ЛЕДНИЧКА

(ГЛАЦИЈАЛНА)

ЕРОЗИЈА

Ђина Банковић, I-1

ПРВА КРАГУЈЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА

ЛЕДНИЧКА или ГЛАЦИЈАЛНА ЕРОЗИЈА

је процес при коме ледници кретањем

обликују рељеф.

Ледничка ерозија присутна је у

поларним областима и на високим

планинама, изнад снежне границе.

* Глацијална (лат. Glacies – лед)

Снег се током дана делимично отопи, а

ноћу се поново заледи. Тиме се снежна

маса збија и добија зрнасту структуру

која се зове ФИРН.

Под притиском већих количина снега лед

се сабија, прекристализује и постаје

пластичнији – леднички лед.

Ледничка ерозија

испод

Црне Главе

Кретањем ледници стварају ЕРОЗИВНЕ

ОБЛИКЕ, а на местима где се отапају и

где се таложи еродовани материјал

настају АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ.

ЕРОЗИВНИ ЛЕДНИЧКИ ОБЛИЦИ

ЦИРК – удубљење у коме се формира ледник

ВАЛОВ – ледничко корито

Облици рељефа настали ледничком ерозијом

Циркови – удубљени делови

рељефа, полукружног облика. Има изглед

џиновског амфитеатра, оивичен

стрмим, стеновитим литицама где се

нагомилава снег, ствара фирн и глечерски лед.

Лаганим кретањем леда, цирк се проширује и

продубљује. Ширина цирка може износити

више стотина метара.

ЦиркЦирк на Каскадским

планинама

Валов је ледничко корито кроз које се ледник

креће, стрмих је страна и широког благо

заравњеног дна.

На главни валов надовезују се споредни, плићи

валови образујући тзв. „висеће долине“, украшене

често високим водопадима.

Некадашњи валов

Валов – ледничко корито

Дно ледничког валова

(Проклетије)

Простор од Долине

језера до подножја

Маја Језерце

(Проклетије) је један

велики леднички

валов са више

пречага које

сведоче о

постепеном

повлачењу моћног

ледника

Проклетије:Снежник се налази под вертикалом главног врха.Има све одлике ледника, заграђен је мореном, испод има много стена и већих је димензија.Дебљина леда у вертикали од 5 до 10 метара

АКУМУЛАТИВНИ ЛЕДНИЧКИ ОБЛИЦИ

Ледник се креће низ планинске стране и валове.

Постепено се топи да би се од снежне границе

потпуно отопио.

Истовремено ледници одламају велике количине

фирна од подлоге и уклапају их у ледник.

Сав тај материјал који ледници носе на површини,

при дну или унутар ледене масе назива се моренски

материјал или морена.

Зависно од положаја, морене могу бити:

бочне

чеоне

подинске

Морене

Бочне морене – настају таложењем стеновитог

материјал на ивици ледника.

Имају облик издужених бедема паралелних са

ледником.

Када се два ледника споје у јединствену

масу, њихове бочне стране граде средишњу морену.

Бочна морена

Подинске морене – настају стругањем подлоге

преко које се ледник креће.

Чеоне морене – настају од материјала који ледник

гура испред себе.

Термални басен – место где чеоне морене затварају

валов и формирају басен у коме се ледник отапа.

Горске очи на Дурмитору (Црно језезо)

Горске очи на Риси (Пољска)

Језера Морско око и Црно језеро

Горске очи на планини Рили (Бугарска)

Отапањем ледника у цирковима или

валовима настала су језера која су

позната као „горске очи“.

Појаву плеистоцених ледника на

Балкану први је открио географ Јован

Цвијић.

У поддурмиторском крају изражени су остаци леденог доба:

– ледничке ерозије – валови, циркови, морене.

Тезин богаз на Дурмитору

(између три ледничка цирка)

Извори:

Уџбеник из географије за I разред гимназије

Wikipedia

http://www.savniknadlanu.net/home/geografija/geografija.html

http://www.meteo.co.me/