Univerzitet u Nisu Fakultet Zastite na radu

SEMINARSKI RADPredmet: Matematicko modeliranje Tema: Erozija zemljista

Profesor: Miomir Stankovic

Student: Nenad Cvejic 06117 Marko Mihajlovic 0645

Ni 2008

SADRZAJ :Uvod...........................................................................................................3 Oblici i kategorije erozije ..........................................................................4 Uzroci erozija ............................................................................................5 Definicija erozionih podrucja ....................................................................6 Indetifikacija erozionih podrucja ...............................................................7 Mere i aktivnosti u sanaciji erozije ..........................................................11 Model erozije zemljista ...........................................................................12 Zakljucak .................................................................................................14 Literatura ................................................................................................15

2

UvodPovrinski sloj zemlje je od svog postanka bio izloen delovanju atmosferskih pojava kao to su vetar, kia, temperaturne promene, zatim dejstvu renih tokova, morskih struja i talasa. Posledica svih tih, po prirodi agresivnih pojava, je erozija. U praksi se kao sinonim upotrebljava i termin "denudacija", to nije ispravno jer to znai ogoljavanje.Razlika je u tome to erozija postoji na svakom mestu, dok se ogoljavanje javlja samo na onim mestima gde je erozionim procesima potpuno uniten opstanak bilo kakve vegetacije I podloga je ogoljena. Povrine koje su erozijom degradirane do jasno vidljivih razmera narod naziva goletima, a laici ih obino izjednaavaju sa erozionim podrujem, to je esto netano. Geolokopedoloke i reljefne karakteristike su konstantni inioci erozije, dok je klimatski uticaj promenljiv sa pravilnim oscilatornim ciklusima promena. Erodibilitet zemljita je, bez obzira da li je u pitanju plodno zemljite ili sterilni kamenjar, prirodno svojstvo konkretne vrste zemljita. Ukratko, gole kompaktne eruptivne stene su najmanje erodibilne, dok su peskovi ekstremno erodibilni. Na drugoj strani je vegetacioni pokriva, odnosno njegova pokrovna sposobnost, zatitni inilac koji direktno utie na intenzitet erozije. Naime, vegetacija postupno stvara humusni sloj zemljita koji je znatno otporniji na eroziju.

3

Oblici i kategorije erozijeErozija zemljista je prirodan process koji se moze ubrzati nekontrolisanom secom suma I pogresnim koriscenjem zemljista.Ubrzana erozija je veoma ozbiljan I nepovratan proces. Glavni oblici erozije su: - Erozija pomeranja mase (mass movement erosion) desava se kada dodje do velikog izlivanja kise ili prilikom zemljotresa I tada dolazi do odronjavanja zemljista.Sva brdovita podrucja pod nagibom vecim od 15 stepeni su podlozna ovoj vrtsi erozije.Moze doci do ostecivanja ograda,puteva,kanalizacije a ponekad I zgrada.Ovo je najcesci oblik na brdovitim terenima. - Fluvijana erozija do fluvijane erozije dolazi kada voda prodire duboko u zemljiste uskim kanalima. Na brdovitim terenima ovi kanali mogu da budu vrlo duboki i da dolazi do potkopavanja slojeva zemlje.Na ovaj nacin moze doci i do spiranja sedimentskoh slojeva i prodiranja vode u tokove. Ovaj nacin erozije ne moze da utice na useve,ali moze da utice na stabilnost zemljista i do otezanog kretanja u odredjenim regionima. - Povrsinsak erozija kod ove vreste erozije vetar,zima ili mraz odvoje cestice zemlje od povrsine.Ova vrsta erozije je karakteristicna za bilo koju regiju izlozenu vetru i kisi. - Erozija obale ovo je specificna vrsta fluvijalne erozije.Nastaje kada se izvrsi nekontrolisana seca suma na obalama, i zemljiste postane nestabilno Razvrstavanje u kategorije se vri prema sledeem kvalitativnom opisu erozionih kategorija i to: I kategorija erozije - Ekscesivna erozija II kategorija erozije - Jaka erozija - blai oblik od ekscesivne erozije III kategorija erozije - Srednja erozija IV kategorija erozije - Slaba erozija

4

Kategorije erozije raspon vrednosti koeficijenta (Z) Srednja vrednost koeficijenta (Z) Kvalitativni naziv kategorije erozije

I Z>1.0 Z=1.25 ekscesivna

II

III

IV

V Z