Kqaska Eqozija

Kqas Kras je skup morfoloskih I hidroloskih pojava vezanih za terene sastavljene od rastvorljivih stena (krecnjak, dolomit, gips).

Kras kamenjar, predeo golih krecnjackih pejzaza. Kras je jedan od najrasprostranjenijih tipova reljefa u nasoj zemlji.

Kqaske Stene Ove stene su ispresecane mrezom sirih I uzih pukotina, koje omogucavaju podzemno oticanje vode. Zbog toga na povsrini krasa vlada velika oskudica vode. Podzemne vode iz krasa izbijaju na morskoj obali ili u vidu podmorskih izvora ili vrulja.

Kqaska Eqozija Kraska erozija je proces u kome se atmosferska voda (obogacena raznim blagim kiselinama) prilikom slivanja preko karbonatnih stena i poniranja kroz pukotine u njima rastvara. Pod uticajem kraske erozije nastaju povrsinski i podzemni oblici kraskog reljefa.

Skqape Skrape su najmanji oblici reljefa. One predstavljaju paralelna zlebove I brazde dubine oko 10 cm. Nastaju slivanjem ksnice preko golih krecnjackih povrsina. Skrapar ili ljuti kras je teren golih krecnjackih stena izbrazdan dubokim skrapama I pukotinama.

Vqtace Vrtace su manja i veca levkasta udubljenja koja nastaju na mestima gde zbog postojanja pukotina atmosferska voda otice u dubinu krecnjaka. Najvece vrtace mogu biti siroke i do 200 m. One su najcesci i najtipicniji oblici kraskog reljefa.

Uvale Uvale nastaju srastanjem vise vrtaca. Mogu biti precnika od nekoliko stotina metara do 1 km.

Polja Kraska polja su udubljenja cija duzina moze iznositi i po vise desetina kilometara. Po dnu polja teku reke ponornice koje se obrazuju od jakih vrela na jednom kraju polja, a posle povrsinskog toka od nekoliko kilometara poniru na drugom kraju polja.

Pqeqasti Prerasti su prirodni kameni mostovi koji nastaju urusavanjem pecinskih tavanica. Najvise ih ima u istocnij Srbiji.

Jame i Pecine Jame i pecine nastaju podzemnim oticanjem atmosferske vode pod uticajem mehanicke i hemijske erozije. Jame su vertikalni kanali u krecnjaku, a pecine si horizontalni hodnici u podzemlju. Pecine mogu biti dugacke i vise od 100 km.

vni kqaski U njih spadaju: 1. Akumulacije bigra u koritima oblici i na vrelima kraskih reka2. Sige u pecinama. Stalaktiti nastaju talozenjem CaCO3, a na podu nastaju stalagmiti. Stalaktiti imaju cevcicu kroz koju kaplje voda.

Najduza pecina na svetu je Mamutova pecina koja se nalazi u drzavi Kentaki, cija je mreza pecinskih kanala dugacka oko 240 km. Najvise ukrasena pecina je pecina Lasko u Francuskoj. Na zidovima pecine praistorijski umetnici su pre 17000 godina nacrtali oko 600 slika. Najpoznatija pecina na svetu je Altamira I nalazi se u spanskoj pokrajini Santandre.

Zanimljiv osti

Pecin a Altami qa

Pecina Lasko (La gqotte de Lascaux)

Mamutska pecina (Mammoth cave)

Simona Sretenovic