ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ПЕЋ - ЛЕПОСАВИЋ

Смер: Спољнотрговинско пословање и царински менаџмент

- СЕМИНАРСКИ РАД -

Предмет: Међународно трговинско пословање

Тема: Девизно пословање

Професор: Студент:Проф. др Давид Јововић Калезић Миљан

19/09

Лепосавић, 2010. год.

Садржај

Увод………………………………………..….……….……………..3

1. Девизно пословање…………………..………………………..42. Девизе и девизни курс………………....………………………52.1. Фиксни девизни курс……………...……………………......72.2. Флексибилни девизни курс………………………………...82.3. Вишеструки девизни курс.....……………………………....93. Кретање курса…………………....……………………………..94. Валуте……………………………....…………………………..115. Валутни паритет и валутни курс……………………………...126. Девизно тржиште………………………………………………13

Закључак......…………………………………………………………...15

Литература…..…………………………………………………………16

2

УВОД

Основни спољнотрговински послови су извоз и извоз робе и услуга, као и увоз робе и услуга. Сви остали спољнотрговински послови су настали и обављају се у функцији ова два основна посла. Девизно пословане у Србији урадјено је Законом о девизном пословању1. У девизном пословању појављују се неколико термина који су присутни у пословању са иностранством. То су девизе, девизни курс, валуте, валутни паритет, девизно тржиште итд.

Девиза обухвата сва потраживања у иностранству која су наплатива, а која гласе инострана средства плаћања. Наш закон дефинише девизе као потраживања из иностранства која гласе на страну валуту, као и ефективни страин новац, изузев злата.

Девизни курс је цена стране валуте изражена у домаћој валути. Од девизног курса зависи цена домаће робе на иностраном тржишту и цена стране робе на домаћем тржишту.Важи и обрнуто: кретање домаћих и иностарних цена су основни узрок промена девизног курса. Основна функција девизног курса је да омогући упоређивање цена у земљи и иностранству. Девизни курс се мења у складу са променама куповне моћи (општег нивоа цена) у две земље.

Појам валута представља ефективни страни новац стране земље који мозе бити у облику кованог и папирног новца. Новац једне националне економије јавља се у иностранству у две врсте: ефективни инострани новац или валута; краткорочна потраживања у иностраном новцу или девизе.

Држава прописује валутни паритет и она представља садржај злата или неке конвертибилне валуте у националном новцу. Валутни курс представља вредност једне валуте изразен у другој.

Девизно тржиште је тржисте на коме се купују и продају стране валуте, односно то је механизам повезивања трансактора који желе да купе једну валуту у замену за другу.

1.ДЕВИЗНО ПОСЛОВАЊЕ1 Zakon o deviznom poslovanju

3

Основни спољнотрговински послови су извоз робе и услуга, као и увоз робе и услуга. Сви остали спољнотрговински послови су настали и обављају се у функцији ова два основна посла. Спољнотрговински промет робе и услуга представља основу за обављање девизног пословања.

Девизно пословање у Србији урађено је Законом о девизном пословању. Законом се уређује плаћање према иностранству на основу дуговања која су настала увозом робе и услуга, као и наплата потраживања из иностранства, настала извозом робе и услуга из земље. Поред основних делатности законом су уређене и остале области девизног пословања у спољнотрговинском промету: Девизно тржиште Девизне резерве Девизно пословање банака Девизни курс динара Промет злата Изношење и уношење динара Девиза и хартија од вредности Девизна контрола.

У девизном пословању појављују се неколико термина који су присутни у пословању са иностранством. То су: Девизе Девизни курс Валуте Валутни паритети Девизно тржиште итд.

4

2.ДЕВИЗЕ И ДЕВИЗНИ КУРСЕВИ

Девизе обухватају сва потраживања у иностранству која су наплатива, а која гласе на инострана средства плаћања. Наш закон дефинише девизе као потраживања из иностранства која гласе на страну валуту, изузев злата.

Девизе представљају краткорочна новчана потраживања, како предузећа и банака, тако и физичких лица, са којима оне могу располагати. У Србији је у оптицају валута под називом динар. У медјународном оптицају динар носи скраћени назив РСД.

Девизни курс представља цену валуте неке земље изражене у цени неке друге валуте.

1 ЕУР = 95 РСД (директно нотирање)

1 РСД = 0,01 ЕУР (индиректно нотирање)Од девизног курса зависи цена домаће робе на иностраном

тржишту и цена стране робе на домаћем тржишту. Важи и обрнуто: кретање домаћих и иностарних цена су основни узрок промена девизног курса. Основна функција девизног курса је да омогући упоређивање цена у земљи и иностранству.

Девизни курсеви се формирају на девизном тржишту и одржавају односе понуде и потраживања девиза, односно стање биланса плаћања. Девизни курс је у крајњој линији опредељен понудом и тражњом девиза. Понуда и тражња девиза се могу мењати дневно, недељно и месечно. На девизни курс земље утиче, осим понуде и тражње девиза и платни биланс земље, ниво државних резерви земље, односно домаћих цена према иностраним ценама.

На девизни курс утиче и ниво девизних резерви земље. Када држава има велике девизне резерве она може куповином и продајом девиза на девизном тржишту да активно утиче на девизни курс домаће валуте. Куповина и продаја девиза се одвија преко Централне банке државе.

Реалан девизни курс углавном одржава слободно формирање курса на девизном тржишту и такав курс имају конвертибилне валуте.

Девизни курс зависи од формирања понуде и тражње девиза на девизном тржишту, из чега следи - да се девизни курсеви не морају поклапати с њиховим монетарним паритетом. У доба златног стандарда, вредност домаћег новца (везана за злато) била је у основи детерминанта девизног курса. У време златног стандарда,

5

утврђивање и промене девизног курса битно се разликовало од његовог формирања данас. Однос вредности двеју валута био је одређен односом количине злата, односно односом ковничке стопе. То је познати интер-валутарни златни паритет. Промене цена у земљи примарно делују на тражњу девизе преко „притиска" на увоз и пораст тражње стране робе. Пад курса долара може довести до притиска на марку у повећање њеног курса и др.

Девизни курс је веома значајан за сваку привреду. Монетарне власти разним инструментима утичу на висину девизног курса ради остваривања циљева економске политике. Стабилност девизног курса има веома значајан утицај на развој српске приведе.

Девизни курс може бити: фиксан, када држава одређује званични валутни

паритет своје валуте, препуштен законима понуде и тражње (флексибилан

девизни курс) и вишеструки.

Понуда и тражња девиза проистичу из трансакција платног биланса.

Дефицит платног биланса значи већу тражњу од понуде девиза, а

суфицит платног биланса већу понуду од тражње девиза.Курс који изједначава понуду и тражњу девиза назива се

равнотежни девизни курс, и при њему је платни биланс у равнотежи. Курс који изједначава општи ниво цена у земљи и иностранству назива се реални девизни курс.

Две врсте нереалног девизног курса су:1. Прецењена домаћа валута – нереално низак девизни курс

нпр. 1 ЕУР = 50 РСД2. Потцењена домаћа валута – нереално висок девизни курс

нпр. 1 ЕУР = 200 РСДЕфекти прецењене домаће валуте на трговину:

висок увоз, низак извоз, нереална слика компаративних предности земље.

Ефекти потцењене домаће валуте на трговину: низак увоз, висок извоз, нереална слика компаративних предности земље

2.1.ФИКСНИ ДЕВИЗНИ КУРС

6

Фиксни девизни курс одређује Централна банка или влада једне државе и она се утврдјује у паритету према једној или више страних валута. Промене девизног курса могу бити: девалвација смањење вредности националне валуте или ревалвација плаћање вредности националне валуте.Монетарне власти одређују дугорочни валутни паритет, а

девизном курсу се дозвољава да под утицајем понуде и тражње варира у малом интервалу око паритета. Централна банка има обавезу да “брани” девизни курс интервенцијама на девизном тржишту. Она то чини тако што у промету девиза учествује:

као понуђач (продавац девиза – смањење девизних резерви) или

као купац (повећање девизних резерви).

Предности фиксног девизног курса: елиминише девизни ризик у међународном пословању, па тако

подстиче спољну трговину и међународне инвестиције,

7

дестимулише шпекулативно кретање капитала, подстиче штедњу у домаћој валути...

Недостаци фиксног девизног курса: спречава утицај понуде и тражње девиза на девизни курс, захтева усклађивање домаћих и иностраних цена (ограничава

самосталну монетарну политику), потребне су високе девизне резерве...Клизећи – пузећи девизни курсеви представљају посебну врсту

фиксних девизних курсева. Чисти фиксни курсеви су често нереални, а самим тим и извозно – увозне калкулације су нереалне, јер не осликавају право стање продуктивности домаће привреде у односу на страну понуду. Клизећи девизни курсеви имају предности, јер омогућавају изненадне и велике промене девизног курса.

2.2.ФЛЕКСИБИЛНИ ДЕВИЗНИ КУРС

Флексибилни – флуктуирајући девизни курсеви се формирају дневно на бази понуде и тражње и монетарне власти никаквим инструментима не утице на формирање девизног курса. Да би се избегле велике дневне осцилације курса, дошло је до формирања вођених, односно усмеравајућих флексибилних девизних курсева, који се исто тако формирају дневно на основу понуде и тражње.

Дефицит платног биланса (већа тражња од понуде девиза) доводи до раста девизног курса. Суфицит платног биланса (већа понуда од тражње девиза) доводи до пада девизног курса.

Предности флексибилног девизног курса: резултат је понуде и тражње девиза, омогућава независно кретање домаћих цена у односу на

иностране (независна монетарна политика), не захтева велике девизне резерве...

Недостаци флексибилног девизног курса: постоји девизни ризик у пословању са иностранством, подстиче шпекулативно кретање капитала,

8

стимулише замену нестабилне домаће валуте за стране стабилније валуте...

2.3.ВИШЕСТРУКИ ДЕВИЗНИ КУРС

Вишеструки – диференцирани девизни курсеви су када држава уместо једног девизног курса има више девизних курсева који важе у истом тренутку. У зависности од врсте спољнотрговинског посла, они се различито примењују и представљају административне курсеве, а са економског становништва то је најлошији начин одређивања девизних курсева. Овако формирани девизни курсеви представљају средство девизне контроле, када се одређивањем кутса стимулише извоз, а дефинише увоз.

3.КРЕТАЊЕ КУРСА

Кретање курса евро/динар у последње три године

Кретање курса евро/динар у последњих годину дана

9

Кретање курса евро/долар у последње три године

Кретање курса евро/доллар у последњих годину дана

10

4.ВАЛУТЕ

Појам валута представља ефективни страин новац стране земље који може бити у облику кованог или папирног новца (банкноте). Када се валуте посматрају у односу на слободу њиховог замењивања за стране валуте оне могу бити конвертибилне и неконвертибилне. Конвертибилна валута која се највисе користи у свету је амерички доллар.

Новац једне националне економије јавља се у иностранству у две врсте: ефективни инострани новац или валута; краткорочна потраживања у иностраном новцу или девизе.

Валута - од латинске речи валута, са неколико значења: новчани систем; ефективни новац и новчани знаци (новчанице, банкноте) у оптицају у земљи (новчана јединица); у међународном промету само ефективне иностране новчанице, новчани знаци са којим се располаже у некој другој земљи. У посљедњем случају појам валута не обухвата и новчане сурогате (чек, мјеница). Конвертибилне валуте (чврсте) - валуте које, у принципу, могу слободно да се мењају за злато или за сваку другу валуту и то у неограниченим количинама.

Трансферабилне - валуте које могу да се употребе за плаћање и у другим земљама, не само у земљама које су са земљом, о чијој је валути реч, повезане посебним договором о валутном подручју. Неконвертибилне (меке) - валуте које се не могу заменити за злато или за друге валуте и служе искључиво као средство плаћања у

11

унутрашњем промету. Клириншке или обрачунске - валуте помоћу којих се обављају међусобна плаћања и обрачунавања на бази међународног договора, а најчешће је то трећа валута. Црноберзијанске - валуте чији се курс формира на црној берзи нелегално, супротно са девизно-валутним и контролним прописима . Валутни паритет - једнакост у односу двије валуте, односно законски утврђен однос валута према злату (раније и сребру) или према некој другој валути или, пак, да изрази утврђени вредносни однос две валуте које своју вредност изражавају у злату.Девизни паритет - однос између вредности иностране валуте на коју гласи девиза и домаће валуте. У систему једноструких курсева девизни курс једнак је валутном.

5.ВАЛУТНИ ПАРИТЕТ И ВАЛУТНИ КУРС

Држава прописује валутни паритет и он представља садржај злата или неке конвертибилне валуте у националном новцу. Поједине светске валуте имале су ткз. златну подлогу. Паритет тих валута се одређивао у односу на злато и у сваком тренутку се могао заменити за одређену количину злата према паритету тог новца.

Валутни курс представља вредност једне валуте изражене у другој. Валутни курс се примењује само приликом замене једне валуте у другу, приликом замене разних врста чекова или картица. Централна банка одређује валутни курс.

6.ДЕВИЗНО ТРЗИШТЕ

12

У развијеним земљама тржишне привреде постоје три врсте финансијских тржишта:

новчано тржиште, на коме се тргује националним новцем и краткорочним хартијама од вредности,

девизно тржиште, на коме се тргује страним конвертибилним валутама,

тржиште капитала, на коме се тргује хартијама од вредности, акцијама, обвезницама итд.

Девизно тржиште је тржиште на коме се купују и продају стране валуте, односно то је механизам повезивања трансактора који желе да купе једну валуту у замену за другу. На девизном тржишту се одређују девизни курс националне валуте и одређује се цена продајних валута на основу понуде и тражње девиза. Осим понуде и тражње на цене појединих валута могу утицати и одређене мере централних банака или монетарних власти појединих земаља. По правилу физички није ограничено, него постоји свуда где се врши размена валуте. Најзначајнија девизна тржишта налазе се у највећим финансијским центрима, као што су Њујорк, Лондон, Токио, Франкфурт, Париз итд. Битан фактор који је деловао на брз развој девизног тржишта је пораст броја земаља које су успоставиле валутну конвертибилност и то пре свега за текуће трансакције, а један број земаља касније и за капиталне трансакције са иностранством. 

Девизно тржиште може бити организовано, када се све трансакције обављају на одређеном месту. Та места на којима се обављају трансакције су берзе. Ако не постоје берзе или неко друго организационо место где се врши трговина девизама онда су то неорганизована тржишта.

На међубанкарском тржишту врши се продаја и куповина девиза између банака овлашћених за пословање са иностранством, између овлашћених банака и Народне банке и на њему се формира курс динара.

На девизном тржишту се осим девиза може трговати и краткорочним хартијама од вредности које гласе на страну коонвертибилну валуту. Народна банка одређује којим валутама ће се трговари на девизном тржишту, као и врсту девиза са којима ће интервенисати на девизном тржишту из својих резерви.

На девизном тржишту трговина се одвија преко субјеката на девизном тржишту, а то су банке и друге финансијске институције које су добиле велико овлашћење од Народне банке Србије да могу

13

обављати све трансакције везане за девизно пословање са иностранством.

На девизном тржишту банке обављају послове преко својих агената, који имају овлашћења за трговину. Постоје две врсте агената:

брокери, који послове закључују у своје име, а за рачун клијената и

дилери, који поред брокерских послова могу закључити послове у своје име и за свој рачун.

ЗАКЉУЧАК

14

Девизно пословање у Србији урађено је Законом о девизном пословању. Девизе представљају краткорочна новчана потраживања, како предузећа и банака, тако и физичких лица, са којима оне могу располагати. Девизни курс представља цену валуте неке земље изражене у цени неке друге валуте. Девизни курсеви се формирају на девизном тржишту и одржавају односе понуде и потраживања девиза, односно стање биланса плаћања. Девизни курс је веома значајан за сваку привреду. Фиксни девизни курс одређује Централна банка или влада једне државе и она се утврђује у паритету према једној или више страних валута. Флексибилни – флуктуирајући девизни курсеви се формирају дневно на бази понуде и тражње и монетарне власти никаквим инструментима не утиче на формирање девизног курса. Вишеструки – диференцирани девизни курсеви су када држава уместо једног девизног курса има више девизних курсева који важе у истом тренутку. Појам валута представља ефективни страни новац стране земље који може бити у облику кованог или папирног новца (банкноте). Валута - од латинске речи валута, са неколико значења: новчани систем; ефективни новац и новчани знаци (новчанице, банкноте) у оптицају у земљи (новчана јединица); у међународном промету само ефективне иностране новчанице, новчани знаци са којим се располаже у некој другој земљи. Држава прописује валутни паритет и он представља садржај злата или неке конвертибилне валуте у националном новцу. Валутни курс представља вредност једне валуте изражене у другој. Валутни курс се примењује само приликом замене једне валуте у другу, приликом замене разних врста чекова или картица. Девизно тржиште је тржиште на коме се купују и продају стране валуте, односно то је механизам повезивања трансактора који желе да купе једну валуту у замену за другу. Девизно тржиште може бити организовано, када се све трансакције обављају на одређеном месту.

ЛИТЕРАТУРА

15

1. Др Радевић Б, Међународне финансије, ЈП Службени гласник, Београд, 1998. год.

2. Ацин Сигулски с, Менаџмент у међународној трговини, Пигмалион, Нови Сад, 1993. год.

3. Ивошевић Б, Чиста теретница, Југославија публик, Београд, 1986. год.

4. Јовић Давид, Спољнотрговинско пословање и царински менаџмент, Виша економска школа струковних студија, Београд, 2007. год.

5. www.опец.орг 6. www.интернет.фон.бг.ац.yу

16