OBLICI, METODE I MOGUĆNOSTI

ZAŠTITE

VAZDUHA, VODE I ZEMLJIŠTA

Očuvanje klime jedan je od osnovnih strateških pravaca na globalnom nivou, pored o čuvanja biodiverziteta.

Zaštita atmosfere – o čuvanje klime

U Rio de Žaneiru je 1992. godine održana Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju, pod nazivom “Samit o planeti Zemlji”, na kojoj je usvojena čuvena Rio deklaracija o

životnoj sredini i održivom razvoju. Tom prilikom je potpisano i usvojeno nekoliko važnih dokumenata:

Deklaracija o životnoj sredini i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija

Konvencija o promeni klime

Konvencija o biološkoj raznovrsnosti

Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma

Akcioni plan odrzivog razvoja za 21. vek nazvan Agen da 21

Globalni efekti zaga đivanja atmosfere

Klimatske promene su antropogeografskog porekla, jer u poslednjih stotinak godina čovek intenzivno uti če

na promenu sastava tj. kvaliteta atmosfere.

Na globalnom nivou uo čavaju se tri glavna problema zagađivanja atmosfere:

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAČAVANJE EFEKTA “STAKLENE BAŠTE”

SMANJENJE OZONSKOG OMOTA ČA ZEMLJE ILI POJAVA “OZONSKIH RUPA”

EFEKAT ACIDIFIKACIJE ILI “KISELIH KIŠA”

ZAŠTITA VAZDUHA - ATMOSFEREGLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI

POJAČAVANJE EFEKTA “STAKLENE BAŠTE”

Porast koncentracije atmosferskog CO 2 u periodu od 1744.-2005.

Globalni prosek emisije CO 2 u dvadeset najmnogoljudnijih zemalja. Velike razlike u emisiji CO 2 uočavaju se izme đu razvijenih

i nerazvijenih zemalja.

Topljenje lednika na polovima

Topljenje lednikana planinama

Povećanje nivoa mora

Potapanje velikih povšina na obalama

Potapanja priobalnih gradovai nestajanje ostrva

Zaštita vazduha

Mere zaštite vazduha mogu se podeliti u tri grupe:

• eliminacija uzroka zaga đivanja,

• smanjenje koli čine štetnih materija koje se ispuštaju u atmosferu, ispuštaju u atmosferu,

• posebne mere čišćenja vazduha

Eliminacija uzroka aerozaga đenja - podrazumeva uvođenje novih, “ čistih” tehnologija u procese proizvodnje i koriš ćenje “ čistih” goriva (primer, razvoj motora koji koriste bezolovni benzin doprineo je da se jedan od izvora zaga đenja vazduha olovom potpuno eliminiše)

Smanjenje koli čine oslobo đenih zaga đujućih materija

(= danas je osnovni vid zaštite vazduha)

Postavljanje filtara i posebnih postrojenja za prečišćavanje izduvnih gasova i dima na fabri čka

postrojenja - može dati dosta dobre rezultate. postrojenja - može dati dosta dobre rezultate.

Izgradnja visokih dimnjaka - može doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha, ali samo na lokalnom

nivou. Najve ći deo izduvnih gasova iz dimnjaka odlazi u više delove atmosfere, ali tamo pravi druge probleme, koji ve ć sada imaju globalne posledice na

čitavu planetu.

Aktivnosti na smanjivanju efekta “staklene bašte”

KJOTO PROTOKOLOtvoren za potpisivanje 1997. godine

Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime

Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji izazivaju efekat “staklene bašte” za 5.2% izazivaju efekat “staklene bašte” za 5.2%

Uklju čuje i smanjenje emisije gasova do 2012. godine na nivo iz 1990. godine

Stupio je na snagu tek 2005. godine kad ga je ratifikovala Rusija, jer je time ostvaren uslov da od

zemalja potpisnica 55% moraju biti zemlje zaga đivači

Ratifikovalo ga 170 zemalja

KJOTO PROTOKOLRazvijene zemlje, najve ći proizvo đači CO2 u

obavezi su da smanje emisiju gasova staklene bašte na pojedina čno propisani nivo do 2010.

godine

Obavezne su i zemlje u razvoju da ograni če emisiju CO2

Neke razvijene zemlje imaju prostora i zapovećanje emisije

Međutim, neke zemlje, u prvom redu SAD još nisu ratifikovale Kjoto protokol

Protive se neobavezuju ćem odnosu premazemljama u razvoju

KJOTO PROTOKOL

zelena – potpisale i ratifikovaležuta – potpisale ali se ceka ratifikacijacrvena – potpisale ali nisu ratifikovale

siva – nemaju stav

KJOTO PROTOKOL

Argumenti protiv

SAD – najve ći svetski zaga đivač atmisfere, izašle su iz Protokola, pošto je predsednik Džordž Buš ocenio da je to

suviše skupo i da su iz njegovih ciljeva za 2012. neopravdano isključ ene zemlje u razvoju .

Australija se takođe povukla , a nakon povla čenja SAD Australija se takođe povukla , a nakon povla čenja SAD Protokol je dobio dovoljnu podršku za stupanje na snagu tek

kada ga je ratifikovala Rusija.

Protokol će godišnje koštati oko 150 milijardi dolara , a ta sredstva bi bilo bolje upotrebiti za borbu protiv zaraznih

bolesti, gladi i za unapre đenje slobodne trgovine.

Čak i u potpunosti primenjen, Protokol iz Kjota bi smanjio očekivani porast temperature za svega 0,1 stepen C do 2100 , što je neznatno u odnosu na predvi đanja da će temperatura

porasti za 1,4 do 5,8 stepeni .

NARUŠAVANJE OZONSKOG OMOTA ČA TJ. POJAVA TZV. „OZONSKIH RUPA“

O3

Ozonske rupe zapravo i nisu ‘‘rupe’’, ve ć mesta gde je koncentracija ozona znatno smanjena.

Glavni uzro čnici smanjenja koncetracije ozonskog sloja su oksidi azota (NO x) i

hlorofluorovodonici, poznatiji kao freoni (CFCl)

Hlorofluorovodonici su ugljovodonici kod kojih su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima

fluora.fluora.

Stabilni su, nisu otrovni niti zapaljivi

Kada su slobodni odlaze u više slojeve atmosfere gde bivaju razloženi pod dejstvom UV zraka i reaguju sa ozonom . Upravo na taj na čin

oni smanjuju njegovu debljinu.

Proizvo đači i proizvodi koji ošte ćuju ozonski omota č

Posledice ošte ćenja ozonskog omota ča

Povećava se intenzitet UV zra čenja u troposferi, što:

Izaziva pojavu raka kože (smanjenje O 3 za 1% izazivačetvorostruko pove ćanje broja obolelih)

Oboljenje o čiju – katarakt o čnih so čivaOboljenje o čiju – katarakt o čnih so čiva

Slabljenje imunološkog sistema organizma

Smanjenje prinosa žitarica (bioprodukcije)

Oštećenje plasti čnih materijala

Povećanje efekta staklene bašte,…

Rešenja

Smanjenje emisije štetnih gasova

Zamena reaktivnih supstanci manje reaktivnim(CFC-11 i 12 mogu se uspešno zamenjivati

izobutanom , propanbutanom , N-butanom , CFC-22, NCFC-123, CFC-134A, mada je proizvodnja skuplja

za 1-3 puta).za 1-3 puta).

Smanjenje upotrebe CFC i halona, za 35% do 2004 ., za 65 % do 2010., za 99.5% do 2020. i do potpunog

ukidanja 2030. godine

Uvođenje sankcija zemljama proizvo đačima

Zabrana uvoza takvih proizvoda

Aktivnosti na smanjenju efekta

Bečka konvencija 1985. godine - 91 država je potpisala ovu konvenciju , prema kojoj se proizvodnja ovih

jedinjenja ograni čava na koli činu proizvedenu 1986 . godine, a da se do 2000. godine proizvodnja

hidrokarbona smanji na polovinu .

Montrealski protokol 1987. godine - ovim protokolom se Montrealski protokol 1987. godine - ovim protokolom se definišu obaveze i mere koje treba preduzeti za zaštitu čovekovog zdravlja i životne sredine od negativnih

uticaja , koja su posledica ili mogu da budu posledica čovekovih aktivnosti od kojih se modifikuje ili bi mogao

da se modifikuje ozonski omota č. Naučnici prognoziraju kako bi, bez sprovo đenja

Montrealskog protokola, do 2050.godine ošte ćenje ozonskog omota ča bilo približno 10 puta ve će od

današnjeg stanja.

EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. „KISELE KIŠE“

GLAVNI IZVORI ILI UZROCI NASTANKA KISELIH KIŠA

Sumpor dioksid – SO 2

Azotni oksidi – NO x

Gasovite organske materije – VOC (Volatile organic compounds)compounds)

Kisela kiša nastaje kada ovi gasovi reaguju u atmosferi sa vodom, kiseonikom i drugim

hemikalijama formiraju ći razli čita kisela jedinjenja.

Sunčeva svetlost ubrzava ove reakcije.

Rezultat su blagi rastvori sumporaste i azotne kiseline

POREKLO KISELIH KIŠA

Komponente koje se mogu na ći u atmosferi, a koje su konstituenti kiselog taloga mogu biti:

1. Prirodnog porekla

2. Antropogenog porekla (iz industrije, saobra ćaja, doma ćinstava...)

Na globalnom planu, prirodni izvori doprinose sa 60%,dok antropogeni izvori doprinose sa

oko 40%.

NEGATIVNI EFEKTI “KISELIH KIŠA” NA:

Vodene ekosisteme

Zemljište

Šumske i zeljaste tipove vegetacije

Ljudsko zdravlje

Građevinske objekte i spomenike

PRIRODNA ODBRANA ?

Ponekad kiseli atmosferski talog (kisele kiše) nemaju tako intenzivan negativan efekat na zemljište i prirodne ekosisteme .

U područ jima gde je sadržaj karbonata (Ca, Mg)CO 3 ili CaCO 3) u zemljištu relativno visok, kisele kiše u interakciji sa karbonatima

se lako i brzo neutrališu .

Takav je sluč aj sa područ jem Balkanskog poluostrva, gde su karbonati dominantan tip geološke podloge .

Sumporna kiselina sa kalcijum-karbonatom daje dobro poznato jedinjenje, so kalcijuma i sulfatnog anjona - gips (CaSO 4*aq)

1. H2SO4+ aq+ CaCO3= CaSO4*aq+ H2O + CO22. H2SO4+ MgCO3= MgSO4+ H2O + CO2

REŠENJA ?

Regulisanje industrijske emisije

Povećanje energetske efikasnosti

Koriš ćenje alternativnih izvora energije

Razvijanje programa smanjenja zagađenja

ZAŠTITA VODA

Svetsko moreKopnene vode

Oblici zaga đivanja vodenih ekosistema

Hemijsko (organske i neorganske materije -teški metali, pesticidi, nafta , mineralne soli);

Biološko - unošenje alohtonih (stranih, često invazivnih vrsta); često invazivnih vrsta);

Fizičko (čvrsti otpad, toplota, buka, vibracije, nafta );

Vizuelno zaga đenje (betoniranje obale .....)

Radioaktivno;

Zaštita vodenih ekosistema

Dovoljna koli čina čiste vode, sa oč uvanim životnim zajednicama vodenih organizama, predstavlja osnovu čovekovog opstanka na Zemlji. Zbog toga je stalno praćenje – monitoring kvaliteta vode jedan od preduslova za pokretanje odgovarajuć ih akcija zaštite.

Sve mere zaštite vode mogu se podeliti u tri grupe:

1. eliminacija uzroka zaga đivanja, 2. smanjenje koli čine štetnih materija koje se unose u

vodu, 3. posebne mere čišćenja vode.

Smanjenje koli čine zagađujuć ih materija koje dospevaju do vodenih tokova, podrazumeva postavljanje dgovarajuć ih filtara na mestima gde se izlivaju otpadne vode.

Pored toga, obavezno je i hla đenje toplih voda pre izlivanja u reku.

Veoma zna čajan vid spre čavanja zagađivanja vodenih tokova je:

- specijalna zaštita izvorišta, - planiranje i postavljanje đubrišta i deponija dalje

od vodotokova, - smanjenje upotrebe đubriva i pesticida u

poljoprivredi, - masovno pošumljavanje i čuvanje zemljišta od - masovno pošumljavanje i čuvanje zemljišta od

erozije.

Već zagađene vode mogu se pre čistiti: hemijskim i biološkim sredstvima.

Hemijska sredstva su razli čite hemikalije koje se ubacuju u vodu da neutrališu opasne materije.

Biološke mere su najefikasnije .

Biorazgradnja i čišćenje nafte

1. Preventivne aktivnosti- zahvaljuju ći modernoj tehnologiji usmerenog bušenja može se sa sigurnog mesta dopreti do nafte i gasa gde su ti resursi smešteni

ispod vodenih površina

- rade se istraživanja pre eksploatacije radi utvr đivanja mogu ćeg negativnog uticaja na životinjski i biljni svet

- Internacionalna Maritimna Organizacija donela je pravilo da svi - Internacionalna Maritimna Organizacija donela je pravilo da svi tankeri moraju imati duplo dno i horizontalno podeljene tankove tereta

2. Operativne aktivnosti- Klasi čne metode čišćenja nafte uklju čuju ogra đivanje plutaju ćim

ogradama nakon čega se nafta uklanja s površine vode raznim grabilima, mrežama i sl.

- Ostaci se uklanjaju pomo ću apsorbuju ćih sredstava, kao što su biljna ili sinteti čka vlakna . Ta vlakna imaju sposobnost upijanja i zadržavanja

koli čine nafte čak 150 puta ve će od njihove sopstvene težine.

2. Operativne aktivnosti

Upotreba hemijskih disperzivnih sredstava - nepoželjna je zbog visoke toksi čnosti . Ta sredstva služe za raspršivanje nafte , ali sadrže aktivne materije koje pove ćavaju permeabilnosti membrana organizama .

Ponekad su kombinacije ulja s disperzivnim sredstvom toksi čnije nego samo ulje. Ujedno ta sredstva su relativno skupa, a potrebne su ve će

koli čine za postizanje rezultata čišćenja.koli čine za postizanje rezultata čišćenja.

In-situ paljenje – tehnika paljenja velikih koli čina nafte na površini vode zavisi od mnogih faktora : potencijalne toksi čnosti, udaljenosti od

zagađenog podru čja, rezultata oblaka dima, sastava nafte, sudbine nespaljenih ostataka. Za ovu tehniku je potrebno da debljina izliva

bude 2-3 mm, zbog efekta hla đenja vetrom i vodom.

Zbog dima koji se produkuje, kiše sa istim sastojcima mogu dospeti i do 80 km udaljenosti, a poznat je i slu čaj masovne evakuacije ljudi iz

istih razloga. Veliku opasnost predstavljaju ostaci paljenja koji truju bentoske vrste i ribe.

2. Operativne aktivnosti

Danas je najdelotvornija metoda biorazgradnje . Naime, nafta se kao i mnoge prirodne materije razgra đuje u jednostavnije sastojke kao što

su ugljendioksid, voda i biomasa.

Pod terminom biorazgradnje podrazumevamo sposobnost ra zgradnje pod biološkim dejstvom . Tu sposobnost ima čak 21 rod bakterija, 10 rodova gljiva i 5 rodova plesni. Potpuna razgradnja doga đa se ako

mikroorganizam koristi ugljovodonike kao izvor energije i ugljenika .

Mešovita zajednica mikroorganizama može razgraditi čak 97% sirove nafte . Mikroorganizmi uglavnom razgra đuju kompleksna

jedinjenja do jednostavnijih oblika, što je vrlo važno jer su kompleksnaaromati čna jedinjenja postojanija, pa duže ostaju u okolini.

Danas postoje posebno modifikovani sojevi bakterija k oji u relativno kratkom vremenskom roku gotovo u potpunosti razgrade naftu(dodaju se i nutrijenti), a nakon toga uginjavaju zbog smanjenja

koli čine supstrata. Na žalost, mnoge naftne kompanije ne koristeovakve metode jer su skuplje (iako delotvornije od klasi čnih metoda).

Pored aktivnih vidova zaštite, vodeni tokovi se štite i odgovaraju ćim

zakonskim sredstvima

Brojni nacionalni i me đunarodni zakoni danas ograni čavaju izbacivanje otpada u

more i kopnene vode

Međutim, oni teško mogu spre čiti ljude da to ne čine. Zbog toga je podizanje nivoa opšte svesti o zna čaju vode za opstanak čoveka

od prvorazrednog zna čaja.

22. mart – svetski dan zaštite voda, juče obeležen !?

ZAŠTITA ZEMLJIŠTA

Antropogeni faktori koji u savremenim uslovima ugrožavaju zemljište su mnogobrojni , ali su me đu

njima naj češći i najopasniji slede ći:

1. Neracionalno i neadekvatno iskoriš ćavanje zemljišta u poljoprivredne svrhe = poljoprivreda

2. Neracionalno iskoriš ćavanje biljnog pokriva ča, posebno šumskog = šumarstvo

3. Urbanizacija

4. Izgradnja razli čite infrastrukture

5. Hidrotehni čki radovi

6. Različiti (drugi) oblici zaga đivanja zemljišta

7. Eksploatacija uglja i ruda iz površinskih kopova

Eolska erozija (erozija vetrom)

Najčešće prisutna u ravni čarskim predelima , ali se javlja i u brdsko – planinskim oblastima

Vetar nosi zemljište sa površine i razvejava ga na s ve strane

Naroč ito je izražena za vreme dugotrajnih suša i jakih vetrova

U Srbiji je eolska erozija najizraženija u Vojvodini- Poljoprivredne kulture su slaba zaštita- Žetva je obi čno pred sušni period, zemljište ostaje ogoljeno

KAKO SE ČOVEK BORI PROTIV EOLSKE EROZIJE !?

Zemljište može biti izgubljeno u jednom jedinom katastrofi čnom doga đaju (npr. miniranje tla), ili može biti

postepen proces (erozija).

U slu čaju erozije, neophodno je smanjiti njenu brzinu , kako bi se usporio proces postepenog gubitka zemljišta.

Ispitivanja ugroženosti zemljišta razli čitim degradacionim

Uloga poljozaštitnih šumskih pojaseva u spre čavanju eolske erozije zemljista - (Iskustva i praksa u Vojvodini)

Ispitivanja ugroženosti zemljišta razli čitim degradacionim procesima upu ćuju na veliki uticaj eolske erozije , koja je

primetna na sve ve ćim površinama u svetu i Evropi .

Sprovedene analize i procene pokazuju da eolska erozija u Evropi ugrožava oko 42 miliona hektara (European

Enviromental Agency-EEA, 2000).

Ni podru čje Vojvodine , kao jedne od najobešumljenijih regijaEvrope nije izuzeto od eolsko-erozionih delovanja. Vojvodina

se nalazi u zoni umerenih do srednjih intenziteta eolske erozije

Da bi se dobio stabilniji ekosistem u Vojvodini, a prvenstveno spre čilo odnošenje plodnog sloja

zemljišta eolskom erozijom, postoji velika potreba za podizanjem mreže šumskih vetrozaštitnih

pojaseva u Vojvodini, čime bi se pove ćala i trenutna šumovitost

RASPORED I STRUKTURA (DIZAJN) VETROZAŠTITNIH POJASEVA

Vetrozaštitni pojasevi se dele na :

neproduvne,

produvne pri vrhu,

produvne pri zemlji i

ažurne tipove vetrozaštitnih pojaseva

PRIMERI RAZLIČITIH MODELA VETROZAŠTITNIH POJASEVA

Merenjem promene brzine vetra na više punktova ispred pojasa, u pojasu i iza pojasa , dobijene su vrednosti koje ukazuju na efikasnost pojasa u

redukciji brzine vetra.

Poljezaštitni pojas sa leve strane puta Pan čevo-Kovin

Za vetar iz pravca iz SE, na pojasu u okolini Pančeva, pri dolaznoj brzini od 10 m/s, vrednost izmerena na punktu neposredno iza pojasa bila je 3 m u sekudi, dok je na punktu 50 m u polju iza pojasa izmereno 5 metara u sekundi.

Pojas se sastoji od 4 reda topole sa veoma gustim podrastom čija visina dostiže 2 m.

Pojas je širok 11 m , a prose čna visina je 12 metara.

Po produvnosti , ovaj pojas je do visine od 2 m neproduvan, dok je iznad te visine do vrha produvan 60%.

Jedan od brojnih primera koji ukazju na efikasnost jeste pojas u okolini Čelareva

Vetar iz NW pravca pri dolaznoj brzini od 9 m/s , na punktu neposredno iza pojasa zabeleženo je 4 m/ s, dok je na punktu 50 m u polju, iza pojasa, oč itano 6 m/s

Poljezaštitni pojas duž puta Čelarevo-Nova Gajdobra

Pojas se sastoji od 2 reda Pojas se sastoji od 2 reda topola postavljenih pored svake strane puta.

Produvnost do visine od 3 m, na kojoj počinje granjanje,iznosi 95%, a u zoni krošnje 35 % . Pojas je širok 27 m, a prosečna visina iznosi 17 m.

Širom sveta se ubrzano traga za mogu ćim metodama spre čavanja erozije i širenja pustinja

Smatra se da je pošumljavanje ipak najbolja mera. Pri tome se misli i na poljoprivredne površine na kojima bi se sadilo

drveće. To bi, s jedne strane, smanjilo delovanje erozije vetrom, a s druge strane, smanjilo bi isparavanje vlage iz

zemljišta.

Međutim, pošumljavanje i sadnja zaštitnih pojaseva od drve ća može uspeti jedino ukoliko okolno stanovništvo postane svesno veli čine problema i ako im se osigura

zamena za ogrevno drvo.

O veli čini i zna čaju ovog problema govori i podatak da su Ujedinjene nacije proglasile 2006. godinu za Međunarodnu godinu borbe protiv širenja pustinja.