Download pdf - Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 11

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 11

1/25

VELIKE SILE I JUGOSLAVIJA(2527. mart 1941)

Opkoljavanje Jugoslavije zapoelo je anlusom, kada je za

suseda na Karavankama Jugoslavija dobila Nemaku, a nasta-vilo se italijanskom okupacijom Albanije aprila 1939. godine.Pristupom Rumunije, Maarske i Bugarske Trojnom paktu iulaskom nemake armije u te zemlje u vremenu od novembra1940. do marta 1941, Kraljevina Jugoslavija se du svih svojihgranica praktino nala stegnuta kletima faistikih sila,izuzimajui junu granicu prema Grkoj; tu zemlju je oktobra1940. napala Italija. Zapadni istoriari duhovito primeuju da

je Hitler u Balkanu video magacin i ekaonicu", a ne ratnopoprite Vermahta. Suprotno Hitleru, Musolini nije odoleo da uranu jesen 1940. ne napadne Grku, kao to je aprila 1939.izvrio invaziju na malu i nenaoruanu Albaniju. Piter Kalvo-korezi Musolinijev napad na Grku tumai kao nekoordiniranirefleks saveznika", zapravo kao pokuaj da jedna drugora-zredna sila uspostavi paritet sa neuporedivo monijom silom,napadajui jednu treerazrednu".

Italijanskim posedanjem Albanije Jugoslavija nije dobila nasvojoj crnogorskoj, kosovsko-metohijskoj i makedonskoj granicisamo potencijalnog agresora ve i silu koja je du te granicenadahnjivala antijugoslovensku aktivnost albanskih separati-sta. Italijanska obavetajna sluba, odranije aktivna meuhrvatskim separatistima, razgranjavala je svoje mree meukosovskim i crnogorskim nacionalistima, a iz redova politikeemigracije s Kosova (Kosovari") ubacivane su kaakebande", otkrivajui namere Italije da sprovede akcije irihrazmera, da pokrene teritorijalna pitanja (junih krajeva") ilida izazove oruani obraun". Na ofanzivni karakter italijan-ske politike prema Jugoslaviji s albanske strane ukazivala je iubrzana izgradnja puteva prema jugoslovenskoj granici.


2/25

VEL IKE SILE I JUGOSLAVIJA / 2 5 - 2 7 MART 1941 / 50 1

Dolaskom germanofilske vlade Bogdana Filova, maja 1940,sve vie su se budila priguena revizionistika raspoloenja uBugarskoj u vezi s jugoslovenskom teritorijom, nezavisno odjavnih izjava. Aleksandar Cankov je marta 1940. isticao daBugarska nee voditi rat za Makedoniju, ali je s govorniceSobranja istovremeno poruivao da se astan Bugarin" neeodrei svoje roene brae" u Makedoniji. Pretenzije na Make-doniju obrazlagane su irenjem ivotnog prostora" i istorij-skim pravima. Legalne organizacije makedonske emigracije,probugarske orijentacije, pozivale su velike sile da prilikomkrojenja nove karte Evrope primene iskljuivo nacionalnonaelo i da samo jasnu formirane nacije" imaju pravo na

dravnu teritoriju. Otuda i njihovi zahtevi da se trai prisajedi-njenje Makedonije majci otadbini Bugarskoj i njenoj celokup-nosti". Revizionistike tenje uvijane su u sentimentalno ipseudoistorijsko ruho. Podrka koju je Berlin davao Sofijipostajala je sve vie barometar ponaanja bugarske vlade, amakedonske emigrantske organizacije predstavljale su neslu-beni oblik podgrejavanja pretenzija na delove Jugoslavije,kakve zvanini politiki centri jo nisu mogli javno da ispolje.

Te organizacije su bugarskim zemljama" smatrale sve oneteritorije koje su uoi 1878. i 1912. bile naseljene Bugarima, ipriznavale su granice odreene Poslanikom konferencijom uCarigradu u toku 1876/1877, Sanstfanskim ugovorom i savez-nim ugovorom izmeu Nemake i Bugarske. Bugarski Make-donci" su raunali na ujedinjenje Bugara od Crnog mora doOhridskog jezera i od Dunava do Belog mora. Za makedonskabratstva" u Bugarskoj makedonski Ilinden je bio bugarskipraznik. Omladinska grupa svebugarskog saveza Otec Pajsije"

kartografski je izraavala megalomanski nacionalizam, koji je uporobljene bugarske zemlje" raunao, sem Trakije i Dobrude,i zapadne pokrajine" Makedoniju i Pomoravlje.

Za bugarsko opredeljenje je od polovine 1940. bio presudanporaz Francuske i shvatanje da je Nemaka postala gospodarsituacije u Evropi. Bugarska vlada je od polovine te godinepoela da ispoljava privrenost politici sila osovine, gotovo bezikakvih rezervi, ako izuzmemo tenju da se sauvaju korektni

odnosi sa Sovjetskim Savezom. Nagli obrt bugarske politikeposle sloma Francuske usledio je kao izraz uverenja njenihvladajuih krugova da e Nemaka i Italija pomoi bugarskirevizionizam u najirim razmerama. Velika Britanija je pouri-


3/25

* U U KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

vala stvaranje antinemakog i antiitalijanskog saveza na Balka-nu, kome bi prila i Bugarska, nasuprot Nemakoj, koja jeradila na povezivanju Bugarske i Maarske s Jugoslavijom.Britanska diplomatija je maja 1940. traila od Bugarske da

balkanske drave deluju solidarno, ali da meusobne vezegrade postepeno, izbegavajui sumnje Berlina, Rima i Moskve.Pod vidom odbrane stroge neutralnosti, s ime se u toj fazislagala i Velika Britanija, zbog spomenute predostronosti,Bugarska nije pokazivala spremnost da se obavee u smislubalkanske solidarnosti i pripremanja zajednike odbrane Bal-kana. Kralj Boris III se protivio postavljanju gromobrana dane bi privukao gromove". Oktobra 1940. Bugarska je poelarazgovore s Nemakom o pristupanju Trojnom paktu. Nezavi-sno od tih razgovora, koji su tekli do njihovog formalnogokonanja 1. marta 1941, zapoela je penetracija nemakihoficira i strunjaka u Bugarsku. Britancima je krajem 1940. bilojasno da Nemaka moe initi s Bugarskom to hoe, kao to jeto ve mogla initi s Rumunijom. Kralj Boris je u Berhetsgade-nu uverio nemake voe da jo nije oportuno da Bugarskapristupi Trojnom paktu, jer treba izbei nezadovoljstvo Rusije"i Turske, i naiao je na njihovo razumevanje. Britanske analize

uoavale su da je sve jaa orijentacija Bugarske prema Nema-koj izazivala bojazan SSSR-a da se ne ponovi ono to sedogodilo u Rumuniji, tim pre to je SSSR imao vitalne interesena Crnom moru i u vezi s moreuzima. Britanski diplomati sujaali bugarsku antiratnu struju stavljanjem do znanja da biulazak nemake vojske izazvao neminovno bombardovanjebugarske teritorije, to je verovatno odjekivalo kao praznapretnja, s obzirom na onovremene britanske mogunosti. Velika

Britanija je bila svesna da Nemaka moe da okupira Bugarskune nailazei na bugarsku reakciju, iako se Berlin toga klonio.Britanski poslanik u Sofiji je krajem 1940. bio sasvim izgubionadu da politika njegove vlade u Bugarskoj jo moe bitikorisna, ali je istrajao u naporima da Bugarska ostane vanratnog sukoba.

Velika Britanija je i pre 1939, a naroito od poetka rata,pokazivala ambicije da ojaa svoje prisustvo u Jugoslaviji, ali

ona kao i Francuska pre poraza nije imala mogunosti date ambicije ostvari slanjem trupa, flote i oruja. IskustvoSolunskog fronta je ivelo u svesti Britanaca, ali su nedostajalevojno-transportne mogunosti da bi ono moglo da se ponovi u


4/25

VEL IKE S ILE I JUGOSLAVI JA / 2 5 - 2 7 MART 1941 / 50 1

novoj situaciji. Balkanska pozicija osovine je 1940. bila znatnopovoljnija od britanske. Balkanski pakt iz 1934. nije vieefektivno funkcionisao, jer se Grka od oktobra 1940. nalazila u

ratu s Italijom, pruajui napadau neoekivani otpor, bez

pomoi Jugoslavije, ukljetene osovinom, umrtvljene neutral-nou, bez obzira koliko ju je krila u korist Grke, dok jeRumunija Jona Antoneskua novembra 1940. prila Trojnompaktu. Narednih meseci se du Dunava nalazilo preko 200.000nemakih vojnika. Turska je uvala neutralnost, nalazei se podpritiskom Nemake, strahujui od Rusije" i pod jakim utica-jem Velike Britanije. Ugovor Jugoslavije s Maarskom ostalnom miru i venom prijateljstvu iz decembra 1940. nije

mogao u datoj situaciji da ne lii na farsu, nezavisno od namerapojedinaca, posebno Pala Telekija, to se i pokazalo u raspletukrize marta, odnosno aprila 1941. godine.

Kraljevina Jugoslavija je tek u junu 1940. postigla sporazumsa Sovjetskim Savezom o razmeni diplomatskih predstavnika,ime je meu poslednjim evropskim zemljama de jure priznalaSSSR. Namesniki reim se obraao SSSR-u prelaenjem prekointimnih antisovjetskih raspoloenja i predubeenja o komuni-stikim namerama. Vladajue snage Kraljevine Jugoslavije bilesu suoene s porazom Francuske i pokuajima Velike Britanijeda utie na tok dogaaja u Jugoslaviji, ali bez efektivnevojno-materijalne podrke, i bile su naterane da uoi rata traetaku oslonca i protivteu pritisku osovine u SovjetskomSavezu, na ta su svakako uticali i sve snaniji zahtevikomunista i drugih antifaistikih snaga da se prizna sovjetskadrava i u njoj nae odbrambena potpora.

Knez Pavle je nerado pomiljao na zakljuenje diplomatskih

odnosa sa SSSR-om, iako je SSSR ve nekoliko godina uspevaoda probije prinudnu izolaciju, zakljui ugovore s Francuskom iCehoslovakom, ue u Drutvo naroda i u njemu ispoljiznaajnu aktivnost u smislu sistema kolektivne bezbednosti, ijije glasnogovornik bio poznati sovjetski diplomata Maksim M.Litvinov. Knez se plaio ekspanzije boljevizma i panslavizma.Jugoslavija je tako bila jedna od retkih zemalja u Evropi kojanije imala diplomatske odnose sa SSSR-om. Knez je nastavljao

tradiciju kralja Aleksandra, takoe antiboljeviki raspoloe-nog. iveo je u uVerenju da Staljinova politika vodi svetskojrevoluciji i isticao je da e Jugoslavija priznati SSSR tek kadato bude bilo nuno i u vreme mirnih prilika. Minhenska


5/25


kapitulacija i okupacija eke, kao i kriza meunarodnihodnosa 1938/1939, koja e septembra 1939. godine dovesti dopoetka drugog svetskog rata, uticala je na kneza Pavia dapromeni stav i odlui se za priznanje SSSR-a. Predubeenja o

SSSR-u su bila vie nego jaka, ali realnost svetskih odnosa ikritini meunarodni poloaj Jugoslavije su uticali na njihovoprenebregavanje. Skoro do kraja 1939. carsku Rusiju je uBeogradu predstavljao bivi savetnik carskog poslanstvatrandman. Tek septembra te godine carskom diplomati jestavljeno do znanja da ne moe vie delovati u dotadanjemsvojstvu i predstavljati vladu koja vie i ne postoji. Knez se pritome nije samo pripremao za uspostavljanje diplomatskih

odnosa sa SSSR-om ve i uklanjao jedan anahronini centar okokojeg su se ipak mogli okupljati nezadovoljni politiari, napravoslavnoj i slovenskoj osnovi. Sporazum o uspostavljanjudiplomatskih odnosa izmeu Kraljevine Jugoslavije i SSSR-apotpisan je 24. juna 1940. godine u Ankari, a potpisali su ga IlijaSumenkovi, poslanik Kraljevine Jugoslavije u Turskoj i sovjet-ski diplomata Terentijev. Sovjetska vlada je za svog prvogposlanika u Beogradu imenovala Viktora Plotnikova, koga sukomunisti doekali s oduevljenjem na beogradskoj eljeznikoj

stanici, dok je za poslanika Kraljevine u Moskvi odreen voazemljoradnike stranke, probritanski naklonjeni Milan Gavrilo-vi koji je u sovjetskoj prestonici slobodno vreme najeeprovodio sa Stafordom Kripsom, ambasadorom Velike Britanijeu SSSR-u.

Sovjeti, ugovorno vezani s Nemakom od avgusta 1939,nastupali su vie nego oprezno u meunarodnim odnosima,iako su posveivali sve vie panje Balkanu, kojem su seprimakli posle povraaja Besarabije i Severne Bukovine. Iakose SSSR trudio da ne pogorava svoje odnose s Nemakom teei da dobije u vremenu, ojaa svoj poloaj, razvije oruanesnage, kao to je javljao Milan Gavrilovi iz Moskve svojoj vladi iza celokupne strategije SSSR-a stajala je namera da skrenuNemce prema Britancima kako bi se oba neprijatelja SovjetskogSaveza istroila, kao to su se i Britanci zanosili istim scenari-jem samo s izmenjenim ulogama i pravcima. Tok dogaaja je

pokazao da je Staljin dobio u vremenu, ali osnovna zamisaozaokreta koji je 1939. zapanjio sav antifaistiki svet, nijedovela do kolapsa dveju sila u sukobu. Drei se strogo pakta iz1939, Sovjetski Savez je stavljao do znanja Nemakoj, ali ne


6/25

VEL IKE SIL E I JUGOSLAVIJA / 2 5 - 2 7 MART 1941 / 50 1

rizikujui razlaz i ugovorne odnose, kakvi su njeni interesi naBalkanu. Sovjetska diplomatija je naglaavala kao prirodnuinjenicu da Sovjetski Savez ima svoj ,,deo uticaja" u svimbalkanskim pitanjima, ispoljavajui najvee interesovanje za

Bugarsku. Naglaavalo se puno razumevanje za bugarskenacionalne tenje, uz spremnost da se one pomognu, obuhvata-jui istovremeno bugarske pretenzije prema Rumuniji i even-tualno prema Turskoj, koje su se istovremeno podudarale i sasovjetskim pravcima interesa. Sovjetski Savez je bio posebnonezadovoljan vezanou Turske za Veliku Britaniju. Njegovidiplomati su se specijalno okomljavali" na novi poredak uEvropi, ali su isticali da je njihova zemlja spremna da saeka

ishod nemako-engleskog sukoba u toku. Britansko strahovanjeod nemakog napada na Tursku bilo je odreeno motivimanemakih vojnih prednosti ukoliko bi im polo za rukom da sedokopaju Sueca.

Rumunija je prila Trojnom paktu 23. novembra 1940, madasu se nemake vojne snage ve nalazile na njenom tlu, najpre uformi tzv. vojne misije, dok su kasnije na jugu Rumunije bilegrupisane jake nemake snage predviene da preko Bugarskeupadnu u Grku, izbiju na egejsku obalu i potisnu Engleze sjuga Evrope. Rumunija je bila osakaena, bremenita unutra-njom krizom, pritisnuta Maarskom i Bugarskom, a na istokuSovjetskim Savezom i praktino okupirana od Nemaca. Ona jepretvorena u poligon za naredni agresivni nemaki korak preko Bugarske ka Grkoj. Nemaka vojska je poela daprelazi u Bugarsku krajem februara 1941. preuzimajui najva-nije saobraajnice i izgraujui sistem protivvazdune odbrane.Time je Jugoslavija bila izloena s najosetljivije strane, jer je

preko doline Vardara vodio najkrai put za Solun. Formalnopristupanje Bugarske Trojnom paktu 1. marta 1941. protekloje u znaku velikih revizionistikih manifestacija protiv Jugo-slavije.

Maarska admirala Hortija nalazila se u podreenompoloaju prema Nemakoj. Italija je takoe podravala senti-tvanski duh u Maarskoj i svetostefanski u Bugarskoj na raunJugoslavije, a u okupiranoj Albaniji pokret za stvaranje vazal-

ne Velike Albanije", koja bi ukljuivala delove jugoslovensketeritorije, ali istovremeno bila i tit pred eventualnim buduimaspiracijama Bugarske na zapadni deo Makedonije. Italijanskapolitika je raunala i na separatistike snage u Hrvatskoj, ija je


7/25


ustaka organizacija uivala italijansko gostoprimstvo, i ieki-vala mig da krene u akciju za razbijanje Jugoslavije. Zatrenutak je moglo izgledati da maarsko-jugoslovenski paktkrajem 1940. unosi traak smirivanja u Podunavlje (vodi

njegovoj pacifikaciji"), ali je tvrda realnost upozoravala da jenemaka prevlast u Podunavlju bez premca, uivajui podrkuonih snaga maarskog drutva koje su traile reviziju Trijanon-skog ugovora i dovravanje raspadanja versajskog poretkameunarodnih odnosa.

Nemaka je radila na tome da Jugoslaviju prevede nastranu Trojnog pakta, dakle mirnim putem, imajui u vidupoetak kampanje na Istoku, napad na Grku, rezerve sirovina i

hrane i njihovo nesmetano iskoriavanje, ak i po cenukoncesija, koje su izazivale ljubomoru na strani ostalih Hitlero-vih satelita. General Jodl je govorio da se Hitler premaJugoslaviji ponaa k#o prema primadoni". Nemaka je moglaobeati Jugoslaviji potovanje teritorijalnog integriteta i statusanezaraene strane, jer takva obeanja u sistemu novog poret-ka" nisu mnogo znaila, pogotovu poto bi dolo do osvajanjaBalkana i izbacivanja Engleske s kontinenta. Posle pada MilanaStojadinovia, Nemci i Italijani nisu verovali nijednom dru-gom jugoslovenskom politiaru. Galeaco ano je u Stoj adinovi-u video tvorca JRZ kopije faistike stranke" i oveka siskljuivim autoritetom u Jugoslaviji. Za razliku od ostalihvelikih sila, Nemaka je bila uverena u snagu Jugoslovenskevojske, zbog njenog srpskog jezgra, to samo po sebi govori oHitlerovom kompleksu iz prvog svetskog rata. Navedenu fiktiv-nu injenicu Nemaka je nadoknaivala saznanjem o snanimseparatistiko-dezintegrativnim snagama, revizionistikim as-

piracijama susednih zemalja i o mogunosti jednovremenogaktiviranja jake i masovne pete kolone", posebno u redovimanemake narodnosne grupe (folksdojera).

Sve tei meunarodni poloaj Jugoslavije pogoravalo jeprodubljivanje unutranje krize. Uspesi agresivnih sila podsti-cali su ultranacionalistike antijugoslovenske snage. Jugoslo-venska vojska je bila slabo naoruana i opremljena za moderanrat i zavisila je od uvoza naoruanja. Rukovodei vojni sastav

bio je podeljen u odnosu na spoljnu politiku namesnitva itekui proces reorganizacije drave na nacionalnom principu.Francuski poraz delovao je katastrofalno na svest antifaisti-kih snaga, koje su u Francuskoj videle najjau kontinentalnu


8/25

VEL IKE SIL E I JUGOSLAVIJA / 2 5 - 2 7 MART 1941 / 50 1

vojnu silu s neprevazienom ratnom doktrinom. Analizirajuiporaz Francuske, Piter Kalvokorezi u Totalnom ratu pie:

Poraz Francuske je predstavljao najvei domet nemakearmije ali i jo neto vie. Nemci su savladali Francuze isto

tako lako kao i Poljake. Gledano iz jednog ugla, ovo su bila dvaprimera superiornosti nemakog oruja. Ali ova dva dogaajanisu podjednako uticala na savremenike. Poraz Poljske nijepredstavljao iznenaenje. Niko nije verovao da e Poljaci moidue da se odupru nemakoj vojsci. . . Ali francuska armija jebila jedna od velikih armija, a Francuska je predstavljala ako se to za bilo koju pojedinanu zemlju moe rei otelotvorenje zapadne civilizacije. Pad Francuske je predsta-

vljao mnogo vie od jedne vojne odluke. On je bio kobnomenjanje istorije. Ovo je bilo jo znaajnije zbog toga to jepotpunost pada gotovo svakog navodila na pomisao da je on ikonaan i nepopravljiv: 1940. godine je bilo nezamislivoposleratno vaskrsenje Francuske i njeno ponovno pojavljivanjena sceni kao jedne od zemalja koja je sposobna da vodinezavisnu politiku . . . Dok je poraz Poljske predstavljao trage-diju koja je jo vie ojaala Hitlerov poloaj u ravnotei snaga uEvropi, pad Francuske je za ceo kontinent predstavljao povea-nje nesigurnosti, moda i vie nego pobeda Turaka kod Mohaa1526. godine."

Sporazum srpskog i hrvatskog graanstva avgusta 1939. ostvaranju hrvatske autonomije u formi Banovine Hrvatske zna-io je reviziju oktroisanog ustava i Jugoslavije kao centrali-stike drave, poetak njenog razgraivanja i sasvim neodree-no nasluivanje budueg federativnog ureenja monarhije.Politiko i duhovno podvajanje naroda nije bilo sporazumom

zaustavljeno, jer on nije zadovoljavao ni osnovne vladajuesnage, kao polovian, nedosledan i zakasneo. Peta kolona"obavijala je celokupni dravni aparat. Od pobede tzv. obnovite-lja u redovima Kulturbunda, povezanih s Nacionalsocijalisti-kom strankom i obavetajnim organizacijama Treeg Rajha,nemaka narodonosna grupa se gotovo u celosti nala na straniagresivne nacistike sile. Defetistiki duh osvajao je vojne ipolitike vrhove. Jugoslavija je uoi dramatinog vojnog rasple-

ta postala poprite politike, ekonomske, obavetajne i propa-gandne borbe velikih sila, naroito nemake i britanske.Neumoljivi tok dogaaja, obeleen na jednoj strani sve

snanijim pritiskom velikih sila za opredeljivanje namesni-


9/25


kog reima, a na drugoj sve otrijim manifestacijama politike,nacionalne i moralne krize, sve jasnije je ocrtavao podeljenesnage. Sueljavale su se antifaistike i profaistike snage uvojsci, rukovodstvima graanskih stranaka, nacionalnim i jugo-

slovenskim organizacijama. Izmeu njih nazirao se tanak slojpasivistikih graanskih snaga koje su raunale na smirivanjeNemake i Italije, zalaui se za prethodno poputanje osovinida bi se kasnije prelo u front saveznika.

Velika Britanija je od kraja 1940. naputala svoju politikuodranja mira na Balkanu, podravanjem napora za stvaranjebalkanskog fronta koji bi inile Grk,a, Bugarska, Jugoslavija iTurska. Tu je ideju podravao i ameriki pukovnik VilijamDonovan, Ruzveltov izaslanik, koji je poetkom 1941. obiaobalkanske zemlje, ali je nije prihvatao knez Pavle. Donovanu setog januara 1941. urezala u svest samo borbena antifaistikaperspektiva Duana Simovia, komandanta vazduhoplovstvaJugoslovenske vojske. Prethodna britanska ulaganja u pri-vredni rat" na tlu Jugoslavije otkupljivanjem poljoprivrednihproizvoda, organizacijom obavetajne mree koja bi se suprot-stavila obavetajnoj slubi osovine, pokuajima sabotaa, naro-ito na Dunavu (erdap) nisu davala rezultate ekvivalentne

uloenim sredstvima. Britanci su podsticali jaku antifaistikustruju u vojsci i graanstvu, kao da nisu uviali da jeJugoslovenska vojska slabo naoruana i razjedinjena, da sepa-ratizam narasta i da iredenta sve otvorenije istupa. Komunistiza njih nisu bili neka jaa snaga, iako su krajem 1940.podsticali njihovu saradnju s predstavnicima Srpskog kultur-nog kluba radi stvaranja odbrambenog nacionalnog fronta".Ima britanskih istoriara koji piu kako se Velikoj Britaniji

nerealna procena uloge i snage komunista uoi rata kasnijeosvetila, samim tim to nisu predvideli njihov uticaj u ustanku irazvijanju narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije.

Na nemaki pritisak da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu,Britanci su odgovorili politikim protivmerama da odvrateKraljevinu od toga ina, koristei maksimalna propagandno--psiholoka sredstva i sve raspoloive veze. Suprotno osovini,zalagali su se da Jugoslavija i Turska pomognu napadnutoj

Grkoj. Nastojali su da se Jugoslavija isprei pred Nemakom ida joj onemogui ovladavanje moravsko-vardarskom dolinom.Neposredni pritisak Nemake poeo je 27. novembra 1940.godine, kada je Joakim fon Ribentrop stavio do znanja Dragii


10/25

VELIKE ILE I JUGOSLAVIJA /25-27 MART 19417 3 6 9

Cvetkoviu i Aleksandru Cincar-Markoviu u Fulu da je bitnoda Jugoslavija prie Trojnom paktu. Posle ponovnih razgovorau Fulu i Berhtesgadenu, 14. februara 1941, Hitler je insistiraoda Jugoslavija odredi svoju poziciju u novom poretku", ali je

pristupanje osovini opet bilo odloeno. Istovremeno s nema-kim pritiskom (pri emu Italijani nisu traili brzo izjanjavanje,to upuuje na nesaglasnost nemakih i italijanskih interesa),Britanci su kontrirali da se ponuda odbaci i da zemlja ue u ratna strani Velike Britanije. Britanski poslanik Ronald Kembelpredao je 20. februara 1941. knezu Pavlu memorandum britan-ske vlade kojim se trailo da Jugoslavija s Turskom napadneNemce im budu uli u Bugarsku. Misija Antonija Idna u Kairu

i Atini bila je direktno vezana za organizovanje balkanskogfronta Turske, Grke i Jugoslavije to je za kneza Paviabilo ravno avanturi.

Jaanje balkanskog otpora faistikoj agresiji snano jepodravao Ruzvelt, iako su SAD u tekuem ratu proglasileneutralnost. Pored Donovanove misije usmerene na uspostavlja-nje saveza izmeu Turske, Grke i Jugoslavije protiv osovine,SAD su politiki i moralno podravale ugroene zemlje, pod-strekavajui ih na otpor. Ruzveltove poruke Beogradu nisuobeavale neku brzu pomo, ali su pozivale na otpor i ohra-brivale. Predsednik nije gledao samo na sadanjost ve i na bu-dunost. Psiholoka pretnja sadravala se u delu poruke dae svaka zemlja koja se krotko preda, uivati manje naklonostiu svetu od one koja prui otpor. Civilizaciji u kojoj ivimo",naglaavao je Ruzvelt, moe se pomoi iskljuivo otporom, aki kada se ne bi uspelo u vojnikom pogledu." SAD su bile rameuz rame s Britanijom, svesne ta u toj fazi rata za Britaniju

znai da izgubi i poslednju stopu zemlje na kontinentu. VladaSAD je stajala uz Britaniju posle Denkerka, znajui koliko ovanije spremna za rat u kome se nalazila i svesna opasnostiukoliko doe do invazije Ostrva. Kao i Britanija, SAD supodravale akciju jugoslovenske i turske vlade protiv osovine,na koju je posebno podsticao predsednikov pomonik HariHopkins, 8. februara 1941, iz Londona. Ruzveltova porukaCvetkovievoj vladi od 18. marta 1941. sadri sumnju da je

Jugoslavija ve krenula ka kapitulaciji. Poslanik SAD u Beo-gradu, Artur Lejn, stavljao je do znanja knezu da bi potpisiva-nje pakta znailo zadavanje udarca grkom savezniku, a nadrugoj strani ga je upozoravao na antifaistiko javno mnjenje.


11/25

* U U

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

Amerikanci nisu poputali u svom pritisku na kneza, ak i uasu kada je postalo izvesno da je reim pokleknuo preddiktatom osovine. Iz SAD su se sve vie uli pretei tonovi kojisu opominjali na posledice poputanja. Samner Vels je 21.

marta 1941. izvestio kneza da SAD mogu odobriti samo ugovoro nenapadanju izmeu Jugoslavije i Nemake. Pominjao je dae vlada SAD zamrznuti sve jugoslovenske fondove i odbitisvaki zahtev za pomo po Zakonu o zajmu i najmu ukolikovlada Jugoslavije zakljui sporazum koji bi umanjio suverenitetJugoslavije, olakao napad Nemake na Grku i britanskesnage u Sredozemlju ili pomogao osovini u vojnikom ili po-morskom smislu. Pred samu kapitulaciju namesnikog rei-

ma, poslanik Lejn je od kneza traio da odloi odluku da bi sedala mogunost Turcima da se izjasne ili blie odrede svojstav.

Britanski poslanik Ronald Kembel je prenosio Idnoveporuke, kao i turska upozorenja da bi napad na Solun sabugarske strane bio katastrofalan za obe zemlje. Britanskikralj Dord po trei put se obratio knezu 21. marta 1941.godine. Cvetkovi se ogluio o Idnovu inicijativu da se nabritanskoj teritoriji sastanu predstavnici Turske, Grke i Jugo-slavije i razmotre probleme odbrane Balkana. Britanci su ak,preko Sovjeta, pokuavali da odvrate Jugoslaviju od pristupa-nja Trojnom paktu.

Kada je u Beogradu 20. marta 1941. odlueno da se pristupiTrojnom paktu, pod uticajem nemakog ultimatuma, mada jenjihov zahtev bio formalno bez tog obeleja, britanska strana seodluila na krajnje sredstvo pokretanje mehanizma dravnogudara. Idnova direktiva Kembelu predviala je tolerisanje svih

mera, dok je britanski radio zapoeo nevieni propagandnipritisak. eril je 22. marta 1941. stavljao do znanja Cvetkoviuda je poraz Hitlera siguran, da narodi Britanske Imperije i SADbroje blizu 200 miliona, da vladaju nad okeanima, a da e uzpomo Amerike postii i odluujuu prednost u vazduhu, daimaju vea tehnika sredstva i vie elika nego sav svet zajedno.Optimistike prognoze bile su proete opomenom da e propastJugoslavije ako spadne na sudbinu Rumunije ili ako poini

zloin Bugarske i postane sauesnik u pokuaju ubistva Grke biti sigurna i bespovratna. eril je predlagao izlaz izsituacije pristajanjem Jugoslavije i Turske uz Grku, to bi, uzpodrku Velike Britanije, moglo da zaustavi nemaku napast".


12/25

VEL IKE SILE I JUGOSLAVI JA / 2 5 - 2 7 MART 1941 / 50 1

Dogaaji na Balkanu sve su vie ugroavali i SSSR,naroito preko Rumunije, gde su ve bile grupisane jakenemake snage, ali i iz Bugarske. Postojei pakt s Nemakomdavao je SSSR-u predah, ali mu je i okivao ruke, razarajui

dojueranju strategiju Kominterne o narodnom frontu i njego-voj antifaistikoj sutini. Komunistike partije, povedene uti-cajem Kominterne, smatrale su da je na pomolu reprizaoktobarske revolucije u uslovima imperijalistikog rata, kako jerat u toku ocenjivao komunistiki pokret, ime se unosioelement defetizma u politiku pojedinih komunistikih partija, atome su posebno podlegli francuski komunisti 1940. godine. Ratse nije samo ocenjivao kao imperijalistiki, po svojoj sutini, ve

se ponovo poela napadati socijaldemokratija i izostavljatipolitiki kurs ka antifaistikoj i demokratskoj koncentracijikoji je bio na snazi do septembra 1939. godine. Pod uticajemnastale situacije neke oblasne partijske organizacije Bugarskeradnike partije (BRP) nemaku vojsku su ak oznaavale kaovojsku socijalne revolucije. Sovjetski Savez nije bio voljan dapostojei pakt dovodi u pitanje, ali nije ni proputao da stavljado znanja Nemakoj svoje interese na Balkanu, ne klonei se iizazivanja zapleta koji bi odvratili Nemce od Istoka. Milan

Gavrilovi je u Moskvi pokuavao da pomou SSSR-a pojaajugoslovenski poloaj u fazi neposrednog nemakog pritiska, aliAndrej Viinski nije mogao da u ime svoje vlade da vojnegarancije ugroenoj zemlji.

Namesnitvo je ostalo verno zapadnim demokratskim dra-vama i tri godine izdravalo pritisak Nemake i Italije, svesnounutranje krize i nemoi Zapada i njegove nesposobnosti davojniki pomogne; sporazum iz 1939. takoe nije uspeo da

uvrsti zemlju.Suoen s obostranim pritiskom, knez se odluio za pristupa-

nje Trojnom paktu. Dobivi za to i saglasnost Krunskog saveta,Dragia Cvetkovi i Aleksandar Cincar-Markovi potpisali su25. marta 1941. u Beu, u dvorcu Belvedere, Protokol o pristupuKraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Pored tog protokola,jugoslovenskoj vladi su upuene i tri note, kojima nije datpublicitet, kako se ne bi izazivala ozlojeenost drugih lanova

osovine zbog ustupaka datih Jugoslaviji. inei ove ustupke,Nemaka, koja inae nije mnogo drala do obeanja i ugovor-nih obaveza, bila je svesna da u novom poretku", u svetubrutalnih odnosa koje je faizam izgraivao, sve zavisi od


13/25

* U U


faktike sile i vojne nadmoi. Nemci su se pirom notomobavezivali da e prilikom utvrivanja granica na Balkanuuzeti u obzir interes Jugoslavije za uspostavljanje teritorijalneveze s Egejskim morem i proiriti njen suverenitet na grad i

luku Solun. U drugoj tajnoj noti nemaka vlada je potvrdilasvoju odluku da zauvek potuje suverenitet i teritorijalniintegritet Jugoslavije a vlade osovine oba vezale su se da zavreme rata trae od Kraljevine dozvolu za prolaz ili prevoztrupa preko njene dravne teritorije. Treom notom Nemaka iItalija jamile su jugoslovenskoj vladi da od nje nee zahtevativojnu pomo.

Zbog pristupa Trojnom paktu ostavku su dali ministri

Sran Budisavljevi, Branko ubrilovi i Mihailo Konstanti-novi.Britanski zvanini faktori i britanska obavetajna sluba u

Jugoslaviji podravali su ideju prevrata i smene reima usluaju da Jugoslavija pristupi osovini. Britanci su bili spremnida svakoj novoj vladi koja bi se obrazovala kao rezultat oveakcije, reenoj da prui otpor Nemcima, daju punu podrku.Britanski poslanik je bio ovlaen da o nameravanoj akcijiobavesti sve potencijalne voe" u koje ima poverenje. eril je26. marta poslao instrukciju poslaniku Kembelu u kojoj jestajalo: U isti mah, ne gubiti iz vida nijednu alternativu kojojemo moda morati da pribegnemo ako vidimo da je sadanjavlada otila tako daleko da ne moe vie natrag. . . Nastavitetako svim sredstvima koja Vam se ukau."

Na elu puista nalazili su se oficiri ratnog vazduhoplov-stva, generali Borivoje Mirkovi i Duan Simovi, kao i oficiribeogradskog garnizona i kraljevske garde. Uticajnu ulogu meupuistima imali su prof. Radoje Kneevi i brat mu majorZivan. Puisti su izvrili beskrvni udar u noi izmeu 26. i 27.marta 1941, ako se izuzme jedna rtva. Umesto vlade Cvetko-vi-Maek, na elo drave je dola vlada Duana Simovia,armijskog generala, koju su sainjavali: Vlatko Maek, prvipotpredsednik; Slobodan Jovanovi, drugi potpredsednik;Momilo Nini, ministar inostranih poslova; Sran Budisavlje-vi, ministar unutranjih poslova; Juraj utej, ministar finansi-

ja; Bogoljub Ili, ministar vojske i mornarice, armijski general;Boa Markovi, ministar pravde; Mia Trifunovi, ministarprosvete; Bogoljub Jevti, ministar saobraaja; Ivan Andres,ministar trgovine i industrije; Dafer Kulenovi, ministar uma i


14/25

VELIKE SILE I JUGOSLAVIJA /25-27 MART 1941 / 50 1

rudnika; Branko ubrilovi, ministar poljoprivrede; Fran Kulo-vec, ministar graevina; Milan Grol, ministar pota i telegrafa;Sava Kosanovi, ministar snabdevanja; Bogoljub Ili, zastupnikministra za fiziko vapitanje naroda; zatim Marko Dakovi,Jovan Banjanin, Baria Smoljan, kao ministri bez portfelja.Nova vlada je bila sastavljena u Glavnom generaltabu. Vladanije bila imenovana kraljevim ukazom. Smatrana je najiromkoncentracionom vladom, budui sastavljena od predstavnikasvih graanskih politikih stranaka, sem socijalista i socijalde-mokrata.

Kralj, koji nije bio u toku dogaaja, i nuno ih prihvataokao svren in, proglaen je za punoletnog. Naknadnu prokla-

maciju kralja Petra II kojom je toboe mandat za sastav vladepoverio Duanu Simoviu, proitao je preko Radio-Beogradajedan puistiki oficir iji je glas bio slian glasu Petra II.Kneza Pavia je na putu za Sloveniju pu zatekao u Zagrebu,gde se 27. marta izjutra nisu primeivale nikakve promenenastale zbacivanjem kneza i vlade. Knez je iz Zagreba prinuenda se vrati u Beograd, odakle su ga puistiki oficiri na graniciGrke predali Britancima, koji su ga konfinirali u Keniju, gde

je pod britanskim nadzorom proveo rat, razmiljajui u melan-holinim asovima gde je i u emu pogreio".Beogradski dogaaji imali su poseban znaaj za istoriju

Jugoslavije i, uopte, za istoriju drugog svetskog rata. Udemokratskim dravama na Zapadu je dolo do nezapameneerupcije oduevljenja. eril je patetino izjavljivao da jeJugoslavija najzad nala svoju duu", a pu je pozdravio ipredsednik Ruzvelt. Dogaaji od 27. marta zabeleeni su ufrancuskim, poljskim i drugim tajnim novinama pokreta otporakao blistava stranica u odupiranju naroda faizmu. Antifaisti-ma u elom svetu ruenje namesnika i vlade Cvetkovi-Maekdavalo je moralni podsticaj u otporu faizma i znaajnoohrabrenje u vreme kada se Britanija sama nalazila u ratu ividici bili prekriveni najsumornijim iekivanjima i neizvesno-stima.

Sa stanovita unutranjeg razvitka Kraljevine Jugoslavije,pojava vojske na pozornici u okolnostima pretee agresije,

simbolizovana njenom intervencijom i postavljanjem jednoggenerala na elo vlade, mogla je upuivati na analogiju sa 1929,naravno uz uvaavanje drukijih okolnosti i motivacija, aliistovetnih u shvatanju da je re o sudbini drave.


15/25


Poruke britanskih politiara i dravnika vladi Jugoslavije ukritinom periodu traile su ratno angaovanje, bez izgleda dase brzo i efikasno dobije vojna podrka i pomo u ratnommaterijalu. Britanci su bili zainteresovani da se ratni poar

proiri i Nemci to due spree da ovladaju Balkanom. Umestoda dobiju oruje od Britanaca, Jugosloveni su upuivani da gasami nabave, napadom na Italijane u Albaniji. Aktiviranjembalkanskog fronta trebalo je Nemce vojniki brojno slabije zadrati i onemoguiti ih da Britance potisnu iz Evrope. IVelika Britanija i njen saveznik SAD su moralno-politikimpritiskom usmeravale Jugoslaviju da izabere ne dananju vesutranju pobedniku snagu. Ta filozofija rtvovanja, koju je

knez otpisivao na raun britanskog kolonijalnog mentaliteta",nije odgovarala njegovom shvatanju situacije i mogunostimaJugoslavije. Za razliku od Nemaca, Britanci nisu imali iluzije osnazi Jugoslovenske vojske, suoeni sa saznanjima iz prve rukeda u zemlji vlada haos i osvaja strah i neverica u mogunostodbrane. Britanija se suprotstavljala prihvatanju diplomat-skog Denkerka" u Jugoslaviji, imajui ograniena sredstva daga predupredi. Preko Jugoslavije se vodila borba dveju sila idva bloka, koliko god ovaj drugi bio jo ugovorno neutvren i

neuoblien. Britanija se nalazila u ratu usamljena, s Grkom, iuz pomo Ruzveltove Amerike odolevala je osovini, nastojeida pokrene Tursku i Jugoslaviju u okviru svojih zamisli obalkanskom frontu. Nilska armija generala Henrija MajtlendaVilsona, iskrcana marta 1941. u Grkoj, nije prelazila snagusimbolikog kontingenta, koji nije mogao bitno da poremetinemake planove, niti da ohrabri potencijalne saveznike Brita-nije. S obzirom na vlastito poimanje nastale situacije, knez nije

bio voljan da ue u rat i rtvuje Jugoslaviju britanskim in-teresima. Ovo izneveravanje u odsudnom asu bitke za BalkanBritanci nisu nikada zaboravili knezu Pavlu.

Jugoslovenska politika neutralnosti, pokazujui se ve zavreme Stojadinovia kao jednostrana, ostala je do aprilskograta ograniena u manevarskom prostoru, statina, ako izuzme-mo laviranje izmeu suparnikih velikih sila, zaneta pacifisti-kim iluzijama o ostajanju van sukoba, sklona poputanjima da

bi zadovoljila raznorodne sile ili uverena da moe promenitistranu u nastupajuem trenutku, naputajui poraene i pri-klanjajui se pobednicima.


16/25

VEL IKE SILE I JUGOSLAVIJA / 2 5 - 2 7 MART 1941 / 50 1

Nijedna velika sila nije bila za neutralnost Jugoslavije.Jedne su teile da je uvuku u krug svog uticaja mirnim putem(Nemaka), a druge da je zadre van faistike orbite po cenurata bez efektivne pomoi demokratskih sila (Velika Britanija i

SAD). Komplikovanje poloaja osovine na Balkanu odgovaraloje SSSR-u, bez obzira na nespremnost da se razie s Nema-kom, uprkos opipljivim znacima da ona priprema napad naSovjetsku Rusiju, na osnovu plana Barbarosa" usvojenogdecembre 1940.

Unutranjopolitiki ivot Kraljevine Jugoslavije u tokubalkanske i svetske politike krize krajem 1940. godine odrei-vale su estoke politike borbe, nacionalna podvajanja, verske

podele, privredna recesija, potmuli rad pete kolone". Osvajaloje duhovno rasulo i moralna kriza. Jo nekoliko godina ranije,zavoenjem estojanuarskog reima, kralj se oslobodio parla-mentarne forme. Kohezivne snage jugoslovenskog drutva suotkazivale, pokazujui odranije razbijenost i neuverljivost pro-gramskih okupljanja na jugoslovenskoj platformi. Nadvlaivalisu pokuaji nacionalnih okupljanja oko Srpskog kulturnogkluba ili koliko do jue homogenog pokreta kakav je bio HSS,nagrien od 1939. unutranjim podelama i raslojavanjima.

Razdrobljeni srpski politiki front pokuavao je uoi rata da seuoblii i homogenizuje na nivou Srpskog kulturnog kluba S.Jovanovia i Dragie Vasia, dok se u Hrvatskoj seljakojstranci irio prostor za nastupanje nacionalistike desnice. Usrpskom politikom mozaiku Zbor" Dimitrija Ljotia je ideo-loko-politiki podravao opredeljenje Jugoslavije za faistikesile. Velike sile su pritiskale kneza kao anglofila, ali nevoljnogda ukljui Jugoslaviju u rat onako kako su traili predstavnici

Velike Britanije i SAD aktivnim nastupanjem protiv osovinei, posebno, napadom na Italijane u Albaniji. Engleskim iamerikim diplomatima knez je stavljao do znanja da jeJugoslavija spremna da se brani samo ako bude napadnuta,svestan unutranje krize i strujanja u narodu, posebno u vojsci,kao i slabog naoruanja Jugoslovenske vojske. Oseao jetrenutnu meunarodnu i unutranju poziciju Jugoslavije kaokrajnje nazahvalnu, dok je vreme trailo radikalne odluke ibrzo opredeljivanje, jer nije preostajalo mnogo vremena. Osla-njao se na tanku politiku podrku koju je uivala Cvetkovi--Maekova vlada posle stvaranja hrvatske autonomije, kao i namali deo komandnog kadra u vojsci (koji je od sloma Francuske


17/25


verovao u nemaku pobedu), s generalima Petrom Peiem iPetrom Koiem. Kneza narod od prvog dana nije prihvatio;ak bi se moglo rei da je bio omrznut kod Srba kao ovek kojinije uestvovao u ratovima za osloboenje i ujedinjenje; u njemusu gledali tuinca. Bio je ovek aristokratskih manira iumetniki sladokusac, ali slabe volje i nedorastao za velikepoteze. Nije uivao podrku u vojnim krugovima nezadovolj-nim, izmeu ostalog, razgraivanjem Jugoslavije 1939, zapravoslabljenjem poloaja Srbije u Jugoslaviji, a pre svega mlakimdranjem prema osovini, iako se u delu srpskog graanskogfronta i u vojsci ispoljavalo snano antifaistiko raspoloenje.Duan Simovi je uoi potpisivanja Trojnog pakta direktno

upozorio kneza da e avijatiari bombardovati dvor, ukazujuina nezadovoljstvo u vojsci i opasnost od izbijanja pobune. Oznacima mogune pobune nemaki diplomati su takoe izveta-vali Berlin, ali zaudo tome se nije pridavala vea panja, iakosu Nemci kasnije ukazivali na oficirske zaverenike metode kaona tradicionalnu crtu u srpskoj istoriji.

Najjai punkt otpora kneevoj politici poputanja nalazio seu vojsci, kao i u nekim drugim antifaistiki orijentisanim

politikim krugovima i organizacijama, koje se nisu mirile skapitulacijom. Da li je njihov otpor bio spontan, samonikao iautohton ili organizovan sa strane isuvie je jednostranopitanje, s obzirom na istovetnost ciljeva zaverenikih snaga iantifaistikih sila i rad svih u istom pravcu, iji se raspletpribliavao kraju s pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu.Prvu tajnu oficirsku grupu u vojsci stvorio je general BorivojeMirkovi 1937. godine, dok je tajna grupa Srpskog kulturnogkluba Konspiracija" obrazovana 1938. godine. Ta tajna dru-tva spominje i eril u svojim memoarima, smatrajui da sudelovala u garnizonima irom zemlje, mada njihov rad ustrunoj literaturi nije ispitan. U antifaistikim talasanjimavidna uloga pripadala je i organizaciji narodna odbrana",kojoj je na elu stajao Milo Trifunovi Biranin, kao i nekedruge jugoslovenski orijentisane organizacije: Soko, Jaranskastraa, Ferijalni savez. Meu frakcijama srpskih stranaka jakoantifaistiko uporite nalazilo se u Savezu zemljoradnika

(Milan Gavrilovi, Milo Tupanjanin i drugi), u Samostalnojdemokratskoj stranci (Sran Budisavljevi, Vjeeslav Vilder idrugi), u Demokratskoj stranci i Srpskom kulturnom klubu. Uradikalskoj stranci (Glavni odbor radikala) antifaistiku i


18/25


probritansku struju predvodio je Milo Trifunovi. Srpskapravoslavna crkva, s patrijarhom Gavrilom Doiem, davala jeotpor povezivanju Kraljevine sa osovinom. Episkop iki Niko-laj Velimirovi odravao je veze s Anglikanskom crkvom.

Britanci i Amerikanci su podsticali to snano antifaistikostrujanje u Jugoslaviji, kako propagandom (tampa i radio) takoi linim vezama diplomata s politiarima i oficirima i davanjemsubvencija listovima, ali Britanci nisu zanemarivali ni obave-tajni rad Special Operations Executive (SOE) od 1940. i njenihpredstavnika u Jugoslaviji, Toma Mastersona, D. T. (Bila)Hadsona, S. V. (Bila) Bejlija, Dona Emerija mlaeg i drugih.

Snani deo srpskog graanstva, s delom hrvatskih i slove-

nakih antifaista, opredelio se na vlastiti podsticaj za antifai-stiku stranu u ratu i u krizi Jugoslavije krajem 1940. ipoetkom 1941, nezavisno od aktivnog uticaja britanskih javnihi tajnih faktora u pravcu jaanja antifaistikog fronta iodbacivanja nemako-italijanskih zahteva za kapitulacijom.Bez obzira na uticaj SOE i njenu povezanost s pojedinimpolitiarima i vojnicima, o emu se danas ne moe govoriti spunom preciznou, akcija u Jugoslaviji na antifaistikoj

osnovi predstavlja tipian primer sticaja jedinstvenih intere-sa unutranjih i spoljnih snaga u razvijanju otpora osovini,njenom prodoru u Jugoslaviju i daljim osvajakim namerama.Nesumnjivo je da su Britanci davali subvencije Savezu zemljo-radnika, Sokievoj Pravdi, Vilderovoj Novoj rijei, Narodnojodbrani, ali one ne protivuree iznetoj optoj tezi. Spoljne snagekoriste i podravaju samonikli antifaistiki pokret i antifai-stiku propagandu da bi se zaustavio ili onemoguio zajednikiprotivnik na osnovu istovetnih ideoloko-politikih uverenja i

interesa.Snage slobodarske antigermanske i antifaistike vokacije

nisu bile slabije od kneza obavetene o loem naoruanjuvojske, snazi osovine i nemogunosti demokratskih sila daaktivno i blagovremeno pomognu jugoslovenski ratni ili od-brambeni napor, ali su u datoj, dramatikom nabijenoj situacijibez premiljanja, i nezavisno od posledica, izabrale antifaisti-ku alternativu, uverene da ona izvire iz samog raspoloenja

naroda.Ideja pua i zbacivanja kneza namesnika ivela je u svesti

zaverenika i pre zaotravanja politike krize oko Jugoslavije iBalkana krajem 1940. i poetkom 1941. godine, ali bez uoblia-


19/25


vanja planova, razraene tehnike izvoenja, preciziranja datu-ma. Jula 1940. Jovan onovi, koji je imao veze sa MiloemTrif uno viem, razgovarao je sa Donom Emerijem, agentomSOE, o zbacivanju kneza Pavia puem, pominjui mogunost

istovremenog prevrata u Beogradu i u Sofiji, to je, meutim,britanska vlada odbacila kao preuranjene akcije. Ideja o puu jeobnovljena decembra 1940, ali neki istoriari misle da Simovinije eleo da rui kneza Pavia, ve da formira novu vladuumesto postojee Cvetkovi-Maekove, koja bi se povodila zauputstvima vojnih krugova.

Drugi antifaistiki subjekt predstavljali su jugoslovenskikomunisti. Njih je, takoe, kao i ostale komunistike partije,pakt izmeu Staljina i Hitlera doveo u stanje zbunjenosti, ali jenadvlaivalo uverenje da je to privremeni in. Izmenili su ocenurata u toku kao imperijalistikog", ali jugoslovenski komunistinisu prestali da napadaju i imperijalizam i faizam. U vremesloma Francuske generalni sekretar KPJ Tito je, gotovo istovre-meno s generalom arlom de Golom, stavljao do znanja danarod nee prihvatiti da postane roblje faistike soldateske.Jugoslovenski komunisti su izgradili koncepciju odbrane zemljei od Pete zemaljske konferencije, oktobra 1940, bili otvoreni i

spremni za sve alternative koje je nudila sloena i neizvesnasituacija. S ostalim demokratskim stranakim snagama, sNarodnom seljakom strankom i demokratskom levicom",vodili su se pregovori o jaanju antifaistikog fronta.

Uloga jugoslovenskih komunista uoi aprilskog rata 1941.ponekad se jednostrano tretira u svetskoj literaturi, zapravo uzdosta nerazumevanja i jednostranosti, s tenjom da se onipredstave kao nacionalni nihilisti i subverzivna snaga odbram-

benog antifaistikog fronta. Na Zapadu ima radova u kojimase komunisti nazivaju filonacistikom strujom. Komunisti sutakoe bili spremni da rue reim kneza Pavia u jesen 1940, alije ideja odbaena u Kominterni, to samo za sebe govori da sudve struje antifaistike inspiracije bile takoe istovetno orijen-tisane, nezavisno od posebnih interesa. Najee se u literaturiapsolutizuje jedan fragment situacije. Dravni udar (oficirskipu) bez sumnje je bio odluan detonator, ali ga ne treba izdvaja-

ti iz znatno sloenije situacije. KPJ je 15. marta 1941. u progla-su radnicima, seljacima, graanima, vojnicima, podoficirima ioficirima Protiv kapitulacije za pakt o uzajamnoj pomoi saSovjetskim Savezom" igosala izdajniku kapitulantsku rabo-


20/25

VELIKE SILE I JUGOSLAVIJA /25-27 MART 1941 /50 1

tu vlastodraca Jugoslavije". Za reim Cvetkovi-Maek-Kulo-vec reeno je da je doveo zemlju ,,na rub propasti svojomprotivnarodnom politikom, politikom urovanja sa imperijali-stikim osvajaima, politikom dvolinjatva prema Sovjetskom

Savezu". KPJ se suprotstavljala najnovijem i najogavnijemizdajstvu vlade Cvetkovi-Maek-Kulovec", polazei od stavada se ne sme dozvoliti da ,,na nau zemlju stupi noga bilo kogaimperijalistikog razbojnika". No KPJ je gledala na rat u tokukao na krvavo obraunavanje dvaju imperijalistikih razbojni-ka". Jugoslavija nije smela kapitulirati, ali ni uprezati se u kolaengleskog imperijalizma". Pakt s SSSR-om i uspostavljanjenarodne vlade" smatrani su branom da Jugoslavija ne postane

odskona daska za sutranji napad protiv velike i srenezemlje socijalizma, protiv jedinog doslednog i nesebinog zatit-nika mira i nezavisnosti malih naroda". Georgi Dimitrovpreporuio je Josipu Brozu 22. marta 1941. da se zauzmeodluan stav protiv kapitulacije pred Nemakom, da se podrisvenarodni otpor politici ratne najezde i da se zahteva prijatelj-stvo sa Sovjetskim Savezom.

Komunisti nisu znali za datum dravnog udara, ali susvojim antifaistikim stavom uticali na stvaranje borbenograspoloenja za smenu namesnikog reima i pruanje otpora.Demonstrirali su 25/26. marta 1941. protiv potpisivanja Trojnogpakta u Beogradu, Splitu, Cetinju, Podgorici, Skoplju, Kraljevu,Kragujevcu, aku.. . Osnovne parole demonstranata otkrivalesu raspoloenje na najsaetiji nain: Dole vlada Savez saSSSR-om", Bolje rat nego pakt" . . . Komunisti se ne bimogli umeati u manifestacije 27. marta da nisu bili osvedoenastruja antifaistikog nadahnua. Oni su 27. marta pokazali

snagu svoje organizacije, uticaj u narodu, probojnost u nastupui vrstinu svojih uverenja. Bili su realni u proceni situacije da posle obaranja namesnikog reima dolazi rat o emusvedoi analiza generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita uBeogradu, 29. marta 1941. godine. Dimitrov je istoga danaporuio generalnom sekretaru KPJ Josipu Brozu da se odu-stane od ulinih demonstracija i na svaki nain izbegava-ju oruani sukobi s vlastima. Ne preputajte se trenutnimraspoloenjima", glasila je Dimitrovljeva poruka. ,,Ne zanositese bunim i na izgled efektnim istupanjima, ve svu svojupanju usredsredite na objanjavanje naih principa i parola,nae komunistike politike; na uvrenje Partije, na zbijanje i


21/25

* U U


organizovanje snaga radnike klase, seljakih masa i radnognaroda grada i na svestrano pripremanje tih snaga; na jaanje iirenje naeg uticaja meu vojskom i omladinom. Ne istravajtese. Ne nasjedajte provokacijama neprijatelja. Ne stavljajte pod

udar i ne bacajte prevremeno u vatru avangardu naroda. Jo niizdaleka nije nastupio trenutak odlunog okraja s neprija-teljem."

Na ulicama Beograda i drugih jugoslovenskih gradova nalesu se 27. marta dve snage istovetne slobodarske i antifaistikeinspiracije, od kojih su obe bile odlune u odbacivanju pakta,ali su se duboko razilazile sa stanovita procene situacije,borbenog optimizma i perspektivnih mogunosti koje je donosi-

la budunost.Maek je u krizi podravao kneza, zajedno sa Cvetkoviem,koji je bio frankofilski orijentisan, bez veeg uticaja u Srbiji,pogotovu u Jugoslaviji. Maekovo dranje je bilo kunktatorskoi neodluno: on nije bio za osovinu, ali nije bio ni za rat. Odzakljuenja sporazuma o stvaranju Banovine Hrvatske poeo jegubiti oreol neprikosnovenog prvaka nacionalnog pokreta, jerse HSS poela polarizovati na desniarski deo, centar okoMaeka i levicu uglavnom u kotarskim i seoskim organizacija-ma stranke. Izmeu desniara u stranci i lanstva vernog Ma-eku ocrtavale su se granice, ali su se one sve vie brisale spribliavanjem rata, vojnog poraza i uspostavljanja NDH.Prelaz hrvatskih zastupnika na ustaku stranu, sa antijugoslo-venskim ponaanjem odreda Gradske i Seljake zatite 1941,govorio je sam za sebe o visokom stepenu razlaganja do juejedinstvene stranke. Banovina je bila drava u dravi",nezavisno od pravnih rasprava da li je bila neto vie od

autonomije a manje od federalne jedinice, a faktiki je mogla dastavi veto na svaku odluku koja nije odgovarala tenjamahrvatske buroazije. Znajui da Srbi dre diplomatiju i vojsku,Maek se povinjavao odlukama, zadravajui meutim u Hrvat-skoj odreene ruke. Odgovaralo mu je odbacivanje alternativerata 25. marta 1941, koji je on inae nekoliko dana kasnijeocenjivao kao veliku nesreu". Protivreno se poneo: odbacioje zahtev Ribentropovog poklisara Valtera Maletkea da izdvoji

Hrvatsku iz sastava Kraljevine Jugoslavije i time stvori casusbelli, ali je ve 10. aprila uputio apel lanstvu HSS da seprikloni ustakoj vlasti u vidu NDH, nastaloj voljom Nemake iItalije, u prisustvu nemakog opunomoenika Edmunda Vezen-


22/25


majera, babice" novog reima, kako su kasnije nazvali ovogRibentropovog izaslanika, a HSS-ovske poluvojne formacijerazoruavale su vojnike Jugoslovenske vojske u raspadanju.Ovim defetistiko-separatistikim aktom Maek je formalnojo u svojstvu potpredsednika jugoslovenske vlade demanto-vao i svoje stranake drugove u vladi koji su gotovo istovreme-no s njegovim ueem u proglaenju NDH uveravali ostaleministre da Maek nee dezavuisati" svoje drugove. ZaMaeka su snage na sceni posle obaranja kneza Pavia bile onesnage koje nisu nikada prihvatile sporazum iz 1939, zbog egaje svoj dolazak u Beograd i ulazak u novu vladu uslovioprethodnim prihvatanjem Banovine Hrvatske kao neprikosno-

vene injenice.Antifaistikim snagama na sceni 27. marta 1941. odgovara-lo je patriotsko raspoloenje u narodu, savezniko prih va tanjetoga ina, oduevljeno javno mnjenje u zemlji i van nje. Ovesnage u vojsci, graanstvu i politikim organizacijama koje senisu mirile s predajom, markantno su sebe obeleile u erupcijioptepatriotskog raspoloenja koje je zahvatilo veliki deo Ju-goslavije. Njihovo ponaanje i aktivno dejstvo bilo je krajnje

suprotno zagovornicima nekih fatalistikih stavova o nudi" ineminovnosti" da se ostane van ratnog poara, koji su inaeprozirno odraavali realne interese faistikih sila. Uzaludno supisane memoarske knjige da bi se post festum dokazalo da jeJugoslavija mogla izbei pakt, a da ne ulazi u rat. Ima ih i uistoriografiji koji umanjuju ovaj in tvrdnjama da je 27. martdelo fanatizovanih angloamerikih iluzionista" i komunista, izaega se skriva providna namera da se pu predstavi kao delomale grupe stranih plaenika i oduzme narodna irina velikom

dogaaju. Sve se pripisuje obavetajcima, zaverenicima, stranojpropagandi. Dvadeset sedmi mart je, prema tome proiziao izspleta tue propagande i stranih uticaja, razume se Moskve iLondona. Oduzima se autentinost i autohtonost dogaajuocenama koje obezvreuju i nacionalno diskvalifikuju: oficir-ski revolt", inscenirani dogaaj", plaena revolucija". Iz tihniti bila je navodno ispletena prenaglaena nacionalna egzal-tacija". Oigledno da je u pomenutim sluajevima re o ostacima

faistike propagande koja je svesno ignorisala antifaistiko iantigermansko raspoloenje, omrznutost kneza Pavia u svim de-mokratskim sredinama, tradiciju otpora ivu u Srbiji, Crnoj Go-ri i drugim krajevima. Gledajui na 27. mart kao na neku vrstu


23/25


egzotike" engleskog premijera, faistike snage i danas ospo-ravaju taj dan kao spontani narodni ustanak" i narodnu po-bunu. Graansko-vojna i komunistika struja izreavale sumeutim dobar deo javnog mnjenja u Jugoslaviji; one su

antifaistiki ukorenjene u gradovima i na selu. S graan-sko-vojnom strujom paralelno je ila i s njom faktiki bilaintegrisana, i jedna duhovna sila u pravoslavnim delovimaJugoslavije: Srpska pravoslavna crkva preko patrijarha i Sve-tog arhijerejskog sinoda s nekim mitropolitima koji su oliava-li slobodarsko, antigermansko i probritansko jezgro ovog tela.Do kog stepena je uticaj ovih snaga bio odluujui na jugoslo-venskoj politikoj sceni pokazuju dogaaji posle vojnog pora-

za, kao i njihovo razilaenje oko pitanja borbene, politike inacionalne reprezentacije.Neprihvatljiva je kao uska i jednostrana interpretacija da je

re o jednoj zaverenikoj struji koja se u britanskoj verzijivezivala za Dragoljuba Dimitrijevia Apisa, a u nemakoj zasarajevske atentatore i tradiciju srpske politike istorije 19.veka. Obuzdavajui Hitlerovo ponaanje, Viktor fon Heren jeobavetavao Berlin da se u Beogradu radilo iskljuivo o inuinternog karaktera, to je takoe neprihvatljivo.

Najlake se moe oboriti inae krajnje vulgarna teza oplaenom puu", iza kojeg su iskljuivo stajali Britanci iprosuta sredstva", te da je neto moralo da zvecne" ako sehtela izazvati akcija, ime se odstranjuje unutranji faktor izdogaaja oko 27. marta koji je, potpomognut spoljnom inter-vencijom, odigrao odluujuu ulogu u ostvarivanju istovetnogzadatka u tom asu, odreujui svojom rezultantom anifaisti-ko opredeljenje Jugoslavije.

O neposrednoj ulozi SSSR-a u dogaajima od 27. marta,van KPJ, istoriografija danas veoma malo zna. I ono to se znane prelazi granice indicija o vezama sovjetskog obavetajnogoficira Mustafe Golubia s nekim slavenofilski orijentisanimuesnicima pua (Boinom Simiem i drugima). Otpravnikposlova Poslanstva SSSR-a u Jugoslaviji Vladimir Lebedevizvestio je Ministarstvo spoljnih poslova SSSR-a 28. marta 1941.da je u Beogradu izvren dravni prevrat pod vodstvom grupe

generala (D. Simovia, B. Mirkovia i B. Ilia); da prevrat zanarod predstavlja pre svega akt ponitavanja sramnog pakta sdravama osovine i u prvom redu s Nemakom prema kojoj se


24/25

VELIKE SILE I JUGOSLAVIJA /25-27 MABT 1941/ 3 8 3

gaji mrnja; da su od jutra predstavnitvu SSSR-a u Jugoslavijiprilazile mase demonstranata s parolom Savez sa Rusijom".

Branei poslednje uporite na jugu Evrope, Grku, VelikaBritanija je uz pomo SAD elela da aktivira balkanskifront: Grku, Jugoslaviju i Tursku. U sklopu tih planova, koji supostojali i posle 27. marta 1941, poslednji balkanski neutralac",Jugoslavija, morao se aktivirati da bi se Nemci zaustavili. Onanije mogla raunati na brzu vojnu i materijanu pomo VelikeBritanije i SAD, koje su joj, meutim, stavljale do znanja, prekoerila i Ruzvelta, da svojom odlukom bira mesto u sutranjemporetku demokratij. Za kneza Pavia pretei izbor i budueprednosti nisu bile ubedljive za prelamanje, nasuprot snanoj

antifaistikoj i antigermanskoj struji koja je demokratskustranu izabrala rukovoena slobodarskim opredeljenjem imrnjom prema faizmu.

Sovjetska Rusija je stavljala do znanja Nemakoj, li bezdramatizovanja, svoje interese na Balkanu, ne pokazujuispremnost da se vojno angauje i ugrozi sporazum iz 1939.godine. Posle gubitka Bugarske, kao poslednje slovenskepozicije" na Balkanu, Sovjetski Savez je nastavio da se

usredsreuje na Jugoslaviju. Sovjetska vlada je zakljuilaugovor o prijateljstvu i nenapadanju izmeu SSSR-a i KraljevineJugoslavije, koji je poivao na uzdravanju od meusobnognapada, potovanju nezavisnosti i teritorijalnog integritetaSSSR-a i Jugoslavije, ali je odbila da se obavezuje vojnim ugo-vorom, iji su projekat nudili lanovi pregovarake delegacije uMoskvi neposredno pred aprilski rat, Milan Gavrilovi, pu-kovnik Dragutin Savi i Boin Simi.

Velike demokratske sile su u Jugoslaviji 1941. naile napodudarne interese u jakim antifaistikim strujama u vojsci,srpskom graanstvu, demokratskim i antifaistikim grupamaostalih naroda Jugoslavije i Srpskoj pravoslavnoj crkvi; opre-deljenje za otpor Nemakoj bilo je u skladu s raspoloenjima unarodu, istorijskom tradicijom, slobodarstvom i antifaistikimraspoloenjima.

Meu antifaistikim strujama moemo razlikovati dve sna-ge: graansku, iji su predstavnici izveli mehanizam vojnog

pua, i komunistiku, koja je pozivala na naslon na SovjetskiSavez i pruanje otpora faistikoj agresiji, oglasivi se 25. i 26.marta protiv pristupa Jugoslavije Trojnom paktu. Komunisti sukvalifikovali rat u toku kao imperijalistiki, ali su napadima na


25/25


faizam i reim sklon kapitulaciji uticali na stvaranje atmosfereu kojoj je puistika grupa mogla lake da izvede zamiljenodelo. Antifaistika struja graanskog porekla razdvojila se nagrupu odlunog suprotstavljanja osovini, sastavljenu ma-

hom od mlaih oficira, koji su pomiljali ak na izvoenjerevolucije u revoluciji", i umereniju grupu politiara koja jegajila nadu da e uspeti da izbegne ili odloi napad osovine naJugoslaviju. Razlike izmeu tih dveju neoformljenih grupaizbice punom snagom u emigraciji u sasvim drukijem istorij-skom okviru.

f