промене у телефонској комуникацији иза сцене. Почевши са радом ТАТ-8 у 1988, 1990 видео широко усвајање система на бази оптичких влакана. Корист од комуникације са оптичким влакнима је да они нуде драстично повећање капацитета података. ТАТ-сама 8 био у стању да носи 10 пута више телефонских позива, као последња бакарног кабла поставио у то време и данашње оптичке каблове су у стању да носе 25 пута више телефонских позива, као ТАТ-8. Ово повећање података. Капацитет је због неколико фактора: Прво, оптичких влакана су физички знатно мањи у односу на конкурентске технологије. Друго, они не пате од преслушавања, што значи неколико стотина њих се лако могу заједно у пакету једног кабла Коначно , побољшања у мултиплексирања. Довели су до експоненцијалног раста у подацима капацитет по једном влакну. Помагање комуникације на многим модерним мрежама оптичких влакана је протокол познат као асинхрони трансфер мод (АТМ). Банкомат протокол омогућава страну уз раме пренос података наведених у другом ставу. Погодан је за јавне телефонске мреже, јер успоставља пут за податке преко мреже и сарадника саобраћају уговор са тим пут. Уговор саобраћај је у суштини договор између клијента и мреже о томе како је мрежа за обраду података, ако мрежа не може да испуни услове уговора саобраћаја не прихвата везе. Ово је важно јер

10

телефонских позива може да преговара о уговору како би се гарантују сами сталне брзине, нешто што ће осигурати глас позиваоца се не касни у деловима или прекида у потпуности. Постоје конкуренти на банкомату, као што су Мултипротоцол Лабел Свитцхинг (МПЛС), који обављају сличан задатак и очекује се да замени банкомата у будућности.

4. Stanje I usluge u oblasti telek. u Srbiji i svetu

4.1 Značaj i uloga savremenih telekomunikacija

Телекомуникациja је пренос порука, преко значајне раздаљине, у сврху комуникације. У ранијим временима, у телекомуникације укључено је коришћење визуелних сигнала, као што су ознаке, дим, семафор телеграф, сигналне заставе, и оптички хелиографи, или аудио поруке преко кодираних друмбеатс или гласно послао пиштаљке, на пример. У модерно доба електричне енергије и електронике, телекомуникација сада укључује и употребу електричних уређаја, као што су телеграф, телефонима и телетипес, коришћење радио и микроталасне комуникације, као и оптичка влакна и њихове повезане електронике, као и употреба кружи сателита и интернета. Први пробој у модерну електричну телекомуникацију дошао је са притиском да у потпуности развије телеграф почевши од 1830. Коришћење ових електричних средстава комуникације је експлодирала у употребу на свим континентима у свету током 19. века, и то је такође повезано преко континената каблова на подовима океана. Употреба прва три популарна система електричне телекомуникације, телеграф, телефон и телетекст, све потребне коришћење спровођења металних жица. 

U proteklih nekoliko decenija svedoci smo značajnog povećanja korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija. Umreženi računari, elektronska pošta, Internet, baze podataka, WWW, elektronske publikacije, on – line forum liste i elektronske konferencije, digitalne knjižare i on – line pretraživači samo su neki od trendova koji su uticali na naš svakodnevni rad. Termini kao što su informaciono društvo, novi mediji, mreže, sajber kultura ušli su u svakodnevnu upotrebu.

Informaciono komunikacione tehnologije utiču na sve oblike naših aktivnosti, uključujući i kulturu. Društvo u celini, jednako kao i kulturna zajednica suočeni su s ubrzanom komunikacijom i konstantnim povećanjem broja publikacija tj. povećanom produkcijom znanja što, očekuje se, dovodi i do kvalitativnih promena u načinu rada kulturne zajednice. Uklonjena su, ili smanjena, neka fizička ograničenja kao npr. prostorna ograničenja i ograničenja u diseminaciji informacija jer virtualni medij Interneta nema mnoga ograničenja tradicionalnih medija.

Nove informacione tehnologije imaju ekonomske, društvene i kulturne rezultate. Sazrevanjem nekih od ključnih informacionih i komunikacionih tehnologija i servisa, a posebno interneta, moguće je odrediti elemente koji utiču na promene i razvoj društva u celini kao i na kulturni razvoj. Nove su informacione tehnologije, kao i sve tehnologije, po svojoj prirodi neutralne, dok način i kontekst njihove upotrebe određuje njihove učinke. Zbog toga se razvoj tog segmenta reguliše i na nivou politika, smernica i strategija

11

pojedinih zemalja kao i na medunarodnom nivou. Internet i informacione i komunikacione tehnologije, osim svoje tehničke dimenzije imaju i društvenu dimenziju. Dvostruki proces, uvođenja tehnološke logike u društvenu sferu i društvene logike u tehničlai sferu je u srcu tehnološke dinamike i njene povezanosti s kulturom.

Kultura ima integrativnu funkciju kao i funkciju diferencijacije i ta su dva aspekta neodvojiva. Informacione i komunikacione tehnologije intervenišu u čovekovu okolinu i time menjaju uslove postojanja različitih kultura. Pojačani intenzitet komunikacije koji je izazvala nova informaciona i komunikaciona tehnologija može, kroz omogućavanje dijaloga, podstaći bolje znanje o kulturnim razlikama. To takode otvara mogućnost za nastajanje novih kulturnih formi kao posledica komunikacije i mešanja različitih oblika kulture. U svetu su istraživanja vezana za uticaj interneta na različite aspekte kulture, npr. jezik, kulturna zajednica, kulturna raznolikost, i na različite kulturne i umetničke forme npr. muzika, vizuelne umetnosti i sl. postala uobičajena i sprovode se unutar raznih akademskih područja.

Pitanje odnosa između kulture i informacionih i komunikacionih tehnologija nije sasvim jednostavno. Uticaj tehnologije na različite aspekte društva (što uključuje i kulturu) često se prikazuje na tehnološko deterministički način, tj. posmatra se previše linearno, tj. uzročno – posledično. Jedna od poteškoća leži u mnogobrojnim definicijama kulture od kojih su neke vrlo široke, što znači da ukoliko želimo razjasniti sve aspekte koje ovaj odnos može uključivati, moramo analizom pokriti barem one najbitnije definicije i aspekte kulture kako bismo mogli artikulisati kompleksnost problema.Korišćenje umreženih računara u priličnoj meri oslobađa umetnike i kulturne radnike, ali i sve ostale, od prostornih i vremenskih ograničenja. Rad na daljinu, tele – konferencije, korišćenje elektronskih časopisa ili on – line baza podataka može smanjiti potrebu za fizičkim pristupom ne – elektronskim resursima kao na pr. bibliotekama, muzejima, arhivama i sl. Kako to u kulturnoj zajednici nisu samo pomoćni informacioni resursi već upravo sami kulturni segmenti za očekivati je da će se mnogi kulturni segmenti menjati kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji. Širenje informacionih i komunikacionih tehnologija i koncentracija potrebnih resursa (ili linkova) na računaru može dovesti do novih zahteva na kulturne sektore. Sve veća digitalizacija knjižara i njihovog zbirnog fonda može dovesti do promene njihovih radnika u sajberadnike koji će, izmedu ostalog, omogućavati pristup novim informacionim resursima. Pitanje koje postavljamo će biti do koje mere i s kakvim će kvalitativnim posledicama virtualna kultura uticati na 'stvarnu' kulturu. Osim uobičajenog načina komunikacije u formi govora i teksta, u kulturi s kao kulturni proizvodi pojavljuju vrlo različiti oblici prikaza 'znanja' npr. slika, muzika itd.

Револуција у бежичне телекомуникације почела је у првој деценији 20. века, са Гуљелмо Маркони освојио Нобелову награду за физику 1909 за свој пионирски развој у бежичне радио комуникације. Друга веома значајна пионирски проналазача и програмерима у области електричних и електронских телекомуникација су Чарлс Витстон и Семјуел Морзе (телеграфа), Александар Грејем Бел (телефон), Николе Тесле, Едвин Армстронг, и Ли де Форест (радио), као и ЏонЛогие Баирд и Филон Фарнсворт (телевизија). Телекомуникације играју важну улогу у светској економији и свету телекомуникационе индустрије приход процењен је на $ 3,85 билиона долара у 2008. Услуге приход глобалне телекомуникационе индустрије је процењена на $ 1,7 трилиона у 2008, а очекује се да додир $ 2,7 трилиона до 2013.године.

12

4.2 Telekomunikacije u zemljama EU

Savremene telekomunikacije omogućavaju pristup globalnim bazama znanja i informacija, utiču na privredu kroz smanjenje troškova poslovanja, otvaranje novih načina za obavljanje poslova i pronalaženje novih tržišta, omogućavaju vladama efikasnije javne servise, a aktivistima umrežavanje. Pre svega, one građanima zemalja u razvoju omogućavaju da prevaziđu hroničan nedostatak resursa.

Umesto mogućnosti da sve to koriste, građani jugoistočne Evrope postali su taoci spostvenih nacionalnih telekoma. U ime "nacionalnih interesa" i očuvanja kompanija od "nacionalnog značaja", oni plaćaju skupe i nekvalitetne telekomunikacijske usluge, i to samo pod uslovom da uopšte mogu da im pristupe. Monopolisti po prirodi stvari nemaju interesa da razvijaju nove, kvalitetnije i jeftinije usluge.

Evropska unija, kojoj čitav region teži, još 1988. krenula je u prve korake ka liberalizaciji tržišta telekomunikacija, kako bi pospešila ekonomski, ali i svaki drugi razvoj. Poptuna liberalizacija stupila je na snagu 1998. godine, a u međuvremenu je još nekoliko puta revidiran paket nepohodnih mera kako bi do 2010. godine bio ostvaren projekat Informatickog evropskog dru š tva Set mera (acquis) iz 2003. propisuje da su sve mreže podložne konkurenciji u pružanju usluga prenosa glasa, podataka, interneta, radio i TV komunikacija.

Prema izveštaju Evropske komisije, novi igrači na tržištu telekomunikacija od 1998. godine doveli su do pada cena razgovora u fiksnoj telefoniji za 1,6% godišnje, broj operatera se udvostručio, a korisnici danas izdvajaju 30% manje svojih prihoda na telekomunikacijske usluge. Uz sve to, konkurencija je dovela do novih usluga i razvoja novih tehnologija.

4.3 Analiza zakonodavstva u sferi telekomunikacija

Rešenja u zakonu imaće uticaja na telekomunikacione operatore. Telekomunikacioni operatori će moći svojom odlukom, bez zakonske prinude, da

organizuju poslovanje u okviru ogranaka, kao to predviđa Zakon o privrednim društvima ili u okviru zavisnih preduzeća, zavisno od konkretnih specifičnost, potreba i veličine operatora.

Izmenama i dopunama Zakona se obezbeđuju uslovi za usklađivanje sa praksom drugih zemalja u kojima je uveliko odmakao proces objedinjavanja telekomunikaiconih mreža i usluga u okviru istog pravnog subjekta. Razvoj telekomunikacione tehnologije je u svetskim okvirima doveo do integracije fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvene mreže. Na ovaj način se izbegavaju troškovi i složeni postupci koji nužno prate proces odvajanja već povezanih organizacionih celina, posebno u pogledu dupliranja administracije, organa i efikasnosti odlučivanja. Saglasno iznetom predloženo rešenje će omogućiti telekomunikacionim operatorima da usklade svoje poslovanje sa svetskom praksom i poboljšaju efikasnost.

Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazvati troškove ni za građane ni za privredu.

Zakon će imati pozitivne efekte i posledice koje opravdavaju donošenje Zakona, imajući u vidu tehnološke trendove. S obzirom da navedeni trendovi na tržištu telekomunikacija upućuju na konvergentnu tehnologiju odnosno integraciju različitih vrsta telekomunikacionih mreža (npr. fiksna i mobilna mreža za pružanje širokopojsnih

13

usluga), telekomunikacioni operatori koji pružaju različite vrste telekomunikacionih usluga, biće u mogućnosti da otpočnu nabavku najnovije opreme i izbegnu nepotrebno dupliranje kapaciteta.

5. Telekomunikaciona infrastruktura i usluge

5.1 Fiksna i mobilna telekomunikaciona mreža

Regulativa zemalja EU ne sadrži obavezu osnivanja posebnih pravnih subjekata i ne pravi se razlika između pojedinih mreža za pružanje telekomunikacionih usluga. Sve mreže, mobilna, fiksna i kablovska i druge, bez obzira na primenjenu tehnologiju imaju jedinstven tretman komutacione mreže. Aktuelni trendovi su objedinjavanje odnosno konvergencija mreža što se manifestuje i na organizacionom planu.

Poznato je da je jedan od vodećih evropskih operatora Telekom Italija pripojio Telekom Italija Mobile i da posluju kao jedinstven pravni subjekat. Slične primere nalazimo u Švedskoj i Norveškoj gde zajednički nacionalni operator ove dve zemlje, Telia Sonera, od početka pruža usluge i fiksne i mobilne mreže unutar iste kompanije. Nemački Telekom (DT) nakon što je formirao nekoliko ćerki kompanija sada planira da se transformiše u jedno preduzeće. Frans Telekom je izvršio ponovnu akviziciju izdvojenog mobilnog operatora Oranž. Britansko regulatorno telo (OFKOM) je pre više godina bilo naložilo svojim operatorima da moraju da razdvoje poslovanja fiksne i mobilne mreže u posebne kompanije da bi sada ponovo dozvolili operatorima da sami određuju kojim oblastima telekomunikacija će se baviti. To sada otvara mogućnost da na primer Britanski Telekom (BT) ponovo može da vrši akvizicije nekih mobilnih operatora.

 Navedeni proces uslovljen je razvojem tehnologije koja je sve više konvergentna i uskoro će na bazi internet protokola biti jedinstvena za fiksnu i mobilnu mrežu tako da više neće postojati razlika između telefonskih centrala koje se kriste u ove dve mreže. Vodeći svetski eksperti za telekomunikacije predviđaju da će se ovaj trend još brže nastaviti u budućnosti. Brzim razvojem mreža nove generacije, u bliskoj budućnosti biće izvršena zamena postojećih mrežnih struktura i potpuna integracija fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvenu mrežu koja će korisnicima pružati raznovrsne širokopojasne usluge. U tom smislu mnogi telekomunikacioni operatori koji su se do sada bavili isključivo uslugama u fiksnoj mreži ili isključivo u mobilnoj mreži otpočinju nabavku opreme kojom bi u okviru iste kompanije zaokružili svoj portfolio usluga nezavisno od načina prenosa, vrste pristupne mreže i terminalne opreme.

5.2 Usluge internet

Internet je javno dostupna svetska računarska mreža koja predstavlja skup mnogo drugih međusobno povezanoh računarskih mreža.

Internet je mreža u čiji sastav ulaze nacionalne, međudržavne, regionalne, univerzitetske, istraživačke i druge mreže. Na taj način se u jednu veliku mrežu povezuju

14

računari gotovo svih zemalja sveta. Njenu pravu veličinu i arhitekturu je teško odrediti jer je predmet stalne promene kako zbog proširivanja tako i zbog toga što se neki računari i mreže pojavljuju samo povremeno kao deo Interneta.

Hobi, povezivanje pojedinačnih korisnika (fizičkih lica) na Internet modemskom vezom, brzinom od 56 Kbs. Podržan je i ISDN pristup. Korisnici ove usluge plaćaju registraciju i zakup određenog broja sati Interneta. Prilikom registracije korisniku se otvara i e-mail nalog. Na raspolaganju su svi standardni servisi Interneta OfVWW, FTP mail...

ADSL (Asimmetric Digital Subscriber Line) je asimetrična digitalna pretplatnička linija koja omogućava stalan pristup Internetu višestruko većim brzinama u odnosu na klasičan dial-up pristup. Ova tehnologija koja se realizuje po postojećoj telefonskoj parici omogućuje da vaš računar bude stalno povezan na Internet, a da pri tome možete neometeno da koristite vašu telefonsku ili ISDN liniju, bez zauzeća i promene telefonskog broja. Naknada za korišćenje ADSL usluge plaća se na kraju svakog meseca i ne utiče na utrošene telefonske impulse.

Karakteristika ADSL usluge je asimetrična brzina pristupa u direktnom i povratnom smeru, što je u potpunoj saglasnosti sa realnim potrebama korisnika

5.3 Privatne telekomunikacione mreže

Glavne prednosti koje se stiču konverzijom postojećih izdvojenih privatnih mreža u Internet virtuelne privatne mreže su:

Širok spektar primene - Internet nudi mnogo veći spektar primena u odnosu na privatne mrežne infrastrukture i one koje nude lokalne telekomunikacione kompanije. Dodavanjem novih tačaka spajanja privatnim mrežama povećavamo mogućnosti poslovnih kontakata. Za razliku od Interneta, koji objedinjuje javne i privatne konekcione tačke duž čitavog sveta, kod privatnih mreža (uglavnom lokalnog tipa) servis-provajderi nude samo ograničen broj interkonekcija, a u vezi s tim i smanjene mogućnosti poslovanja. Internet predstavlja ogromnu interkonekciju heterogenih (raznorodnih) mreža. Bilo koji host (što znači i vaš server) koji je spojen na mrežu, spojen je i na Internet, što znači da ima vezu sa bilo kojim hostom koji se nalazi sa druge strane sveta. Taj drugi host može biti vaša poslovnica udaljena fizički i hiljadama kilometara, što je praktično neizvodljivo spajanje u jednu privatnu fizičku mrežu.

Smanjenje troškova - Još jedna velika prednost koja se dobija uvođenjem Internet zasnovanih virtuelnih privatnih mreža jeste i redukcija troškova poslovanja. Najjednostavnije rečeno, uvođenjem VPM mreža eliminisaće se potreba za naručivanjem i izgradnjom većeg broja specijalnih infrastruktura koje će služiti različitim tipovima komunikacionih potreba unutar kompanije.

Bezbednost - Kod VPM-a koriste se kriptografske tehnologije koje obezbeđuju poverljivost i integritet podataka koji se nalaze u tranzitu. Autentikacija i kontrola pristupa ograničavaju pristup kompanijskoj mreži, i njenim resursima i servisima. Kod tradicionalnih privatnih mreža, bezbednost tokom tranzita podataka leži na provajderu telekomunikacionih usluga (telekom), tj. njegovoj sposobnosti obezbeđenja podataka. Tako na primer, frame relay mreže nemaju ugrađenu mogućnost šifriranja frame-ova podataka. Prema tome, ukoliko podaci budu presretnuti od strane nepozvanih osoba, vrlo lako će biti dekodirani. Umesto toga, kod VPM-a, podaci su zaštićeni kriptografijom.

15

E-Commerce - Sve više i više poslovanje biva uslovljeno upotrebom Internet servisa. Elektronsko poslovanje (e-commerce) nije samo novi metod za prodaju robe krajnjim kupcima ("B2C" skraćenica za business-to-consumer) već je i način za komunikaciju i poslovanje između poslovnih subjekata ("B2B" skraćenica za business-to-business). Povezivanje i interakcija poslovnih subjekata je esencijalna stvar, a Internet je logičan izbor za ostvarivanje te interkonekcije.

5.4 KDS

Zahvaljujući dvosmernom prenosu signala od glavne stanice ka pretplatniku i od pretplatnika ka glavnoj stanici pored prenosa TV i radio signala ka korisniku moguć je i prenos signala od korisnika ka glavnoj stanici što omogućava i primenu drugih usluga, interneta pre svega.

U glavnoj stanici, koja je obično smeštena na vrhu posebno visoke zgrade a po potrebi se koriste i dodatni antenski stub, vrši se prijem zemaljskih i satelitskih TV i radio signala. Potom sledi obrada tih signala: demultipleksiranje, prearaspodela signala na nove pozicije u frekventnom spektru, ponovno mulipleksiranje i pretvaranje električnog signala u svetlost. Ovaj kompleksan signal se putem optičkih kablova dostavlja, preko podstanica (ako postoje) do optičkih čvorova. U optičkim čvorovima se ponovo vrši konverzija signala u električni i posredstvom koaksijalnih kablova i pojačavača signala, distribuira do korisnika.

Izgradnja i davanje usluga kablovske televizije ima više legalnih aspekata:Legalnost izgradnje, što podrazumeva izgradnju po važećim zakonima. To znači

da se gradnja realizuje po projektu, da su pribavljene sve odgovarajuće dozvole, da gradnju izvode za to verifikovani izvođači sa akcentom na zaštiti ljudskih života i životne sredine, kako prilikom izgradnje, tako i kasnije eksploatacije.

Legalnost distribucije TV i radio kanala, tj da se distribucija vrši sa odobrenjem i uz plaćanje nadoknade proizvođaču programa, tj. konkretnoj TV ili radio stanici. Podrazumeva se da TV stanica ima dozvolu za emitovanje i da program poštuje zakone iz te oblasti. Na primer zabranjeno je raspirivanje rasne i drugih mržnji, emitovanje neogovarajućih programa za decu i sl…

Da bi se korisniku omogućilo da koristi usluge interneta, posredstvom KDS-a isti u stanu mora imati i kablovski modem.

Za prijem usluga tipa „gledaj sad, plati kasnije“ (Pay per wiev ) ili „video na zahtev“ (Video on demand) korisnik mora da ima set top boks (Set top box). Postoji mogućnost da set top boks i kabl modem budu integrisani u jedno kućište.

5.5 Radio difuzni sistemi

Savremeni informacioni i kominikacioni sistemi, potpomognuti digitalnim tehnologijama i satelitskom komunikacijom, davno su postali substitucija tradicionalnih mesta okupljanja – opština, crkava, političkih partija, klubova, sindikata, preuzimajući na sebe ulogu prezentera različitih mišljenja i sugerisanja željenih odgovora.

U tom smislu, i sa pokušajem da prevaziđu uvreženi državni monopol, krutu stegu regulacije i kontrole, rešenja evropske prakse u oblasti radio-difuzije, afirmisala su pojam ili fenomen javnog radio-difuznog servisa čiji su nosioci javne organizacije, javni

16

mediji odnosno mediji javnog sektora. Na taj način se u granicama nacionalnih država konstituišu dualni modeli organizacije radio-difuzne službe koje karakteriše funkcionalno jedinstvo javnih i privatnih, komercijalnih medija, odnosno radio-stanica. Takav model evropske radio-difuzne prakse suštinski pravi dvostruki ustupak. S jedne strane, učinjen je ustupak tržištu i ekonomskim zakonima, pošto se pruža mogućnost privatnoj inicijativi da kroz vlasništvo nad medijima, radio-difuznim organizacijama, realizuju deo svojih nastojanja, primarno vezanih za finansijsku dobit, dok se s druge strane, pravi demokratski ustupak građanima jedne zajednice, pošto se država svesno odriče svog monopolskog položaja u odnosu na jedan deo medija koji se bave radio-difuznim posredovanjem i pruža mogućnost da se izvrši rekonstrukcija postojećih državnih medija u medije javnog radio-difuznog servisa: drugim rečima, da se izvrši konstituisanje novih, demokratskih komunikacionih sistema sa istim funkcijama. U procesu “oslobađanja” medija i njihovog odvajanja od države neminovni su procesi decentralizacije i deetatizaciju, a potom i deregulaciju, koje je upravo moguće detektovati u praksi i instituciji javnog servisa.

17

Literatura

1. Carić S., Saobraćajno pravo, centar za privredni

consulting, Novi Sad, 1998.

2. Draškić M., Međunarodno privredno ugovorno pravo,

Beograd 1997.

3. Kostadinović S., Transportno pravo, Beograd, 2000

4. Kostadinović S.- Međunarodno privredno pravo,

Ekonomski fakultet u Subotici, 2005.

5. Internet

18

19