Uloga Menadzera u Procesu Preduzetnistva Jednog Kluba

8/17/2019 Uloga Menadzera u Procesu Preduzetnistva Jednog Kluba

1/15


2/15

2

Sadržaj

1. Uvod ................................................................................................................................... 3

2. Sportski menadžment – pojam i evolucija ........................................................................ 4

3.Delokrug sportskog menadžmenta .................................................................................... 8

4. Poslovi, sposobnosti i znanja menadžera sportskih klubova .......................................... 12

5. Zaključak .......................................................................................................................... 14

6. Literatura ......................................................................................................................... 15


3/15

3

1. Uvod

Menadžment u sportu je nastao kao potreba profesionalnih sportskih organizacija. Kako jedna sportska organizacija postiže svoje ciljeve, koji resursi su neophodni da bi se ti ciljevipostigli i kako se resursi pravilno rasporeduju, zadatak je menadžmenta te organizacije.

Menadžer u sportu mora da zna da postavi ciljeve u svom poslovanju i da razradistrategiju kako bi ostvario te ciljeve. On organizuje poslovanje i sve njegove segmente,

rukovodi i kontroliše planirane ciljeve. U oblasti njegovog poslovanja spada i menadžmentsportskih objekata, menadžment sportskih organizacija, menadžment sportskih dogadaja.

Pored poznavanja sportskih oblasti u kojima razvija svoje poslovanje, za menadžera usportu su jako važna i znanja iz oblasti ekonomije, marketinga, informacionih tehnologija.

On saraduje svakodnevno sa ljudima, jer su oni i njegovi klijenti i saradnici. Finansije suvažne jer bez njih i njihove pravilne raspodele, nijedno poslovanje ne može biti uspešno,kao što je i poznavanje informacionih tehnologija i rada na racunaru postala potrebadanašnjice i svakog savremenog poslovanja.

Menadžer u sportu stice znanja iz oblasti poslovne komunikacije i etike, poslovnog prava,principa prodaje, poslovne ekonomije, ponašanja potrošaca, upravljanja ljudskimresursima, preduzetništva, upravljanja projektima, biznis planiranja, odnosa sa javnošcu.


4/15

4

2. Sportski menadžment – pojam i evolucija

Menadžment je proces ciklicnog kretanja kroz pet funkcija koje menadžeri realizujupripremajuci, izvodeci i kontrolišuci kretanje organizacije ka ostvarivanju njenih ciljeva. Uužem smislu, sportski menadžment kao akademska disciplina obuhvata podrucja znanja omenadžmentu koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim organizacijama.

Udruženja za fizicko obrazovanje i za sportski menadžment Severne Amerike zaatestiranje (ocenu) programa obrazovanja sportskih menadžera na univerzitetimaSeverne Amerike, utvrdila je sledece standardne sadržaje izucavanja sportskogmenadžmenta: izucavanje sociokulturnih dimenzija sporta, menadžment i liderstvo usportu, etika u sportskom menadžmentu, marketing u sportu, komunikacije u sportu,budžet i finansije u sportu, pravni aspekti sporta, ekonomika sporta, menadžmentsportskih objekata i priredbi, upravni organi i strukture u sportu, prakticno iskustvo u

sportskom menadžmentu.

U praksi fizickih aktivnosti, u koje spada sport sa svim njegovim organizacionim

podrucjima, sportski menadžment i administracija javljaju se kao posebne karijere usledecim profesionalnim delokruzima:

1. Fizicke aktivnosti hendikepiranih lica - administrativni položaji u školama iuniverzitetima, sportskim organizacijama i klubovima.

2. Akvaticke aktivnosti (na vodi) - menadžment i administracija u školama ikoledžima, klubovima, opštinskim agencijama, banjama, preduzecima i klubovima

zdravlja.3. Obrazovanje u domenu plesa - administrativni položaji u školama i na

univerzitetima, plesnim studijama i klubovima.

4. Fitnes - direktor fitnesa u banji, na brodu, vodenje sopstvene firme, klubovi

zdravlja, klinike, bolnice.

5. Parkovi i rekreacija - menadžerski položaji u letnjim kampovima, nacionalnimparkovima, banjama, na brodovima, rekreacionim objektima.

6. Sportska administracija i menadžment - administrativni položaji sportskogdirektora u srednjim školama, koledžima i na univerzitetima, referenti priupravnim telima sportskih saveza i sl., referenti za pribavljanje fondova, za

publicitet i sl., položaji menadžera u profesionalnom sportu, sportskim klubovima,banjama, sportskim udruženjima, upravnim telima.

7. Biznis - preduzeca sporta i fitnesa - komercijalni, marketinški, finansijski poslovi urobnim kucama i kompanijama sportskih dobara, fitnes opreme, rehabilitacije i sl.

8. Sportski mediji - položaji sportskog direktora i producenta na televiziji i sl.

Evropska opservatorija za zaposlenost u sportu Evropske mreže visokoškolskih institucijasportskih nauka utvrdila je pet profesionalnih kategorija u delokrugu sportskog

menadžmenta i to su: Menadžer trenažne institucije u sportu, Menadžer sportskogobjekta, Menadžer nacionalne sportske organizacije, Menadžer sportskog kluba,Menadžer (druge) servisne sportske organizacije (fitnes, sportski turizam, agencija za

sportiste, škola skijanja, agencija za promociju dogadaja i sl.).


5/15

5

Izučavanje proverenih i srenenih znanja o tome kako sportska organizacija postiže svojeciljeve, pribavljajući, rasporenujući i koristeći ograničene ljudske, materijalne,informacione i novčane izvore svog uspeha.

Pod sportskom organizacijom se, u navedenoj definiciji sportskog menadžmenta,podrazmevaju svi nivoi svrsishodne sportske delatnosti: od neposredne trenažne praksesportista, njene finalizacije putem takmičenja organizovanih u vidu priredbi za gledalačkupubliku, do velikih sportskorekreativnih kompleksa i multinacionalnih preduzeća kakve susavremene Olimpijade.

U gornjoj definiciji sportska organizacija je shvaćena u njenom institucionalnom/bezličnom značenju. Svaku organizaciji sačinjavaju ljudi ali i "nešto više" što nadilazikonkretan skup ljudi u nekom vremenskom periodu. Kao živi skup ljudi, organizacijapostoji koliko i taj skup (odreneni sportski tim i sl.). Kao institucija i dinamični sistem, onamože da traje decenijama (primer JSD "Partizan" i sl.), pružajući materijalno-tehnički i

pravni okvir aktivnosti nizu generacija sportista..U objektivnom smislu, od neposrednih/ pojedinačnih i grupnih interesa i proizvoljnosti

jači činilac organizacije predstavlja mreža/ struktura odnosa ljudi i stvari/ resursa kojimase oni služe pri ostvarivanju ciljeva. Ostvarivanje cilja organizacije je samo delompredvidljiva rezultanta slaganja/ sinergije i protivdejstva mnoštva sila koje se menjaju u vremenu. Suštinski zadatak, mera uspeha i opravdanje menadžmenta je otkrivanje,svrsishodno oblikovanje i korišćenje ovih sila koje struje kroz strukturu organizacije kaodinamičnog sistema.

Ciljeve koji orijentišu i održavaju na okupu ljude, i čije postizanje predstavlja meru uspehai opravdanje postojanja organizacije, postavljaju menadžeri u ime osnivača/ finansijeraljudskih i materijalnih uslova sportske delatnosti i pravnih vlasnika sportske firme. U tom

smislu sportski menadžment - poseban skup ljudi ovlašćenih da oblikuju strukturu i bdijunad svrsishodnim/ cil jstvenim ponašanjem sportske organizacije - predstavlja glavnisubjektivni/ ljudski resurs takve organizacije. Sportski menadžment kao posebnaakademska disciplina nastao je i razvija se kao izraz potrebe naučnog/ ekspertskogkvalifikovanja menadžera sportskih organizacija.

Iz rečenog proističe da sportski menažment treba razumeti sa dvojakog stanovišta: (1) to je objektivna istorijska praksa u kojoj se otkrivaju, razvijaju i koriste različiti modeli/ dizajnisportske organizacije; (2) to je sistematsko izučavanje i prenošenje subjektivnog iskustvasportskih menadžera radi razvijanja sposobnosti neophodnih za uspešnu realizaciju njihovih funkcija i društvenih uloga.

Funkcije menadžmenta i uloge i sposobnosti menadžera. U centru interesovanja nauke

sportskog menadžmenta su objektivne funkcije menadžmenta koje menadžeri različitihnivoa nužno obavljaju, društvene uloge koje preuzimaju i lične sposobnosti koje morajuda razvijaju da bi ove funkcije i uloge uspešno nosili. Nauka menadžmenta jeidentifikovala pet funkcija menadžmenta, kao neizostavnog opšteg uslova uspešnogupravljanja svakom organizacijom, pogotovo onom koja deluje u poslovnom/ tržišnomokruženju. Pripadnici sportske organizacije, koji obavljaju ove funkcije, pripadajumenadžmentu te organizacije. Te funkcije su (videti grafički prikaz u nastavku):


6/15

6

Planiranje - postavljanje organizacijskih ciljeva i razrada strategija njihovog

ostvarivanja, prognoziranje/ predvinanje budućnosti u kojoj će se odvijatiostvarivanje tih ciljeva, razrada ciljeva u planovima i rasporedima aktivnosti kojima

se usklanuju napori svih članova organizacije ka postavljenim ciljevima;

Organizovanje - raspodela rada na uzajamno zavisne učesnike aktivnosti,grupisanje članova organizacije na specijalizovane poslove - u grupe i odeljenjakoja podležu manjoj ili većoj centralizaciji upravljanja;

Kadrovanje - dodeljivanje pravih ljudi na predvinene aktivnosti/ poslove putem

odrenivanja kvalifikacija/ obučenosti neophodnih za pojedine aktivnosti;

Rukovođenje - motivisanje svih članova organizacije na postizanje visokeproduktivnosti putem saradnje i izvršavanja dobijenih uputstava i narenenja;

Kontrolisanje - praćenje ostvarivanja ciljeva predvinenih planovima sa utvrnenimkarakteristikama učinka, ispravljanje odstupanja koja izlaze izvan utvrnenihstandarda.

Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadžera iako u različitom obimu narazličitim nivoima menadžmenta. Menadžeri sa vrha piramide - generalni direktori,sekretari i sl. - bdiju nad širim okruženjem organizacije, razvijaju njenu filozofiju, strategijui politiku razvoja.

Menadžeri srednjeg nivoa - šefovi odeljenja, rukovodioci stručnih štabova, i sl. - bave seciljevima svojih funkcionalnih područ ja (finansije, marketing, sistem informisanja i sl.) iodeljenja. Menadžeri prve linije - treneri, kapiteni timova, predradnici i grupovone i sl. -zaokupljeni su prvenstveno "radom s ljudima", individualnim ciljevima sportista, njihovim

takmičarskim karakteristikama, tehničko-taktičkim veštinama, motivisanošću.

Menadžeri imaju, unutar i izvan sportske organizacije - takone društvene uloge. Prvo,interpersonalnu ulogu lidera ili predstavnika formalnih funkcija. Drugo, informativnu

ulogu izvora obaveštenja o važnim podacima ili govornika/ izveštača koji nastupa predspoljnom publikom/ javnošću. Treće, uloga sudije/ arbitra koji donosi odluku u trenucimakrize, pregovaranja i rasporenivanja/ alokacije oskudnih sredstava/ resursa.

Realizacija funkcija i društvenih uloga zahteva da menadžeri neprekidno stiču iusavršavaju tri vrste ekspertskih sposobnosti . Prvo, konceptualne/ logičko-misaonesposobnosti koje obuhvataju moć analize, razjašnjavanja i rešavanja problema. Ove

sposobnosti dobijaju na značaju sa rastom nivoa na kojem se menadžer nalazi u hijerarhijiupravljačkih ovlašćenja. Drugo, interpersonalne sposobnosti ili sposobnosti usmeravanjamenuljudskih odnosa. Ove sposobnosti su važne na svim nivoima menadžmenta ali imznačaj raste idući ka dnu piramide ovlašćenja. Treće, tehničke sposobnosti koje se odnosena posebne zahteve konkretne organizcije. Značaj ovih sposobnosti je najveći na nižimnivoima menadžmenta.

Evolucija sportskog menadžmenta. Sportski menadžment kao veština i zanatsko/empirijsko, nestrukturirano iskustvo talentovanih menadžera pojedinih sportista, timova iklubova nastalo je sa pojavom prvih profesionalnih sportskih organizacija. Pojava

sistematskog, naučnog/ strukturiranog znanja o sportskom menadžmentu vezuje se sa (1)

rastom profesionalizacije sporta i njegovog podrenivanja zakonitostima tržišne/uslužne


7/15

7

ekonomije, i (2) nastankom nauke menadžmenta, prvo u profitnom sektoru korporativnogbiznisa a, potom, i njenim širenjem na sektor ne-profitnih javnih i privatnih delatnosti.

Početak sportskog menadžmenta kao naučne oblasti vezuje se sa 1980tim godinama.Tome je prethodio razvoj istraživanja u oblasti poslovnog menadžmenta podstaknutnovim mogućnostima informatičke tehnologije. U 1960tim i 1970tim godinama sistemskimodeli na bazi kompjutera razvijeni u vezi sa funkcijama planiranja i kontrole, dominirali

su literaturom o menadžmentu. Kako se društvo pomeralo od "industrijskizasnovane ekonomije" ka "servisno-zasnovanoj ekonomiji", tehnike menadžmenta su postale urastućoj meri zavisne od sofisticiranih/ istančanih oblika obrade podataka i transmisijeinformacija.

Tokom 1980tih godina, teoretičari menadžmenta su razvili nove modele strategijskogplaniranja i odlučivanja sa rastućim naglaskom na preduzetništvo i korišćenje marketinšketehnike. Sa ovim razvojem vezuje se period uspostavljanja akademske discipline sportskog

menadžmenta.

1

Iako su se programi sportskog menadžmenta pojavili kasnih 1960tih i ranih 1970tihgodina, univerzitetski nastavni planovi su počeli da uključuju opširne programe zapripremu sportskih menadžera tek od 1980tih godina. Razvoj Severnoameričkog društvaza sportski menadžment (NASSM) i osnivanje Žurnala za sportski menadžment u 1986godini bili su dopunski indikatori da je sportski menadžment shvaćen ozbiljno uakademskoj sredini.

Tokom 1990-tih administracija sporta, atletike i rekreacije je u stanju ozbiljne tranzicije.

Tokom 1970tih i 1980tih godina, usled ekspanzija mogućnosti i komercijalizacije sporta,narasli su zahtevi da se otkriju načini efektivnog i efikasnog upravljanja sportskimorganizacijama.

Posle 1970tih godina mnogo se promenilo u pogledu menadžmenta sportskih preduzeća.Uticaj mnogih subdisciplina - sociologije sporta, psihologije sporta, obrazovanja i poslovne

administracije - stavio se u službu oblikovanja prakse menadžmenta u modernimsportskim organizacijama. Ovaj kombinovani uticaj, dopunjen rastom sportske

administracije/ sportskog menadžmenta kao akademske discipline, doprineo jeobećavajućim izgledima sportskih organizacija u 1990tim godinama.

Sa nastupom 1990tih, nekoliko razvojnih procesa i trendova počelo je da osnažujeoptimistička gledišta o menadžmentu sportskih organizacija. Bucher razmatra detaljnije

četiri takva trenda: Menadžment zasnovan na kompetentnosti, Marketinški pristup,Transformaciono liderstvo, Menadžment putem očekivanja. Lista nije iscrpna alireprezentuje mnoge promene koje su nastale u širokom području menadžmenta,posebno kada se odnose na sport, atletiku i rekreaciju.

1 Na prostoru današnje SR Jugoslavije univerzitetska nastava sportskog menadžmenta je takođe počela 1980tih godinauvo|enjem studijskog smera Organizacija fizičke kulture na poslediplomskim magistarskim studijama na Fakultetufizičke kulture u Novom Sadu. Tokom 1990tih godina na istom fakultetu realizovan je program stručnog osposobljavanja

sportskih menadžera (1993) a od 1999 godine uvedene su specijalističke poslediplomske studije sportskogmenadžmenta.


8/15

8

3.Delokrug sportskog menadžmenta

Delokrug sportskog menadžmenta podrazumeva: 1) delokrug izučavanja i 2) delokrugpraktične primene znanja koja se izučavaju.

Razumevanju širokog delokruga naučnog izučavanja menadžmenta prikazan je na slici unastavku. Menadžment je proces, ciklično kretanje kroz pet funkcija koje menadžerirealizuju pripremajući, izvodeći i kontrolišući kretanje organizacije ka ostvarivanju njenihciljeva.

U užem smislu, sportski menadžment kao akademska disciplina obuhvata područ ja znanjao menadžmentu koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim organizacijama.Zajednička Komisija5 Udruženja za fizičko obrazovanje i za sportski menadžment SeverneAmerike za ocenu/ atestiranje programa obrazovanja sportskih menadžera na univerzitetima Severne Amerike, utvrdila je sledeće standardne sadržaje izučavanjasportskog menadžmenta:

1. Izučavanje sociokulturnih dimenzija sporta

2. Menadžment i liderstvo u sportu

3. Etika u sportskom menadžmentu

4. Marketing u sportu

5. Komunikacije u sportu

6.

Budžet i finansije u sportu 7. Pravni aspekti sporta

8. Ekonomika sporta

9. Menadžment sportskih objekata i priredbi

10. Upravni organi i strukture u sportu

11. Praktično iskustvo u sportskom menadžmentu.


9/15


10/15

10

publicitet i sl.; položaji menadžera u profesionalnom sportu, sportskim klubovima,banjama, sportskim udruženjima, upravnim telima;

Biznis/ preduzeća sporta i fitnesa - komercijalni, marketinški, finasijski poslovi urobnim kućama i kompanijama za sportska dobra, opremu fitnesa i rehabilitacije isl.;

Sportski mediji - položaji sportskog direktora i producenta na televiziji..

Evropska opservatorija za zaposlenost u sportu Evropske mreže visokoškolskih institucijasportskih nauka (sedište u Barseloni) utvrdila je pet profesionalnih kategorija u delokrugusportskog menadžmenta (videti tabelu u nastavku). U skladu sa evropskim standardima,zanimanje menadžera (supervising occupations, International Standard Classification of

Occupations, ISCO-88) se prvenstveno koncentiše na kontrolu profesionalnog ili tehničkogkvaliteta rada obavljenog od strane nadziranih izvođača poslova.

Tabela 1. Identifikacija poslova sportskih menadžera


11/15

11

Glavni zadaci i odgovornosti menadžera sastoje se od planiranja, organizovanja,kontrolisanja i rukovonenja dnevnih radnih aktivnosti podrenenih u odgovarajućoj grupi.Ovi zadaci i odgovornosti pripadaju:

Menadžeru korporacije "Corporate manager": ovoj grupi pripadaju osobe koje – kao direktori, glavni izvršni ili odeljenski menadžeri – upravljaju preduzećima iliorganizacijama, ili odeljenjima, za čije upravljanje su potrebna ukupno tri ili višemenadžera.

Generalnom menadžeru "General manager": grupa koja obuhvata osobe koje

upravljaju preduzećima, ili u nekim slučajevima organizacijama, za sopstveni računili za račun vlasnika, uz manju ne-menadžersku pomoć i uz asistenciju ne više od jednog menadžera koji takone može da se svrsta u poslove koji su širi od poslovaspecijalizovanih menadžera u velikim preduzećima ili oganizacijama.


12/15

12

4. Poslovi, sposobnosti i znanja menadžera sportskih klubova

Rezultati istraživanja poslova koje obavljaju sportski menadžeri pokazuju da osnovu togzanimanja karakterišu: zadaci, sposobnosti i znanja. Aktivnosti koje su neophodne da bimenadžeri sportskih klubova odgovorili ciljevima i svojoj profesionalnoj misiji,obuhvataju: konceptualne zadatke i reševanje problema sa naglašenim lokalnimaspektom što ukljucuje analizu razvoja kluba i razradu strategije upravljanja klubom,obavljanje poslova odnosa sa javnošcu i menadžmenta komunikacija, kontrolisanja celineprocesa (sportski ciljevi, budžet), menadžment ljudskog resursa, obezbedivanje ponudesportskih aktivnosti i strukturaciji administracije kluba.

Izvršavanje zadataka pretpostavlja akciju u tri podrucja: konceptualnom (sposobnostrazumevanja uloge kluba i njegovog okruženja), humanom (sposobnost rukovodenjagrupom i organizacijom), tehnickom (sposobnost organizovanja i vodenja sportskog

kluba). Radi postizanja svojih ciljeva, menadžer sportskog kluba treba da stekne teorijsku iprakticnu pozadinu koja obuhvata: istoriju, sociologiju sporta, ekonomiju sporta,

marketing sporta, planiranje, pravo u sportu, menadžmenet ljudskih resursa.

Funkcije menadžera u sportskom klubu obuhvataju:

Menadžment (planiranje, organizovanje);

Optimizaciju meduljudskih odnosa (kadrovanje, rukovodenje);

Finansijske resurse i ekonomiku objekta (kontrolisanje, poslovna efikasnost);

Menadžment dogadaja i marketing (pracenje i upravljanje).

Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadžera iako u razlicitom obimu narazlicitim nivoima menadžmenta. Menadžeri sa vrha piramide - genaralni direktori,sekretari i sl. - bdiju nad širim okruženjem organizacije, razvijaju njenu filozof iju, strategijui politiku razvoja. Menadžeri srednjeg nivoa - šefovi odeljenja, rukovodioci strucnihštabova i sl. - bave se ciljevima svojih funkcionalnih podrucja (finansije, marketing, sisteminformisanja i sl.) i odeljenja. Menadžeri prve linije - treneri, kapiteni timova, predradnici igrupovode i sl. - zaokupljeni su prvenstveno radom sa ljudima, individualnim ciljevima

sportista, njihovim takmicarskim karakteristikama, tehnicko-taktickim veštinama,motivisanošcu.

Menadžeri imaju, unutar i izvan sportske organizacije - takode društvene uloge. Prvo,interpersonalnu ulogu lidera ili predstavnika formalnih funkcija. Drugo, informativnu

ulogu izvora obaveštenja o važnim podacima ili govornika - izveštaca koji nastupa predspoljnom publikom - javnošcu. Trece uloga sudije - arbitra koji donosi odluku u trenutcimakrize, pregovaranja i rasporedivanja - alokacije oskudnih sredstava - resursa.


13/15

13

Tabela 2. Matrica zanimanja menadžera sportskih klubova – Obrazovni nivo 4/5 (Nemačka)

Realizacija funkcija i društvenih uloga zahteva da menadžeri neprekidno sticu iusavršavaju tri vrste ekspertskih sposobnosti. Prvo, konceptualne - logicko - misaonesposobnosti koje obuhvataju moc analize, razjašnjavanja i rešavanja problema. Ovesposobnosti dobijaju na znacaju sa rastom nivoa na kojem se menadžer nalazi u hijerarhijiupravljackih ovlašcenja. Drugo, interpersonalne sposobnosti ili sposobnosti usmeravanjameduljudskih odnosa. Ove sposobnosti su važne na svim nivoima menadžmenta ali imznacaj raste iduci ka dnu piramide ovlašcenja. Trece, tehnicke sposobnosti koje se odnosena posebne zahteve konkretne organizacije. Znacaj ovih sposobnosti je najveci na nižim

nivoima menadžmenta. Glavni zadaci i odgovornosti menadžera sastoje se od planiranja, organizovanja,kontrolisanja i rukovodenja dnevnih radnih aktivnosti podredenih u odredenoj grupi. Ovi

zadaci pripadaju: Menadžeru korporacije - "Corporate manager" - ovoj grupi pripadajuosobe koje - kao direktori, glavni izvršni ili odeljenski menadžeri - upravljaju preduzecimaili organizacijama, ili odeljenjima, za cije upravljanje su potrebna ukupno tri ili višemenadžera; Generalnom menadžeru - "General manager" - grupa koja obuhvata osobekoje upravljaju preduzecima, ili u nekim slucajevima organizacijama, za sopstveni racun ili

racun vlasnika, uz manju ne menadžersku pomoc i uz asistenciju ne više od jednogmenadžera koji takode može da se svrsta u poslove koji su širi od poslova specijalizovanih

menadžera u velikim preduzecima ili organizacijama.


14/15

14

5. Zaključak

Nastanak, razvoj i brze promene u sportsko - tehnološkoj i poslovno - upravljačkoj funkciji

savremenih sportskih organizacija nesumnjivo predstavljaju u današnjem svetu jedan od

najvažnijih podsticaja promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, i okretanje čoveka

prema njegovom znanju i kreativno - stvaralačkim potencijalima, kao najvažnijim

proizvodima i razvojnim resursima.

Menadžment savremene sportske organizacije mora da uoči, ali i pravovremeno i

ispravno reaguje na procese i nove tendencije unutar same organizacije i van nje, kako bi

održali (očuvali i unapredili) njeno poslovanje, čime će kroz novi ciklus sportskih procesa

obezbediti stvaranje novih ljudskih vrednosti i njihovu materijalnu valorizaciju.

Da bi u današnje savremeno (moderno) doba, sportska organizacija funkcionisala efikasno

i ispunjavala svoje ciljeve, potrebno je najpre da u okviru same sportske organizacije bude

razvijen složen organizacioni sistem koji će voditi stručna i kvalifikovana osoba ili više njih

(sportski menadžeri) koji će na osnovu svog znanja i iskustva deliegirati prave ljude

(sportske radnike - zaposlene) na prave poslove, odnosno ljude koji su spremni da

odgovore na sve izazove koji se pred njih postave.

Pored toga za efikasno funkcionisanje organizacionog sistema sportske organizacije, kao i

za njegov dalji razvoj potrebno je koristiti opšta i specijalistička znanja iz oblasti

menadžementa, organizacije, sistema i ekonomije, uz kontinuirano usavršavanje na

praktičnom i teoretskom nivou, bez obzira da li se radi o poslovima top menadžmenta

(generalni direktor, sportski direktor, sl.), funkcionalnih menadžera (marketing, finansije,

sl.), operativnih menadžera (rukovodioci odeljenja, treneri i sl.).

Budući da se period zastarevanja aktuelnih informacija u sportu procenjuje na 10 godina,

jasno je da znanje nije trajna kategorija. Ono što je nekada predstavljalo avangardnu ideju

u sportu, danas se smatra zastarelim. Otuda je neophodno permanentno (stalno)

obrazovanje i usavršavanje svih sportskih radnika (sportskih rukvodilaca, menadžera,

trenera, administracije, itd.), koje ne bi trebalo vezivati samo i isključivo za institucionalnoobrazovanje, već sve više za samostalne vidove stručnog usavršavanja koje se može

označiti kao samousavršavanje uz čije praktikovanje se može obezbediti da:Budućnost

sportskog menadžmenta, a samim tim i sporta bude veća, svetlija i raznovrsnija nego ikad

pre.


15/15

15

6. Literatura

•

Menadžment u sportu – Mr Jovan Šurbatović

• Menadžment sportskih objekatra i događaja - Doc. Dr Mirko Tufegdžija

• Sport i menadžment - Nešić, M.

• Delokrug sportskog menadžmenta - Osnove sportskog menadžmenta - Sportski

menadžment – http://www.savremenisport.com [24.05.2012.]

• Sportski menadžer - Osnove sportskog menadžmenta - Sportski menadžment -

http://www.savremenisport.com [24.05.2012.]

• Menadžment sportskih objekata i događaja - Manojla Zrnić, Ratko

Dunđerović, Leposava Grubić-Nešić
http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/

Documents

Uloga Menadzera u Procesu Preduzetnistva Jednog Kluba