of 27 /27
Naziv obrazovne institucije Predmet: Sistemi zaštite životne sredine Tema: Uvođenje EMS u uslužnim organizacijama Autor: Profesor: Mesto, datum

Uvođenje EMS u uslužnim organizacijama

Embed Size (px)

DESCRIPTION

seminarski rad iz ekomenadzmenta na temu uvodjenja standarda EMS u ujsluzne organizacije

Text of Uvođenje EMS u uslužnim organizacijama

Naziv obrazovne institucijePredmet:

Sistemi zatite ivotne sredine

Tema:

Uvoenje EMS u uslunim organizacijama

Autor:

Profesor:

Mesto, datum

SADRAJ:

1. Uvodne napomene o menadmentu 3 2. Znaaj menadmenta za oblast istraivanja ivotne sredine 4 3. Menadment i etiki stavovi 6 4. Uvoenje stndrd organizacijama 7 84.2. Primen ISO stndrd 9000

u

sistem

ekolokog

mendment

u

4.1. Britanski standard BS 7570

94. 3. Implementcnj ISO stndrd 14000

114.4. EMAS sistem 4.4.1 EMAS i EMS (ISO 14001) - slinosti i razlike

16

17 5. Nezvisnost i objektiviost u sistemu ekolokog mendment 18 6. Zakljuak 19 6. Literatura 20

2

1. UVODNE NAPOMENE O MENADMENTU

Mendment ko prks je vrlo str, dok je zvnino prouvnje mendment ko nune discipline reltivno mldo. Pre industrijlizcije, orgnizcije su uglvnom postojle ko dominstva, crkve, vojsk i drv. Neki ljudi bili su ngovni u privrednim ktivnostim mlog obim, li nit dovoljno veliko ko to e biti orgnizcije nstle posle industrijske revolucije. Ipk, potreb z mendmentom postojl je i tada, prevashodno z voenje vojnih opercij, u poslovim voenj dominstv, u drvnoj uprvi, u rdu crkve. Mendment predstvlj funkciju iji je cilj d se n efiksn nin obezbede, rsporede i iskoriste ljudski npori i fiziki resursi kko bi se postigo cilj. Menadere predstavlja osoblje koje moe efiksno rsporeivti, obezbeivti i koristiti fiziko-geogrfske resurse n bzi svojih znnj, iskustv i npor. Oni se bve orgnizcionim poslovim koje zovemo mendment. Prilikom formirnj orgnizcije iji je cilj d proizvede robu ili prue usluge, menderi obvljju vrlo vn poso koji se sstoji u utvrivnju strtegije, orgnizovnju grupe, u koordinciji njenog rd, u donoenju odluk po pitnju plnirnj kcij i u nporim d se grup odri n putu prem unpred odreenom cilju. Menderi se, prema poslu koji obvljju, mogu podeliti n mendere po funkciji i mendere po ulozi. Poso mender po funkciji Prem ovom pristupu prouvnj posl mender, menderi se poznju po poslu koji obvljju, nroito po funkcijm koje plnirju, orgnizuju, zpovedju, koordinirju i kontroliu. Ove funkcije ine ciklus ili proces mendment. Poso mender po ulozi Ulog je skup ponnj koji krkteristin z osobu n odreenom poloju. Ulog se njbolje shvt na primeru glvnih rukovodilaca. Oni rukovode i uprvljaju, a njihove uloge mogu se svrstti u nekoliko glavnih kategorij: 1. meuljudsku 2. informcionu 3. odluivaku

3

2. ZNAAJ MENADMENTA ZA OBLAST ISTRAIVANJA IVOTNE SREDINE

Nuk o mendmentu predstvlj potrgu z redom, putem kvntifikcije orgnizcionih vrijbli, to e omoguiti bolje merenje i kontrolisnje uspenosti obvljnj posl. Orgnizcije bi treblo d se usredsrede n poboljnje svojih sistem z uprvljnje ivotnom sredinom, li i n uvoenje stndrd. Stndrdi koje je neophodno koristiti su ISO 9000 i ISO 14000. Simbioz ISO 9000 i ISO 14000 predstvlj podlogu za efektivn i efiksn poslovni sistem. Ovi stndrdi zhtevju jednostvno, temeljno i odgovorno uprvljnje koje se ne rzlikuju od onog to se ve koristi u drugim delovim te orgnizcije. Od orgnizcije se zhtev d identifikuje ili ktlogizuje prvne ili druge obveze kojim je t orgnizcij podlon. Poto se odredi politik u vezi s ivotnom sredinom, stndrdi zhtevju od orgnizcije d rzviju pln z sprovoenje te politike, tj. d: - Uspostve procedure z identifikovnje spekt ivotne sredine u svom delovnju. - Uspostve procedure z identifikovnje prvnih i drugih obvez kojim t orgnizcij podlee. - Uspostve i odrvju dokumentovne ciljeve i plnirne rezultte n svkoj bitnoj funkciji i nivou u okviru orgnizcije. - Uspostve i odrvju progrm ivotne sredine z postiznje plnirnih ciljev i rezultt. Vno je pri uvoenju stndrd ISO 14001 uzeti u obzir veliki broj spekt ivotne sredine, uticj n ivotnu sredinu i sistem kontrole. ivotn sredin je definisn ko okruenje u kojem nek orgnizcij deluje, ukljuujui vzduh, vodu, zemlju, prirodne resurse, floru, funu, ljude i njihove meusobne odnose. Kko je definisno u ISO 14001, spekt ivotne sredine je bilo koji element ktivnosti, proizvod ili uslug jedne orgnizcije koji moe da komunicir s ivotnom sredinom, znjn spekt ivotne sredine je onj koji im ili moe imti znjn uticj n ivotnu sredinu. Ov terminologij nije egzktn, p z jednu orgnizciju odreivnje t je spekt ivotne sredine, t je znjn spekt ivotne sredine moe biti problemtino. N krju, stndrd definie uticj n ivotnu sredinu ko svku promenu u ivotnoj sredini, bilo lou ili korisnu, celokupno ili delimino nstlu usled ktivnosti, proizvod ili uslug jedne orgnizcije.

4

I u ovom sluju definicij nije egzktn. U sutini, elementi sistem kontrole su oblikovni i primenjeni prem spektim ivotne srsdine orgnizcije i (potencijlnih ili stvrnih) uticj n ivotnu sredinu. Autori koji su sstvili ncrt ISO 14001 nmervli su d se sistem kontrole u krjnjoj liniji bvi dtim okolnostim ivotne sredine: - Proizvodnj otpd - Isputnje otpdnih vod - Isputnje kinice -Tke izvor emisije u vzduh - Krtke emisije u vzduh - Emisije izduvnih gsov iz utomobil - Opercije s korienjem hemiklij - Opercije s korienjem vode - Opercije s korienjem energije - Upotreb prirodnih resurs - Prestnk proizvodnje proizvod - Odlgnje otpd

Uticji n ivotnu sredinu koji tkoe morju biti obuhveni su:

- Uticji n floru - Uticji n funu - Uticji n biodiverzitet - Uticji n stnit - Uticji n pejz i prirodne lepote - Uticji n prirodne izvore sdre: - Uticji n poljoprivredno zemljite

5

- Uticji n umske resurse - Uticji n zlihe vode - Uticji n minerle - Uticji n morske resurse - Uticji n energetske resurse - Uticji n movre - Uticji n prume - Uticji n divljinu

Uticji n zgenje:

- Uticj n vzduh - Uticj n vodu - Uticj n nivoe zraenja - Uticajue na eroziju zemlje - Uticaji na proizvodnju vode

3. MENADMENT I ETIKI STAVOVI

Po rezulttim istrivnj pokzlo se d ljudi koji rde u prodji imju njnie etike stndrde, dok njvie imju svetenici, potekri i lekri. Politiko okruenje precizir grnice koje ukzuju s jedne strne koji su spekti ponnj u poslovnju leglni, a s druge strne dje one koji su neleglni. N slin nin ljudi koji se bve drutvom mogu precizirti kcije koje prepoznjemo ko morlne ili etike i one koje ne vidimo kao tkve. Meutim, n prostoru izmeu tih grnic nlzi se legln ili etik zon rvnodunosti u okviru koje menderi rde. T zon rvnodunosti ima odreeni broj ozbiljnih implikcij n mendere. Prvo, zon moe biti prilino velik i, poto se uklp u zkonske zhteve ili etike stndrde, moe biti skup, p firm moe odluiti d posluje to je mogue blie grnici neleglnog. Rdei tko, meutim, firm se izle riziku od drvne intervencije ili, pk, d je tue potroi, isporuioci i investitori, a mogu d nstnu i zntne negtivne drutvene 6

snkcije izreene od jvnosti. S druge strne, firm moe d bude veom konzervtivn i d poku d rdi u zkonskoj zoni kko bi izbegl intervencije i sudske procese, ko i drutvene snkcije, li gubi zntn deo profit. Drugo, zbog tog to je zon rvnodunosti esto prilino irok, on predstvlj velike potencijlne profite. Prem tome, neke firme mogu d se dre slov zkon iko je njihovo ponnje u nekim slujevim pod znkom pitnj u odnosu n etiku i drutvenu odgovornost. Tko, firm ispolji ponnje zsnovno n reltivnim znnjim koje pripisuje ekonomskim i drutvenim ciljevim. D bi stvr bil jo komplikovnij, firm je orgnizcij ljudi s rzliitim vrednostim i etikim stndrdim, p ipk je odgovorn z ponnje tih ljudi poto oni meudejstvuhju u n unutrnjem i n spoljnjem plnu ko zvnini i nezvnini predstvnici firme. Preko ktivnosti i ponnj zposlenih firm grdi ugled i imid u oima potro, isporuilc, investitor i ire jvnosti. Ako doe do ozbnljnog krenj zakonskog i etikog ponnja i to se iznese u jvnost, trpee dugoroni ekonomski ciljevi firme.

4. UVOENJE STNDRD U SISTEM EKOLOKOG MENDMENT U ORGANIZACIJAMA

Sistem ekolokog mendment je bzirn n konkretnim ciljevim, ko to su sgledvnje mogunosti poslovne strtegije odreenih preduze koj utiu n elemente ivotne sredine i degrdirju ivotnu sredinu, nliz uzork preduze svih regij i sl. Z ostvrivnje tkvih ciljev uspeno se n drv mor ukljuiti u nlizu i primenu meunrodnih stndrd, morju se nlizirti ekoloke podobnosti snbdev i ekoloki rizici preduze. Tkoe, morju se istriti opti ekoloki ciljevi preduze uskleni s opertivnim i strtekim plnirnjem, utvrditi informcioni sistemi ekolokih implikcij poslovnj i morju se nroito prtiti i dokumentovti ekoloki kvliteti. Uvoenje meunrodnih stndrd se uskluje s prvcim politike ekolokog mendment, progrmim, vezm s drvnim orgnim i obvezno je formirnje komisij z edukciju i meunrodnu srdnju. Meunrodn orgnizcij z stndrdizciju - ISO je svetsk federcij ncionlnih tel z stndrdizciju (lnice ISO). Rd n izrdi meunrodnih stndrd obvlj se kroz ISO tehnike komitete. Svk lnic, koj je zinteresovn z oblst z koju je formirn neki tehniki komitet, im prvo d im svoje predstvnike u tom komitetu. Meunrodne orgnizcije, vldine i nevldine, koje su u vezi s ISO, tkoe uestvuju u rdu komitet. ISO

7

tesno srujs s Meunrodnom elektrotehnikom komisijom (IEC), u vezi s pitnjim stndrdizcije u oblsti elektrotehnike. Usvjnje sistem mendment kvlitetom treb d bude strtek odluk orgnizcije. Ovj meunrodni stndrd nem z cilj d nmetne uniformnost u strukturi sistem mendment kvlitetom, niti uniformnost dokumentcije. Zhtevi sistem mendment kvlitetom, komplementrni su zhtevim z proizvode. Meunrodni stndrdi, znjni z oblst istrivnj ivotne sredine, ISO 14000 i ISO 9000, mogu koristiti interne ili eksterne zinteresovne strne, ukljuujui sertifikcion tel z ocenu sposobnosti orgnizcije d ispunjv zhteve korisnik, zhteve propis i zhteve sme orgnizcije. Principi mendment kvlitetom, nvedeni u stndrdim od ISO 9001 do ISO 9004, prover sistem kvlitet i onog ko proverv nvedeni su stndrdim ISO 10011-1 do 10011-3, obezbeenje kvlitet z mernu opremu ISO 10012, serij stddrd ISO 14000 je nmenjen f uprvljnju ktivnostim preduze rdi smnjenj tetnog delovnj n ivotnu sredinu.

Standardi za ekoloki menadment

Velika Britanija, koja je kao prva zemlja 1992. godine uvela svoj nacionalnistandard za ekoloki menadment, dala je svoj peat evropskom sistemu ekomenadmenta,a zbog svoje vodee uloge u ovoj oblasti dobila je svoje mjesto Predsjedavajueg i uodgovarajuem radnom tijelu Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO). Zatonovi standardi ISO 14000 imaju dosta slinosti sa britanskim standardom BS 7550, a nemani znaajnih razlika u odnosu na ve vaei EMAS sistem. Najvaniji standardi za ekoloki menadment su:

Britanski standard BS 7570 Meunarodni standard ISO 9000 i 14000 Standard Evropske unije EMAS sistem Drugi ekoloki standardi

4.1. Britanski standard BS 7570

U Velikoj Britaniji je 1992. godine stupio na snagu standard BS 7550. Cilj uvoenjaovog standarda bio je da se svakom preduzeu prui mogunost da svoj

8

sistem upravljanja upotpuni drutveno verifikovanim i javno priznatim sistemom ekolokog menadmenta, koji polazi od jasne formulacije smernica ekoloke politike i ekolokih ciljeva preduzea. Oni putem primjene proverenih i standardizovanih organizacionih postupaka vodi ka efikasnoj realizaciji tih ciljeva. U predgovoru ovog dokumenta se ukazuje na to, da BS7550 ima iste opte principe menadment sistema kao i standard ISO 9000. Taj sistem kvaliteta moe se koristiti kao polazna baza za nadgradnju eko-menadment sistema prema BS 7550. Britanski standard BS 7550 u strunoj javnosti naiao je na razliite reakcije ikomentare. Dok su ga jedni pozdravljali kao krupan sistemski korak ka uvoenju ekologijeu poslovnu politiku i praksu preduzea, drugi su stavljali primjedbe da previe naglaavainstitucionalizaciju formalnih struktura i procedura, a da ne obavezuje pre duzee na sutinsko poboljanje njegovih ekolokih karakteristika. Svako preduzee moe faktiki samostalno da odluuje da li e ispuniti samo zakonom propisane ekoloke standarde, ili e da ini vie u oblasti zatite radne i ivotne sredine.

4.2. Primen ISO stndrd 9000

Ovj meunrodni stndrd mogu koristiti interne ili eksterne zinteresovne strne, ukljuujui sertifikcion tel z ocenu sposobnosti orgnizcije d ispunjv zhteve korisnik, zhteve propis i zhteve sme orgnizcije. ISO 9000 podstie usvjnje procesnog pristup kd se rzvij, primenjuje i poboljv efektivnost sistem mendment kvlitetom, rdi zdovoljenj korisnik ispunjvnjem njegovih zhtev. D bi jedn orgnizcij efektivno funkcionisl, on mor d identifikuje i obvlj mendment brojnim poveznim ktivnostim. Aktivnost koj koristi resurse i im mendment d se omogui trnsformcij ulznih u izlzne elemente, moe se smtrti procesom. esto izlzni element iz jednog proces direktno formir ulzni element u sledei. Primen sistem proces unutr orgnizcije, zjedno s identifikcijom i meusobnim delovnjem ovih proces, ko i mendment njim, moe se okvlifikovti ko procesni pristup. Prednost procesnog pristup je stlno uprvljnje, koje on obezbeuje preko veze izmeu pojedinih proces u sistemu proces, ko i preko njihove kombincije i meusobnog delovnj. Kd se koristi u sklopu sistem mendment kvlitetom, tkv pristup nglv vnost:

- rzumevnj i ispunjvnj zhtev;

9

- potrebe rzmtrnj proces u smislu dodte vrednosti; - dobijnj rezultt performnsi i efektivnosti proces i stlnog poboljvnj proces zsnovnog n objektivnom merenju.

Metodologij primene ISO 9000 je poznt ko plnirjte - urdite - proverite delujte, moe se primeniti n sve procese. Sdnje nadrgadnje stndrd ISO 9001 do ISO 9004 pripremljene su ko konzistentni stndrdi sistem mendment kvlitetom, projektovni d budu komplementrni jedni s drugim, li se mogu koristiti i nezvisno. Ovi meunrodni stndrdi imju rzliite predmete i podruj primene, strukture su im sline, d bi se olkl njihov primen ko konzistentnog pr. ISO 9001 specificir zhteve z sistem mendment kvlitetom, koji se mogu koristiti z internu primenu u orgnizcijm ili z sertifikciju ili z ugovrnje. On se usredsreuje n efektivnost sistem mendment kvlitetom u ispunjvnju zhtev korisnik (projektovnje, rzvoj, proizvodnj, ugrdnj i servisirnje). ISO 9002 je model obezbeenj kvlitet u proizvodnji, ugrdnji i servisirnju. ISO 9003 je model obezbeenj kvlitet u zvrnoj kongroli i testirnju. Stndrd ISO 9004 je bz z uprvljnje kvlitetom i svim elementim sistem kvlitet i dje uputstv u okviru ireg rspon ciljev sistem mendment kvlitetom nego to to ini stndrd ISO 9001, posebno z stlno poboljvnje sveukupnih performnsi i efiksnosti orgnizcije. ISO 9004 preporuuje se ko uputstvo z orgnizcije, ije njvie rukovodstvo eli d preduzme dlje korke u odnosu n zhteve stndrd ISO 9001, u nstojnju d ostvruje stlno poboljvnje performnsi. Meutim, on nije nmenjen potrebi sertifikcije ili ugovrnj. Osim prikznih model usglvnj, ISO 9000 im i itv niz uputstv ko to su: ISO 9000-1 (uputstv z izbor i upotrebu stndrd genercije ISO 9000), ISO 9000-2 (Opt uputstv z primenu ISO 9001, 9002, 9003) i ISO 9000-3 (uputstv z rzvoj, obezbeenj i odrvnj softver). Ovj meunrodni stndrd povezn je s stndrdim ISO 14000, d bi se povel komptibilnost ov dv stndrd z dobrobit svih korisnik. Ovj meunrodni stndrd ne obuhvt zhteve koji su specifini z ostle sisteme mendment, ko to su zhtevi striktno vezni z mendment ivotnom sredinom, mendment ztitom n rdu i bezbednou, mendment finnsijm ili menument rizicim. Meutim, ovj meunrodni stndrd omoguv orgnizciji d povee ili integrie svoj sistem mendment kvlitetom s zhtevim sistem mendment, koji su s njim povezni. Postoji mogunost d

10

orgnizcij prilgodi svoje postojee sisteme mendment, d bi uspostvil sistem mendment kvlitetom, koji ispunjv zhteve ovog meunrodnog stndrd. Ovj meunrodni stndrd specificir zhteve z sistem mendment kvlitetom kd orgnizcij treb d poke svoju sposobnost d dosledno obezbeuje proizvod , koji ispunjv zhteve korisnik i odgovrjuih propis i im z cilj d pove zdovoljenje korisnik efektivnom primenom sistem, ukljuujui procese stlnog poboljvnj sistem, ko i dokzivnje usaglenosti s zhtevim korisnik. Kd se bilo koji zhtevi ovog meunrodnog stndrd ne mogu primeniti zbog prirode orgnizcije, moe se rzmotriti njihovo izostvljnje. Ako su izostvljnj uinjen, izjve o usglenosti s ovim meunrodim stndrdom ne mogu se prihvtiti, osim ko ov izostvljnj utiu n sposobnost orgnizcije d obezbeuje proizvod koji ispunjv zhteve korisnik i odgovrjuih propis. Sledei normtivni dokument sdri odredbe koje sinjvju odredbe ovog meunrodnog stndrd. Z pozivnje ne primenjuju se nkndne izmene, niti revizije bilo koje od ovih publikcij. Meutim, preporuuje se ugovornim strnm u ugovorim, zsnovnim n ovom meunrodnom stndrdu, d ispitju mogunost primene njnovijeg izdnj dole nvedenog stndrd. Z nedtirn pozivnj primenjuje se poslednje izdnje dokument, n koji je izvreno pozivnje. lnice orgnizcij ISO odrvju registre veih meunrodnih stndrd. Z potrebe ovog meunrodnog stndrd primenjuju se termini i definicije dti u stndrdu ISO 9000. Termini, koji se koriste u stndrdim ISO 9000 z opisivnje lnc isporuke, promenjeni su d bi odrzili ktuelni renik koji se koristi n relciji isporuilc orgnizcij - korisnik. Termin isporuilc, korien u stndrdu ISO 9001, zmenjen je terminom orgnizcij i odnosi se n orgnizcionu celinu n koju se primenjuje ovj meunrodni stndrd. Tkoe, termin podugovr sd je zmenjen terminom isporuilc.

4. 3. Implementcnj ISO stndrd 14000

Osnovn premis ISO 14000 je unpreenje ekolokog rd kroz smoregulciju. Ekoloki mendment sistem (EMS) dovodi orgnizcije u rd i skldnost koje im omoguuju d upute ekoloke poslove kroz lokciju resurs, pripisivne odgovornosti i tekuu evulciju postupk, proces i procedur. EMS je bitn z sposobnost orgnizcije d predvodi i sretne neke ekoloke predmete i d osigur

11

kontinuirni skld s ncionlnim ili interncionlnim zhtevim. EMS obezbeuje okvir d blnsir i integrie ekonomske i ekoloke interese. Dizjnirnje ovog sistem je tekui i interktivni proces. Sstv, odgovornosti, postupci, procedure, procesi i resursi z implementciju ekoloke politike, objekt i ciljev mor biti koordinirno s postojeim kcijm n drugim poljim, ukljuujui opercije finnsije, kvlitet, zdrvlje i bezbednost. Genercij ISO 14000 do 14009 se odnosi n sisteme ekolokog uprvljnj, ISO 14010 do 14019 n oditing ili ekoloko provervnje, ISO 14020 do 14029 n ekoloko obelevnje , ISO 14030 do 14039 n ocenjivnje ekolokog uink, ISO 14040 do 14049 n ocenjivnje ivotnog ciklus ISO 14050 do 14059 n termine i definicije. ISO 14001 progrm mor d ukljuuje specifini pln koji opisuje kcije potrebne d upoznju svki objekt i cilj, osobe odgovorne z upoznvnje svkog objekt i vremenski opseg opisujui kd e svki cilj biti postignut. Predmeti i ciljevi mogu biti prioritetizovni unutr progrm, li svi predmeti morju biti ukljueni. Mendment progrm moe tkoe biti dlje podeljen u mnogostruke rdne plnove koji slue specifinom projektu, procesu, proizvodu ili pojedinni progrm moe biti rzvijen d postigne ekoloke predmete i ciljeve orgnizcije. Projekt uprv EMS- treblo bi d pristupi u istom prvcu ko i svki drugi projekt. Projekt mendment pristup e pomgti optimlno korienje resurs d dopuni EMS n vreme, unutr budetnih pritisk. Implementovnje EMS- e verovtno biti lke u mnjim, p i srednje velikim kompnijm zto to su donosioci odluk i odgovorni menderi bliski s poslovim opercij i dizjnom proizvod. Mle kompnije mogu biti u mogunosti d izbegnu zpetljvnje u moru ppir u njihovim dokumentcijm. Zinteresovne strne nisu toliko nklonjene z mnje kompnije. Mnje sloen kolovnj i komunikcioni sistemi e verovtno biti dovoljni i odluke d se promene vni postupci i implementni sistem povenj bie verovtno lki z izvrenje. Uz to, ko je orgnizcij ve sertifikovl ISO 9000 mnogi od mterijl ve spremljenih z tu sertifikciju mogu biti korieni z ISO 14000, s vrlo mlim izmenm. N primer, orgnizcije i postupci osoblj, zpisi i kontrol dokument, pregled i revizij postupk mogu biti korieni iz ISO 9000 i z ISO 14000. N krju stepen npor zhtevn d implementuje ISO 14000 zvisi u velikom opsegu od stnj postojnj EMS- u kompniji. Osnovni EMS korci. Njosnovniji zhtev je d se uspostvi i odri EMS koji ukljuuje sve zhteve opisne u stndrdu. Model z EMS je bzirn n 5 osnovnih kork. Oni su: 1. OBAVEZA I POLITIKA. Orgnizcij definie svoju ekoloku politiku i osigurv obvezu prem njoj. Vrhunski mendment mor se obvezti n kontinulno unpreenje EMS-, ztitu od zgenj i sglsnost s primenjujuim zkonim. Ekolok politik mor biti relevntn s prirodom i ekolokim uticjim ktivnosti,

12

proizvod i uslug. Politik mor biti dokumentovn, dostupn jvnosti i d odrv vezu s zposlenim. 2. PLANIRANJE. Orgnizcij formulie pln d relizuje ekoloku politiku. Z vreme ove plnske fze orgnizcij rzvij viefunkcionlni tim i identifikuje zncjne ekoloke uticje ktivnosti proizvod i uslug, zjedno s leglnim i drugim stndrdim n koje se orgnizcij obvezuje. To dlje postvlj predmete i kvntifikuje ih gde god je mogue. 3. IMPLEMENTACIJA. Trei kork je stviti pln u kciju putem obezbeivnj resurs i podrke mehnizm neophodnih d se postigne ekolok politik, predmeti i ciljevi. U ovom korku orgnizcij definie uloge i odgovornosti svih ukljuenih u proces, ukljuujui predetvnike vie uprve. On identifikuje iuezbeuje neophodne| resurse. Orgnizcij identifikuje ktivnosti i procese s znjnim ekolokim uticjim i izvrv postupke d uprvlj ovim ktivnostim i procesim. On utvruje postupke i izvrv ih. On uspostvlj i implementir unutrnje i spoljnje komunikcione postupke. 4. MERENJE I VREDNOVANJE. Orgnizcij meri i vrednuje ekolok delovnj protiv njenih predmet i ciljev. On proizvodi specifine postupke z voenje postupk vrednovnj. On prti i meri procese n regulrnoj osnovi i sledi rdove s objektim i ciljevim. 5. PREGLED I UNAPREENJE. Konni glvni kork je d se rzviju postupci z pregled i kontinulno unpreenje EMS- s predmetom unpreenj njegovih celokupnih ekolokih rdov. Orgnizcij uporeuje sdnji rd s njenim objektim i ciljevim, ond identifikuje i isprvlj temeljne uzroke nedosttk. On tkoe identifikuje dlje prilike z unpreenje. Sd nilzi veliko pitnje odkle poinje orgnizcij?

4.3.1. ta je EMS?

Sistem kvaliteta (ISO 9001) odreen je tokom nabavlja kupac, dok je sistem upravljanja ivotnom sredinom (EMS) ire postavljen, sa vie tokova, odnosno aktera: od nabavljaa, pored kupca, inioci EMS su ivotna sredina, regulativa i javne ineresne grupe. Treba naglasiti da standard ISO 14001 (kao i ISO 9001) ne sadri tehnike specifikacije, niti definie procedure. Tehnike specifikacije odreuju drugi standardi, a limiti emisija i imisija definisani su zakonima i dravnim propisima. Organizacija je potpuno slobodna da definie ekoloku politiku, ciljeve, strategije, programe i dr. Zahtev standarda je da se definiu i uspostave procedure sistema prema svim takama standarda. Kada je sistem uspostavljen on mora da se odrava 13

striktno po definisanim procedurama. Jezik ISO standarda je visoko formalan i jezgrovit. Precizno je definisan i posledica je kompromisa razliitih interesnih strana. Kao velika prednost u odnosu n a drugestandarde istie se njegova fleksibilnost, odnosno sloboda koja je data organizacijama dauspostave sistem. Meutim, esto se deava da je standard korisnicima teko razumljiv ineshvatljiv. Iz tog razloga ISO je sastavio uputstva za upotrebu standarda koja znatnoolakavaju implementaciju. Pored toga postoje mnogobrojna praktina uputstva i smjernicekoje su sastavile nezavisne organizacije. Organizacija (preduzee) definie uticaje svog djelovanja na ivotnu sredinu.Organiz acija treba da sagleda sve sadanje i prole aktvnosti oko svih proizvoda i usluga. Ovo se odnosi na emisije u atmosferu, ispuste u vode, kontaminaciju tla, upravljanje otpadom, uticaj na lokalnu zajednicu, upotrebu prirodnih bogatstava i dr. Svi ovi aspektimoraju se procijeniti za normalan rad, poremeen rad, havarije, putanje i gaenje procesau organizaciji. Top menadment mora da podrava politiku. Ekoloka politika postavljaokvir za ciljeve i strategije za unapreenje ivotne sredine. Politika treba da bude u skladusa relevntnim zakonima i ekolokom legislativom.Pored dravne legislative, preduzee treba da razmotri ukljuivanje u in terneindustrijske kodekse i propise, ugovore sa lokalnom zajednicom i sl. Interesantno je pitanjeda li organizacija treba direktno da ispuni pravne zahtjeve svih zemalja u koje se njeni proizvodi izvoze i tako se ne oslanja na druge nabavljae i preprodavce. U standardu nisuspecifikovane geografske granice, niti kako se identifikuju i definiu pravni zahtjevi.Organizacija je slobodna da uspostavi proceduru za identifikaciju i sprovoenje pravnihzahtjeva. Organizacija je takoe slobodna da angauje drugu (spoljanju) fir mu zasprovoenje pravnih zahtjeva.Ciljevi u funkciji znaajng unapreenja stanja ivotne sredine postavljaju se naosnovu zakona i propisa. Naravno, ogranieni su tehnikim, operativnim i finansijskimmogunostima. Ciljevi i strategije treba da budu mjerljivi, da promoviu preventivu ikoriste najadekvatnije tehnologije. Organizacija ne mora ispuniti ciljeve kako bi sev erifikovala usklaenost sa standardom. Ciljevi moraju biti dokumentovani (kao i rezultati)i u skladu sa ekolokom politikom organizacije.Ciljevi i strategije ostvaruju se realizacijom programa. U okviru programa imenujuse odgovorna lica za odreene funkcije, definiu akcije za dostizanje ciljeva i vremenska ogranienja. Organizacija bi trebalo da razmotri ivotne cikluse proizvoda, takoe darazmotri mogue procese i opreme.Top menadment treba da delegira ovlaenja za implementaciju i sprovoenjeEMS. Takoe treba da obezbjedi humane resurse, tehnologije i finansije.Menadment treba da identifikuje potrebe obuke za zaposlene i saradnike .Organizacija treba da uspostavi i odrava dokumente koji promoviu vanost ekoloke politike i ekoloku svijest zaposlenih.Organizacija treba da uspostavi procedure za internu komunikaciju. Spolj anjakomunikacija nije obavezna, ali je preporuena. Eksterna komunikacija

14

odnosi se na primanje, dokumentovanje i odgovor na informacije iz drutva.Sve aktivnosti i dijelovi EMS definisani standardom ISO 14001 moraju da bududokumentovani.Organizacija treba da odrava i kontrolie EMS dokumentaciju. Dokumenti morajuimati definisanu lokaciju, moraju se povremeno revidirati i airirati. Dokumenti se uvaju itreba da budu dostupni za pravnu kontrolu.Organizacija treba da prati i kontrolie aktivnosti vezane za identifikovane ekolokeaspekte. Kontrola postavlja operativne kriterijume za procedure.Organizacija treba da formulie procedure za djelovanje u akcidentnim situacijama.Preventiva i minimiziranje uticaja na ivotnu sredinu su najpoeljniji. Standard zahtijevarevidiranje i korigovanje procedura nakon akcidenta. Preporuuju se povremena testiranja procedura, gdje je to mogue.Organizacija treba da uspostavi procedure za monitoring operacija koje ima juuticaja na ivotnu sredinu. To podrazumijeva praenje performansi, kontrolu ispunjavanjaciljeva i strategija, kalibraciju i odravanje ureaja za monitoring.U sluaju da doe do neusklaenosti EMS sa ISO standardom, organizacija bitrebalo da identifikuje uzroke, sprovede korektivne akcije i uvede nove kontolnem ehanizme kako bi sprijeila ponavljanje poremeaja. Standard zahtijeva biljeenje svih promjena u procedurama do kojih je dolo usled korektivne akcije. Preduzete akcije trebada budu u srazmjeri sa negativnim posljedicama po ivotnu sredinu.Organizacija treba da biljei i uva podatke o sprovoenju planiranih ciljeva istrategija. Takoe se preporuuje uvanje podataka o rezultatima obuka, revizija iv erifikacija.Revizija je neophodna kako bi se potvrdilo da li organizacija ispunjava zahtjeveEMS standarda. Inspekcija utvruje da li je EMS valjano implementiran i da li se odrava.U standardu se preporuuje da organizacija odmjeri ekoloki znaaj preduzetih aktivnosti, pregleda rezultate prethodnih revizija, ispita nepristrasnost i kompetentnost inspektora.

Koncepti u okviru ISO 14000:

Ekolok politik. Primeren je prirodi, drutvenom stupnju i ekolokim uticjim orgnizcionih ktivnosti, proizvod i uslug, ukljuuje obvezu z kontinulnim unpreenjem, ztitom od zgenj, pridrvnja relevntnih ekolokih zkon i regulcij i s drugim zhtevim n koje se obvezuje, obezbeuje okvir z odreivnje i pregled ekolokih objekt i ciljev, dokumentovn je, implementirn, povezn s svim zposlenim i n rspolgnju je jvnosti. Ekolok politik dje celokupn smiso i obvezu prem sredini. Bliski politiki izvetji ukljuuju frze ko to su kompnij je obvezn d titi sredinu i zdrvlje i bezbednost svih zposlenih i kupc, svi proizvodi i oprem kompnije morju se pridrvti odrivih stndrd, kompnij je posveen d implementuje metod strtegije z ztitu od zgenj, smnjenje neobrenih resurs i sl.

15

Obvez z sglsnou. Politik mor d odrv obvezu orgnizcije d potuje sve primenljive zkone i regulcije. ISO 14000 registrcij nije zmen z sglsnost; on dopunjuje sglsnost s ncionlnim zkonim i regulcijm.

Ztit od zgenj. Ztit od zgenj u kontekstu ISO 14000 je irok koncept i definisn je ko korienje proces, vebi, mterijl ili proizvod koji uklnjju, smnjuju ili kontroliu zgenje koje moe d ukljuuje reciklu, obrdu, proces promene, kontrolu mehnizm, efiksno korienje resurs i zmenu. Ov irok definicij nudi kompnijm i ncijm irom svet fleksibilnost u interpretciji vrst metodom prevencij zgenj koje mogu d koriste d ispune ove zhteve.

Kontinulno unpreenje. Odnosi se n unpreenje EMS-. Ono je definisano ko proces pojnj EMS-a d bi se postigl unpreenj u celokupnom ekolokom rdu u rvni s orgnizcionom ekolokom politikom. Postoji generalni sporzum izmeu stndrd rzvoj ij je osnovn svrh unpreenj sistem d unpredi ekoloki rd, li stndrd se fokusir n unpreenje sistem, ne n rezultte postignute od sistem.

Postvljnje rdne grupe. Orgnizcij moe zpoeti proces rzvoj EMS- i definisnj njegove ekoloke politike postvljnjem rdne grupe ili glvnog odbor sstvljenog od lnov koji su ukljueni u sve delove orgnizcije. lnovi tim mogu biti odbrni od sopstvenih nivo uprve i obezbeuju jsn pregled. Zjedniki tim moe biti multidisciplinrn, predstvljjui sve delove orgnizcije od poslovnih sistem, funkcij i sposobnou d direktno iskuse sve tipove opercij. lnovi tim treblo bi d imju sopstvenu vetinu poznvnj opercij i znnje o kontroli tehnik. Oni bi treblo d budu obrzovni s obzirom n ISO 14000 zhteve i d budu nepristrsni. Skupljnjem grupe zposlenih iz svih poslovnih jedinic unutr kompnije, slubenici e potovti progrm i uvvti ono to je sprovedeno. Jednom sstvljen, ovj tim bi mogo kritiki ispitti proizvode i usluge stvorene u orgnizciji. Pre nego to orgnizcij moe d rzvije znjnu i relnu ekoloku politiku, on mor d identifikuje i potignutno rzume delove njenih proizvod i uslug.

Obvez njvie uprve. Implementcij EMS- je doveden s vrh. Ako je jedn element izdvojen ko njvniji sstojk u uspenoj implementciji EMS-, to je jk posveen obvez i potpuno ukljuivnje od strne vie uprve. 16

Jednostvno reeno, bez vrhunskog poslovnj EMS bi bio neuspen. D bi EMS bio uspen, vrhunski nivo poslovnj orgnizcije i vetin njenih mender, morju tititi njihove ekoloke odgovornosti, dju podrku EMS-u i d preuzmu punu odgovornost z njegovu implemntciju.

Vi uprv moe nstti u zvisnosti od izvor, ukljuujui direktne i indirektne trine pritiske, regultorne zhteve, rstue mbicije i ubeenj zposlenih potrebnih z blnsirnje poslovnih ciljev s ekolokim odgovornostim. Obvez ne moe biti opunomoen, ztim ignorisn i ne sdri slepo odobrvnje postupk. Vi uprv mor d ide iznd jednostvnih uvod u EMS okvire zto to se proces implementcije nee izgrditi z trenutk sm od sebe. Njvi uprv mor igrti ktivnu, vidljivu ulogu u procesu implementcije. Vi uprv mor stvoriti svoj smiso jsn njenim zposlenim i pomgim, ko i motivciju i injenicud su svi zposleni u ekolokom smislu odgovorni. Inicijlni pregled ivope sredine. S EMS timom, sledei korak je d se odredi tekui sttut orgnizcije. Organizacija mor potviti i odgovoriti n pitanje: Gde smo mi sada? Teku pozicija organizacije s obzirom na ivotnu sredinu moe biti vrednovn pomou inicijalnog pregleda ivotne sredine. Pregled bi trebalo d se odnosmi n pun opseg delujuih uslov. Tu se misli n sledee: 1. Identifikcij zkonodvnih i regultornih zhtev. 2. Identifikcij ekolokih spekt, njenih ktivnosti, proizvod ili uslug d determinie one koje imju ili mogu imti vne ekoloke uticje i odgovornosti. 3. Vrednovnje rd poreenog s relevntnim unutrnjim kriterijumim, spoljnim stndrdim, regulcijm, prvilnikom postupk i setom nel i smernic. 4. Postojnje ekolokog uprvljnj postupcim i procedurm. 5. Identifikcij postojeih politik i procedur poslujui s nbvkom i preduzimkim ktivnostim. 6. Povrtn spreg od prethodnih incident. 7. Prilike z suprnike prednosti. 8. Nmere zinteresovnih strn. 9. Funkcije ili ktivnosti drugih orgnizcionih sistem koji mogu omoguiti ili spreiti ekoloke ktivnosti.

17

4.4. EMAS sistem

EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) je sistem ekolokog menadmenta iekoloku provjeru. Uspostavljen je EU regulativom br.1836. iz 1993. godine, kaodob rovoljna ema koja omoguava da kompanije verifikuju svoj sistem upravljanjazatit om ivotne sredine prema zahtjevima regulative. Ovaj program, dostupankompanija ma od 1995. godine, bio je ogranien samo na kompanije u industrijskomsektoru. Od 2001. godine EMAS program je dostupan u svim privrednim sektorimaukljuujui javne i privatne kompanije.Moe se govoriti o vie ciljeva EMAS-a. U irem smislu, osnovne ciljeve uvoenja sistemaupravljanja u oblast ivotne sredine treba posmatrati u kontekstu ukupnih ciljeva EU udomenu unaprijeenja harmoninog i uravnoteenog ekonomskog razvoja i odrivograzvoja uopte. Neto konkretnije govorei, osnovna svrha ustanovljavanja sistemaupravljanja zatitom ivotne sredine i provjere u pravu Evropske unije sastoj i se unastojanju da se obezbijedi to efikasnije funkcionisanje privrednih i drugih organizacija sastanovita kriterijuma ivotne sredine, tj. da se obezbijede to bolje procjene iuna prijeenja uinka u ivotnoj sredini od strane svih organizacija, a naroito onih ijedjelatnosti imaju znaajniji uticaj (direktni ili indirektni) na ivotnu sredinu. Osim toga, jedan od ciljeva ustanovljavanja ovog sistema je i stvaranje uslova za obezbijeivanjerelevantnih informacija za javnost i druge zainteresovane strane u vezi sa stanjem ivotnesredine i uinkom organizacija u oblasti ivotne sredine. Dakle, ciljevi EMASa suodreeni nastojanjima da se unaprijede stalna poboljanja uinka u ivotnoj sredini odstrane organizacija ustanovljavanjem i primjenom sistema upravljanja u ivotnoj sredini;sistematskom, objektivnom i periodinom procjenom uinka takvih sistema. Obezbijeivanjem informacija o uinku u ivotnoj sredini i otvaranjem dijaloga sa javnoui drugim zainteresovanim stranama; aktivnim ukljuivanjem zaposlenih u organizacijama injihovom obukom radi aktivnog uea u ustanovljavanju i sprovoenju sistemaupr avljanja u ivotnoj sredini. EMAS u sebi sadri sve zahtjeve standarda ISO 14001, kao inekoliko dodatnih zahtjeva. Od drava se oekuje da organizuju njihove institucije i procedure na takav nain da Uredbe mogu biti primjenjive. Iz toga slijedi da, iako je EMAS(kao i ISO 14001) u potpunosti dobrovoljan za organizacije, sve drave lanice imajuobavezu da primjene uredbu 761/2001 u potpunosti, tj. imaju obavezu da uspostave svuneophodnu infrastrukturu za primjenu EMAS-a. Neophodna infrastruktura, izmeu ostalogukljuuje: imenovanje kompetentnog (nadlenog) tijela za EMAS i uspostavlja

18

njeakreditacionog sistema za EMAS koje e definisati uslove i pravila za akreditaciju EMASverifikatora.

4.4.1 EMAS i EMS (ISO 14001) - slinosti i razlike

Najznaajnija slinost EMAS-a i EMS (sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema ISO 14001) je svakako sam standard ISO 14001 iji su obavezni zahtjevi sadrani u EMAS uredbama.

Od ostalih slinosti najvanije su: dobrovoljnost za uee organizacija, primjenjivost na sve tipove organizacija, bez obzira na djelatnost i veliinu.

Najznaajnije razlike EMAS i EMS su: EMAS je sistem prepoznat i priznat na nivou EU, ISO 14001 jemeunarodno prihvae n,

ISO 14001 je standard, EMAS je propis, tj. uredba EU:

EMAS sem akreditacionog tijela, eksternog provjerivaa obaveznoukljuuje i kompetentno tijelo i nadleni organ (najee inspekciju za zatituivotne sredine) , a esto i tzv. EMAS sekretarijat i EMAS odbor. Takoe,EMAS jasno definie odgovornost i obaveze drave i daje naglasak na ueu javnosti. EMAS ima stroije, dodatne zahtjeve u pogledu: usklaenosti za zakonskim propisima, poboljanja uinka zatite ivotne sredina, ukljuivanja zaposlenih,komunikacuje sa zainteresovanim stranama. Izjava o zatiti ivotne sredine obavezan i jedan od kljunih elemenata EMASa, sa posebnim zahtjevima u pogledu njene sadrine i neophodneeksterne validacije. Izjava je dostupna javnosti i kao obavezan element sadri ikonkretne pokazatelje o uinku zatite ivotne sredine.

19

Analiza/pregled stanja ivotne sredine - obavezna u EMAS-u, u EMS-u nijeobavezna

5. NEZVISNOST I OBJEKTIVNOST U SISTEMU EKOLOKOG MENDMENT

Konsultnt ili osoblje moe ntelovti inicijlni pregled. Meutim, ov ocen rd orgnizcije i ekolokih efekt mor poticti od ssvim neutrlnih tki gledit. Budunost EMS- mor se u stvri osloniti n tnost i integritet inicijlnog pregled. Rezultti ovog pregled e diktirti prvc kojim orgnizcija treb d nstvi d izvrv ISO 14001. Orgnizcij moe poeti pregled voenjem sednic ukljuujupi EMS tim. Br jedn od tri pun dn treblo bi stviti n strnu d zpone proces inicijlnog pregled etjui kroz sve ktivnosti, procese ili usluge ko i prenje ocen svke od njih. Tim moe skupiti dodtnu informciju koristei jednu ili vie sledeih tehnik: nkete, intervjue, direktno ispitivnje, merenj i izvetj pregled. Spoljnji izvori esto obezbeuju drgocenu informciju. Mnoge orgnizcije, ukljuuju vldine gencije sdrne u zkonim ivotne sredine, loklnim ili regionlnim bibliotekm ili bzm podtk, industrijskim socijcijm, poslovnim odnosimi i profesionlnim konsultntim. Z vreme implementcionog proces orgnizcij e morti d vodi neku vrstu produbljenih nliz d determinie propuste izmeu postojeih proces i postupk i onih koji su treni od ISO 14001 stndrd. Ov procedur e pomoi identifikciji unpreenj od koje se oekuje postiznje podudrnosti s stndrdom. Inicijlni pregled povezn s odredbm moe biti od pomoi orgnizcijm koje ele d definiu okvir, kriterijume i zhteve njihovih tekuih EMS-. Produbljen nliz nije isto to i inicijlni pregled. Inicijlni pregled je sredstvo koje moe biti korieno d ztiti i identifikuje tekuu poziciju orgnizcije s obzirom n ivotnu sredinu. Informcij dobijen od ovog pregled bie vrednovn i korien d rzvije ekoloku politiku i menadment orgnizcije.

6. ZAKLJUAK

Javnost i ekoloke grupe pozdravljaju uvoenje EMS, EMAS islinih sistema u organizacije, ali, s pravom, postavljaju pitanje da li eto imati pozitivnog uticaja na ivotnu sredinu. Na ovo pitanje ne 20

postoji jasan i precizan odgovor. Smatra se da poboljanje ekolokihperformansi organizacije prvenstveno zavisi od opredjeljenja i dejstvatop menadmenta. Ukoliko menadment nije zainteresovan organizacijanajvjerovatnije nee ni razviti sistem. Meutim, trite moe da primorakompaniju na to. ak iako je implementacija motivisana poslovnimkoristima, a ne poboljanjem ekolokih performansi, kada se sistemuvede, kompanija vremenom moe da prepozna ekoloke i ekonomskebenefite od prevencije i minimiziranja zagaenja. Na kraju, to moe davodi boljem stanju ivotne sredine. Jasan zakljuak e biti izvedeniskustveno, posl e izvjesnog vremena i ukljuivanja velikog brojaorganizacija u sisteme upravljanja ivotnom sredinom.Na tehnoloki razvoj ne moe vie bezumno rasti uz potpunozanemarivanje posljedica te tehnologije. Potpuno je u naoj moi daupravljamo tehnologijom, da je usmjerimo na dobrobit svih stanovnikaZemlje. Moda u tim optim ekolokim problemima ima i neegdobroga, j er nas, htjeli mi to ili ne ili ma kako u tome oklijevali,prisiljavaju na nov nain razmiljanja, u kojem katkad dobrobit ljudskevrste ima veu vanost od dravnih ili korporacijskih interesa. Kad senaemo u tekoj situaciji, pokazuje se da znamo kako se iz nje izvui.Znamo ta treba uiniti.

21

5. LITERATURA

1. Aamovi H. (2000): Razvoj sistema upravljanja zatitim ivotne sredine , Nauni institut za veterinarstvo, Novi Sad.

2. ukanovi M. (1979): Neki istorijski pogledi u naporima za bolju sredinu, ovek i ivotna sredina, br. 6/79, Beograd

3. Milanovi M. (2004): Primena daljinske detekcije u razvoju ekolo[kih informacionih sistema, Magistarska teza , Geografski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

4. Internet

22