Multifaktorijalna oboljenja

Multifaktorijalna oboljenja

Pojam multifaktorsko nasleđivanje primenjuje se na česte kongenitalne deformacije i stečena poremećaje koji se ne nasleđuju po Mendelovim zakonima.

ŠTA znači?

U razvoju bolesti učestvuje više gena u interakciji sa stečenim faktorima!

POLIGENO NASLEĐIVANJE

Veliki broj osobina se daleko složenije nasleđuju nego one koje je opisao Mendel. Takve osobine su pod uticajem velikog broja gena i sredinski činioci na njih deluju i mogu da ih menjaju i definisane su kao kvantitativne osobine (poligene osobine). Geni koji kontrolišu te osobine nazivaju se poligeni. Oni se takođe razdvajaju i slobodno kombinuju po Mandelovim pravilima (zakonima), ali ih je teško pratiti kroz generacije jer se istovremeno razdvaja i kombinuje veliki broj alela i još sredina na njih deluje i menja ih. Zato kažemo da se kvantitativne osobine ne nasleđuju po Mendelovim pravilima.

Poligeno se nasleđuju sledeće osobine čoveka: - visina tela - masa tela - boja kože, kose i očiju - inteligencija - broj linija na šakama i stopalima - razni obimi (grudnog koša, glave itd.) - razne dužinske i širinske mere (dužina nogu, širina ramena itd.)

Podudarnost ukupnog broja linija na vrhovima prstiju medju srodnicima i nesrodnicima

odnos podudarnost

jednojajni blizanci

dvojajni blizanci

braća / sestre

roditelji deca

supružnici

0.95

0.49

0.50

0.48

0.05

IQ

koeficijent inteligencije

POLIGENO NASLEĐIVANJE

Poligensko nasleđivanje znači nasleđivanje i ekspresiju fenotipa koji je određen mnogim genima na različitim lokusima , gde svaki gen ispoljava mali aditivni uticaj.

Aditivni efekat se odnosi na ukupni uticaj tih gena, a ni jedan nije ni dominantan ni recesivan u odnosu na drugi.

Multifaktorijalna oboljenja

Prema modelu praga/podložnosti, svi faktori koji u tiču na razvoj nekog multifkat. poremećaja, bilo genetski ili sredinski, mogu se smatrati celinom (podložnošću, tj. skolnošću). Pogubna podložnost= kombinacija ’’loših gena’’ i ’’štetne’’ sredine.

Važno je znati da se za određivanje podložnosti uzimaju svi faktori koji uzrokuju određenu bolest.

Multifaktorijalna oboljenja

Razvijen je model krive podložnosti ( hipoteza). U ovom modelu podložnost pokazuje normalnu distribuciju , osobe su aficirane ako njihova podložnost prelazi prag krive podložnosti. Rizici ponavljanja ovih poremećaja kod srodinika zavise od prirode bolesti, stepena srodstva, broja aficiranih bliskih rođaka, itd.

verovatnoća

PRAG

Multifaktorijalna oboljenja

U razvoju bolesti učestvuje više gena u interakciji sa stečenim faktorima

STEČENE BOLESTI: Trombofilije

Astma Dijabetes Epilepsija Glaukom Hipertenzija CVI MS RA

• KONGENITALNE:

• Rascep usne

• Kongenitaln adislokacija kuka

• Defekti neuralne cevi

• Stenoza pilorusa

• Čitav niz osobina čoveka se nasleđuje

multifaktorski, što znači da ih određuje više parova

gena u sadejstvu sa činiocima spoljne sredine.

• Ovako se nasleđuju prvenstveno kvantitativne

osobine: visina , težina

• Multifaktorijelna osobina pokazuje fenotipski skalu

vrednosti OD-DO

• Među osobama sa različitim fenotipskim varijantama

uočava se NORMALNA RASPODELA ( najviše je

onih sa tzv.’’normalinim’’fenotipom).

• Ne važe Mendeleva pravila nasleđivanja ( zbog

sadejstva više činilaca)

Važi nekoliko opštih principa:

1. Rizik za obolevanje je veći za rođeke obolelog nego za nesrodnike

2. Rizik za ponovnu pojavu bolesti se odeđuje empirijski ( prethodno

iskustvo, statističi određeno, a ne genetički i sredinski faktori)

3. Rizik za obolevanje se povećava: u slučaju više od 1 obolelog člana

porodice, teške forme ili raniji početak bolesti, oboleli je onog pola

kod kog se ređe javlja obolejnje u opštoj populacijii kad postoji

konsangvinitet u porodici

Studije asocijacije

Faktor V Leiden - tromboza vena

CGA ( Arg)CAA ( Glu)

Multifaktorijalna oboljenja

Kod multifaktorijelnih bolesti procenjuje se rizik koji određeni genotip nosi za nastanak određene bolesti ( tj. procenjujemo doprinos određenih gena).

PRIMER: tromboza dubokih vena

verovatnoća

Prag

normalna populacija

prvostepeni srodnici

rizik za ponovnu pojavu bolesti

Rizik za pojavu rascepa usne (nepca) kod srodnika

1: 1000 novorodjenčadi u opštoj populaciji

prvostepeni

srodnici procenat aficiranih srodnika

odnos prema učestalosti u

opštoj populaciji

braća/sestre deca

drugostepeni

tetke i stričevi

trećestepeni prvi rodjaci

4.1 x 40 3.5 x 35

0.7 x 7

0.3 x 3

PRVI STEPEN SRODSTVA - 1/2 ZAJEDNIČKIH GENA

F=1/4

RODITELJ / DETE

BRAĆA / SESTRE

DIZIGOTNI BLIZANCI

DRUGI STEPEN SRODSTVA - 1/4 ZAJEDNIČKIH

GENA

F=1/8

POLU BRAĆA /

SESTRE

STRIČEVI /

NEĆACI

TREĆI STEPEN SRODSTVA - 1/8 ZAJEDNIČKIH GENA

F=1/16

POLU BRAĆA /

SESTRE

ČETVRTI STEPEN SRODSTVA - 1/16 ZAJEDNIČKIH

GENA

F=1/32

PETI STEPEN SRODSTVA - 1/32 ZAJEDNIČKIH GENA

F=1/64

I

II

III

IV

A1A2 A3A4

A1A1

A2A2

A3A3

A4A4

1/64

1/64

1/64

1/64

4/64

F=1/16

I

II

III

IV

A B

H

D C

E F

G

J I

AB

AD

CD

CF

EF

EH

GH

GJ

IJ

F

0

1/4

1/4

1/8

1/16

1/32

1/64

1/128

1/256

I

II

III

IV

P

L K

M N

O

R Q

KL

MN

MP

OP

OR

QR

F

1/8

1/32

1/128

1/256

1/512

KN 1/16

1/64