OSNOVE PREDU ZETNIŠTVA - SKRIPTA –

SADRŽAJ

UVOD

POJAVA I RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

PREDUZETNIŠTVO I PROMENE

POJAM PREDUZETNIŠTVA

KO JE PREDUZETNIK?

MITOVI PREDUZETNIŠTVA

PRAVILA PREDUZETNIŠTVA

PREDUZETNIŠTVO I “SMALL BUSINESS”

Docent dr Jelena Borocki

1

UVOD

Preduzetništvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija, rađanje novih ideja, rešavanje problema na nov način, a sve u cilju zadovoljenja čovekovih potreba.

Ukoliko unesete pojam „entrepreneurship“ (preduzetništvo) na čuvenom google pretraživaču, dobićete preko 83 000 000 rezultata. Ako želite da saznate šta pojam «Preduzetništvo» znači, dobićete preko 600 000 rezultata. Možda bi traženje ovog pojma na različitim jezicima, u velikoj meri mogao puno toga da nam kaže o samoj kulturi i razvijenosti jedne zemlje, odnosno o značaju preduzetništva, kao jedne od najvažnijih kategorija koje se danas povezuju sa malim i srednjim preduzećima, zaposlenošću i kreiranju novih poslova i novih kategorija u poslovanju.

Postoje različita razmišljanja kada su se, na koji način i u kojem obliku počeli upotrebljavati termini preduzetnik i preduzetništvo. Za teorijsko proučavanje i razumevanje pojma preduzetništva potrebno je sagledati različite pristupe i stajališta poznatih ekonomista iz istorije, kao i njihove doprinose razvoju ekonomske teorije preduzetništva.

Preduzetništvo kao nezaobilazan segment razvoja i napretka svake moderne regije otvara nova radna mesta i pokretačka je snaga privrede, a razvijanjem preduzetništva snažno potpomažemo društveni razvoj. Za uspešnog preduzetnika od presudne je važnosti poznavanje zakonodavne regulative i administrativnih uslova, širokog spektra poslovnih disciplina te usvajanje praktičnog preduzetničkog iskustva.

Preduzetništvo je proces u kojem se gotovo ni iz čega gradi nešto.(Timmons, Babson.

Preduzetništvo predstavlja spremnost pojedinca ili više partnera da uz određeno ulaganje kapitala i preuzimanje rizika zbog delimične neizvesnosti pokrene poslovni poduhvat sa ciljem stvaranja profita. To je način poslovnog delovanja u kojem preduzetnik odlučuje šta, kako i za koga nešto kreira (proizvod, uslugu) a sve kroz preduzetnički poduhvat, o sopstvenom trošku i uz određenu dozu rizika, s ciljem sticanja dobiti.

Suština preduzetništva je u akciji, stalnom traženju novih ideja, maštovitosti u pronalaženju novih mogućnosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni te veštini i odlučnosti. Preduzetništvo predstavlja način razmišljanja i nije usko vezano samo za posao. Preduzetničko razmišljanje vrlo je važno – veže se za kreativnost, sistemski pristup problemu, proaktivnost…

Preduzetnici su osobe koje preuzimaju inicijativu i donose promene u okruženja. Preduzetnik je pokretačka snaga preduzetničkog procesa – osoba/pojedinac, koji stvara novu vrednost i u tom procesu preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog oblika vrednosti proizvoda ili usluge. Preduzetnik je osoba koja je kreativna, ambiciozna, uporna, predana onome što radi, orijentisana ka rezultatima, sigurna i dobro je umrežen – poznaje ljude i ljudi poznaju njega. Očigledno je da preduzetnik mora imati određene sposobnosti kao i lične osobine koje bi trebalo da razvija i usavršava u spoljašnjem okruženju.

Pokretanje sopstvenog posla kao najčešće aktivnosti koja se vezuje za pojam preduzetništva, ima svoje karakteristike, dobre i loše strane, probleme i načine rešavanja.

2

POJAVA i RAZVOJ PREDUZETNIŠTVAPREDUZETNIŠTVO postaje značajno tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Sve do tog vremena u ekonomskoj teoriji i u privrednim strategijama razvoja najveća se pažnja, i u najrazvijenijim privredama sveta, poklanjala velikim kompanijama. Problemi koji su se tada javili: pojava inflacije, smanjenje potražnje, stvarne potrebe kupaca, pad proizvodnje sedamdesetih godina prošlog veka, prouzrokovali su pojavu preduzetništva (pojavu malih i srednjih preduzeća) na koji počinje da se gleda kao na "spasitelja" koji će promeniti poslovni svet i norme koje su vladale do tada. Produktivnost (kao uspešno obavljanje nekog posla u odnosu na iskorišćene resurse; kvantitativni izraz između obima proizvodnje, usluga ili prometa i količine utrošene radne snage) i zaposlenost predstavljaju centralna pitanja rasta i razvoja. Visokorazvijene zemlje su shvatile da ukoliko ne bude povećanja produktivnosti i zaposlenosti, neće biti ni daljeg razvoja. Šta su tada bile moguće posledice ostanka na starom, forsiranja starih obrazaca i načina poslovanja? Pad životnog standarda, koji bi doveo do eventualnih socijalnih, društvenih i političkih problema. Tražilo se rešenje – a to je tada upravo bilo preduzetništvo.

Ne samo da ubrzo dolazi do brzog nastanka velikog broja preduzeća, već o velike korporacije doživljavaju preobražaj: shvata se zahtev dinamičnosti, razvija se unutrašnje – interno, korporativno – preduzetništvo. Sredinom 20.veka dolazi do tehnološkog diskontinuiteta i oslobađanja preduzetničke inicijative. Ali, zašto baš tada? Zašto je preduzetništvo odjednom postalo toliko važno? Osnovni razlozi važnosti preduzetništva nalaze se u činjenici da ono prvenstveno predstavlja izvor novih poslova, da se kroz mala i srednja preduzeća koja su usko povezana sa preduzetništvom obezbeđuje i podstiče ekonmski rast i proizvodnja na jednoj teritoriji, modifikuje se i podstiče konkurencija, stvaraju potpuno novi proizvodi/usluge i nove tehnologije.

Kao ključni rezultati preduzetništva moglo bi se navesti sledeće: Preduzetnička inteligencija – kreiranje sopstvenog posla nije samo stvar samozapošljavanje već i izgledniji i brži način napredovanjaNegovanje porodičnog poslaPodsticanje preduzetništva u ostalim sistemima poslovanja

Pored ovih rezultata, preduzetništvo je sa sobom donelo i nove oblike organizacije posla, nova tržišta, nova preduzeća, nove proizvode/usluge, nove tehnologije. Sa praktičnog stanovišta preduzetništvo predstavlja aktivnost ulaganja kapitala radi zadovoljavanja nepokrivene tražnje za novim ili postojećim proizvodima/uslugama na određenom tržištu sa ciljem ostvarivanja dobiti, uz preuzimanje rizika.

Preduzetništvo se obično vezuje za pokretanje sopstvenog novog malog biznisa, sopstvenog posla. To je samo delimično tačno. Da bi neko preduzeće bilo preduzetničko, u teorijskom smislu, ono mora da ima i neke posebne karakteristike (a ne samo da bude novo i malo). Mora da se zasniva na inovaciji, na “kreativnoj destrukciji postojećeg”.

Preduzetnički način razmišljanja danas je neophodno primeniti u svim oblastima i na svim nivoima razmišljanja i delovanja: na nivou pojedinca, preduzeća kao celine ali i samog društva.

3

Preduzetništvo je na prvom mestu način razmišljanja. Preduzetničko ponašanje podrazumeva spremnost za ulazak u rizik i simisao za samostalnost i samoispunjenje. Preduzetništvo se može razviti u bilo kojem sektoru privrede i u bilo kojoj vrsti poslovne delatnosti. Zbog čega je preduzetništvo značajno za EU? Prvenstveno zbog mogućnosti otvaranja novih radnih mesta (i time bolje zapošljavanje). Putem preduzetništva jačaju se lični potencijali - ne samo materijalni motivi nego i samoostvarenje, sloboda, samostalnost, izazov. S obzirom da velik broj malih i srednjih preduzeća obezbeđuju velik spektar proizvoda, i samim kupcima odnosno korisnicima usluga se povećava izbor a cene su niže. Preduzetništvo poboljšava društveni i socijalni potencijal – odgovornije ponašanje preduzeća, uvažavanje interesa kupaca, uvođenje socijalne i ekološke svesti.

Koje su osnovne razlike u poslovanju nekada i sada? Koje su ključne promene koje su dovele do pojave i značaja preduzetništva? Kako su promene uticale na današnju situaciju – pojavu ekonomije znanja, odnosno preduzetničke , inovativne ekonomije?

Masovna ekonomija predstavlja ekonomsku kategoriju; vrstu ekonomije koja svoju ekonomsku paradigmu zasniva na dve kategorije: u proizvodnji na ekonomiji obima i masovnoj eksploatacija jeftinih energenata (nafta, ugalj, gas), što prouzrokuje stabilan ekonomski rast ; a u potrošnji zasniva se na fenomenu masovne potrošnje materijalnih dobara i akumulaciji materijalnog bogatstva. Međutim, pojavom treće tehnološke revolucije - elektronika, računari, telekomunikacije, javljaju se novi potrošni proizvodi (zabavna elektronika), povećava produktivnost, javljaju se specijalizacije na području poslovnih usluga i osamostaljivanje funkcija (dizajn, informatika,marketing, logistika, održavanje).

Masovna ekonomija polako ustupa mesto Ekonomiji zasnovanoj na znanju (preduzetničkoj ekonomiji). Ključni momenti koji su do toga doveli jesu:

Dinamičan razvoj informacione tehnologije,Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i kapital) ne nestaju, ali postaju sekundarni.Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost i uloga znanja u kreiranju novih proizvoda.

Preduzetništvo porima novi obrazac u kome se na preduzetnike gleda kao na dinamičan proces u kojem preduzetnici preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja, (re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa, preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata. Značajan je Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog razaranja) – začetak nekih novih i/ili revolucionarna izmena tradicionalnih industrijskih grana

INOVATIVNA EKONOMIJA

ZNAČAJNE PROMENE u karakteristikama globalne ekonomije u periodu od 1980 do 2005 godine se pre svega odnose na činjenicu da je vrednost inovativnog kapaciteta intelektualnog kapitala kao komponente ukupne tržišne vrednosti porasla eksponencijalno. Kao posledica svega, dolazimo u situaciju da su osnove tradicionalnog ekonomskog i poslovnog načina razmišljanja,potpuno uzdrmane.

4

Osnovni kriterijum da li smo u inovativnoj ekonomiji jeste kako se stvara vrednost, kako se osvaja i održava vrednost. Ukoliko se ta osnova značajno razlikuje od one u prošlosti, neophodno je usvojiti potpuno nove upravljačke alate i pristupe. INDUSTRIJSKA EKONOMIJA – osnovne karakteristike

Smanjivanje troškova kroz vertikalnu integraciju Kupci dolaze na određene lokacije/kontrola standardizovanih proizvoda Infrastruktura ograničava brze promene Ograničeni izbori kroz unapred utvrđene kanale Poslovanje koje se zasniva na integrisanoj mreži vrednosti Fizički resursi i opadanje nivoa uloženog (smanjena zarada)

INOVATIVNA EKONOMIJA - karakteristike: Fleksibilnost putem outsourcing-a Opis proizvoda/usluga putem novih sredstava komunikacije (internet), prilagođeni u potpunosti kupcu Infrastruktura tržišta obezbeđuje brze promene Puno kanala prodaje – puno izbora Poslovanje zasnovano na dodatnoj vrednosti Vrednost i značaj nematerijalne imovine

PROMENA NAČINA RAZMIŠLJANJA

Ključni zahtevi koji se postavljaju pred rukovodioce najvišeg nivoa u inovativnoj ekonomiji su:- predviđanje i uočavanje globalnih promena na svim nivoima društva, kao i osmišljavanje i

instikt za inovacije koje bi im omogućile da kreiraju i testiraju potpuno nove pristupe poslovanju koji se zasnivaju na ovim principima.

- ko-kreativan način razmišljanja - kako bi potpomogao promenama nastalim u okruženju poslovnog ekosistema, procesima i praksi, zajedno sa poslovnim partnerima (ne samo mentalni sklop prilagođavanja već i aktivno učestvovanje)

- inovacije u svim aspektima poslovanja - ne samo u proizvodima ili odeljenju istraživanja i razvoja

- sposobnost da proizvedu promene u kulturi i oslobode energiju u preduzeću radi delovanja na određeni paradoks: zahtev za kreiranjem klime kontinuiranog inoviranja, uz istovremeni fokus na efektivnost i efikasnost potvrđenih poslovnih modela.

5

Услови индустријског окружења су дати Услови се могу мењати

Људи купују производе Људи купују вредност

Прихватиоци добара Ко-произвођачи вредности

Вредност одређује произвођач Вредност одређује купац

Фиксирана организациона структура Флексибилна, динамична, умрежена организација

“Победити конкуренцију” “Осмислити нову вредност и

променити основу конкурентности”

Želja za inoviranjem je veoma važna u inovativnoj ekonomiji – važnija nego u industrijskoj. Brzo deljenje (širenje) znanja, nagoni sve tržišne igrače da inoviraju – proizvode, procese, sisteme - prilagođavaju se i sami izazivaju promene. Nova paradigma, rušenje granica i starih sistema vrednosti i poslovanja; preduzeće mora ponovo osmisliti:

KAKO će nastupiti na tržištu , ŠTA preduzeće mora posedovati kao svoju kkonkurentsku prednost KAKO će poslovati i odnositi se prema dobavljačima i kupcima

Ključne karakteristike prelaza iz industrijske ekonomije u inovativnu ekonomiju su: smanjivanje troškova, izbrisane (nejasno definisane) granice, ubrzana konkurencija, promena u rasporedu moći, novi poslovni modeli, povećana dobit. Najvažnija je promena karakteristika kupaca u inovativnoj ekonomiji: kupci pokazuju potrebu za proizvodima koji će odgovarati isključivo njima, biti potpuno njima prilagođeni, globalno su orijentisani (nisu više vezani za prodajno mesto u svom gradu ili državi), orijentisani su prema uslugama i dodatoj vrednosti proizvoda, pojavljuju se kao ko-kreatori znanja, iskazuju povećan uticaj i znanje o proizvodu/usluzi/procesima (više nije reč o jednoj idve vrste istog proizvoda – danas su mogućnosti/varijente proizvoda neograničene, broj proizvođača i kanala distribucije ogroman, za razliku od pozicije kupaca u industrijskoj ekonomiji koji su bili naviknuti na ograničen broj alternativa) (slika 1).

Slika 1.

Inovacije i preduzetništvo su imperativi i osnovni pokretači u današnjoj ekonomiji (slika 2).

Uvođenje inovacija u preduzeće, inovativnost preduzeća, inovacije, predstavljaju nove ključne pojmove u poslovanju koji poslednjih godina izazivaju veliko ineresovanje naučne i stručne javnosti zbog svog vitalnog značaja u procesima organizacionog prilagođavanja, menjanja i obnavljanja, kao i zbog postizanja konkurentske prednosti (Lewis, Welsh, Dehler i Green, 2002). Najčešće se pojam inovacija definiše na sledeći način:

uvođenje jedne nove ideje na tržište u formi novog proizvoda ili usluge, poboljšanje u organizaciji(preduzeću) ili poboljšanje samih procesa unutar organizacije.

6

PAMETNI I ZAHTEVNI

KUPCI

CENA PRETRAŽIVANJA INFORMACIJA

NIVO

PONUDE

Nedovoljna ponuda

Visoka Niska

Prekomerna ponuda

PLAŠLJIVII SKROMNI

KUPCI

Slika 2.

PRIMERI1. SAD Kombinacija preduzetničkog duha i istraživanja, univerzitetske i finansijske sfere 20 mil. novih radnih mesta sredinom 80-tih 1.000 novih preduzetničkih jedinica, svakog sata u svakom prosečnom radnom danu Preduzetništvo = način da se ostvari američki san2. Evropa Brojni nacionalni regulativni procesi, manja mobilnost, naglašeni inženjerski pristup, konzervativni

potrošači... Zakasnela reakcija evropskih korporacija (insistiranje na unutrašnjem redu i ustaljenim pravilima), Posebna politika podsticanja preduzetništva u Evropi (EU povelja za mala preduzeća)3. Srednja i Istočna Evropa (EITs region)• Preduzetništvo i prioriteti ekonomske politike,• Fenomen “socijalističke crne rupe”,• Veliki preduzetnički talas početkom i sredinom 90-tih,• Dinamičan razvoj danas4. Dimenzije savremenog preduzetništva: 20 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su preduzeća sa manje od 250 zaposlenih; 67,1% ukupne radne snage; 57,6 % DBP (nove vrednosti); Preduzetnička “gustina” – na 1.000 stanovnika u EU, u proseku, dolazi 39,3 mikro, malih i srednjih preduzeća; Zaposlenost – od ukupno 67,1% od ukupne zaposlenosti na nivou EU: mikro preduzeća (od 1-9 zaposlenih) obezbeđuju zaposlenost za 29,6% radne snage; mala preduzeća (od 10-49 zaposlenih) za 20,6 %; srednja preduzeća (od 50-249 zaposlenih) za 16,9%, i 32,9% velika preduzeća (preko 250 zaposlenih) za 33% ukupno zaposlenihRazvijenost preduzetničkog sektora u Srbiji - Oktobar 2011: MSP sektor ostvaruje 44,5 odsto srpskog izvoza i 33 odsto BDP, mada ima i najviše problema. U krizi, država je najviše pomagala velike jer zapošljavaju najveći broj ljudi. 370 000 malih i srednjih preduzeća (99,8%) u Srbiji zapošljava sada 800 000 ljudi. GLOBAL ENTREPRENEURSHIP MONITOR - 2010 Global Report. Istraživanje iz 2010 – rezultati: oko 110 miliona ljudi starosti između 18 i 64 godina aktivno učestvuje u procesu započinjanja sopstvenog posla. Drugih 140 miliona već vode svoj posao koji su započeli pre 3,5 godine. http://www.facebook.com/pages/Global-Entrepreneurship-Monitor/147213428694563

PREDUZETNIŠTVO I PROMENE7

Tajming

INOVACIJE PREDUZETNIŠTVO

Međusobne veze

Tajming

INOVACIJE PREDUZETNIŠTVO

Međusobne veze

“Biti prvi” ili “brzi drugi” u inovacijama

Preduzeća/kupci, start-up/velika

preduzeća

Razborit čovek prilagođava sebe svetu; nerazborit čovek ne odustaje od pokušaja da svet prilagodi sebi. Otuda kompletan napredak zavisi od nerazboritih ljudi.“

George Bernard Shaw: "Man and Superman“ (1903)

Posmatrajući promene u savremenom društvu, jasno je uočljivo nekoliko karakterističnih trendova:

Gubitak sredine – važnost ekstrema (masovna nasuprot pojedinačne proizvodnje, mlada radna snaga nasuprot stare, izuzetno bagati naspram ekstremno siromašnih, itd.)

Važnost kupaca Visok stepen razvoja određenih oblasti Umrežavanje, internet, mobilna telefonija („svet je globalno selo“) Porast broja stanovnika u gradovima Veli broj preduzetničkih poduhvata (povećanje broja preduzeća, samozapošljavanje) Uslužne delatnosti u dominaciji Pojava novih poslova, delatnosti, zanimanja itd. Outcourcing – i na nivou država

Takve promene uslovile su pojavu inovativne ekonomije, a pojam inoviranja (inovacije, inovativnosti) je postao najčešće upotrebljivan termin kada se želi opisati konkuretnost preduzeća u inovativnoj ekonomiji. Od preduzeća se zahteva da ponovo osmisle kako će nastupiti na tržištu, šta moraju posedovati i kako će poslovati (odnositi se prema) dobavljačima i kupcima.

Pronalazači novih tehnologija, proizvoda i usluga bili su ljudi zaposleni u velikim kompanijama. Funkcionisanje i sistem poslovanja velikih kompanija nije tada dozvoljavao uvođenje novih stvari, primenu poslovnih ideja, niti različitost. Neprihvatanje novog kod ljudi koji su tada imali preduzetničke karakteristike (ali preduzetnici još uvek bili nisu!) stvara otpor, nemirenje sa stanjem i ogromnu želju da se ostvari lični san.

Od nekih inovatora nastaju preduzetnici.Promene su očigledne i trajne: inovacije, promene, novi proizvodi/usluge postaju OBAVEZA svih!!! Razlike u korporativnom i ličnom preduzetništvu.

KLJUČNE PROMENE RAZLIČITOG KARAKTERA – uticaj na preduzetništvo Spoljašnje promene – PROMENE IZ SPOLJAŠNJEG OKRUŽENJA, mogu se klasifikovati u nekoliko azličitih kategorija:

Ekonomske Tehnološke Društveno-kulturalne Političke Internacionalne

Naravno, na poslovanje preduzeća uticaj imaju i promene u unutrašnjem okruženju (samom preduzeću). Takve promene mogu obuhvatiti promene u procesima, pravilima, strukturi, tehnologiji, ljudima (zaposleni – fluktuacija, promena veština, sposobnosti, znanja)

Karakteristične spoljašnje promene (promene u psoljašnjem okruženju) koje su se desile prethodnih pedeset godina, i pri tome u velikoj meri imaju uticaj na današnje poslovanje, mogle bi se definisati kroz nekoliko karakterističnih kategorija:

porast broja zaposlenih u uslužnom sektoru gubitak sredine – rast ekstrema (sl3.)

8

skraćivanje prosečnog životnog ciklusa proizvoda (sa perioda od 30-40 godina u periodu od 1940 do 1950, na period od 30-40 nedelja danas)

povećanje raspona upravljanja (sa 5 na 20 zaposlenih) porast broja malih i srednjih preduzeća (oko pet puta više kompanija danas u odnosu na

1950. godinu jesu preduzeća iz sektora malih i srednjih preduzeća) koje danas zapošljavaju više od 80% radne snage

smanjivanje cene pretraživanja informacija kao i prekomerna ponuda proizvoda, dovode do nastajanja zahtevnih kupaca koji očekuju proizvod/uslugu kreiranu prema njihovim zamislima i dostavljenu na načina koji njima odgovara, u vremenu kada im odgovara

porast broja stanovnika povećanje brzine protoka informacija, brzine komuniciranja i brzine obrade podataka način distribuiranja proizvoda kupcima (pojava novih kanala distribucije, novih načina

plaćanja) demografske promene (povećanje starosne granice, doživotno učenje, novi lekovi,

genetika) globalizacija ubrzane promene u svim segmentima, povećanje složenosti svih sistema

Slika 3.

Sve promene izazivaju nastajanje problema koji zahtevaju rešavanje, ukoliko pojedinac i/ili preduzeće želi da se dalje razvija. Suština razvoja jeste u fokusiranju na probleme koji su ključni, u traženju kvalitetnih rešenja i donošenju odluka koje će preduzeće efikasno sprovoditi. Naravno, primena odluke (rešenja) izazvaće nove promene koje će nas dalje voditi do novog razvojnog nivoa, ukoliko uspešno savladamo sve prepreke.

9

Jeftini proizvodi

Niskokvalifikovana radna snaga

Mlada radna snaga

Male firme

Skoro pojedinačna proizvodnja

Skupi proizvodi

Viskokvalifikovana radna snaga

Zaposleni pred penzijom

Velike firme

Ekstremno velike serije

ZASTUPLJENOSTI UTICAJ

Gubljenjesredine

Bimodalnaraspodela

Rastekstrema

Rastekstrema

Jeftini proizvodi

Niskokvalifikovana radna snaga

Mlada radna snaga

Male firme

Skoro pojedinačna proizvodnja

Skupi proizvodi

Viskokvalifikovana radna snaga

Zaposleni pred penzijom

Velike firme

Ekstremno velike serije

ZASTUPLJENOSTI UTICAJ

Gubljenjesredine

Bimodalnaraspodela

Rastekstrema

Rastekstrema

ZASTUPLJENOSTI UTICAJ

Gubljenjesredine

Bimodalnaraspodela

Rastekstrema

Rastekstrema

Slika 4.

POJAM PREDUZETNIŠTVA

“Preduzetništvo je dinamičan proces vizije, promene i stvaranja. To zahteva energiju i strast prema stvaranju i sprovođenju novih ideja i kreativnih rešenja. Osnovni elementi tog procesa obuhvataju:

Spremnost da se preuzme određeni rizik po pitanju vremena karijere ili statusa Sposobnost da se okupi dobar tim Kreativnost neophodnu da se iskoriste neophodni resursi Osnovne veštine da se napiše dobar biznis plan Viziju i sposobnost da se prepoznaju prilike tamo gde drugi vide samo haos,

kontradiktornosti i nejasnoće.”Kuratko, D.F.&Hodges R.M. (2004) Entrepreneurship: Theory, Process, Practice

DEFINICIJA PREDUZETNIŠTVA – EU

10

STOPE PROMENA U POSLEDNJIH 100 GODINAVAŽNEOBLASTI ŽIVOTA

BRZINA PUTOVANJA

SPOSOBNOST KONTROLEBOLESTI

RAST STANOVNIŠTVA

BRZINA KOMUNICIRANJA

BRZINA OBRADE PODATAKA

KORIŠĆENJE ENERGETSKIHRESURSA

0 10 100 1000 10 000 100 000 1 000 000 10 000 000

FAKTOR POVEĆANJA

STOPE PROMENA U POSLEDNJIH 100 GODINAVAŽNEOBLASTI ŽIVOTA

BRZINA PUTOVANJA

SPOSOBNOST KONTROLEBOLESTI

RAST STANOVNIŠTVA

BRZINA KOMUNICIRANJA

BRZINA OBRADE PODATAKA

KORIŠĆENJE ENERGETSKIHRESURSA

0 10 100 1000 10 000 100 000 1 000 000 10 000 000

FAKTOR POVEĆANJA

“Preduzetništvo je način razmišljanja odnosno proces stvaranja i razvijanja ekonomskih aktivnosti kombinovanjem rizika, kreativnosti i/ili inovativnosti uz pouzdanu upravljačku strukturu unutar nove ili postojeće organizacije”

Green paper – dokument Evropske komisije

Proces poslovanja se menja kroz istoriju baš kao i način razmišljanja, ljudska shvatanja šta pojam preduzetnik i preduzetništvo zapravo znači i šta bismo trebali podrazumevati pod ovim pojmovima. Tako su teoretičari i praktičari klasične ekonomije poput Richarda Cantillona i Adama Smitha pojam preduzetnik vezali uz pojmove špekulant i inovator, koordinator poslovne aktivnosti, koordinator tržišta roba, usluga i kapitala. Teoretičari i praktičari neoklasične ekonomije poput Marshalla i Schumpetera pojam preduzetnik vezali su za pojmove koordinator, inovator, posrednik, odgovoran donosilac odluka u uslovima neizvesnosti, dok moderna ekonomija stavlja naglasak na to da se pojedinac smatra preduzetnikom sve dok nalazi, stvara i iskorišćava prilike za dobrobit svog unapređenja i okruženja u kojem se nalazi. To prvenstveno znači da se pojmovi lider i menadžer ne odnose isključivo na vlasnike preduzeća ili na menadžerske funkcije nego i na sve zaposlene koji na svom radnom mestu svojim aktivnostima poprime karakteristike lidera i/ili menadžera.

Preduzetništvo danas prelazi granice pojma privrede, privredne delatnosti, proširujući se na sva područja delovanja u društvu, među kojima se uspostavlja sve veća povezanost, tj. zavisnost o akciji i postizanju učinka.

"undertaker" "entrepreneur““unternehmer“

U svetu najpoznatiji izraz "entrepreneur", u 17. veku učestalo se upotrebljava u poslovnom svetu u Francuskoj. (entrepreneur - nešto uraditi ili nešto preduzeti). Ova se reč javlja još u 12. veku ali se sve do 17. veka vezivala za delatnost državnog vladara, na one koji su preduzimali značajne i velike (infrastrukturne) projekte (vojni objekti, putevi, mostovi, luke i sl.).

Nešto kasnije termin preduzetnik odnosio se na svaku osobu koja je imala zadatak nadgledanja izvođenja takvih projekata. S vremenom su to postali pojedinci koji su, ugovornim aranžmanima za vladare, obavljali te poslove. Koristio ga je i Sebastian Vauban (1633-1707.) koji se bavio proučavanjem različitih područja ekonomije i ekonomskih pitanja; od novca, javnih finansija, poljoprivrede, i kolonizacije te je tvorac velikog broj novih ekonomskih ideja i pristupa progresivnih za ono vreme. Značajni autori koji su imali određeni doprinos u razvoju preduzetništva, predstavljeni su na slici 5.

11

Slika 5 (Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Entrepreneurship_history.png)

PREDUZETNIŠTVO – DOPRINOS (ZNAČAJNI AUTORI)Richard Cantillon (1680-1734.)U ekonomsku teoriju uvodi pojam "entrepreneur“ Cantillon u svome delu "Opšta rasprava o prirodi trgovine" (franc. "Essai surla Commerce") opisuje preduzetnika kao osobu koja kupuje po poznatim cenama a prodaje po nepoznatim, odnosno cenama koje će se tek formirati. Proučavajući prirodu trgovine on povezuje pojam preduzetništva s kapitalom, neizvesnošću i rizikom. S Cantillonom počinje i teorijsko posmatranje preduzetnika kao nosioca poslovnog rizika samostalne poslovne aktivnosti.

Adam Smith (1713-1790.)Bio je relativno rezervisan prema preduzetniku, smatrajući da su njegovi osnovni razlozi poslovanja isključiv profit. Smith izjednačava preduzetnika s kapitalistom, a bogatstvo kao cilj poslovne aktivnosti; za Smitha nije pohvalan motiv jer bogatstvo ne osigurava individualnu sreću i sigurnost. Iako nije direktno zaslužan za razvoj preduzetništva, zasluga je Smitha što je kao preduzetničku osobinu uvrstio interes i motivaciju, a kao preduslov preduzetničkog uspeha istaknuo tržišne slobode.

Jean Baptiste Say (1767-1832.)Sayu pripadaju zasluge za definisanje uloge i funkcije preduzetnika.“..preduzetnik je posrednik između vlasnika kapitala i najamnog radnika”.Prvi je dao širi opis preduzetničkog posla kroz definiciju preduzetničke funkcije u kombinaciji različitih proizvodnih faktora u preduzeću. Say naglašava sposobnost preduzetnika da usmerava poslovne poduhvate, nadzire ih i njima uspešno upravlja. Time on ukazuje na mogućnost odvajanja funkcije vlasništva od preduzetničke funkcije, što će se kasnije u praksi i dogoditi.

John Stuart Mill (1806-1873)Prvi je u Engleskoj uveo pojam preduzetnika; tj. pojam "undertaker" zamenio s francuskim pojmom "entrepreneur". Prema njegovom viđenju to preuzimanje rizika bila je prva

12

karakteristika koja je preduzetnika razlikovala od menadžera. Engleska tradicija do tada nikad nije pravila jasnu razliku između poslodavaca, kapitaliste i menadžera s jedne strane i preduzetnika s druge strane.

Alfred Marshall (1842-1924.)Preduzetnik: “osoba koja preuzima rizik i upravljanje poslovima i deluje kao poslovni čovek i menadžer”.U svojim ulogama trgovca i organizatora proizvodnje on mora imati sposobnost predviđanja promene proizvodnje i potrošnje, kao i sposobnost da vidi gde se pruža prilika za plasiranje nove robe koja će zadovoljiti neku stvarnu potrebu ili koja će poboljšati plan proizvodnje stare robe.

Josef Schumpeter (1883-1950.)Začetnik modernog razumevanja preduzetništva. Schumpeter daje preduzetništvu centralno mesto u kapitalističkoj privredi. Odvaja preduzetnika od poslovnih ljudi koji izbegavaju rizik, jasno ističući razliku između vlasnika i preduzetnika, odnosno preduzetnika i menadžera. Preduzetnik angažuje menadžera da se brine o tome kako će se ulazne vrednosti što racionalnije iskoristiti da bi se ostvarili što bolje i kvalitetnije izlazne vrednosti.

DRUCKERPreduzetnici nisu ni kapitalisti premda im je kapital potreban (kao i za sve ekonomske i neekonomske delatnosti). Nisu ni investitori. Oni naravno rizikuju ali to čini svako ko se upušta u bilo kakvu ekonomsku aktivnost. Preduzetnik nije ni poslodavac, ali može biti, može biti zaposlen u dotičnom poduzeću ili je neko tko radi sam. Suština ekonomske delatnosti jeste usmeriti sadašnje resurse u skladu s budućim očekivanjima, a to pretpostavlja: RIZIK I NESIGURNOST.

NEMA JEDINSTVENE DEFINICIJE ŠTA PREDUZETNIŠTVO JESTE

Najčešće korišćen termin PREDUZETNIŠTVO je u situaciji kada su u pitanju privredne aktivnosti tipa: osnivanje preduzeća, pokretanje sopstvenog posla, stvaranje promena, stvaranje novih stvari – inovacije, upravljanje poslom, poslovna ideja, upravljanje promenama, itd.

PRETPOSTAVKE ZA RAZVOJ PREDUZETNIŠTVASloboda predstavlja osnovnu pretpostavku razvoja preduzetništva. U privrednom/poslovnom smislu, takva sloboda podrazumeva postojanje slobodnog izbora i samostalnog odlučivanja prilikom osnivanja preduzeća, izbora vrste posla, sloboda u izboru poslovnih partnera, oblika organizovanja, lokacije, u raspolaganju profitom, itd. Naravno, za ovakve vrste slobode moraju postojati određeni uslovi ekonomske (tržišni uslovi poslovanja, institucije, oblici vlasništva, konkurencija, itd.), političke (društveni sistem u kojem posluje preduzeće, demokratski odnosi, itd.) i sociološke prirode (razvojem preduzetništva jača privreda i stvara se veća materijalna nezavisnost pojedinca).

PRIMER – BUDUĆI KUPCI DANAŠNJIH PREDUZETNIKA: GENERACIJA YOni su mladi, pametni i britki. Možda na posao dolaze u patikama ili japankama, s iPodom kojeg ne gase. Žele raditi, ali ne žele da im posao bude život. Oni su generacija Y, nova radna snaga koja će postati dominantna na tržištu rada.Očekuju puno od sebe i poslodavca

13

Celoživotno učenje: traže stalne kreativne izazove, kolege doživljavaju kao izvore znanja koji mogu akumulirati Trenutna odgovornost: žele postići uticaj već od prvog dana na poslu Ciljna orijentacija: traže manje ciljeve s preciznim rokovima kako bi izgradili svoju pripadnost zadanom poslu, postali vlasnici procesa svesni su svoje vrednosti - Prilagodljivost, Tehnološke veštine, posobnost prihvatanja novih koncepata, Efikasnost u multitaskingu

KO SU PREDUZETNICI?“Preduzetnik je osoba koja kreira, razvija i upravlja poslovnim poduhvatom, snoseći pri tome

sopstveni poslovni rizik, sa ciljem ostvarivanja dobiti”“Preduzetnik je neko ko vidi šansu tamo gde drugi ne vide ništa drugo nego - haos”

Svako ko radi za sebe umesto za druge; Svako za koga rade drugio Osnivači - ljudi koji pokreću vlasiti posao o Kupci - ljudi koji kupe već postojeći posao o Naslednici – ljudi koji naslede porodični posao ili dobiju ulogu u porodičnom

poslu

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA Bez obzira kojom vrstom delatnosti se bave, većina preduzetnika ispoljava određene osobine po kojima se u velikoj meri razlikuje od ostalih. Osnovna je želja za nezavisnošću – jedan od ključnih razloga zašto uopšte pojedinac postaje preduzetnik. Motivi za pokretanje sopstvenog posla najčešće su porodične ili lične prirode. Svaki preduzetnik očekuje brze i konkretne rezultate, posvećen je izuzetno svom poslu za koji imaju jak osećaj, sposobni da reaguju i kreiraju na promene. Osobine koje bi preduzetnici trebali da imaju i/ili neguju su sledeće:

VIZIJAGlobalna predstava preduzetnika o tome gde u svom biznisu želi da bude u narednom periodu. Postavljeni ciljevi treba da imaju široku, jasnu viziju koja nema čvrste koordinate (vremenski period, rokove, nosioce), ali svim aktivnostima daje planski karakter.

• ISTRAJNOST I UPORNOSTMala je verovatnoća da se uspeh može postići preko noći. Zato preduzetnik ne odustaje od realizacije svoje ideje, sve dok veruje da postoje tržišne šanse za njegov proizvod ili uslugu.

14

Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim bogatoo poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme

upravljanja preduzećem na temelju

i permanentnog

On je spreman da posle načinjene greške krene ispočetka, jer je svaka greška izvor dragocenog iskustva.

• SAMOPOUZDANJEPozitivan osećaj prema sebi i sopstvenim vrednostima i sposobnostima. Samopouzdanje pomaže preduzetniku da lakše prebrodi krizne situacije i periode poslovanja.

• POSVEĆENOST POSLUSpremnost na velika odricanja i neograničeno radno vreme. Preduzetnici žive sa uspehom i neuspehom svog biznisa.

• OPTIMIZAMPreduzetnici su po svojoj prirodi - optimisti. Oni veruju da će posao koji su otpočeli biti uspešno okončan tj. da će proći svoju tržišnu verifikaciju i doneti dobit.

• KREATIVNOSTKreativnost predstavlja sposobnost iznalaženja novih prilaza i načina za rešavanje postojećih problema i razvijanja postojećih ideja i njihovog pretvaranja u delo.

• ORIJENTISANOST KA REZULTATIMAPredstavlja sposobnost da se jasno definišu ciljevi i da se uporno radi na njihovoj realizaciji. Ciljevi treba da budu ambiciozno postavljeni, ali i realni, ostvarivi, konkretni, oročeni, merljivi...

• INOVATIVNOSTInovacija predstavlja značajnu promenu u odnosu na status quo:

potpuna novost unapređena verzija proizvoda/usluge/procesa/softvera

Inovacija ne mora uopšte da bude “tehnička”, ne mora uopšte ni da bude materijalna stvar (npr. kredit, socijalno osiguranje itd.)Ali, preduzetnik ne mora biti, isključivo, inovator. Preduzetnik može: Razrađivati već postojeću ideju, prilagođavajući je aktuelnim zahtevima tržišta.Kopirati neku, u praksi proverenu, ideju.

FLEKSIBILNOST I PRILAGODLJIVOSTBiznis treba planirati, ali istovremeno činiti neophodne korekcije nakon svake veće promene u okruženju, kako bi joj se što bolje prilagodio.Preduzetnik treba da predvidi i ono što se u biznisu smatra teško predvidivim.

• SPOSOBNOST PREUZIMANJA RIZIKA Započinjanje sopstvenog biznisa podrazumeva postojanje određenih rizika sa kojima se mora računati. Odluka o započinjanju sopstvenog biznisa treba da počiva na što preciznijim i temeljnijim procenama svih budućih aspekata posla kako bi se potencijalni rizici sveli na minimum (preduzetnik ne treba da bude “kockar”)

Zbog ovakvih osobina i iskazivanja preduzetničkog ponašanja, preduzetniku:- raste ugled u poslovnom i privatnom okruženju;- povećavaju se mogućnosti za zadovoljavanje postojećih i novih potreba;- podiže se nivo samopouzdanja i samopoštovanja;Sve ovo stvara osećaj zadovoljstva i ispunjenosti.

Preduzetnici nemaju uvek sve ove osobine. Za uspešno vođenje posla nisu potrebne baš sve nabrojane osobine, u samom startu-neke se mogu i razviti kroz posao.Ako ipak odlučite da preduzetništvo nije za vas, zapamtite – odluka nije trenutak nego proces!

Prema metodologiji profesora Isaka Adižesa1, svaki pojedinac u svom poslovnom stilu (kodu) poseduje u većoj ili manjoj meri izražene karakteristike: proizvođača rezultata, administratora,

1 «Dijagnoza stilova upravljanja», I.Adizes, ASEE, Novi Sad, 2002.15

preduzetnika i integratora. Ove osobine se mogu naučiti, razvijati i modifikovati u skladu sa ličnim karakteristikama i karakteristikama posla koji pojedinac obavlja.

Preduzetnik, prema Adižes metodologiji, je osoba koja ima razvijenu kreativnost, optimizam, entuzijama i intuiciju. Spreman je da često ulazi u rizične poslovne situacije, situacija kada ne raspolaže sa svim potrebnim informacijama da bi sa velikom sigurnošću doneo odluku. Takve osobe razmišljaju i donose odluke brzo, vole nestrukturirane zadatke sa neodređenim vremenskim rokovima, bez striktno nametnutih normi kako nešto treba da se uradi. Retko se kada zanimaju detaljima poslovne aktivnosti (skloni su tome da situaciju promatraju «sa visine» - globalno). Prvi ljudi preduzeća (a u najvećoj meri osnivači) moraju imati ovu osobinu. Ključni razlog je taj da ova osobina obezbeđuje preduzeću dugoročnu efektivnost. To znači da je vizija preduzeća (kakvo će ono biti i čime će se baviti u budućnosti) zagarantovana ukoliko u prvoj rukovodećoj liniji preduzeća postoji preduzetništvo dovoljno razvijeno. Preduzetništvo je značajno ne samo imati razvijeno u osobi već i u preduzeću kao celini. Međutim, nivo preduzetništva se menja kako se preduzeće razvija i prolazi kroz različite faze razvoja. Onog momenta kada nivo preduzetništva u preduzeću opadne znatno ispod dozvoljenog i neophodnog nivoa, preduzeće počinje da stari i više nije u stanju da bude efektivno – da osmišljava i prodaje proizvode koje je tržište spremno da kupi. Preduzetnik, prema Adižes metodologiji, vrlo lako će pristati na određen predlog – što ne znači da ga je ozbiljno razmotrio, Najčešće je to tek jedno «možda». Zato je dobijanje pismene potvrde rešenje ovakvih nejasnih situacija. Međutim, ukoliko iskaže svoje neslaganje, teško da ćete ga uveriti da promeni svoje mišljenje.

Preduzetnik (E - entrepreneurship) kako je opisan od strane prof. I.Adižesa, ponekad može da se preobrati u svoju negativnu sliku i tada takvog preduzetnika nazivamo «Palikuća». Takav preduzetnik u svom poslovnom kodu ne pridaje značaja pravilima rada, propisima, ljudima (integrisanju) i njihovim karakteristikama, niti pridaje važnosti postizanju rezultata i tehnologiji rada. Jedino za šta je on zainteresovan jesu ideje – i to uglavnom njegove ideje. Njihovo sprovođenje (aspekti KAKO, KO i ŠTA) njega ni najmanje ne zanimaju. Obožava (i sam ih stvara) krize («pali vatre»), ne zna se kada dolazi ni kada odlazi s posla – ali zato svi zaposleni moraju biti na poslu kad god on dođe ili odlazi; ne vodi računa o usavršavanju ljudi niti pridaje značaja njihovim idejama; sastanke sa zaposlenima saziva prema ličnom nahođenju a na njima najviše govori on; za svoje ideje traži odobravanje drugih ali ih veoma često menja – zaposleni ne stignu da se prilagode niti razrade detalje; preopterećuje zaposlene i stalno menja prioritete; ne trpi neslaganje i sve shvata lično.

SVE JE RELATIVNO - PRIMERI USPEHA: Slučaj AMIŠ Najuspešnije preduzetnike u SAD-u nećete naći među finansijskim stručnjacima na Manhattanu, ali ni u Silicijumskoj dolini, ni među kompjuterskim genijalcima, koji su za vrieme studiranja osnovali internet stranicu, nego među amišima . CNNMoney: nova knjiga Erika Wesnera, koji se pre nego što je postao najveći stručnjak za amiše u SAD-u bavio menadžmentom i prodajom, otkriva da 95% preduzeća koje osnuju amiši uspe na tržištu da opstane barem pet godina, dok na nivou SAD-a u roku od pet godina propadne gotovo pola svih pokrenutih poslova.Wesner: tajna uspeha amiša na nemilosrdnom tržištu leži i u njihovoj kulturi, koja naglašava kvalitet kao što su posvećen i odgovoran rad i saradnja. Amiški “biznismeni” drže se onoga što poznaju - sve u vezi amiša asocira na reči tipa: “rustično, tradicionalno i ručno rađeno” te da i sami amiši igraju na te prednosti. Wesner ističe i da bi ljudi teško verovali amiškom prodavaču mobilnih telefona ili serviseru računara. Deo amiških preduzetnika prihvatio je i modernu tehnologiju — Wesner kaže kako je tokom istraživanja za knjigu naišao na amiše koji posao vode uz pomoć mobilnih, fakseva, pa čak i e-maila.

16

Preduzetničko ponašanje možemo opisati kao traženje prilika u okruženju, kreativno rešavanje problema, preuzimanje inicijative, ambiciju, sposobnost sagledavanja celine, preuzimanje proračunatih rizika, društveno umrežavanje i sl. Preduzetnik je osoba koja ima samopouzdanje, orijentisan je prema akciji i postignuću, te poseduje veštine kao što su pregovaranje, uveravanje, sposobnost iznošenja vlastitih stavova, sposobnost društvenog umrežavanja...Ako ovako opišemo preduzetnika, onda preduzetničko ponašanje nije rezervisano samo sa menadžere, vlasnike i rukovodioce preduzeća.Tako da se može zaključiti i da za ostvarivanje i zadržavanje konkurentske prednosti na tržištu nije dovoljno preduzetnički razmišljati samo na vrhu preduzeća nego je neophodno preduzetništvo, preduzetnički način ponašanja i razmišljanja razvijati na svim nivoima preduzeća. Kakva onda organizaciona kultura treba da bude da bi se ovakvo ponašanje i razmišljanje (preduzetničko) obezbedilo?

Nije slučajno da se pojam preduzetništva u užem smislu, najčešće vezuje uz mala preduzeća. Istraživanja su pokazala da su, po svojim karakteristikama, mala preduzeća preduzetnija od velikih: kreativnija su, inovativnija, spremnija eksperimentisati, preuzimati veću relativnu dozu rizika (u poređenju sa svojom veličinom i snagom) od velikih itd. Zašto je to tako? Osnovni razlog najčešće jeste što su mala i srednja preduzeća «naterana» (situacijom i okolnostima) da budu preduzetnički orijentisani. To je, prema Adižes metodologiji, osnovna karakteristika preduzeća u nastanku i/ili preduzeća koja se nalaze u uravnoteženoj fazi razvoja (tzv. «Top forma»). Ograničenost u resursima kojima mala preduzeća raspolažu i koja ih tera na snalaženje, kreativnost te pronalazak idealne kombinacije resursa koje imaju na raspolaganju kako bi maksimizirali rezultat, jeste osnovni razlog zašto su mala preduzeća više preduzetnička od velikih. Drugi razlog je u tome što mala preduzeća, takođe zahvaljujući nedostatku resursa, ne mogu priuštiti angažovanje gotovih - kvalitetnih ljudi na tržištu nego su prisiljeni “odnegovati ih u vlastitom vrtu”. Na taj način – zaposleni rastu zajedno s preduzećem, te se često i emocionalno vežu za ciljeve i ideje. Vlasnik malog preduzeća je izloženiji stresnim situacijama i problemima u odnosima s okruženjem (ne postoji duboka hijerarhijska struktura koja bi ga zaštitila od lične izloženosti problemima u odnosima sa kupcima, dobavljačima, distributerima i sl.) što podstiče kod njega veći nivo lične odgovornosti i preduzetničkog ponašanja.

Činjenica da se uspeh malog preduzeća direktno odražava na ličnu imovinu preduzetnika/osnivača posla, ego, društveni status i porodicu drži ih posebno budnima i pripravnima; vlasnici malih preduzeća imaju jako dobru sposobnost umrežavanja. Istraživanja su pokazala da vlasnici malih preduzeća započinju biznis s tri resursa: onim što jesu (njihove sposobnosti), onim što znaju (iskustvo, ekspertiza, edukacija) i onim koga znaju (socijalne i profesionalne mreže) – te da često posluju na tržištu gde imaju mrežu najraširenijih kontakata, a ne tržištu s najvećim potencijalom za absorbciju njihovih proizvoda/usluga. Kroz izgradnju kontakata vlasnici malih preduzeća često kompenzuju neke druge nedostatke u poslovanju. Tako na primer smanjena ulaganja u marketing kompenzuju širokom mrežom kontakata kroz koju plasiraju «priču» o potencijalu svog preduzeća i često na taj način dolaze do kupaca za svoje proizvode.

Pojedinci su više preduzetnički orijentisani, ali to još uvek ne znači da su se oni rodili kao preduzetnici. Preduzetničko ponašanje može da se iskaže i u drugom kontekstu osim poslovnom. Preduzetničke veštine, ponašanje, atribute svaki pojedinac može pokazivati do određenog nivoa, neki više neki manje. Ljudi imaju različitu kombinaciju tih atributa, međutim istraživanja su pokazala da je razvoj preduzetničkih veština podložan iskustvu, učenju, treningu.

17

Mišljenje da se preduzetnici rađaju – jedan je od mitova preduzetništva. Preduzetničko delovanje može biti isprovocirano ili stimulisano na različite načine, a najčešće dolazi do izražaja u okruženju u kojem je prisutan visok nivo nesigurnosti i složenosti i u kojima dobitak ili gubitak zavisi od toga da li smo preduzeli određenu akciju ili ne. U tim trenucima se aktivira preduzetnički potencijal u ljudima.

KOJI SU TO STADARDNI MITOVI PREDUZETNIŠTVA? 1. Preduzetnici se rađaju – ne stvarajuOsobine i talenti koje pojedinac dobija rođenjem mogu imati određeni značaj i uticaj prilikom odabira posla. Međutim, dobar potencijal ne znači nužno i to da će osoba postati preduzetnik. Preduzetnik stvara kroz proces koji nije ni kratak, ni jednostavan, a sastoji se od akumuliranja relevantnih znanja, veština, ulaganja u vlastiti razvoj, iskustva i kontakata skupljenih kroz život. Da li će neko postati preduzetnik ili ne, jeste posledica funkcionisanja okruženja, životnog iskustva i ličnog opredeljenja.

2. Svako može započeti sopstveni posaoPo pravilo, ovo je najčešće tačno, ali - najlakši deo jeste osnivanje preduzeća. Potrebno je shvatiti razliku između ideje i prilike, a oni koji gledaju dovoljno daleko i misle dovoljno široko imaju veću šansu za uspeh. Sve što sledi nakon formalnog osnivanja preduzeća (tu se možemo vratiti na prvi mit) mnogo je teže – preživljavanje, održivost i građenje uspešnog i profitabilnog preduzeća.

3. Preduzetnici su kockariUspešan preduzetnik uvek pažljivo meri i proračunava koji je rizik posla u koji će se upustiti. Potrebno je u što je moguće većoj meri uticati na rizik i pokušati ga eliminisati ili barem svesti na najmanju moguću meru (pronalaženje partnera, podela rizika može biti rešenje). Preduzetnici ne traže nužno rizične situacije, ali kad se dogode, ne beže od njih već ih rešavaju. Preduzetnici u većem broju situacija bave se nestrukturiranim zadacima koji po pravilu nose određeni rizik. Takođe su i motivisani postizanjem ciljeva, što donekle podrazumeva preduzimanje rizika.

4. Preduzetnici su potpuno nezavisni – «sam svoj gazda»Potpuna nezavisnost nije moguća ni u jednom poslu. Spoljašnje okruženje (kupci, dobavljači, investitori/finansijeri, partneri, zaposleni, država, porodica) prema preduzetniku imaju određene zahteve na koje on mora da odgovori. Odluka kako, šta i s kim će sarađivati je naravno njihova, i tu se najbolje može uočiti nezavisnost koju preduzetnik ima. Odgovoran je za sopstveni uspeh ali i poraz. Najveći «gazda» u poslu svakog preduzetnika jeste kupac. Sa ovim mitom je povezan i mit da preduzetnici mogu da imaju kratak radni dan, što nije istina naročito u početnim fazama razvoja poslovanja. Ovakva situacija je moguća kada dođe do profesionalizacije menadžmenta.

5. Započinjanje vlastitog posla je rizično i često – neuspešnoPreduzetnik koji je sposoban da pronalazi atraktivne poslovne prilike, sposoban je i da privuče prave ljude, neophodna finansijska sredstva za poslovanje ali i druge resurse, što u velikoj meri može dovesti do uspeha poslovnog poduhvata. Međutim, ponekad znanje, iskustvo, zalaganje, posvećenost preduzetnika nisu dovoljni da posao bude uspešan (posao može propasti i zbog nenaslućenih okolnosti iz spoljašnjeg okruženja). Međutim, preduzetnici iz neuspeha izlaze još snažniji, iskusniji, snalažljiviji.

18

6. Najvažniji resurs prilikom započinjanja posla jeste novacNovac jeste potreban ali ne i dovoljan uslov, naročito ukoliko govorimo o dugoročnoj orijentaciji. Dovoljna količina ne znači i zagarantovan uspeh (što jeste takođe jedan od zabluda preduzetništva). Često upravo usmeravanje isključivo na novac može preduzetnika ograničiti u ostvarivanju ideja.

7. Preduzetnici bi trebali da budu mladi i energični Godine preuzetnika ne bi trebale predstavljati ograničenje. Prosečna starost preduzetnika početnika je 35 godina (u EU 25), ali postoje brojni primeri gde su preduzetnici godinama čekali da se poklope ideja i vreme za ostvarenje posla i započinjali su poslove u svojim 60-im. Preduslov uspeha jeste posedovanje znanja, iskustva i kontakata, prethodnih uspeha koji vode ka prepoznavanju i realizaciji poslovne prilike.

8. Uspešan stručnjak u preduzeću = uspešan preduzetnikPostizanje uspeha u jednoj vrsti posla, dostizanje priznatog i impresivnog nivoa stručnosti ne mora nužno da znači da će takav pojedinac biti i uspešan preduzetnik. Vrlo često osoba koja je odličan stručnjak i poznavalac tehnologije rada i određenog segmenta poslovanja unutar nekog preduzeća, postaje neuspešna kada se odluči na pokretanje sopstvenog posla. Svest o tome jeste ili nije preuzetništvo za nas kao osobu je vrlo korisna kada pojedinac odlučuje hoće li se upustiti u preduzetničke vode. 9. Ukoliko preduzetnici imaju talenta za posoa – uspeh je neminovan i to vrlo brzoPokretanje posla, njegov razvoj, rast ključnih merila preduzeća, dalji razvoj, uvođenje novih proizvoda/procesa, usavršavanje.... ne mogu se završiti za kratko vreme. Preduzetnički motiv bi trebao da bude trajanje posla (a to zahteva posvećenost i istrajnost u rešavanju problema i prevazilaženju prepreka).

10. Preduzetnici teže uspostavljanju nadmoćnosti i kontrole nad drugimaSvakako da je opasnost od pojave ovakvog ponašanja neminovna naročito kada posao dostigne određeni uspeh. Međutim, uspešni preduzetnici svoje sposobnosti usmeravaju ka konkurenciji. Ponašanje preduzetnika u kojem su uočljive ove osobine sigurno će ga onemogućiti da na dugi rok kreira preduzetničku klimu i tim u svom preduzeću koji će mu pomoći u ostvarivanju postavljenih ciljeva i iskorišćavanju šansi iz okruženja.

Možemo li kreirati takvu organizaciju koja bi bila preduzetnička? Kreiranje preduzetničke kulture u preduzeću smatra se jednim od najvećih izazova za vlasnika odnosno rukovodioce najvišeg nivoa u preduzeću.

PRAVILO 1: Zaboravite na knjiške formulacije šta je to preduzetnik!2

On je kao slon! Teško ga je opisati, ali ćete ga prepoznati kada ga vidite. Ne postoji foto-robot preduzetnika. Kolumbo preduzetnik – je jedan od ranih primera preduzetnika, 6 godina

2 S. i B.Hašemi «Svako to može – 57 pravila preduzetničkog života», Plato, Beograd, 2005. 19

ubeđivanja španskog kralja da finansira njegov preduzetnički poduhvat. Preduzetnici postaju to što jesu na različite načine. Svako ostvaruje svoj san, na sopstveni način. PRAVILO 2: Preduzetništvo nije osobina ličnosti“To nije osobina ličnosti; za 30 godina video sam da se ljudi različitih osobina dobro snalaze kao preduzetnici. Neki preduzetnici su egocentrični a drugi bolno ispravni konformisti. Jedni su debeli, drugi mršavi. Neki su stalno u brigama dok su drugi opušteni...pojedini su veoma šarmantni a pojedini imaju manje duha od smrznute skuše!”(Draker).Preduzetnici pokreću i regulišu sopstveni posa. U preduzetništvu je bitna disciplina koju svako može naučiti, ukoliko želi da postane preduzetnik. Treba prepoznati šansu i imati hrabrosti pa krenuti u njeno ostvarivanje.PRAVILO 3: Svako može da nauči da se ponaša kao preduzetnik“Svako ko može da se suoči sa donošenjem odluka, može da nauči da bude preduzetnik i da se ponaša preduzetnički. Preduzetništvo je pre oblik ponašanja nego osobina ličnosti”! (Draker)Razlika između pronalazača i preduzetnika?Pronalazači smišljaju ideje, a preduzetnici prave posao od ideja (često i od ideja drugih ljudi). Većina preduzetnika prolazi iste korake pokušavajući da svoju poslovnu ideju pretvori u posao. Aktiviranje: vredan rad, predanost, upornost, odlučnost, spremnost na rizik... pomoći će u procesu preduzetničkog ponašanja, koje će početi da se ispoljava i u drugima sferama života (ne samo poslovnim). PRAVILO 4: Posvećenost/strast će aktivirati preduzetničke kvaliteteStrast prema ideji – osnov za pokretanje, aktiviranje preduzetnika u osobi. Ako poslovna ideja ne porene proces, neće biti ni motivacije za naporan rad, niti će biti podstaknuti kvaliteti neophodni za dalji razvoj. PRAVILO 5: Nisu neophodni stručnost i veštinaPrednost neznanja u određenoj oblasti uslovljava izbegavanje šablonskog načina razmišljanja. Čin pokretanja sopstvenog posla postaje preduzetnikov najveći izvor saznanja. Ponekad nedostatak znanja u oblasti u kojoj se pokreće posao, predstavlja prednost – pojedinac je nesvestan prepreka i sve o čemu vodi računa jeste njegov proizvod. PRAVILO 6: Svako to može – ali da li svako želi? Da li je preduzetništvo za vas?Preduzetništvo vrlo često jeste stil života. Postaje lično pitanje – odraz toga šta preduzetnik radi ali i toga kakav stvarno jeste. PRAVILO 7: Uspeh ne dolazi lako. “Uspeh predstavlja 1% vašeg rada koji je rezultat 99% onoga što nazivaju neuspehom”. S.HondaSve ono čega se plašite da će se desiti, desiće se sigurno.Pored niza problema, prepreka, retko koji preduzetnik se pokajao zašto je postao to što jeste. PRAVILO 8: Morate sami odlučiti šta da raditeSamo preduzetnik može odlučiti čime će se baviti. Prtpostavka je dobro poznavanje sopstvenih mana i vrlina, sklonosti, znanja, stručnosti. PRAVILO 9: Ne možete biti preduzetnik s pola snage“Dok se čovek nečemu ne preda postoji oklevanje, mogućnost da se povuče, nedelotvornost” (Gete). Posvećenost poslu je neophodna ukoliko se želi postati preduzetnik. Otuda polovično delovanje ne može doneti dugoročno rezultate. To u nekoj meri predstavlja zaobilaženje rizičnih situacija što nije odlika pravog preduzetnika.PRAVILO 10: Ne trudite se ako to radite samo zbog paraNije dovoljno dobar razlog – dugoročno, iako započinjanje sopstvenog posla jeste način da se dođe do solidne količine para, prepreke, problemi, na gugi rok mogu obeshrabriti preduzetnika, jer neće uvek biti dovoljno para da bi se zadovoljio prvobitni cilj osnivanja..

20

RIZICI -NALIČJE PREDUZETNIŠTVAPreduzetništvo nosi sa sobom i određene rizike. Preduzetnik svesno ulazi u preduzetničke rizike, koji mogu biti finansijske prirode, zatim rizik karijere; porodični/socijalni rizik; psihološki/zdravstveni rizik.

Svaki poslovni poduhvat zahteva određeno investiranje. Čekanje idealnog trenutka da se prikupi optimalan nivo finansijskih sredstava da bi se posao pokrenuo, dovodi do situacije propuštanja poslovnih prilika i izbegavanje rizika, što nije svojstveno preduzenticima. Otuda preduzetnik prvenstveno (pokretanjem sopstvenog posla) ulazi u finansijski rizik. Investiranje zahteva ulaganje ličnih finansijskih sredstava (ušteđevina), pozajmljivanje (prijatelji, rođaci) ili uzimanje bankarskih kredita.

Pokretanje sopstvenog posla ne mora uvek da podrazumeva nastavak karijere, nastavak onoga što se do tada radilo. Ukoliko posao propadne, pojavljuje se problem nastavka poslovne karijere. Situacija je nešto bolja ukoliko lice koje pokreće soptveni posao je već nezaposleno.

Svako pokretanje sopstvenog posla zahteva puno truda, odricanja, vremena, energije, koje često preduzenika odvajaju od njegove porodice, prijatelja. Javlja se otuđivanje, nerazumevanje bliskih osoba, koje mogu dovesti čak i do toga da preduzetnik odustane od posla. Sve to dovodi do stresnih situacija, koje sa sobom nose određeni zdravstveni rizik (psihosomatska stanja), fizičke i mentalne iscrpljenostu, osećaja besmislenosti (»da li je ovo vrednos toga?«)

Oni koji traže: sigurnost, izvesnost, prosečnost, puno slobodnog vremena, ne vole da se zadužuju, vole mirno da spavaju, ne vole da rizikuju, - imaju male šanse da postanu uspešni preduzetnici.

NAJČEŠĆI FAKTORI USPEHABez obzira što se preduzetništvo može naučiti, u istim poslovnim prilikama pojedinci postaju preduzetnici dok drugima to baš i nije svojstveno. Neki od razloga zašto određeni preduzetnički poduhvati uspevaju dok drugi ne, leže u činjenici da je prvenstveno potrebno raditi pametnije, a ne teže!. Preduzetnik mora graditi svoju reputaciju na kvalitetu, biti istrajan i planirati sopstvene aktivnosti; specijalizovati svoje znanje a pre svega odabrati profitabilan posao, koji ima svoje tržište i svoje kupce (preduzetnik mora biti razumno – nerazumna osoba).

Naravno, neuspeh je moguć u svakom momentu. On nastupa kada preduzetnik nema podršku u porodici, kada ne može da obezbedi finansijska sredstva neophodna za razvoj i funkcionisanje preduzeća, kada nema istrajnosti niti vizije, niti se osluškuju buduće želje kupaca. Svaštarenje, prevelika zavisnost od jednog dobavljača i/ili kupca, nekontrolisan rast su takođe neki od faktora koji mogu dovesti do neuspeha.

PREDUZETNIČKA MOTIVACIJABrojni su razlozi za otpočinjanje sopstvenog biznisa. Obično se na prvo mesto stavlja želja za finansijskom nezavisnošću i blagostanjem. Osim toga preduzetnik samostalno i slobodno :

postavlja svoje poslovne ciljeve i načine njihove realizacije; određuje delatnost kojom će se baviti; kreira sopstveno radno vreme; sastavlja svoj tim saradnika; uzima sudbinu u svoje ruke; ovladava novim veštinama; upoznaje mnoge preduzimljive i sposobne ljude.

21

Biti preduzetnik ima svoje prednosti i nedostatke. Oluka o tome prepušta se pojedincu i mora biti lično njegova (slika 6).

Slika 6

STANDARDNI IZGOVORI – zašto se ne može biti preduzetnik?Nemam dovoljno novaca – tehnički problem. Vaš najveći resurs jeste vaš um.Nemam dovoljno vremena – 24 sata dnevno, slobodno vreme, prioriteti!Nisam dovoljno pametan – Kako se pamet meri? 50% preduzetnika koji su zaradili velike novce, nisu završili fakultet. Nisam kreativan/nemam dobre ideje – Postoji puno knjiga, sajtova sa idejama za niskobudžetne poslove. Povezujte se, informišite, pogledajte šta drugi rade! Privreda je loša, ne mogu ništa da počnem – Neke od danas najjačih kompanija su svoj rad započele u vreme najgore recesije i krize. Tada je konkurencija manja, manji su troškovi.Nemam dovoljno iskustva – od nečega morate početi. Steknite iskustvo na sopstvenom primeru.Plašim se neuspeha – Najuspešniji ljudi dugoročno su često preživljavali neuspehe u svom životu. “Svaki neuspeh u sebi sadrži seme uspeha”. Usudite se da ne uspete da biste uspeli!

LEKCIJE O PREDUZETNIŠTVUDa li putovanje od 1000 km počinje prvim korakom? – Preduzetništvo je putovanje. Ne započinje prvim korakom. Započinje odlukom u vašoj svesti da pođete na to putovanje.Najteži deo ulaska u posao jeste započeti ga sada! – Skočite sada i počnite da zarađujete dok učite. Probijajte se kroz haos!Prihvatite sistem i učinite da on radi za vas – Uvek ćete čuti nekoga kako krivi sistem. Nije sistem krivac – krivi su ljudi koji su napravili taj sistem.

POSAO + ODLIČAN SISTEM = USPEHKontinuirano se usavršavajte i obrazujte – sve imate, potrebno je samo stalno trenirati, dopunjavati, inovirati svoje znanje i veštine. MONOPOL ZASNOVAN NA ZNANJU – sve ostalo ne traje dugo (Google danas zapošljava 3500 doktora nauka)

22

ZA I PROTIVPREDUZETNIŠTVA

Fleksibilno radno vremeVolite to što raditeSami sebi ste šefNema više kancelarijske politikeNema svakodnevnog putovanja na posaoMožete da radite od kućeIspunjavaće vas uživanje –sledite svoj san!

24-časovni posaoU početku niste plaćeni za to

Odgovorni ste za drugePrilično ste usamljeni

Imaćete na pretek dosadnih rutina

Kuća više nije mesto za opuštanje

Prodavanje svog sna je mukotrpna borba sa

neizvesnošću

ZA I PROTIVPREDUZETNIŠTVA

Fleksibilno radno vremeVolite to što raditeSami sebi ste šefNema više kancelarijske politikeNema svakodnevnog putovanja na posaoMožete da radite od kućeIspunjavaće vas uživanje –sledite svoj san!

24-časovni posaoU početku niste plaćeni za to

Odgovorni ste za drugePrilično ste usamljeni

Imaćete na pretek dosadnih rutina

Kuća više nije mesto za opuštanje

Prodavanje svog sna je mukotrpna borba sa

neizvesnošću

Ne ustručavajte se da zatražite pomoć – iznenadićete se koliko ljudi želi da vam pomogne, da posveti svoje vreme, novac, mišljenje, resurse.Mreže&Kontakti – Mreže su ljudi koji pričaju jedni s drugim, dele ideje, informacije i resurse. Komunikacije!Budite prvi – osnovni zakon marketinga: samo je prvi prvi – svi ostali su drugi!

Industrijski tehnološki park – možete biti prvi ali .........i ne morate raditi ništa. OPSTANAK NIJE OBAVEZAN. PRIMERIKADA JE PRAVO VREME DA MISLIMO O TOME?

Michael Dell (19 godina) započeo je Dell Inc. prodajući delove računara iz svoje studenske sobe na Univerzitetu u Teksasu

Levi Strauss (17 godina) emigrant iz Bavarske, došao je u u Ameriku 1847. Shvatio je da postoji potražnja za trajnim radnima odelima, koje je kreirao i nazvao ''Levi's '‘

Wal-Mart , McDonalds, Intel i Microsoft Google , YouTube , Netscape, Fedex, Apple, Tripod Mark Elliot "Zuck" Zuckerberg (born May 14, 1984), Zuckerberg launched Facebook from

his Harvard dormitory room on February 4, 2004 KAKO SE TO RADI U EVROPI?Takmičenje – Mladi inovatori (Od 6 do 16 godina starosti - Finska, Engleska, Irska, Norveška, Srbija – NTI 2010 )Program obrazovanja – Bil i Bul započinju posao (osnovci 6 razred, Luksemburg)Program obrazovanja – Juniorska postignuća u Estoniji (saradnja sa poslovnim sektorom)200 000 SREDNJIH ŠKOLA U Engleskoj – POKRETANJE MINI KOMPANIJA (uređaj za pranje čamaca, vibrirajući jastuk/sat-alarm, reflektori koji povećavaju sigurnost dece na putu, usluge zabave za starije srednjoškolce). Podrška EU – oko 15% srednjih škola uključeno u program podsticaja preduzetništvaPOLJSKA – Nacionalni program za podsticanje preduzetništva 2002.Holandija , Finska, Španija – mladi od 12 do 16 godina, redovni programi u školama, kursevi, itd.SRBIJA – Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju www.inovacija.org – srednjoškolski timovi

23

PREDUZETNIŠTVO I “SMALL BUSINESS”Mali privredni subjekti radnje i mala preduzeća se mogu naći u svim delatnostima u privredi svake zemlje. Oni pružaju usluge ili proizvode i bez njihovog postojanja većina velikih preduzeća ne bi mogla da opstane na tržištu. Mala preduzeća su značajna za privredu jedne zemlje jer obezbedjuju zaposlenost, doprinose društvenom bruto proizvodu i omogućavaju sticanje sredstava za život vlasnicima i njihovim porodicama. Ovo su pozitivne strane malih biznisa, ali , postoji takođe i ona druga strana.

Vodjenje malog preduzeća obično angažuje celog preduzetnika i ponekad rezultira neuspehom. Uzroci neuspeha mogu biti različiti. Na neke od njih preduzetnik ne može da utiče i to su, na primer,uslovi iz okruženja (pravna regulativa, ekonomski ciklusi, konkurencija, kretanja na tržištu), ali postoje i oni koji koje preduzetnik može da kontroliše i prilagodi im se. Vlasnik malog biznisa je obično istovremeno i vlasnik i radnik, osoba zadužena istovremeno za proizvodnju, prodaju, nabavku i reklamu. Ovo iziskuje od njega posedovanje mnogih znanja i veština, što uglavnom retko ko poseduje. Zato je važno da preduzetnik, pre nego što se odluči da realizuje svoju poslovnu ideju, upozna uslove u kojima se biznis započinje i savlada osnovna znanja iz domena vodjenja malog biznisa kako bi neke od rizika koji stoje pred preduzećem bili minimizirani.

Relacija: vizija-misija-ciljevi-strategije-poslovni plan Koncept životnog ciklusa organizacije(preduzeća), Pojam preduzeća Preduzetnik –mikro- mala – srednja preduzeća Mala preduzeća / “small business” MSP / SMEs u razvijenoj privredi i kod nas

ЗНАЧАЈ МСП СЕКТОРА И ПРЕДУЗЕТНИШТВА Сектор МСП један је од значајних фактора у постизању циља да Европска Унија

постане “најконкурентнија и најдинамичнија привреда у свету” Прихватањем Европске повеље за мала предузећа, јуна 2003. године у Солуну,

Република Србија указује на значај МСПП за свој привредни развој и запосленостOsnovni kriterijumi za klasifikaciju preduzeća po veličini (mikro, mala, srednja, velika) jesu:

Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna imovina

Prema EU kriterijumima, preduzeća se klasifikuju u tri kategorije: Mikro preduzeće (do 10 zaposlenih; 2 mil.€ godišnjeg prihoda i 2 mil.€ vrednosti imovine) Malo preduzeće (do 50 zaposlenih; 10 mil.€ godišnjeg prihoda i 10 mil.€ vrednosti imovine) Srednje preduzeće (do 250 zaposlenih; 50 mil.€ godišnjeg prihoda i 43 mil.€ vrednosti imovine)

Definisanje malog preduzećaSrbija – Zakon o računovodstvu i reviziji (2006)Srednje preduzeće:da je prosečan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji izveštaj od 50-250;da je godišnji prihod od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti, ida je prosečna vrednost poslovne imovine (na početku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.U duhu ovog zakona, pravna lica koja imaju niže od najnižih iznosa u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma, razvrstavaju se u mala pravna lica (preduzeća), a pravna lica koja imaju veće iznose od najvećih u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma, razvrstavaju se u velika pravna lica (preduzeća).

24

Kada je reč o ekonomskom doprinosu malih preduzeća, ona: obezbedjuju nova radna mesta, uvode inovacije, stimulšu konkurenciju, pomažu velikim preduzećima efikasno proizvode i pružaju usluge, dinamiziraju lokalni razvoj.

PREDUZETNIŠTVO U SRBIJISektor malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji čine 99.8% svih preduzeća; ta preduzeća imaju dve trećine svih zaposlenih; 68% prometa; 58% bruto dodate vrednosti; 50% vrednosti izvoza i 51% svih investicija. I statistika, dakle, pokazuje rast sektora MSP i njihov značaj za srpsku privredu.

Na žalost, izrazita je regionalna neravnomernost po pitanju nivoa razvijenosti MSPP u Srbiji, jer je njihova jaka koncentracija u Beogradu i Južnobačkom okrugu, gde je 40 odsto od ukupnog broja registrovanih malih i srednjih preduzeća u zemlji, a sa druge strane, u Topličkom svega ispod jednog procenta. Otuda postoji kreditna linija za razvoj MSSP u najnerazvijenijim opštinama.

Najprofitabilnija su DOO (po svim oblicima veličine) i ortačka MSP (mikro i mala);Neprofitabilna su sva društvena MSP.Najprofitabilnija MSP ukupno posluju u sektorima: Vađenje rude i kamena (54,7%), Finansijsko posredovanje (50,4%), Trgovina na veliko i malo (47,1%) i Građevinarstvo (44,1%).• MSP Prerađivačke industrije ostvarila su stope profitabilnosti iznad proseka sektora ukupno i velikih preduzeća (37,4% prema 21,0% i 28,5%, respektivno) – profitabilno poslovanje MSP u svim podsektorima.• Najniže stope profitabilnosti u svim sektorima i podsektorima Prerađivačkeindustrije imaju srednja preduzeća.• Najprofitabilnija su mala i mikro DOO (stope profitabilnosti 53,7% i 48,3%respektivno). Najrentabilnija MSP u Srbiji koja stvaraju 1/5 profita privrede posluju na Teritoriji Grada Beograda (15,8%) i Južno-bačkog okruga (3,5%).

Svako preduzeće, bez obzira na tip, veličinu, strukturu, stadijum razvoja, u svakodnevnoj je interakciji sa svojim spoljašnjim okruženjem. To okruženje ima svoje karakteristike – stoga je neophodno uraditi kvalitetnu analizu, kako bismo na najbolji mogući način utvrdili kriterijume poslovanja, najbolji način poslovanja u takvom okruženju, a sve u cilj upostizanja konkuretne prednosti.

Европска повеља о малим предузећима (European Charter for Small Enterprises)Европска повеља о малим предузећима је документ развијен у оквиру Лисабонске агенде Европске Уније, којим су утврђене смернице за унапређење политика подршке развоју предузетништву и МСП у 10 важних области: образовање и обуку за предузетништво, јефтиније и брже отпочињање пословања, унапређење законодавства и регулативе, доступност стручног усавршавања, унапређење он-лине приступа, боље искоришћење могућности заједничког тржишта, опорезивање и финансијска питања, јачање технолошких капацитета малих предузећа, успешни модели е-пословања и пословна подршка предузећима и развој јачег и ефективнијег представљања интереса малих предузећа.

25

Земље Западног Балкана, укључујући и Републику Србију, прихватиле су примену Европске повеље о малим предузећима на Самиту у Солуну 2003. године. На тај начин, Европска повеља о малим предузећима постала је главни референтни оквир за развој политике подршке МСП, а напредак у њеној примени мерило праћења напредка у процесу европских интеграцијау земаља кандидата и потенцијалних кандидата са Западног Балкана у овој области. У циљу објективног праћења и поређења напредка у примени Европске повеље о малим предузећима на Западном Балкану, дизајниран је инструмент „SME Policy Index” – Индекс МСП политике, а финални извештај на бази овог инструмента припремали су Европска комисија (ЕК), Европска тренинг фондација (ЕТФ), Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).Кључни налаз Индекса политике МСП 2008, објављеног у јуну 2009. године, наводе да је у Србији у последње две године дошло до значајног напредка у оквиру великог броја области и да је Србија у процесу примене Европске повеље о малим предузећима на Западном Балкану направила највећи напредак и приближила се водећој Хрватској. При том, посебно се истиче да је Србија веома брзо прешла из фазе формулисања политике и дефинисања стратешких циљева у фазу реализације, посебно у областима као што су подршка иновативним предузећима, start-up предузећима, пружање пословних услуга и ширење информација путем on-line услуга, унапређење дијалога о политици МСП између јавног и приватног сектора. Поред тога, наводи се и да је Србија све време константно побољшавала своје резултате у једном броју области у којима је већ имала позитивне резултате, као што су регистрација предузећа и промоција извоза. На министарском састанку земаља Западног Балкана са представницима Европске комисије у јуну 2009. године, одлучено је да убудуће Акт о малим предузећима, као нов документ ЕУ у овој области, замени Европску повењу о малим предузећима и постане референтан овир и за земље Западног Балкана.

(originalan tekst: Small and medium-sized enterprises (SMEs) Small Business Act for Europe, http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/small-business-act/index_en.htm)

PRIMER - Evropska mreža preduzetništva u Srbiji - Započela sa radom 2008. godine Osnovni cilj: pružanje podrške poslovanju malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Najveća mreža na svetu 101 konzorcijum sa 554 umreženih partnera (univerziteti, privredne komore, agencije,instituti..) u 44

zemlje; 3000 eksperata Finansiranje: CIP program (Competitiveness and Innovation Framework Programme) Budžet 2007-2013: 320 miliona evra Mreža je pod nadzorom Evropske komisije – Generalnog direktorata za preduzeća i industriju (DG

Enterprise) i pod operativnom kontrolom Izvršne agencije za konkurentnost i inovacije (Executive Agency for Competitiveness and Innovation - EACI)

Širenje informacija o poslovanju na tržištu EU i fondovima EU Inovacije i transfer tehnologija Istraživački projekti i širenje informacija o programima za istraživanje i razvoj

26

Preduzeća ne egzistiraju nezavisno od uticaja iz spoljašnjeg okruženja (slika 7.).

Slika 7.

Nazjačajnije je poslovno okruženje preduzeća, koje zahteva analizu sledećih segmenata:

Slika 8.

Preduzetnik, pre nego što pokrene poslovni poduhvat, ali i tokom razvoja posla, mora u svakom momentu imati relevantne informacije o svom poslovnom okruženju: ko su njegovi kupci/korisnici usluga koji će platiti za njegov proizvod; od koga će nabavljati elemente neophodne za proizvodni/uslužni proces, ko je njegova konkurencija (radi iste ili slične poslove kao i on), ko su saradnici – preduzaća sa kojija će sarađivati u toku poslovanja, itd.

Kako se preduzetnik odlučuje da pokrene posao? Očigledno je da na umu ima nekakvu ideju o mogućem poslu. Ta ideja može proisteći na osnovu:

27

1. prethodnog radnog iskustva (svako ko ima određeno radno iskustvo poseduje određeno znanje o obavljanju određenih poslova koji imaju komercijalnu vrednost).2. pozitivanog primera iz okruženja (pozitivni poslovni primeri iz okoline mogu biti veoma inspirativni. Bilo bi poželjno doći do korisnih informacija od vlasnika takvog biznisa, zajedničkih prijatelja, neposrednim posmatranjem i procenjivanjem itd.);3. inovacija (često se sopstveni biznis pokreće da bi se plasirao i unovčio sopstveni proizvod-usluga odn. inovacija. Ovo je, generalno gledano, teži put za otpočinjanje ali ako se pokaže uspešnim može da obezbedi poslovnu stabilonost na duži rok i da bude veoma profitabilan);4. analize uvoza (uočavanje da nekog proizvoda/usluge nema na postojećem tržištu – ali ima na nekom drugom);5. franšize;6. tradicije i geografskih karakteristika regiona; 7. otcepljenja (odvajanje delova sistema iz većih, statičnijih i neefikasnih organizacija);8. kupovine postojećeg biznisa (što zahteva pažljivu proveru razloga zašto se neki posao prodaje);9. hobi, sportovi (najuspešniji poslovi nastaju kada se radi ono što se voli, što jeste slučaj pretvaranja hobija u posao);10. konsultacije sa stručnjacima;11. literature, televizije, Internet, časopisi..

KREIRANJE POSLOVNE IDEJE I POKRETANJE SOPSTVENOG POSLASamostalno pokretanje sopstvenog posla traži odredjena znanja, veštine i sposobnosti, a pre nego što krenete u vode malog biznisa, preduzetnik mora biti 100% siguran da sve potrebno poseduje.

Preduzetnički procesPreduzetnički proces podrazumeva:

1. Definisanje poslovne ideje spoznajom poslovnih šansi i procenom sopstvenih kvaliteta i mogućnosti,

2. Ocena poslovnih šansi i njena provera izradom poslovnog plana3. Realizacija poslovne ideje i upravljanaje poslom4. Neprestana procena potencijalno novih poslovnih šansi u okruženju

Faktori preuzetničkog procesa grupišu se u faktore lične prirode, socioločke prirode i faktore okruženja, ključni elementi uspešnog odvijanja preduzetničkog procesa su: preduzetnik poslovna šansa i resursi

Preduzetnik i menadžerski tim moraju da poseduju kvalitete, značajno iskustvo u grani u kojoj preduzeće funkcioniše, kao i znanja o strategiji tržišnog nastupa. Praksa je pokazala da ne postoji tako moćan učitelj kao što je iskustvo. Zato je normalno da mladji preduzetnici, kojima nedostaje iskustvo, uključuju roditelje, rodbinu ili prijatelje koji imaju potrebna znanja i veštine. Iskustva koje je preduzetnik stekao u nekoj drugoj, možda konkurentskoj, firmi koja posluje u istoj grani, je od neprocenjive vrednosti. Takodje, neophodna su znanja iz oblasti marketinga, finansija, organizacije, inženjeringa i sl. Uspešni preduzetnici insistiraju na uskladjenosti sopstvene menadžerske veštine i veština njihovih partnera. Za nekog potencijalnog investitora ili kreditora, od najvećeg značaja je činjenica da zna kome pozajmljuje novac tj. u čije projekte

28

investira. Dobar i uspešan preduzetnik i kvalitetan menadžerski tim su velika garancija da novac dolazi u „prave ruke”.

Uspešni preduzetnici znaju da ideja ne mora da bude uvek i poslovna šansa i da je neophodno tretirati preduzetništvo kao tržišno vodjen proces. Ideja sama po sebi nije važna ako se kroz izgradnju uspešnog posla ne relizuje u praksi. Potrebno je otkriti ideju, koja ne mora biti jedinstvena, ali je neophodno identifikovati potrebe tržišta. Šanse postoje unutar svakog problema, odnosno tamo gde postoji problem postoji i poslovna šansa. Kada ne bilo problema, ne bi bilo ni razloga za promenama a time ni potencijalnh šansi za satisfakciju preduzetnika na osnovu zadovoljenja nezadovoljene potrebe tržišta. Svaka šansa ne mora da vodi i uspehu. Šansa egzistira u odredjenom realnom ambijentu, zbog čega je vremenska komponenta izuzetno bitna. Za preduzetnika je važna trajnost biznis šanse, odnosno da mogućnosti koje se nude budu što duže otvorene. Preduzetnik mora da testira poslovnu ideju a ne da se “zaljubi na prvi pogled“. Testiranje može da oduzme dosta vremena, što nosi rizik da konkurenti upotrebe ideju, ali važno je da se izradom poslovnog plana, kao procedurom ocene poslovne ideje, eventualne greške naprave na papiru, a ne na tržištu.

Preduzetništo je sposobnost realizacije odredjene poslovne šanse, bez obzira na resurse kojima se trenutno raspolaže. Preduzetnici veruju da odredjeni posao mogu da privedu kraju iako u odredjenom trenutku ne poseduju potrbne resurse i sredstva. Medjutim, preduzetnik treba da zna da finansijska podrška dolazi kao posledica uspešnog poslovanja i da ona prati dobre preduzetnike, koji su već pokazali sposobnost da šanse i praktično iskoriste.

Definisanje i izbor poslovne ideje

Biznis treba da odražava ličnost preduzetnika i njegove interese i treba da se odnosi na oblast rada u kojoj preduzetnik uživa i u kojoj poseduje određena znanja i iskustva. Teško je odgovoriti svim obavezama koje se nameću u relizaciji uspešnog biznisa, ukoliko nije prisutan element totalne posvećenosti poslu i uživanja u onome što se radi.

Drugi kriterijum za izbor poslovne ideje polazi od njenih tržišnih i profitnih potencijala. Najveća greška koju potencijalni preduzetnici prave prilikom startovanja biznisa se sastoji u upornom pokušavanju da prodaju proizvode i usluge koje oni vole i žele. Prvi i najvažniji zakon marketinga je „Ponudite ljudima ono što oni žele da kupe, a ne ono što vi želite da prodate. Kupci ne kupuju ono što vi volite već ono što oni vole“. U tom smislu prvi korak je pažljivo osluškivanje tržišta u cilju identifikovanja nezadovoljenih ili neadekvatno zadovoljenih potreba kupaca, broj takvih kupaca, koliko su spremni da plate i koji je najbolji način za zadovoljenje njihove želje. Preduzetnik mora uzeti u ubzir i drugu stranu tržišta koja se zove ponuda tj. potencijalni konkurenti, s obzirom da je pridobijanje novih kupaca polovina bitke na tržištu a zadržavanje postojećih kupaca druga polovina te iste bitke. Preduzetnik mora da definiše prazan prostor na tržištu i da sagleda svoje komparativne prednosti i nedostatke svojih konkurenata, kako bi se na pravi način pozicionirao na tržištu.

Preduzetnik, u analizi opcija, mora da uvažava sledeće faktore: Vreme Finansijski resursi Stepen stručnosti i poslovnog iskustva Rizik Finansijski efekti

Razmatranjem faktora vreme podrazumeva davanje odgovora na nekoliko pitanja: Koliko vremena je preduzetnik spreman da posveti svom poslu? Da li će moći da balansira obaveze prema poslu i prema porodici? Koliko je vremena potrebno da prodje dok posao ne počne da proizvodi profit?

29

Koliko je potrebno vremena da se na tržištu zauzme značajna pozicija u odnosu na konkurenciju?

Finansijski resursi kao faktor u analizi poslovnih opcija predstavlja jedan od najkritičnijih faktora sa kojima se suočava najveći broj preduzetnika. Ovde je od posebne važnosti dati odgovor na pitanja: Koliko novca je potrebno za otpočinjanje posla u pojedinim opcijama, zatim za odredjivanje

sredsrava, zaliha i nabavku potrebnih roba, zapošljavanje radne snage, podmirenje ostalih operativnih troškova i pokriće životnih troškova preduzetnika i njegove porodice do momenta kada posao generiše dovoljno prihoda koji obezbedjuju profit?

Preduzetnik treba da proceni da li ima dovoljno sopstvenih sredstava ili su mu, za ulazak u posao, potrebni dodatni izvori finansiranja?

Da li budući profiti mogu da budu toliki da obezbede nesmetanu otplatu kredita, i da li su dovoljno stimulativni da zadovolje potencijalne investitore, koji žele da plasiranjem svog kapitala ostvare prihode.

Uspešni preduzetnici koriste varijantu zakupa sve dok se njihov biznis ne stabilzuje i ojača, a tada počinju da razmišljaju o kupovini opreme i poslovnog prostora.

Stepen stručnosti i poslovnog iskustva je veoma bitan faktor uspeha novog biznisa. Optimalna solucija je ukoliko postoji poklapanje opredeljenja za bavljenje biznisom koji je tržišno izuzetno profitabilan, i posedovanje zanačajnih akumuliranih poslovnih iskustava iz te oblasti. Nivo poslovnog rizika je u ovom slučaju mnogo manji. Ukolio ne postoji iskustvo u vodjenju konkretnog biznisa, nivo rizika se ipak može smanjiti na više načina. Preuzetnik može da pronadje partnera ili odredjene saradnike koji poseduju potrebna znanja i iskustava. Drugi model je ulazak u eventualni franšizing aranžman, ili angažovanje kosultanata koji poseduju značajna znanja i iskustva koja su potrebna preduzetniku u procesu normalnog funkcionisanja posla.

Preduzetnik treba da bude svestan koji nivo rizika pretpostavlja kao prihvatljiv? Šta je spreman da izgubi ako posao propadne? Na koji način može da redukuje rizik i kako treba da upravlja rizikom? U svom poslovanju preduzetnik se suočava sa više vrsta rizika: Koncepcijski rizik koji se odnosi na mogućnost transformisanja ideje u konkretan proizvod tj.

uslugu, Rizik proizvodnje koji se odnosi na mogućnosti ekonomične proizvodnje proizvoda, Marketing rizik koji je vezan za mogućnost prodaje već proizvedenog proizvoda tj. usluge, Finansijski rizik koji se odnosi na pitanje mogućnosti ostvarenja profita na osnovu prodaje

proizvoda, i Rizik rasta i razvoja koji je vezan za mogućnost stabilnog rasta i razvoja posla u dužem

vremenskom periodu. Stepen zadovoljstva u obavljanju posla u velikoj meri zavisi i od nivoa pretpostavljenog

rizika, jer rizik, sam po sebi, predstavlja i motivirajući faktror koji inspiriše na akciju.

Kakva su očekivanja preduzetnika u odnosu na finansijske efekte i da li određeni posao može da zadovolji očekivanja preduzetnika? Projekcije potencijalnih finansijskih rezultata su samo jedan od faktora koje treba razmotriti u procesu odlučivanja o otpočinjanju nekog posla. U tom kontekstu je za preduzetnika možda mnogo bolje da krene sa poslom koji stvarno voli i u kome uživa, a koji donosi manje profita, nego da se bavi poslom koji ga čini nezadovoljnim, a koji možda donosi veću sumu novca i profita. Preduzetnik treba da proceni koji su parametri za njega lično prihvatljivi i da u svom poslovnom nastupu dosledno primenjuje takvu strategiju.

30

Da bi doneo odluku vezanu za izbor posla ideje koju će u praksi realizovati, preduzetnik mora da pažljivo i efikasno, analizom relevantnih faktora, suzi listu opcija na eventualno dve najbojle, koje će detaljnije operacionalizovati u biznis planu. U obavljanju ovog posla preduzetnik može da primenjuje metodu „Korak po korak“, pri čemu je svaki korak eliminatoran za pojedine poslovne opcije koje ne zadovoljavaju odredjene kriterijume. Ti koraci su sledeći:Korak 1. Evidentiranje problema na tržištu, odnosno generisanje liste potreba ljudi koje nisu zadovoljene na adekvatan način, ili uopšte nisu zadovoljene.Korak 2. Identifikovanje odgovarajućih poslovnih šansi tj. odredjivanje da li određeni problem može da se transformiše u poslovnu šansu, s obzirom da svaki problem može da produkuje veliki broj različitih poslovnih mogućnosti.Korak 3. Utvrđivanje potrebnih resursa za realizaciju određene poslovne ideje, odnosno analiza faktora koji mogu biti preduslov za startovanje posla. Tu se pre svega misli na odgovarajuću tehnologiju, potrebne investicije, zapošljavanje saradnika, vreme za izučavanje nedovoljno poznate problematike, itd.Korak 4. Finansijska projekcija, odnosno gruba projekcija očekivanog nivoa prodaje, troškova, profita, inicijalnih ulaganja kapitala, projektovanog toka sredstava. Ovaj korak treba da pokaže da li preduzetnik svojim poslivnim aranžmanom ostvaruje dovoljan profit koji opravdava njegove napore, ulaganja i rizike. Ovde treba odgovoriti na tri pitanja: Koliko novca je približno potrebno da bi se otpočele pojedine poslovne opcije? Koliki profit proizvodi svaka poslovna opcija? Kada posao generiše pozitivan tok sredstava? Ovo pitanje je kritično jer dosta poslova ostaje

bez novca pre nego što i “stane na noge“.Sve poslovne opcije treba rangirati na bazi njihove finansijske isplativosti i eliminasati one poslovne opcije koje imaju ograničene profite potencijale. To podrazumeva i definisanje minamalne profitne stope tj. stope povećanja investiranog kapitala. Pravilo je da minimalna stopa povraćaja investicije treba da bude veća od kamatne stope povraćaja koju možemo dobiti na sredstva koja držimo kod banaka.Korak 5. Rangiranje pojedinih poslovnih ideja na bazi ličnih preferencija, finansijske isplativosti i nivoa rizika. Preduzetničke preferencije su ostavljene za kraj metode s obzirom da mogu da se ograniče na one opcije koje preduzetnik dobro poznaje i za koje je kompetentan, kao i da preduzetnik ne bi na samom startu bio zaveden nekom poslovnom opcijom koja ima ograničene profitne potencijale. Preduzetnik tek na kraju treba da rangira preostale opcije, za koje je utvrđeno da su profitabilne, pitajući se u koji biznis je spreman da investira svoj život? Od izuzetne je važnosti za preduzetnika da proceni šta će mu biznis uzeti od njegovog privatnog života, i koliko je spreman da to prihvati na štetu porodičnog života. Procena rizika i finansijskih rezultata su tesno povezane. Generalno posmatrano, što je veći rizik, veći su finansijski prinosi, naravno ako se u tome uspe. Zbog toga se profit često i definiše kao nagrada za preuzeti rizik. Preduzetnik treba da identifikuje okolnosti koje potencijalno mogu da miniraju čitavu stvar, čime se izbegavaju fatalne greške. Svaka poslovna ideja je zasnovana na određenom broju predpostavki. Preduzetnik pretpostavlja određenu stopu tehnoloških promena, određene ekonomske uslove poslovanja, određenu zakonsku regulativu. Što je više faktora preduzetnik uspeo pravilno da proceni i dimenzionira, potencijalni rizik se smanjuje.Korak 6. Izbor poslovne ideje koja se detaljno proverava u poslovnom planu, pre donošenja konačne odluke o njenoj realizaciji.

Najvažnije prilikom otvaranja malog biznisa su želja za uspehom i organizacija posla. Motivacija je jedan od faktora koji je, možda i najbitniji kod ovakvog posla i potrebna je u svakom trenutku.

31

Neiskusni vlasnici koji prvi put ulaze u neki posao u početku nemaju pravi osećaj za vreme provedeno na poslu i vrlo često dolazi do zasićenja, gubitka samopouzdanja i kontrole. Ovo je sasvim normalno i početnici moraju da sve shvataju s rezervom, i uvek gledaju da usklade svoj posao s realnim mogućnostima - lako je pomisliti da će vam za neki posao trebati dan ili dva, ali nekad je bolje sebi ostavite još jedan dan za posao da bi se ispunili zahtevi klijenta ili određenog zadatka.

Za one koji tek započinju posao, očekivanje značajnih promena u životu je normalno. Samo onaj koji misli da mu se u životu neće ništa promeniti kada započne mali biznis, u potpunosti greši. Posle samostalnog započinjanja posla, život se u potpunosti menja i dok firma ne stane na noge, dogadja se mnogo nepredvidjenih stvari koje povećavaju nivo holesterola u krvi, a smanjuju broj slobodnih sati. U tom trenutku, veoma bitna stavka u okruženju vlasnika malog biznisa jeste podrška porodice, prijatelja i najbližih koja može mnogo da znači u pogledu prilagodjavanja novoj sredini, iskušenjima i radnim zadacima.

Ono što je takođe bitno jeste kontinuirani napredak u svim sferama života i svakom pogledu - materijanom, duhovnom i fizičkom. Verovatno je teško ostvariti sve zamisli koje planirate da ispunite u karijeri, ali lična nadogradnja i razvoj veoma su bitni.

LITERATURA

1. I.Adizes , «Dijagnoza stilova upravljanja», ASEE, Novi Sad, 2002.2. S. i B.Hašemi «Svako to može – 57 pravila preduzetničkog života», Plato, Beograd, 2005. 3. N.Penezić, «Preduzetništvo – savremeni pristup», Educons, Novi Sad, 2009.4. S.Williams, «Small Business Guide», Lloyds TSB, 20035. M.E.Gerber, «Mit o preduzetništvu», Čarobna knjiga, Beograd, 2010.6. „Započnite sopstveni posao uz pomoć start-up kredita“ brošura Ministarstva ekonomije iregionalnog

razvoja, Beograd, 20087. J.Borocki, Doktorska disertacija

32