Семинарски рад

ТЕМА:

Гај Јулије Цезар Октавијан Август

Увод

Када је овај млади човек ступио на историјску сцену дошло је до судбоносне промене у Римској републици. С њим је дошло једно ново време и нов начин схватања власти у општем смислу.

У модерној историографији се доста расправља о Августовој власти, као и о постанку принципата.

Овај човек је за собом оставио доста сведочанстава на основу којих можемо да реконструишемо његову владавину.

И дан данас ће сваки историчар који добро пзнаје историју старог Рима рећи да се период Октавијанове владавине може назвати златним добом Рима уопште.

Октавијанова младост

Припадао је угледном роду Октавијеваца, који су за време краља Тарквинија Приска били сврстани међу плебејске родове, а у време Сервија Тулија били су уздигнути на ранг патриција.

Сам Август није писао ништа сем да се родио у старој и богатој породици витешког порекла у којој је његов отац био први сенатор.

Његов отац Гај Октавије је већ у раној младости поседовао велики иметак. Умро је природном смрћу приликом повратка са пута из Македоније 59. Пре н.е и за собом оставио троје деце: Октавију старију коју је имао са женом Анхаријом, Октавију млађу и Октавијана које је имао са Атијом. Атија је била кћи Јулије, сестре Гаја Јулија Цезара.

Октавијан Август се родио у време конзулата Марка Тулија Цицерона и Гаја Антонија, 63. Године пре н.е, на брежуљку Палатину.

Са четири године изгубио је оца, а са дванаест година одржао је говор на сахрани своје баке Јулије. Четири године након тога, када је обукао мушку тогу примио је приликом Цезаровог афричког тријумфа војне дарове иако није, због младости суследовао у рату.

Када се Цезар упутио у Хиспанију како би се обрачунао са синовима Гнеја Помпеја, млади Октавијан га је пратио. Касније када је Цезар спремао поход на Дачане и даље на Парте, Октавијан је послат напред у Аполонију, где се задржао неко време бавећи се наукама.

Кда је Цезар убијен (44.), Октавијан је именован његовим баштиником. Међутим, преузимање власти није ишло тако глатко јер је наишао на отпор Цезаровог војсковође, Марка Антонија који се удружио са египатском краљицом Клеопатром. Рат против Цезарових убица био је окончан 31. Пре н.е, Октавијановом победом код Акцијума над Марком Антонијем.

Августова власт

После 31. Пре н.е промене које је Октавијан спреовео биле су постепене. Његов положај од 30. До 27. Пре н.е тешко је превно одредити. Пзнато је да је после победе код Акцијума два године провео на Истоку и да се 29. Вратио у Рим како би прославио тријумф.

Те године, као и предходних биран је за конзула, а добио је и цензорска овлашћења. Добија и право да именује нове патрицијске родове јер им је број био смањен услед грађанских ратова и проскрипција.

Године 28. Пре н.е заједно са Агрипом врши звање конзула и први пут након 43. Године пре н.е спроводи ценз и саставља нов списак сенатора.

Сада у редове сената могу ући само они који оставрују приход од 1 200 000 сестреција, а не од 800 000 као што је било до тада. На тај начин је број сенатора који је у време грађанских ратова износио и преко 1000 постепено смањен на 600. У овом списку Октавијаново име ставњено је на чело, па отуда и његова титула princeps senatus. Док је у време Републике ово звање било без нарочитих овлашћења, у Октавијановом случају значило је да може да врши утицај и на унутрашњу и спољну политику.

Први корак у стварању нових правних основа Октавијан је предузео на седници сената 3. Јануара 27. Гонине пре н.е. Наиме, одрекао се ванредних овлашћења и власт предао сенату и римском народу. Наравно, ово је била само представа. Да је сенат којим случајем прихватио Октавијанову понуду, вероватно би се суочио са новим грађанским ратом.

Стога, сенат одбија Октавијанову понуду и моли га да преузме управу и одбрану земље. Октавијан онда прихвата да заштити границе пограничних провинција, команду над војскама у провинцијама, ако и надзора над управницима провинција. Добија десетогодишње намесништво у провинцијама Лузитанији Тараконенсис, Галији Нарбонској и Лугдуненсис,

Аквитанији, Белгики, Киликији, Феникији, Коиле Сирији, Кипру и Египту. Касније предаје сенату и народу Кипар и Нарбонску Галију, а преузима Далмацију.

На седници сената 16. Јануара 27. Године пре н.е на предлог Мунација Планка, Октавијану је додељена титула ''август''. Прво је било предложено да се Октавијан назове Ромулом, по оснивачу Рима, али то би могло да наводи на помисао да Октавијан тежи монархији па се од тога одустало. Сада је Октавијаново име гласило- Imperator Caesar Augustus, divii filius.

На истој седници Октавијану су додељене и друге почасти: ловоров венац изнад врета његове куће, у сенату златни штит са натписом који прокламује Октавијанове принципе власти: храброст, племенитост, преведност и побожност.

Правну основу Октавијанове власти чиниле су врховна војна власт и доживотна трибунска овлашћења.

Институције у време Августа

Сенат

Да би вратио некадашњи углед сената Октавијан је спрове ценз и састави нов списак сенатора. Поред горе наведеног сенат је преузео од народне скупштине судка и законодавна овлашћења. Добио је прево да именује проконзуле и пропреторе који ће управљати провинцијама.Располагао је благајном ерариј у коју су се сливали приходи од сенаторских провинција. Интересантно је да ниједан сенатор није смео напустити Италију без Августовог одобрења.

Народна скупштина

Изборне и законодавне комиције сазивао је сам Август, а расправљале су само о стварима које би им он поверио.

Конзул

Као и раније, бирани су из редова сенаторског сталежа на годину дана.

Цензор

Задржао је стара овлашћења.

Претор

Од 23. Пре н.е број претора веден је на 10, од чега су два била задужена за ерариј.

Перфект града

Ово звање било је познато и у Републици, али од времена Августа постаје стално. Перфект града биран је из редова сенатора, често међу конзуларима. Имао је судка овлашћења и старао се о реду у граду.

Legatus pro pretorae

Систем легата створио је Цезар, али га је Август развио. Биран је из редова сенатора, а уживао је прппреторска овлашћења. Биран је за намесника царских провинција. Легат је потчињен Августу тако да у случају његове победе у провинцији, Август је тај који је поздрављен као император и коме је приписиван тријумф. Легат се морао задовољити само овацијама.

Префект преторија

Од 2. Године пре н.е уводи се звање префекта преторија. Биран је из редова витезова, а управљао је преторијанцима.

Префект Египта

Биран је из редова витезова, а провинцијом Египат управља коа царевом својином.

Прокуратор

Биран је из редова витезова и ослобођеника. Био је задужен за сакупљање пореза, а понекад су му на управу додељиване мање провинције.

Финансијска политика

Главни извор прихода Римске државе били су наплаћиваље пореза у провинцијама, новац од закупа државне земље и напокон порез који су плаћали римски грађани. Главни трошкови Римске државе били су везани за исплаћивање војника, обезбеђивање ислужених ратника и снабдевање града житом.

Свака провинција имала је своју благајну (фиск) у који се сливао новац од преза на земљу, као и од пореза на имовину и личност. Прикупљање пореза је спадало у државни закуп, који су унапред плаћала друштва публикана.

Од времена Августа прикупљање пореза дато је прокураторима.

У доба Републике благајна се налазила у Сатурновом храму, а њоме је управљао квестор. Од 23. Бирана су дав претора која су се бринула о ерарију.

Август је, такође, образовео посебну благајну која је подмиривала потребе војске, ераријум милите.

Од времена Августа златан и сребрн новац кује принцепс, док сенат кује бронзани новац.

Римска војска

После победе код Акцијума Октавијан је на располагању имао 30 легија, па је отпустио 300 000 војника и доделио им земљу. Под оружјем је остало 18 легија. Године 14. Пре н.е број легија се повећао на 28, а после Варовог пораза остало их је 25.

Године 27. Пре н.е Август је образовао девет преторијанских кохорти. Три су биле стациониране у околини Рима, док су остале размештене по Италији. Задатак преторијанаца био је да штите Августову личност, као и да се брину за мир и ред.

Служба у преторијанским кохортама била је привилегована, а војни рок је трејао шеснаест годиан. Војници су били добро плаћени, а при отпуштању из службе добијали би 5000 денара. Нису учествовали у рату осим у пратњи цара. Регрутовани су прво по средњој Италији, а потом и по Малој Азији и Македонији. Кохорте су пешадијске, али сбакој је додат по један ескадрон коњице. До 2. Године пре н.е Август је био командант преторијанаца, а од тада уводи звање префекта преторија. Преторијанци су постали нарочито значајни у времену после Августове смрти.

Такође, Август је образовао посебне кохорте које су служиле коа жандармерија.

Провинције

Године 27. Пре н.е годтове све оне провинције у којима су биле стациониране легије додељене су Августу. Отуда и подела на царске и сенаторске провинције.

Сенаторским провинцијама управља проконзул или пропретор које именује сенат. Август је пак својим провинцијама управљао преко легата. Године 23. Пре н.е Августу је додељен проконзулски империјум па се сада његова власт простирала и на сенаторске провинције.

Посебно је интересантан статус провинције Египат. Ова провинција је додељена Августу као лична својина. Египтом је управљао префект кога би именовао сам Август и ниједан сенатор није могао ступити на тло Египта без Августовог допуштења. Август се јавља коа наследник Лагида, љубимац богиње Изиде и бога Птах. По својој вољи могао је да конфискује црквена земљишта и у његово време једна трећина жита у Риму била је допремљена из Египта.

Августова спољна политика

Исток

Најзначајнија римска провинција на Истоку био је Египат. Пошто је 30. Године пре н.е анкетирао овај простор, Октавијан је упреву поверио свом војсковођи и пријатељу Гају Корнелију. Међутим, Гај је почео самоиницијативно да делује и због тога је опозван у Рим где му је суђено за издају.

Ко нов намесник Египта поставњен је Елије Корнелије који 25. Године пре н.е организује поход на простор Арабије. Његово одсуство искористили су Етипољани краљевства Марое и продрли на простор јужног Египта.

Следећи намесник Гај Петроније организовао је казнену експедицију против Марое. Успео је да заузме престоницу на северу краљевства Напату. Убрзо је између Августа и Марое успоставвљен компромис- Рим се одрекао претензија да границу провинције помери даље ка југу под условом да краљевство Марое плаћа трибут.

Најзначајнији римски противник на југу била је Партија. Парћани представљају један од иранских народа, а насељавали су простор некадашњег Ахменидског царства. Још 54. Године пре н.е Марко Крас је организовао један поход на Партију, али већ седеће године у бици код Каре претрпео је страховит пораз и изгубио живот. Својевремено се и Цезар носио мишљу да покрене поход на Партију.

Камен спотицања Рима са једне стране и Партије са друге стране била је Јерменија. Јерменија се налазила јужно од Кавказа, а северно од Месопотамије. Године 66. Пре н.е јерменски краљ Тигран I Велики предао се на милост и немилост Помпеју. Римљани су Тграна оставили навласти, али Јерменија је постала клијентска краљевина. По Тиграновој смрти на власт је

дошао његов син Артавазд. Он је водио променљиву политику час олањајући се на Рим, час на Партију. У току Антонијевог похода против Партије (36), прво је подршку пружио Римљанима, а потом их је напустио у пресудном тренутку. Антоније је претрпео пораз од Парћана, али је покренуо казнену експедицију против Јерменије. Заробио је Артавазда и његовог сина Тиграна II, одвео их у Рим и тамо погубио. Други Артаваздов син Артакс склонио се код Парћана и партски краљ Фраат IV га је 33. Године пре н.е поставио за краља Јерменије.

Године 29. Фраат шаље посланство Августу и том приликом Август се обавезао да неће пружити подршку Фраатовом брату и ривалу Тиридату. У међувремену, пошто је отео Фраатовог сина , Тридат је дошао у Рим. Фраат моли Августа да му испоручи брата и врати сина и Август пристаје под условом да Фраат врати заробљенике из пораза 53, 40. И 36. Године пре н.е. Фраат прихвата услове, али одуговлачи у њиховом испуњивњу. Године 20. Пре н.е Август шаље свог посинка Тиберија на Исток са легијама из Илирика и Македоније, а убрзо долази и сам у Сирију. Нашавши се окружен непријатељима Фраат се предао.

Исте године у унутрашњим сукобима погинуо је јерменски краљ. Становници Јерменије су затражили од Августа да на престо доведе Тиграна II, брата покојног краља који је живео у Риму. Тиберије га је свечано крунисао 20. Године пре н.е.

Године 2. Пре н.е Тигран је умро и на престо је дошао Тигран III, кога су подржавали Праћани. Да би средио прилике на Истоку Август шаље у Јерменију свог унука Гаја који је на престо довео Ариобарзана, сина Артабаза краља Медије Атропатене.

На простору Мале Азије Римљани су имали три провинције Битинију и Понт, Азијаи Киликија. Краљевства у унутрашњости била су клијентска. Једна од најзначајних клијентских краљевина била је Галатска краљевина, али она је 25. Године пре н.е претворена у провинцију Галатију.

На простору модерне Сирије налазила се провинција Сирија.

Јужно до Сирије налазила се клијентска краљевина којом је владао јеврејски краљ Ирод. По смрти Иродовог сина Архелаја образована је провинција Јудеја.

Запад- Шпанија, Алпске области, Галија

У I веку пре н.е многа племена Иберијског полуострва су прихватила власт Римљана.Међутим, планинске области на северозападу полуострва се и даље нису дале умирити. Убрзо по успостављњу принципата забележен је устанак Кантабра и Ацтура. Сам Август је предводио поход против устаника, али када се разболео команду је препустио својим намесницима. Године 25. Пре н.е устанак је привремено угушен да би се поново распламсао. Побуну је окончао тек Агрипа 19. Године пре н.е.

Тада се укидају старе провинције на Иберијском полуострву и образују нове- Тарконска Хиспанија, Бетика и Лузитанија.

У периоду од 17. До 15. Године пре н.е долази до римског освајања у источним и средњим Алпима. Од освојених подручја оснивају се две провинције- Норик и Реција.

У време Августа формира се провинцијски систем у Трансалпинској Галији. Године 20. Пре н.е формира се Белгика, Галија Лугдуненсис и Аквитанија.

Балкан и Германија

Балканско полуострво се налазило под влашћу Римљана. Тракијом је владао локални династ који је био савезник Римљана. До 16. Године пре н.е Истрију, пограничну област Далмације заузимају Панонци, а у Македонију продиру келтска племена. Године 15. Пре н.е Август шаље свог посинка Тиберија да се обрачуна са Панонцима. Овоме је пошло за руком да привремено умири ситуацију, али нов устанак избија већ 13. Године пре н.е. Против устаника

прво је послат Агрипа, али када је он преминуо 12. Године пре н.е, Тиберије се поново нашао у Далмацији. До 9. Године пре н.е побуне су биле угушене.

Граница између Галије и Германије је била река Рајна. Цезар је својевремено два пута прелазио Рајну и покорио низ германских племена.

Године 16. Пре н.е Римљани обнављају ратне операције против Германа. Као командант германских легија постављен је Августов посинак Друз. Друз је прешао Рајну и у четири кампање поразио је низ племена, а до 9. Године пре н.е стигао до реке Елбе. Исте године Друз је преминуо због повреде коју је задобио приликом пада са коња. Операције у Германији наставио је његов брат Тиберије. Тиберије је имао доста успеха у борби против непријатеља, али се 7. Године пре н.е изненада повукао на острво Родос. У Германији се поново нашао 4. Године пре н.е.

Краљ Свева Маробод је око 5. Године пре н.е продро на простор горње Елбе. Овим је угрозио комуникације римских поседа између Рајне и Дунава са једне стране, и Норика и Паноније, с друге стране. Римљани су организовали војни поход против Маробода- Тиберије је имао својим оружаним формацијама ударити из правца југа, са Дунава, док други римски заповедник из правца запада, са Рајне. Онда када је Тиберије готово поразио непријатеља, стигла је вест о новом устанку у Панонији, тако да је склопио примирје са Марободом.

На простору данашњег Баната и Срема избио је велики устанак који се убрзо проширио на целу провинцију Илирик. Када су Римљани угушили с муком овај устанак, Илирик су поделили на две провинције- Далмацију и Панонију.

Док се Тиберије бавио устанком у Панонији, легијама у Германији управљао је Квинтилије Вар. У време његовог намесништва вођа Херуска Арминиј дигао је устанак против Римљана. Лукавством је навео Вара да крене у поход против једног удаљеног племена које се побунило. Вар је на располагању имао пет легија. Две је оставио на Рајни, а са три кренуо у казнену експедицију. Међутим, у Теутобуршкој шуми непријатељ га је изненада пресрео. У сукобу Вар је рањен, а потом је извршио самоубиство када је

видео да су му легије уништене. Август је потресно поднео ову вест, кажу да се затворио у собу и данима урлао : '' Варе, Варе, врати ми моје легије!''. Број ових легија више никада није употребљен.

По бици у Теутобуршкој шуми, пошто су Римљани претрпели пораз, Август одлучује да се римска граница задржи на Рајни. На територији око провинције Бегикр формиране су две провинције: Доња Германија и Горња Германија.

Августова династичка политика

Поставља се питање кога ће Август именовати за наследника будући да није имао синова. Из првог брака са Скрибонијом имао је само кћи Јулију, а браку са Ливијом није имао деце.

Август се прво носио мишљу да за наследника именује свог нећака Марцела, пошто би га ожрнио својом кћерком Јулијом. Међутим, Марцел је рано умро и оставио жену без деце.

Када је 23. Године Август био тешко болестан мислило се да ће умрети, па је прстен са печатом предао Агрипи. Када је Марцел преминуо, он је Агрипу оженио Јулијом и она му је подарила петоро деце, синове Гаја, Луција и Постума, као и две кћерке. Август је посинио Гаја и Луција и надао се да ће га ова двојица наследити.

Након Агрипине смрти, Август је Јулују удао за Тиберија. Тиберије је испрва живео у срећном браку са Агрипином, али по вољи Августа раставио се од ње како би се оженио Јулијом. Међутим, овај брак је био без љубави и деце. У време када се Тиберије повукао на Родос, Јулија је протерана из Рима због блуда којем је била склона.

Али над Августову породицу надвила се нова несрећа, Гај и Луције умрли су 2 године пре н.е , па је Август као наследнике именовао Постума и Тиберија.

Августова грађевинска делатност

Августов изузетно важан помоћник у реконструкцији Рима био је Марко Випсаније Агрипа који је заједно са Меценом учествовао у вођењу Августове политике. Агрипа је као едил отворио 170 јавних купатила у Риму, разделио бесплатно жито у уље, приредио игре које су трајале 55 дана.

У сарадњи са Авгусим изградио је Јулијев аквадут и обезбедио снабдевање Рима водом са 700 бунара, бројним фонтанама и резервоарима.Изграђена је пространа лука поред оне у Остији, затим храм Венери и Марсу који је касније реконструисао Хадријан, а који је данас познат као Пантеон.

Августова реформација

Реформација морала била је најтежа и најосетљивија област државне политике. Слабљење старе вере код виших сталежа уклонило је подлоге брака, верности, родитељстава, а лов на наследство постало је најуносније занимање у Риму. Подужа војна служба спречавала је младиће да се жене онда када је то било најприкладније. Велики број Римљана избегавао је брак дајући предност конкубинама и проституткама.

Августе је забранио женама да присуствују атлетским приредбама, а на гладијаторским играма су могле да седе једино у задњим редовима. Донео је закон о чедности и спречавању прељубе 18 године пре н.е. Тада се по први пут у римској историји брак нашао под заштитом државе место под очинском влашћу. Отац је имао право да убије кћер прељубницу, а муж да убије прељубника своје жене уколико би га ухватио на делу. Уколико ни отац ни муж не би преузели ништа било који грађанин је имао права да тужи жену. Браколомна жена осуђивана је на прогонство, губила наследство и није више имала права да се удаје. Прописане су и казне за нежење- нису имали право да наслеђују и нису могли да посећују светковине и јавне игре.

Уздигао је до невиђеног достојанства четири култа и протерао све египатске и азијатске кутове из Рима, али је направио уступак Јеврејима.

Август изблиза

Какав је био човек који је наследио Цезара, у својој 31-ој години постао господар света, владар пола Рима и творац највеће империје у античкој историји?

Физички је био слаб, крхог здравља и не нарочито храбар у војном погледу. С друге стране био је непоколебљиво одлучан, прорачунат, свесно је обављао своје дужности. Био је велики љубитељ уметности и науке и нањеговом двору стварали су највећи умови свог времена попут Тита Ливија, Хорација и Вергилија. Своје највеће напоре улагао је у обнову страих римских вредности и оздрављењу морала, који је римско друштво лагано посипало блатом.

У историји је посебно занимљив његов однос са историчарем Титом Ливијем који је био ретор на његовом двору. Постоји струја која сматра да је Ливијево дело ''Од оснивања града'' било посвећено Августу и стварано зарад просперитета Августове политике враћању старим вредностима. Такав је случај и са песницима Вергилијем и Хорацијем, чија дела су стварана зарад прокламовања Августове политике.

Закључак

Иако су мир и сигурност повољнији за стварање књижевности и уметности, ипак рат и дубоки друштвени поремећаји прекопавају земљу око идеја и потхрањују семе које сазрева када наступи мир. Миран живот нествара велике идеје или велике људе.

Римљани су били захвални Августу што је уклонио хаос и окончао грађанске ратове и били запањени чињеницом да су се у кратком временском року потпуно економски опоравили.

Већи део римске империје је био царство хеленистичке културе. То духовно богатство се сливало у Рим, подстичући истраживање и надметање. Грчке речи су ушле у употребу, а грчки кипови красили улице, храмове и домове.

Август је у моногочену задужио Рим, али га и на неки начин гурнуо у пропаст коа ће наступити много касније. Ипак његова владавина била је весник мира и просперитета у сваком смислу, стабилност је успостављена у свим деловима царства, уметност и култура су цветале.У томе и јесте највћи значај овог човека.