ДЕО КУЛТУРНОГИДЕНТИТЕТА БЕОГРАДА

новине ресторанаКлуб књижевника

издаје P.R.A. public relations agencija

Велики број гостију, љубитеља француске кухиње, али и оних који то до тада то нису били, били су гости Клуба књижевника и Француске амбасаде. Гости клуба те вечери били су његови редовни гости, али и други из света уметности, медија, политике и дипломатског кора. Сви са једном жељом да пробају специјалитете са француског менија, креираног специјално за ову прилику.Клуб књижевника био је један од хиљаду ресторана у свету изабраних да учествују у међународном пројекту „Укуси Францу- ске“. Овај пројекат организован је у сарадњи са француском амбасадом са идејом да промовише француску кухињу. Амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро, са својим супругом посетила је “Клуб књижевника“ и подржала овај пројекат који слави француску гастрономију. - Уколико се овогодишњи пројекат покаже успешним, „Укуси Француске“ треба да постану традиција. Ово је прилика за дружење и размену искустава шефова

кухиња који учествују у овом пројекту“, нагласила је Кристин Моро. Француски специјалитети припремани су на аутентичан начин дугогодишњег шефа кухиње овог ресторана, Љубе Васића, а главни специјалитет је била гушчија џигерица која је на менију „Клуба књи- жевника“ више од двадесет година.

- Гушчија џигерица је препознатљиво јело за „Клуб књижевника“. Тајна свих мојих рецепата је у једноставности, јер сма- трам да природну арому не треба уништавати непотребним зачинима, истакао је Љуба који је овај специјалитет научио да припрема сам, по свом гурманском осећају.

Амбасадорка Кристин Моро, представила је новинарима у Амбасади Француске пројекат „Укуси Француске“.- Клуб књижевника, један је од ресторана одабраних да учествују у овом пројекту, истакла је Амбасадорка Моро. Међу- народна комисија светских кувара оценила је да Клуб књижевника испуњава све критеријуме да, заједно са још хиљаду ресторана из целог света, 19. марта понуди својим гостима француски мени. Услов је био мени на француски начин, наставила је госпођа Моро, што значи хладно и топло предјело, затим главно јело од меса и рибе, сиреви и дезерт, навела је Амбасадорка Моро.

За ову прилику, дугогодишњи шеф кухи- ње Клуба књижевника Љуба Васић је припремио и представио топло предјело које ће се поред осталих специјалитета наћи на нашем менију: топлу гушчију џигерицу фламбирану француским коња- ком са карамелизованим јабукама и козицама.

Амбасадор Хрватске Горан Маркотић није могао да одоли, па је у друштву проф. др Предрага Вујовића, хтео да

сам провери, па и нешпто научи, како два шефа Роберт и Љуба спремају истарске специјалитете.

Дани Истре у Клубу књижевника пет дана окупљали су љубитеље истарске кухиње, али и оне друге који ове специјалитете пробају први пут. Поред екипе Клуба књи- жевника која је допринела сјајној атмо- сфери, за укусе које желимо да осетимо поново био је заслужан гостујући кувар Роберт Голић из Пореча. Он је пажљиво помешао укусе традиционалних истарских јела како би гостима Клуба књижевника омогућио да у сваком јелу осете лакоћу постојања у Истри, што је био и слоган ове манифестације. Гостима је приказана широ- ка лепеза јела, а могли су да уживају и у укусима домаћег вина из Истре. - Највеће интересовање гостију су привукли

сиреви са тартуфима или сиреви са коштицама од грожђа. Поред сирева, допала им се и паста пљуканци са шкампима и тартуфима као и шпалета, лагано предјело чији је главни састојак пршута преливена домаћим вином, открио је кувар Голић.Поречка винарија Вина Лагуна је у оквиру ове манифестације представила своја најбоља вина која су се савршено укло- пила у истарски, али и традиционални мени Клуба књижевника. Ароматична и освежавајућа вина од малвазије и терана учинила су залогаје истарских специ- јалитета још укуснијим.

Завршно вече је својим присуством увеличао и Амбасадор Републике Хрватске Горан Маркотић који на вечеру истарских специјалитета дошао са супругом Стелом. Овом приликом он је похвалио овакав вид неговања истарске кухиње.- Веома ми је драго што сам присуствовао завршној вечери „Дана Истре у Београду“, пре свега, због истарске кухиње коју много волим, али ми је посебно драго што се ова манифестација одржава у Клубу књижев- ника, једном од најбољих ресторана у нашем региону, истакао је Горан Маркотић.

Укуси Францускеу Клубу

књижевника

ЈЕДАН ОДХИЉАДУ У СВЕТУ

У другој половини марта у Клубу књижевника, било је завршно вече акције Укуси Француске. Због великог броја резервација, данима пред то вече, више није било слободног стола.

02

Дани Истреу Београду

ДРУЖЕЊЕСА ОСМЕХОМ

Април месец у Клубу књи- жевника протекао је, изме- ђу осталих збивања, са пет дана истарске кухиње и истарских вина. Партнер Клуба били су Вина Лагуна из Пореча који су нашим гостима представили ис- тарску кухињу и вина.

03

Сусрет са новинаримау Амбасади Француске

Водећи људи агенције П.Р.А., прве наше аген- ције за односе са јавношћу на француској ве- чери славили су свој 23. рођендан. Као прави домаћин, Клуб књижевника је поклонио и торту, коју су људима из наше водеће агенције засладили предивно вече и своју прославу.

23 године ПР у Србији

Амбасадор у кухињи

Свињетина а ла Маренго

Према популарном миту ово јело је настало након што је Наполеон победио аустријску војску у бици код Маренга. Кола са намирницама су била предалеко, тако да је Наполеонов кувар морао да направи јело од састојака која је у том тренутку успео да нађе у граду. Према легенди, Наполеону се ово јело толико допало да га је јео након сваке битке!

Гратинирана јагњећа сармица

Главни састојак гратиниране јагњеће сармице је јагњећа џигерица. Џигерица се

широм света припрема на много начина. У француској се припрема са бутером, у Каталонији са маслиновим уљем, а у Италији са додатком црвеног вина или сирћета. У Клубу књижевника се припрема у јагњећој марамици, са додатком меса и лука који је због свог слаткастог укуса међу омиљеним додацима џигерици.

Грашак са месом

Грашак се припрема на пари или се кува, што му даје сладак укус и чини хранљиве материје доступнијим. Заједно са осталим махунаркама, грашак је током средњег века био важан елемент исхране на Средњем Истоку, у Северној Африци и у Европи. Иначе, сматра се да се грашак користи још од неолита, када су људи прешли са живота базираног на лову и сакупљању плодова на агрокултуру и стварање сталних насеобина.

Крменадле на ужички начин

У српској кухињи месо се често припрема, стога и постоје бројни рецепти у различитим крајевима Србије. Тради- ционална, природна и здрава храна заштитни је знак ужичког краја. Један од најпрепознатљивијих специјалитета су крмендла на ужички начин – на роштиљу или на уљу, по жељи са луком, паприком и пршутом, уз обавезну павлаку као додатак. У Клубу књижевника пробајте ужичку крменадлу на Љубин начин.

Боранија са месомБоранија припада поврћу из групе махунарки. Потиче из Средње и Јужне Америке и вековима је главни извор беланчевина многим припадницима индијанских племена. Ово поврће занимљивог облика може се у рукама креативних кувара претворити у праву гастрономску посластицу. Боранија се може припремити на различите начине и сервирати као главно јело или додатак.

У Клубу књижевника боранија се послу- жује са месом и милерамом.

Јагњећа капама

Капама је традиционално бугарско јело, које се припрема од различитих врста меса: пилетине, свињетине, говедине, зечетине... Да би се постигао јединствен укус капаме, потребно је испунити три услова. Први услов су зачини: бибер, паприка и ловоров лист. Други услов је ређање састојака у слојевима, а трећи је да јело мора да се пече дужи период, најмање 4 до 5 сати у рерни на ниској температури, у глиненој посуди.

Пилећи филе са грилованим поврћем

Пилићи воде порекло из Индије, а први пут су припитомљени за сврхе борбе петлова у Азији, Африци и Европи. Тек касније почињу да се користе у исхрани. Пилећи филе се сматра за здраву храну јер представља добар извор протеина, минерала и витамина који опстају без обзира на начин

припреме. Данас вам препоручујемо пилећи филе са грилованим поврћем!

Кувана јунетина

Многе националне кухиње имају дугу традицију у припремању јела од лагано куваног меса, углавном јунетине.У Аустрији и Баварској се јунећи пауфлек куван у супи зове kron�eisch и служи се, као и тафелшпиц, с реном.У Француској је јунетина кувана са коренастим поврћем и посољена крупном сољу назива boef gros sel. Традиционално јеврејско јело, које се чак служи и за велике празнике, су кувана јунећа прса с поврћем, или слатко-кисела.Кувана јунетина клуба књижевника се сервира са ринфлајжом и реном.

Гулаш

Гулаш води порекло из средњевековне Мађарске и у почетку су га највише припремали говедари на својим дугим путовањма. Сама реч guluás значи пастир, говедар, а касније је постала и назив за јело. Гулаш се прави од меса и поврћа, уз додатак паприке и осталих зачина. За данас вам препоручујемо гулаш Клуба књижевника, сервиран са тестенином!

СармаПрву сарму су замотали Асирци, а одатле се даље умотавала у кухињама широм

света и постајала традиција. На турском језику “сарма” значи „умотано“, од глагола сармак – умотати. Може се правити само са рижом, поврћем и зачинима, али се на нашим просторима углавном подразу- мева месо као главни састојак. Данашња препорука нашег шефа кухиње је сарма са јагњетином! Иако се једе углавном зими, сарма од зеља није сувише тешка храна, па је идеална и током врелих дана са додатком домаћег киселог млека.

Пасуљ

Ко се иоле разуме у припрему пасуља, никада неће насести на изреку „просто к’о пасуљ“. Припрема овог специјалитета захтева умеће, стрпљење и искуство. Пореклом долази из Јужне Америке, а у Европи се први пут спомиње 1542. године. Познат је на нашим просторима као народно јело и може се припремати на више начина, а сви мушкарци који су служили војни рок сигурно ће потврдити да је пасуљ био најбоље јело у војсци. Пасуљ се може припремати на пуно начина, а у Клубу књижевника је већ добро познат чорбаст пасуљ са сувим месом.

Традицијастарих јела

ДНЕВНИ МЕНИ КАОНОВА ТРАДИЦИЈА

Основан 1946. године, Клуб књижевника је био ресторан друштвене исхране за писце, где се по субвенционисаним ценама хранила интелектуална елита Београда. Традиција спремања старих јела увек је била присутна. Од недавно је Клуб књижевника увео нови обичај, сличан ономе од пре седамдесет година. Радним данима у Клубу књижевника постоји дневни мени, где се по повољним ценама од 530 до 650 динара могу јести најбоља јела овог угледног ресторана.

ПРЕДСТАВЉАМО ВАМ ЈЕЛА ДНЕВНОГ МЕНИЈА

04

Традицијастарих јела

05

Данило Киш

Ђура Дамјановић о Данилу Кишу и Клубу књижевника „Лепо га је било видети како вешто и дубоко увлачи сиви дим. Данило Киш је често долазио у Клуб књижевника у Француској 7, где се пуши, пије и о свему разговара. Често сам и ја седео са Кишом у том Клубу књижевника, у том небеском подруму. Клуб књижевника је у Удружењу књижевника, у удружењу написаних речи. У овом Клубу књижевника били су славни писци из света, француски филозоф Сартр, рецимо. Ја сам доста пута у овом Клубу седео са Данилом Кишом и другим значајним људима тог времена. Клуб је увек био пун дима али и пун паметних

речи. Нема ту музике и свирања. Музика су стихови и реченице. “

Момо Капор о Данилу Кишу„Први пут сам се са њим осетио старим у Клубу књижевника у Француској 7. Било је то годину дана пре његове смрти. Вратио се из Стразбура, где је био лектор, и седели смо у "Српској кафани" и пили све до дванаест, када шеф сале објави фајронт. Отишли смо до Клуба књижевника, који је још био отворен, а у који је Киш ретко свраћао последњих година, и власник, Иво Кусалић, нам је пронашао једини слободни сто у сали за вечере. Сели смо, наручили пиће и осврнули се око себе; овде више никога нисмо познавали, око нас је седео неки потпуно нови, млади свет. Киш је позвао Иву и упитао га где су они стари људи из времена док смо долазили овде. Били су то Милан Богдановић, Бартош, Велибор Глигорић, Ели Финци, Душан Баранин и многи други. Где су они сада, упитао је. Е па, сада сте то вас двојица, рекао је Иво Кусалић и ми се погледасмо. Позајмили смо блок за рачуне од Иве и хемијску оловку и почели да рачунамо колико су година могли имати ови старци, класици шездесетих, када смо ми почели да долазимо у Клуб. Испоставило се да су били наши вршњаци или још млађи од нас данас, а деловали су нам тако старо.

Момо Капор

У Клуб књижевника Капор је почео да долази још као млад писац. Имао је неодољив хумор, због чега су сви увек желели да седи за њиховим столом.- Имао је своје место, али кад уђе, сви су га звали за свој сто. Дешавало му се тако да кад крене да се исприча са свима, измења и по десетак столова. А после ме упита: „А који беше мој сто?“, сећају се у Клубу књижевника.

Момо Капор о Клубу Књижевника"На Западу писци живе осамљенички, свако у свом свету. Углавном се и не познају лично. За разлику од њих, покрај шанка Клуба књижевника у Београду,

могуће је видети највећу концентрацију писаца на квадратном метру у Европи. У средњу просторију, покрај шанка, улазе први пут изгладнели, мршави и збуњени млади песници из провинције да би после две-три деценије из најбоље осветљене леве дворане за вечеравање изашли као уморни, отежали лауреати – писци из читанке. Када моји пријатељи из света помену београдски Клуб књижевника, увек примећујем да им у гласу затрепери нека гастрономска сета проткана ноћобдијском чежњом за местима на којима се може чаврљати и свађати све до јутра. Заиста, у Клубу се изванредно добро једе, вероватно најбоље у земљи. То је, иначе, једини јеловник који познајем напамет попут какве љубавне песме, намењене не срцу већ стомаку, од првог хладног предјела до потписа гос’н Буде. У исто време то је и најбољи водич кроз оно што се назива српском кухињом. Довољно је да странац проведе једно вече у подрумима Клуба књижевника у Француској 7, па да заврши једноноћни кратки курс из познавања Београда и менталитета српског народа, кроз јело, пиће и разговоре.“

Иво АндрићУ згради Клуба књижевника је 1961.године на вест да је постао лауреат Нобелове награде за књижевност, Иво Андрић дао прву званичну изјаву јавности. Он је био међу оснивачима обновљеног Удружења књижевника Србије 1944.

Мома Капор о Иви АндрићуПознавао сам Иву Андрића, дивио сам му се издалека. Негде шездесетичетврте, изабран сам као млад писац у управу Удружења књижевника. У њој су већ били писци из ранијих мандата, међу њима и Иво Андрић, који је долазио редовно на сваки састанак, а уз то уредно плаћао чланарину, коју од нас нико није плаћао, и чувао све потврде обавијене гумицом.Једне вечери, после завршеног састанка, позвао нас је да сиђемо у Клуб који је у то време био потпуно празан, без иједног госта, јер је било рано. Сели смо за дуги сто и тада нам је пришао Иво Кусалић. "Друже Андрићу", рекао је, "вечерас имамо младу јагњетину, телећу коленицу, патку на подварку, јагњеће пикљеве, сарму у зељу...", ређао је половину јеловника као да рецитује."Драги имењаче", прекиде Андрић то обиље понуда "ја јутрос нисам истова- ривао угаљ на пристаништу; дај ми чај." И тако, сви смо улагивачки наручили такође чајеве, мада нам се страшно пило нешто жестоко. Када су чајеви стигли, сркнули би по гутљај, а онда, један по један, одлазили до шанка и тајно звизнули по дупли вињак, који је те године био у великој моди.

Богдан ТирнанићБогдан Тирнанић о Клубу књижевникаПре деценију или две Клуб књижевника је за већину Београђана био помало мистично место, више мит него кафана, статус припадништва тајном друштву у коме је за чланство било потребно много више од новца и успеха преко ноћи. Деветог јуна 1979. године, у суботу, на београдски кафански живот је пала атомска бомба: затворен је Клуб књижевника, ресторан фамозан у тој мери да га чак и Момо Капор помиње у својим романима и хроникама. Тако је пао један од последњих бастиона овдашње кафанске културе, место чији је усамљени пример изазивао права ходочашћа сваковрсних ноћобдија: политичари и новинари, хирурзи и ватерполисти, амерички и остали амбасадори, глумци и манекени, људи које никада раније нисте видели и протуве које ћете у току ноћи срести још више пута, па коначно, и писци

– све је то била верна клијентела Клуба књижевника. Када макар привремено нестане једна толико посебна кафана, онда њено затварање суштински мења природу нашег свакодневног живота, који је на кафанском нивоу толико сиромашан да то постаје прави културни проблем. Можда ће вам и даље успевати да у Београду вечерате без непосредне опасности по живот, али никада више свој климави сто нећете делити са дописним академицима и секретарима комитета, ословљавајући се међусобно надимцима све до јутарње свађе око састава фудбалске репрезен- тације. Клуб књижевника био је непо- средна школа демократије: у тој кафани се на рачуну закидало свакоме, без разлике. Овде сте лако били излечени од успеха и сопствене величине: једини успех који се признавао у подрумским просторијама Француске 7 била је предност у реду за сто, мада је већ и простор за шанком фигурирао као изузезтни друштвени престиж. „Опет си синоћ заглавио у Клубу књижевника“, била је прва јутарња реченица у многим брачним дијалозима над тањиром кремпита које вам је Иво тутнуо у руку „за госпођу“.

Уметницикоји живе и даље

у свом клубуОНИ СУ ДЕОНАШЕГ ИДЕНТИТЕТА

Клуб књижевника је од свог постанка место окупљања најзначајнијих људи из света уметности. Велики број књижевника је овде започињао вечери и проводио целе ноћи у три подрумске сале овог култног боемског места. Овде, у „Клубу паметних речи „ како су га многи с правом називали, налазила су инспирацију многа „велика пера“ која су оставила дубок траг у српској и светској књижевности. Клуб књижевника је, из поштовања према тим људима, њиховим делима, времену и емоцијама које су

везали за ово место , одлучио да сваком од њих посвети сто за којим је провео највише времена.У знак поштовања прему њима, делима, времену и емоцијама, прочитајте следећих неколико редова.

06

Уметницикоји живе и даље

у свом клубу

07

МаслинаЈедно вече, у Клубу књижевника седели су Душан Баранин и Данило Киш. Баранин је покушао да виљушком набоде маслину која је одскочила са тањира и откотрљала се између чаша, сланика и цвећа право до Данила Киша. Данило Киш ју је једним вештим потезом чачкалице „уловио“ и са осмехом рекао: „Овако се то ради, мој Душане“, на шта је Баранин одговорио: „Лако ти је када сам је ја претходно изморио!“.

Баранину туђ запад

Када се Душан Баранин први пут вратио из иностранства где је био поводом неког истраживања, Матија Бећковић га је упи- тао: “Части ти, како је тамо?”, на шта Баранин одговори да је на Западу страш- но. ”Чиста алијенација,” рекао је, ” ти тамо не мореш ни лимунаду попит, а да не платиш.”

Баба РадаЈош увек се причају приче о баба Ради, жени која је обучена у наслаге вунених џемпера “чувала” улаз у Клуб књи- жевника. Прича се да је једно вече чак и самом Иви Андрићу, након што јој се представио на улазу, рекла: “Овуда сваке вечери прође и по шест Иве Андрића! Требало је да смислиш нешто ориги- налније!”.

У истој ноћи, упознавање, обећање и венчање

Како у Клубу књижевника није било музике, да не би сметала разговорима, те ноћи присутни су пажљиво пратили драму за суседним столом. Чула се свака реч

буквице коју је Оливера Катарина читала Вуку Вучи јер је написао лоше критике о њеној „Коштани“. Када јој је признао да је то учинио зато што је заљубљен у њу, настао је тајац. Потом јој је понудио брак, а она је на изненађење свих пристала. Сви присутни растрчали су се по граду како би заљубљеном пару набавили документа за венчање. Како обичаји налажу да по младу сватови дођу кући, по Оливеру су дошли у Клуб књижевника.

Буда и таксистаСлавни Буда, власник Куба књижевника улази у такси и пита: “Знате ли неки добар ресторан? Први пут сам у Београду.” Таксиста одговара: “Како не, господине! Најбољи ресторан у граду, држави, а можда и у свету је Клуб књижевника!” Задовољан одговором, Буда је оставио позамашну напојницу таксисти.“Хвала вам пуно, господине Будо!”, гласио је таксистин одговор.

Мапа КлубаПрва просторија здесна, названа још и дечија сала била је намењена за писце, глумце и доушнике почетнике и у њој су често седели они који нису имали новца ни за пиће. Средња сала није имала име, у њој су седели разни људи, а у последњој сали са леве стране седела су само велика имена књижевности и уметности. Ова сала се звала соба за одрасле. Борислав Пекић је

рекао да је пут од дечије сале до сале за одрасле у ствари животни пут, а од сале за одрасле можете једино отићи у Алеју великана.

Јединствена дозвола за Мандић Игора

Једини који је имао дозволу да умеша своје прсте у кухињу Клуба књижевника и да на старом „Смедеревцу“ припреми себи јело по својој мери био је хрватски писац Игор Мандић. Он о Клубу књижевника каже: - Пред кухињом Клуба књижевника могу се “сакрити” сви загребачки ресторани. Тамо послужују гушчију џигерицу, илити хрват-

ски јетрицу, нешто најоблапорније што се може пронаћи у београдској кулинарској понуди. У нас је нико и не служи више. Ресторан Клуба књижевника је својеврсна материца града, одлазак тамо подра- зумијева силазак у подрум, а на менију има комбинацију свих регионалних кухиња с простора бивше Југославије.

Приче изКлуба

књижевника

КАД БИ ЗИДОВИПРИЧАЛИ

Свако вече, скоро 70 година живота Клуба књижевника, запослени би, у кухињи, када сви гости оду, препричавали приче и догодовштине које је Клуб то вече имао, доживео, чуо. Када би зидови, најчешће једини сведоци оног што се дешавалао за и око стола, могли да причају или пишу, били би једини прави биографи Клуба, гостију Клуба. Само неке од прича и анегдота и даље живе у

Клубу. Представљамо вам оне које и данас запослени и стални гости препричавају новима.

08

Историјакоја обавезује

09

Клуб књижевника основан је 1946. године као „ресторан друштвене исхране за писце“, под називом „Клуб књижевника и уметника Југославије“. Отворен је у подруму тада новооснованог Удружења књижевника са седиштем на врху Француске улице, а његови зидови више од пола века мудро слушају и памте приче великих умова који су на овом месту били добро познати гости.Клуб књижевника је по много чему јединствен, а једно од обележја је његов „Смедеревац“. „Смедеревац“ је део историје овог ресторана. Данас је експонат који нико

не жели да пошаље у старо гвожђе. Од оснивања до 2008. године када је званично „отишао у пензију“ на њему се „крчкала“ храна, док се у доњим салама ресторана „кувала“ атмосфера. Припрема хране на „Смедеревцу“ била је неупоредиво захтевнија, него на савреме- ним електричним шпоретима. „Смедере- вац“ одржава једну константну темпера- туру, па се поред бриге о квалитету припре- мања хране, морало посебно бринути и о свим јелима која се спремају истовремено. У време највеће гужве у ресторану спре- мало се истовремено и по десет, петнаест различитих јела. Иако је постојала могућно- ст да када се јела припремају у рерни, јело

загори или се чак запали, у кухињи Клуба књижевника знали су како са „Смедерев- цем“, па се ово дешавало ретко. Готово никад. „Смедеревац“ је вредно радио, али је након радног времена често био и добар разлог за смех. Тако се након једног дугог радног дана, Шеф Љуба опуштао уз партију карата са својим колегама, када су игру, у пуној опреми, прекинули ватрогасци, спремни да гасе пожар. Изгледа да се над Француском 7 надвио тамни облак, а у Клубу књижевника – мирно. Наиме, чунак Смедеревца био је укопан у земљу и пролазио је кроз зид, стога запослени у кухињи нису видели количину дима која излази из њега, услед промене притиска. Остала је прича да је Буда више новца дао за непотребне доласке вастро- гасаца због „Смедеревца“ него за најскупље састојке. То дружење око „Смедеревца“ су посебне приче. Гости су често улазили у кухињу, посебно странци, а међу њима и држав- ници, политичари, новинари и многе јавне личности. Хтели су да упознају кувара и виде како се то спрема њихова храна. То је постало и нека врста обичаја Клуба књи- жевника, јер гости нису веровали да су најукуснији залогаји спремљени на старом „Смедеревцу“. Данас су на његовом месту савремена кувала, али је бели „Смеде- ревац“ остао симбол Клуба књижевника.

СМЕДЕРЕВАЦ СИМБОЛ КЛУБАКада би сталне госте пи- тали, који су симболи Клуба књижевника, поред Иве и Буде, сигурно је да би иза- брали и Смедеравац. Након више од тридесет година рада, и неколико стотина хиљада скуваних и испе- чених јела, преселио се из кухиње у двориште, где по- часно, на улазу у ресторан ,дочекује госте.

Из старештампе

10 11

Из старештампе

Раде Шербеџија је у Клубу провео многе ноћи за препричавање у друштву својих пријатеља, често и гитаре. Порука коју је оставио у књизи утисака је уједно и захвалница за лепе успомене створене и сачуване на овом месту. Елеонора Лутх- андер је српска песникиња, рођена у Крушевцу, а удата за шведског новинара. Живела је у Будимпешти, Минхену, Сток- холму, Москви, на Хвару, а неко време и у Београду. Ипак, време које је провела у Клубу књижевника на њу је оставило посебан утисак, па је у својој збирци поезије Чесмовача објавила песму по- свећену Клубу.

Раде Шербеџија 9.10.2010.Не могу ја написати све што знам, осјећам, имам са овим нестварним простором у

коме је цијела паметна Југославија одрастала... И не могу да заборавим Иву и Буду, и Микија и Банета, и све оне божанствене младиће који су нам некада млађахнима давали на вересију, а после

кад смо се погосподили, господски нас служили. И не могу ништа друго да кажем осим једно велико ХВАЛА за све дане које смо у овоме Подруму достојанствено провели.

Има само један клуб Где се осећам Као књижевникГлавом и брадом. Где сам лепа жена од 100 кгКад изујем сандале,

Скинем са себе књиге И предам се плими и осеци Супе са резанцима, И пољупцу крвавог бифтека По мери мог срца у кафани са великим К.

У Клубу књижевника Председник Европске уније уметности Петер Вашичек уручио је у марту Звонку Богдану и власнику изда- вачке куће Color Press Роберту Чобану награде и признања за досадашњи рад.Након уручивања награда, легендарни музичар забавио је званице својим позна- тим песмама. Овом значајном догађају присуствовали су министар културе Иван Тасовац, председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, Момчило Бајагић –

Бајага, Бане Крстић из групе Гарави сокак и многи други.

У понуди београдских ресторана сви желе да се истакну, да освоје нове госте. То није

лако. Клуб је одлучио да поред своје традиције, свог идентитета, своје сталне везе са уметношћу, то искомуницира и да покрене нове акције, а све у функцији задовољног госта.Отворили смо ове зиме Зимску башту. Сви кажу, сада поред летње имамо и најлепшу зимску башту. У протекла два месеца имали смо велики број догађај. Укуси Француске кухиње заједно са Француском амбасадом, Дани Истре у Београду, изложбе, промоције позоришних пред- става, EU Media club за амбасадоре, прес аташее, уреднике и новинаре... Ускоро крећемо са After work пословним сусретима. У сарадњи са Привредном комором Београда, нашом ПР агенцијом П.Р.А., 9. јуна организујемо први пословни party. Први је за ИТ компаније, уреднике и

новинаре из те области, професоре, струч- ну јавност, Министарство телекомуни- кација и стране пословне клубове присутне у Београду.

Више на www.pra.rs и на www.klubknjizevnika.rs

Клуб књижевника је крајем априла, угостио познатог италијанског модног дизајнера Рената Балестру. Чувени дизајнер не крије своју љубав према Србији и Београду, те стога ни не чуди што

је изабрао да, након успешне модне ревије Опера и мода у Народном позо- ришту вечера у пријатној атмосфери Клуба књижевника. У друштву својих пријатеља, међу којима је била и Викторијин анђео,

манекенка Татиана Ковилина и власница модне агенције Фабрика Весна Мандић, задржао се више од два сата уживајући у нашем ресторану.

Из књигеутисака

ЛЕПЕ РЕЧИХВАЛЕ

Велики број утисака остао је Клубу књижевника да их немо чува. Неки су запи- сани у нашој књизи ути- сака, а ми смо издвојили два да поделимо са вама.

12

Нови облицикомуникација

ПОСЛОВНЕAFTER WORK ЖУРКЕ

Данас у београду има хиљаде и хиљаде нових ресторана. Постали смо град препознатљив по доброј кухињи, ипак, многи кажу, само је један Клуб књижевника.

13

Награде за уметност и издаваштво

Ренато Балестра у Клубу књижевникаЕлеонора Лутхандер 24.10.2011. Клуб књижевника (Из књиге Чесмовача)

Клуб надруштвеним

мрежама

КРЕАТИВНЕКАМПАЊЕ

Поред тога што је увек био место „где се добро једе“, Клуб књижевника је био посредник у многим занимљивим разговорима и дискусијама из којих су настајале нове идеје. Као „друштвено биће“ препуно креативних информација, Клуб књижевника се уклапа и у нове трендове online комуникације. У протекла два месеца реализовали смо више кампања на online медијима и на друштвеним мрежама, пре свега на Facebook-у, Twitter-у и Instagram-у. Као резултат те комуникације са млађом публиком, све је више младих људи који уђу, пробају, осете, заљубе се у ово место и постају наши стални гости. Ево неких јела која смо представили на друштвеним мрежама.

14

Клуб надруштвеним

мрежама

15

ИЗ ИСТОРИЈЕ1882

1882

2015

Милан Пироћанац, српски правник и политичар, гради за себе кућу у Француској 7.

1946Настаје ресторан „Клуб књижевника

и уметника Југославије“.

2008Нови власник, Зоран Лазаревић, долази

на чело Клуба књижевника, а легендарни шпорет, „Смедеревац“, сели

се из кухиње у башту где наставља своју каријеру као експонат.

1994Љуба Васић постаје шеф кухиње Клуба

књижевника.

1897Зграда постаје Турска, па Америчка амбасада.

1934У зграду је смештен аутоклуб, који бива назван „Три Хусара“.

1957Буда Благојевић постаје прво помоћник, а ускоро и „компањон“ Иви Кусалићу.

1954Иво Кусалић, пре тога конобар „Јадрана“ и управник „Клуба новинара“, преузима управљање „Клубом књижевника“. Партнер у првих неколико година био му је Миле Вукајловић.

2002Буда добија Диплому захвалности за сарадњу и помоћ Удружењу књижевника Србије.

1961Иво Андрић добија

Нобелову награду и у просторијама Клуба

књижевника даје прву званичну изјаву.

2005Буда добија признање Удружења књижевника Србије поводом стоте годишњице удруживања књижевника у Србији.

Издаје и уређује: P.R.A. d.o.oГлавни уредник: Предраг Вујовић

Адреса Редакције: Пожешка 67а, БеоградТел. 011 2546 401, 2546 437

E-mail:o�ce@pra.rs; Web: www.pra.rs