Vitamini rastvorni u vodiVitamini rastvorni u vodiRe vitamin potie od latinske rei "vita" to u prevodu znai "ivot" i rei "amin", sto znaci neopodan za ivot, mada je otkriem drugih vitamina pokazano da svi vitamini ne sadre amino grupu.Kasnije je naziv "vitamin" proiren i na druge supstance, koje su naknadno otkrivene u hrani, a za sve je karakteristino da imaju veoma vanu ulogu u ljudskom organizmu. Veina njih uope nema strukturu amina. Iako su ove supstance od vitalnog znaaja za mnoge oblike ivota, njihova bioloka vanost je prvi put uoena nastajanjem nekih tekih bolesti, koje su primeene od davnina.Vitamini uestvuju u procesu rasta i bitni su za zdravlje i bolje raspoloenje svakog oveka. Neki vitamini su vani uesnici u reakcijama u kojima se stvara energija neophodna za funkcionisanje organizma. Vitamini se stoga mogu smatrati i vanim izvorom bioloke energije.Vitamini su organska jedinjenja koja se u hemijskom pogledu veoma razlikuju meu sobom. Re je o ugljovodoninim jedinjenjima. Poto se nalaze u raznovrsnim namirnicama, organizam e pravilnom ishranom uvek imati dovoljnu koliinu svih neophodnih vitamina. pa se esto pribegava obogaivanju namirnica sa raznim vitaminima. Mnogi unose vitamine i u obliku raznih preparata. Potreba organizma za pojedinim vitaminima poveava se u vreme intenzivnog rasta oveka, za vreme trudnoe, dojenja, jakih fizikih i umnih napora, kod iscrpljenosti organizma i kod nekih bolesnih stanja. Pri nedostatku vitamina u hrani dolazi do pojavehipovitaminoza, a pri potpunom odsustvu vitamina u hrani -avitaminoza. Ukoliko ovaj nedostatak vitamina potraje due moe doi i do ozbiljnih zdravstvenih problema organizma, pa ak i do smrtiPoto su vitamini po svojim osobinama, hemijskoj strukturi, ulozi u organizmu, meusobno veoma razliiti, mogu se grubo podeliti na osnovu njihove rastvorljivosti. Tako postoje vitamini rastvorljivi u mastima i vitamini rastvorljivi u vodi. Njihova rastvorljivost, u velikoj meri, ukazuje na koliinu pojedinog vitamina koja se moe nai u samom organizmu. Vitamini, koji su rastvorljivi u mastima (kao to su vitaminiA,D,EiK), se u gastro-digestivnom traktu ponaaju na isti nain kao masti hrane. Za apsorpciju ovih vitamina je potrebna i normalna apsorpcija masti.Za razliku od njih, vitamini rastvoljivi u vodi, kao to su vitaminCi vitamini B kompleksa. Ovi vitamini se vrlo lako apsorbiraju direktno kroz gastrointestinalni trakt ukrv. Ne nakupljaju u organizmu, ve se viak ovih vitamina izbacuje urinom. Za njih je karakteristino da su im strukture meusobno dosta razliite. Sve vitamine, rastvorljive u vodi (izuzetak inivitamin B12) mogu da sintetiu biljke, te se obezbeuju itaricama, povrem sa zelenim liem, ali i kvascem, mesom i mlekom. Zbog svoje rastvorljivosti u vodi (vitamini grupe B ivitamin C) nemaju stabilnu formu za deponovanje, te se moraju neprestano unositi hranom. Oni se zato ne mogu deponovati u organizmu u toksinim koliinama.

Vitamin B1(Tiamin)

Vitamin B2(Riboflavin)

Vitamin B3(Niacin) - vitamin P

Vitamin B5(Pantotenska kiselina)

Vitamin B6(Piridoksin)

Vitamin B7(Biotin) - vitamin H

Vitamin B9(Folna kiselina) - vitamin M

Vitamin B12(Kobalamin)

Vitamin C(Askorbinska kiselina)

Tiamin (Vitamin B1)Hemijska struktura

Tiamin se sastoji iz dva heterociklina jezgra, pirimidinskog i tiazolskog, koji su povezani metilenskom grupom. Sem aminske funkcije, vezane za pirimidinsko jezgro, vitamin poseduje i primarnu alkoholnu grupu u bonom nizu tiazolskog prstena. Za ovu hidroksilnu funkciju u organizmu se estarski vezuje pirofosforna kiselina pri emu nastaje tiamin-pirofosfat koji ima ulogu koenzima u enzimskom procesu oksidativne dekarboksilacije.

Apsorpciju tiamina u organizmu pomau vitamini B-kompleksa, vitamin C i E, sumpor, mangan, a odmau stres, temperatura, duvan, kafa (hlorogenska kiselina iz kafe, tanini iz aja), alkohol, svee koljke. Estrogen, sulfonamidi, hlor iz vode unitavaju tiamin, a pojedini diuretici dovode do njegovog izluivanja iz organizma.

Izvori

Tiamin se nalazi u ljuskama itarica, unutranjim organima ivotinja, kvascu, vou i povru. Sadri ga: obogaeni beli i hleb od punog zrna, penica, itne klice i mekinje, crno penino brano, tamni pirina, cerealije, soja, suncokret, kupus, spana, mahunarke, krompir, lenik, orah, pomoranda, patlidan, digerica, meso (svinjsko), riba, umance, pivski kvasac.

Uloga

Neophodan je za pravilan metabolizam ugljenih hidrata. Masti i proteini smanjuju, a ugljeni hidrati poveavaju potrebu za ovim vitaminom. Potrebe su poveane kod ubrzanja metabolizma (poviena temperatura, hipertireoza, poveana miina aktivnost).Fundamentalan je za rad nervnih i kardiovaskularnih elija, obezbeujui im potrebnu energiju. Ima blago diuretsko dejstvo.

Za delovanje vitamina B1 neophodan je magnezijum, a manjak vitamina B1 moe dovesti do manjka vitamina B12 i obrnuto. Vitamin B6 prevodi vitamin B1 u bioloki aktivnu formu.Tiamin je specifino potreban za zavrni metabolizam ugljenih hidrata i mnogih kiselina. Osigurava prenos nervnih signala, doprinosi miinom tonusu i poboljava psihiko zdravlje.

Dnevne potrebe

Preporuene doze: mukarci 1.2-1.4 mg/d, ene 1.0-1.1 mg/d, trudnice i dojilje 1.4-1.5 mg/d.Poveane potrebe za vitaminom B1 indikovane su kod: alkoholizma, hronine groznice, bolesti jetre i une kese, dugotrajne infekcije, razliitih crevnih bolesti, dugotrajnog stresa, neuritisa trudnica i alkoholiara.

Tiamin ne treba primenjivati za poboljanje apetita, u leenju cerebralnog sindroma, dermatitisa, hronine dijareje (proliva), umora, mentalnih poremeaja, multiple skleroze, ostalih neuritisa.

Nisu poznata toksina dejstva kod prekoraenja preporuenih dnevnih doza.

Hipovitaminoza

Nedostatak tiamina u organizmu dovodi do oboljenja nazvanog beri-beri koje se javljalo u zemljama u kojima za ishranu obilno korien polirani pirina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje pojavu bolesti poznatu pod nazivom beri-beri, koja se karakterie smetnjama u radu srca, zadravanju vode u organizmu, grenju i trnjenju nogu i ruku, te moe uzrokovati poremeaje u radu mozga. Leenje se sprovodi davanjem 20-50mg tiamina dnevno.

Manjak vitamina B1 moe izazvati umor, muninu, gubitak apetita, anemiju i este promene raspoloenja.

Riboflavin (vitamin B2)Hemijska struktura

Riboflavin (B2) je derivat izoaloksazina. Spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi i vitamina s koenzimskom funkcijom. Najee se u organizmu nalazi u vezanoj formi kao flavin mononukleotid (FMN) i flavin adenin dinukleotid (FAD). U obliku FMN i FAD-a uestvuje u organizmu u osnovnim reakcijama metabolizma, pa ga nalazimo u svakoj elijii.Kuvanjem hrane i izlaganjem sunevom svetlu moe se izgubiti manji deo riboflavina. Potrebe vitamina B2 su esto vezane za unos hrane koja daje energiju, kao i za rezervne metabolike potrebe. Riboflavin se brzo apsorbuje iz gornjih delova digestivnog trakta. Oko 60% FMN i FAD vee se za proteine plazme i distribuira se u niskim koliinama u sva tkiva. Kod minimalnih doza riboflavina samo 9% se pojavljuje u urinu ,a kod veih doza veliki deo riboflavina se izluuje nepromenjen. Stabilan je na toploti, ali ga razara vidljiva svetlost, UV zraci i alkalije koje dovode do brzog i ireverzibilnog raspadanja ovog vitamina. uvanje hrane na hladnom samo delimino unitava vitamin B2. Voda u kojoj se potapa zrnevlje i seme da bi pustilo klice je bogata vitaminom B2.

Apsorpciju riboflavina u organizmu pomau vitamini B-kompleksa, vitamin C i fosfor, a odmau alkohol, kafa, duvan, mnogo unetog eera, kontraceptivne pilule i sredstva za smirenje.

Izvori

Izvori vitamina B2 su jetra, bubreg, riba, jaja, mleko, sir, kvasac,zeleno povre. Sadre ga: mleko, digerica, umance, obogaeni beli i punozrni hleb, neoljuteno zrnevlje, cerealije, pivski kvasac, mleni proizvodi, orah, osuene kajsije, meso (organi-bubrezi, govee srce), surutka od mleka.

Uloga

Vitamin B2 se nalazi u svim elijama naeg organizma: ulazi u sastav enzima koji kontroliu oksido-redukcione reakcije, vaan je u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina, ima znaajnu ulogu u odravanju normalnog stanja sluznica, vitamin B2 je indirektno ukljuen u odravanje integriteta membrane eritrocita. esto ga zovu faktorom rasta odnosno disanja elija. Ukljuen je u metabolike procese u celom telu.

Dnevne potrebe

Koliina riboflavina potrebnog organizmu varira prema faktoru naslea, rastu, okolini, polu, aktivnostima i zdravlju organizma, kao i kod veine drugih vitamina. Preporuene doze: mukarci 1.4-1.7 mg/d, ene 1.2-1.3 mg/d, trudnice i dojilje 1.5-1.7-2.0 mg/dCrevna flora ljudskog organizma ga moe sintetisati, ali u nedovoljnim koliinama.

Hipovitaminoza

Deficit vitamina B2 predstavlja jednu od najeih hipovitaminoza u ishrani naih populacija i rezultat je niske potronje mleka i mlenih proizvoda. Kod trudnica i dojilja potrebe za riboflavinom su poveane, ali uz pravilnu ishranu mogu uneti u organizam dovoljne koliine ovog vitamina.

Dugotrajni nedostatak riboflavina u organizmu moe izazvati klinike znakove bolesti. Ta se pojava naziva ariboflavinozom i javlja se kod ljudi s nepravilnom ishranom. Glavni znakovi ariboflavinoze javljaju se na usnama kao otok, pucanje koe na uglovima usana i crvenilo praeno oseajem boli (vale). Hronini nedostatak izaziva atrofiju sluzokoe usana, crvenilo, otok jezika koji se izbrazda dubokim pukotinama (glositis). Na onim kapcima i konjunktivama kapaka javlja se crvenilo i otok. Nedostatak riboflavina moe dovesti i do prestanka rasta i izostanka reprodukcije, loe digestije, slabosti, vrtoglavice, dok se kod teih sluajeva javlja ispucala koa na uglovima usana, umereni edemi, anemija, atrofija sluznica, fotofobija. Smanjena je sposobnost organizma da stvara antitela, pa je i smanjena odbrambena sposobnost.

Hipervitaminoza

Nisu poznati toksini efekti, a kod prekoraenja su mogui simptomi svrab, malaksalost, oseaj peenja i trnjenja.