Uvođenje učenika u pojam vreme

Master-učitelj: Silvija Tot,

Sombor, 2014.

Master-učitelj: Silvija Tot,

Sombor, 2014.

Dalje...

Uvođenje pojmova o vremenu u prvom razredu

U prvom razredu vodimo učenike u preciznije određivanje vremena samo u smislu vremenskih odnosa, ali ne i trajanja. Orijentacija u vremenu počinje upotrebom pojmova koji se odnose na tok vremena, ali još za određenje bez dužina trajanja.Tako se pojmovi o vremenu ograničavaju na : dan, doba dana (noć, jutro, prepodne, poslepodne, veče); odnosno danas, juče, sutra, nedelja, dani u nedelji i godišnja doba.

Možemo na sličan način da napravimo vremensku lentu koja će pomoći učenicima u lakšem snalaženju i imenovanju određenih pojmova. Vremensku lentu možemo praviti i od papira pa okačiti na zid učionice kako bi svaki dan uspeli ponavljati, prisetiti se učenog.U razgovoru sa učenicima posmatramo položaj Sunca na nebu, o njihovim aktivnostima u određeno vreme što će u velikoj meri pomoći njima u snalaženju.

Uvođenje pojmova o vremenu u prvom razredu

U prvom razredu vodimo učenike u preciznije određivanje vremena samo u smislu vremenskih odnosa, ali ne i trajanja. Orijentacija u vremenu počinje upotrebom pojmova koji se odnose na tok vremena, ali još za određenje bez dužina trajanja.Tako se pojmovi o vremenu ograničavaju na : dan, doba dana (noć, jutro, prepodne, poslepodne, veče); odnosno danas, juče, sutra, nedelja, dani u nedelji i godišnja doba.

Možemo na sličan način da napravimo vremensku lentu koja će pomoći učenicima u lakšem snalaženju i imenovanju određenih pojmova. Vremensku lentu možemo praviti i od papira pa okačiti na zid učionice kako bi svaki dan uspeli ponavljati, prisetiti se učenog.U razgovoru sa učenicima posmatramo položaj Sunca na nebu, o njihovim aktivnostima u određeno vreme što će u velikoj meri pomoći njima u snalaženju.

Dalje...Dalje...

Doba dana

Dalje...Dalje...

Učenici će primetiti da prvo vide mrak na slici što znači da je NOĆ. Posle mraka će videti da se pojavilo Sunce. Tada oni ustaju, umivaju se i doručkuju pa krenu u školu. To vreme je JUTRO. Dok traje nastave i oni su u školi to vreme je PREPODNE.Kada je Sunce iznad svih nas, kada krenu kući iz škole da ručaju, tada je PODNE.Učenici će videti i zaključiti po slici da kada Suce polako zalazi, ne sija tako snažno. Tada obavljaju domaće zadatke pa posle igraju se. Tada je POSLEPODNE. Nakon toga oni tada večeraju, operu zube, obuku pidžamu jer će uskoro na spavanje. To vreme je VEČE. Prateću sliku, učenici će videti ponovo mrak. U to vreme oni odu na spavanje, sledi opet NOĆ. Na slici se vidi da mračno polje –NOĆ, traje kraće nego svetlo polje,-DAN.Učenici će uspešno zaključiti da u toku jednog dana menjaju se: JUTRO, PREPODNE, PODNE, POSLEPODNE, VEČE I NOĆ.Komšija noći je jutro. Jutru je dan, a danu veče. Večeri je komšija i noć. Sve to skupa je JEDAN DAN.

Dalje...Dalje...

Dalje...Dalje...

Dani u nedelji

Na primerima iz svakodnevnog života, obradit ćemo pojmove: DANAS – JUČE – SUTRA. Polazimo od današnjeg dana, zatim imenujemo dan pre današnjeg, a zatim sutrašnji dan. Isto nam može pomoći vremenska lenta na kojoj su ispisani imena dana nedelji.

Draga deco, kao što možete videti na slici , danas je SREDA. Sećati li se kad smo imali čas odeljenjske starešine i govorili smo o drugarstvu. Možete li mi reći kada je to bilo? Ako pogledamo naš raspored časova, primetićemo da je to utorkom. A to je bilo JUČE, kao što se i vidi na slici. Tada sam vam obećala da ćemo na času Likovne kulture crtati u prirodi. Iz rasporeda se vidi da će to biti četvrtkom, tj. SUTRA., jer danas je sreda. Hajde da ponovimo: Kako se zove dan koji je prošao, tj. jučerašnji? UTORAK. Ako je danas SREDA, dan koji sledi je ČETVRTAK.Vidimo na slici da imamo više dana u nedelji. Hajde da ih pročitamo zajedno i da prebrojimo koliko ih ima ukupno. (Sledi navedeni zadatak...brojimo i čitamo... )

Dalje...

Obrada godišnjih doba počinje od jeseni jer je to prvo godišnje doda u školskoj godini. Na temelju opisa raznih dešavanja u prirodi, aktivnosti ljudi i praćenjem slika uz učiteljev pomoć, učenici će moći spoznati pojedinih godišnjih doba.Tokom cele školske godine poželjno je pratiti, beležiti na slikovitom kalendaru prirode, svaku promenu koju primećujemo. Tako će učenici lakše primetiti da vreme prolazi i da se priroda menja. Menja svoju odeću. Tako će učenici moći shvatiti uzročno-posledične veze, promene u prirodi pod uticajem određenih uzoka.

Dalje...

Promene u prirodi dešavaju se tokom određenog vremena

Dalje...Dalje...

Razmislite kada počinje škola. Šta se dešava u prirodi kada započinje školska godina. Ako pogledamo slike, učenici će videti i moći zaključiti da kad je JESEN, ljudi rade u voćnjaku. Tada se beru razna voća. Ptice selice: lasta i roda se sele. Ljudi rade u povrtnjaku i spremaju hranu za zimu kao što to rade i male životinje: veverica i mravi. Posle jeseni sledi ZIMA. Grane drva ostaju bez lišća . Ostaje nam od ptica vrabac i senica. Ljudi pospremaju radne pribore, jer im neće trebai preko zime. Vi ćete se radovati snegu, praznicima, kao što su: Božić i Nova Godina. Dani su tada kraći, brzo padne mrak.Nakon zime kad počinje sneg da se topi. Kada ponovo nam dolaze ptice selice (lasta i roda), kada ljudi počinju da rade po njivama i primetite u bašti visibabu i ljubičicu to je znak da je stiglo PROLEĆE. Kad se završi školska godina vi idete na letnji rasust. Tada je LETO. Leti je toplo napolju i zelena drva nam pružaju hladovinu. Sve živi i zeleni. Ljudi imaju mnogo posla na njivama i u bašti. Kad je leto možete da jedete sladoled što jedva čekate. Možemo predložiti učenicima da nacrtaju godišnja doba onako kako oni zamišljaju. Razmotrićemo sa njima slike na kojima su prikazana razlišita godišnja doba i skrenućemo njihovu pažnju na drveće, cestu, na položaj sunca.

Razmislite kada počinje škola. Šta se dešava u prirodi kada započinje školska godina. Ako pogledamo slike, učenici će videti i moći zaključiti da kad je JESEN, ljudi rade u voćnjaku. Tada se beru razna voća. Ptice selice: lasta i roda se sele. Ljudi rade u povrtnjaku i spremaju hranu za zimu kao što to rade i male životinje: veverica i mravi. Posle jeseni sledi ZIMA. Grane drva ostaju bez lišća . Ostaje nam od ptica vrabac i senica. Ljudi pospremaju radne pribore, jer im neće trebai preko zime. Vi ćete se radovati snegu, praznicima, kao što su: Božić i Nova Godina. Dani su tada kraći, brzo padne mrak.Nakon zime kad počinje sneg da se topi. Kada ponovo nam dolaze ptice selice (lasta i roda), kada ljudi počinju da rade po njivama i primetite u bašti visibabu i ljubičicu to je znak da je stiglo PROLEĆE. Kad se završi školska godina vi idete na letnji rasust. Tada je LETO. Leti je toplo napolju i zelena drva nam pružaju hladovinu. Sve živi i zeleni. Ljudi imaju mnogo posla na njivama i u bašti. Kad je leto možete da jedete sladoled što jedva čekate. Možemo predložiti učenicima da nacrtaju godišnja doba onako kako oni zamišljaju. Razmotrićemo sa njima slike na kojima su prikazana razlišita godišnja doba i skrenućemo njihovu pažnju na drveće, cestu, na položaj sunca.

Dalje...Dalje...

Snalaženje u vremenu u drugom razredu. Osnovna jedinica za vreme je tada: sat. Napravićemo vremensku lentu za da. Gde će biti prikazano da dan se sastoji od 24 sata. Za vežbanje možemo se koristiti jednostavnijim primerima iz njihovih svakodnevnica. Mogu vezati određene sate za određene aktivnosti.

Dan ima 24 sata

Svaki sat vežemo za neku aktivnost. Učenici će primetiti koliko traje noć, tj. kad je mrak na lenti. To će im pomoći da samostalnije odrede pojam noć i dan i trajanje istih.Učenike motivišemo da daju sopstvene primere. Npr. Kad ustaju, kada počinje nastava, kad je ručak, šta rade posle škole, i kad odu na spavanje. Prateći lentu zaključiće da dan se sastoji od 24 sata.

Dalje...

Godina ima 12 meseciZa uvežbavanje imena meseci možemo koristiti kalendar. A za uvežbavanje koristiti vremensku lentu , na kojoj (kao što se i vidi) za svaki mesec je određen neki, po njima važan, poznat događaj ili praznik.

Učenici će moći zaključiti da godina ima 12 meseci i da na kraju i imenuju mesece. Mogu oni sami navesti primere uz pomoć učitelja za pamćenje određenih meseca po njima važnim događajima.

Dalje...

Proširivanje znanja o snalaženju u vremenu u trećem razredu

Proširivanje znanja o snalaženjuProšlost

(pre) juče

Sadašnjost (sada) danas

Budućnost (kasnije)

sutra

prekjuče preksutra

pre tri dana nakon tri dana

prošla nedelja sledeća nedelja

pre nedelju dana za nedelju dana

prošli mesec sledeći mesecprošle godine sledeće godine

pre godinu dana za godinu dana

Pri obradi pojmova sadašnjost, prošlost i budućnost poželjno je krenuti od sadašnjosti, tj. od onoga što se sada dešava, koje sada traje i koje se zove SADAŠNJOST. Pa razgovaramo o dešavanjima koje su prošle, koje radnje, dešavanja se sećaju a to je PROŠLOST. A ono što nam sledo ti je BUDUĆNOST. Svako vremensko razdoblje vežemo uz neki događaj iz njihovog života.

Pri obradi pojmova sadašnjost, prošlost i budućnost poželjno je krenuti od sadašnjosti, tj. od onoga što se sada dešava, koje sada traje i koje se zove SADAŠNJOST. Pa razgovaramo o dešavanjima koje su prošle, koje radnje, dešavanja se sećaju a to je PROŠLOST. A ono što nam sledo ti je BUDUĆNOST. Svako vremensko razdoblje vežemo uz neki događaj iz njihovog života.

Dalje...Dalje...

Moja prva decenija

Dalje...Dalje...

Moja prva decenijaKako bi učenici shvatili pojam i vremenski period jedne DECENIJE, napravit ćemovremensku lentu koja će da počne godinom njihovog rođenja. Počev od njihovog rođenja, za svaku narednu godinu dodaće učenici uz pomoć učitelja neki važan događaj iz njihovog života koje će zabeležiti određene godine. Ti događaju trebalo bi da njima budu drage da izazivaju pozitivne osećaje radi lakšeg pamćenja. Tako čemo stići do 9-e godine. Dodaćemo još jednu godinu. Tu godinu ćemo nazvati “GODINA NAŠIH ŽELJA”. Svako će dodati na svoju vremensku lentu za desetu godinu svoju želju, koju baš mnogo želi. Tako ćemo postići da učenici pamte i tu narednu desetu godinu. Zajedno ćemo prebrojati godine na vremenskoj lenti. Učenici će zaključiti da naša vremenska lenta sadrži deset godina. Zajedno ćemo ispod tih godina ovući jednu liniju i zapisati da je dest godina isto koliko je JEDNA DECENIJA. Zadovoljno ćemo konstatovati da smo napravili vremensku lentu “MOJA PRVA DECENIJA” koja se sastoji od 10 godina.

Dalje...Dalje...

Vek

Dalje...Dalje...

1 VEK= 10+10+10+10+10+10+10+10+10+10 = 100 GODINA D E C E N I J E

Kako bismo učenicima objasnili šta je vek i da bi to oni i razumeli krenut ćemo od “moja prva decenija”. Objasnit ćemo učenicima da nam treba deset takvih decenija kako bismo imali jedan VEK. Pričat ćemo o njihovoj porodici , o roditeljima, bakama, dedama, prabakama/dedama. Na kraju se dogovorimo da ćemo napraviti i njihove decenije. Jer to već znamo da “mi imamo PRVU svoju deceniju. Zatim ćemo nastaviti sa mamom ili tatom. Pitaćemo ih da ako oni imaju 10 godina u jednoj deceniji, koliko će onda imati npr. Mama, koja ima 29 godina.(podsetimo ih da smo dodali jednu godinu sa željama da bi oni imali 10 godina u jednoj deceniji. ) Dakle, ako majka ima 29 godina, moramo i za nju praviti “godinu sa željom”. I tako redom, sledi bakin pa prabakin deo, sve dok ne popunimo svih DESET DECENIJA odnosno STO GODINA. Na kraju ćemo posmatrati vremensku lentu i na glas ćemo prebrojati koliko decenija, odnosno godina imamo na vremenskoj lenti. Zajedno ćemo zaključiti da deset godina isto toliko koliko je sto godina , koje činu VEK.

Dalje…Dalje…

Možemo da naučimo učenike nda znaju VEK na osnovu godine.

jednostavno je od 1 - 100 , jer je to 1.vek.

Od 101 – 1000 godina na prvi broj, tj. na 1, dodaje se 1 i dobit ćemo 2, tj. 2. vek. (Npr: 174 godina, na prvu cifru (tj. na 1) dodajemo 1 i dobit ćemo 2, tj. 2. vek ili 764, na prvu cifru 7 dodajemo 1, i dobit ćemo 8, tj. 8. vek.

Na godine od 1001 pa nadalje, na prve dve cifre se dodaje 1. (npr: 1088 godina, na prve dve cifre, tj. na 10 dodajemo 1 i dobit ćemo 11, tj. 11. vek.)

Da sumiramo! Npr: 70, 850, 1650. Godina 70 pripada 1. veku jer nije ni 100 i tu nema preračunavanja. 850 pripada 9. veku , jer na prvu cifru 8, dodali smo 1 a to je 9. Godina 1650, pripada 17. veku, jer na prve dve cifre (16+1) smo dodali 1.

Dalje...Dalje...

Vremenska traka 20. veka

Dalje…

Sa učenicima ćemo posmatrati vremensku lentu i potvrdićemo da su svi: PRABAKA, BAKA, MAMA I EVA su se rodile 1900 i nekoliko godina. Pogledamo prve dve cifre i dodat ćemo 1, 19+ 1 tako ćemo dobiti 20, tj. 20. vek. Na kraju naše vremenske lente vidimo 2000. godinu. Zaključit ćemo da su još svi živi i zdravi. Tada uzmemo prve dve cifre od 2000, tj. 20 i dodaćemo broj 1. (20+1=21.) Tako ćemo dobiti 21, tj. 21. vek. Dakle svi su živi i zdravi u 21. veku! Baš se radujemo što smo posmatrali vremensku lentu jedne takve zdrave porodice!

Milenijum

Kad učenicima želimo objasniti šta znači „MILENIJUM”, svakako treba da osvrnemo na sve što smo do sada naučli. Znamo sada već da je 100 godina 1 vek ili 1. vek. Znamo i da je 1000 godina traje10 vekova. I odmah dodajemo da je MILENIJUM vremenski period koji traje 10 vekova ili 1000 godina. Ali da bi učenici to sasvim razumeli svakako je najbolje da vežemo uz neka određena dešavanja ili značajne spomenike iz određenog perioda koji želimo da pamte. Jer znamo da sve što je pokazano , vidljivo bolje se pamti. Učenicima je vrlo dobro poznata Nova Godina . Znaju da 1. januara uvek počinje jedna nova godina. Mogli bismo reći da: prvi milenijum – počinje 1. januara 1. godine, traje punih 1000 godina, završava 31. decembra 1000. godine.drugi milenijum - počinje 1. januara 1001. godine, traje punih 1000 godina, završava se 31. decembra 2000. godine. treći milenijum - počelo je 1. januara 2001. godine i traje još uvek. Trajaće sve do 31. decembra 3000. godine.

Na početak...