Ugovor o Zajmu, Kamata, Penali - kontrata.netkontrata.net/repository/docs/USAID-_CLE_Training_Manual_on_Contract_on... · Ugovor o zajmu definiše iznos zajma, mesečnu i godišnju

Ugovor o Zajmu, Kamata, Penali

Mart 2014

Priručnik za obuku:

Ugovor o Zajmu, Kamata, Penali

DRICANJE OD ODGOVORNOSTI

Za sadržaj je odgovoran samo Checchi and Company Consulting, Inc. a stavovi autora ne odražavaju neophodno

stavove Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih Država.

Ova publikacija se može reprodukovati, umnožavati ili prenositi elektronski, mehanički, fotokopirati, snimati ili na

drukčiji način, pod uslovom da su na svakom napravljenom i distribuiranom primerku jasno naznačeni USAID i

Program za izvršenje i privredno zakonodavstvo (CLE) USAID-a.

Sadrzaj

MODUL 1 1

UGOVOR U ZAJMU 1

1.1. Predgovor 2

1.2. Ciljevi učenja 2

1.3. Uvod 3

1.4. Definicija 3

1.5. Obrazac ugovora o zajmu 3

1.6. Suštinski delovi ugovora o zajmu 4

1.7. Klauzule ugovora o zajmu 5

MODUL 2 13

KAMATA 13

2.1. Predgovor 14


2.3 Definicija 14

2.4. Obaveze banaka i mikrofinansijskih institucija u vezi sa transparentnošću kamatnih stopa na zajmove i uloge 15

2.5.Kada kamata prestane da teče 15

2.5. Pretpostavka zelenaškog ugovora 16

2.7. Penali 16

2.8. Pravo na punu naknadu 17

MODUL 3: 19

Kako se obračunavaju kamata i penali 19

Praksa banaka na Kosovu 19

Poslovnik Centralne banke Republike Kosova 19

3.1. Predgovor 20


3.3. Uvod 20

3.4. Stopa i način obračuna penala u ugovoru o zajmu i drugim bankarskim proizvodima na osnovu prakse banaka na Kosovu 20

3.5. Regulisanje penala odredbama Zakona o ugovorima i deliktima 1978 21

3.6. Reprogramiranje zajma 21

3.7. Obračun penala prilikom prestrukturisanja zajma 22

3.8. Uredba o efektivnoj kamatnoj stopi i uslovi za obaveštavanje 22

ANEKS 24

MODUL 1

UGOVOR U ZAJMU

USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu 2

Ugovor o zajmu

1.1. Predgovor

Ovaj modul predstavlja definiciju i značenje ugovora o zajmu, obrazac ugovora o zajmu, suštinske delove

ugovora o zajmu i najvažnije klauzule ugovora o zajmu; ugovornu kamatu, zadocnelu naplatu, sve u

skladu sa odredbama najnovijeg zakona o obligacionim Br 04/L-077 odnosima uz istovremeno poređenje

i sa rešenjima iz važećeg Zakona o obligacionim odnosima (1978).

1.2. Ciljevi učenja

Po završetku ovog modula, upoznaćete se sa:

definicijom ugovora o zajmu,

obrascem ugovora o zajmu,

suštinskim delovima ugovora o zajmu,

najvažnijim klauzulama ugovora o zajmu.


1.3. Uvod

Svrha ovog materijala je da sa teorijskog, praktičnog i iznad svega, pravnog stanovišta sagleda ugovor o

zajmu, obrazac ugovora o zajmu, suštinske delove i klauzule ugovora o zajmu. Ugovor o zajmu

predstavlja veoma važan formalni ugovor u odnosu između zajmodavca i zajmoprimca (poverenik i

dužnik).

Ovaj materijal posebno stavlja naglasak na davanje odgovora na pitanja u vezi sa ugovorenom kamatom i

penalima, kao i u vezi sa načinom na koji se isti obračunavaju na osnovu prakse banaka na Kosovu, i

njihove regulacije novim Zakona o obligacionim odnosima.

1.4. Definicija

Ugovor o zajmu obavezuje banku ili drugu mikrofinansijsku instituciju (zajmodavca) da korisniku zajma

(zajmoprimcu) stavi na raspolaganje određeni iznos novca na ograničeni ili neograničeni vremenski

period, u određenu ili neodređenu namenu, dok je korisnik (zajmoprimac) u obavezi da otplati glavnicu

(pozajmljeni novac) i ugovorenu kamatu, kao i da pozajmljeni iznos novca otplati u vremenu i na način

definisan ugovorom o zajmu.

Zakon o obligacionim odnosima u članu 1058. stavu 3. određuje da će se odredbe starog Zakona o

obligacionim odnosima iz 1978, kojim se uređuje ugovor o kreditu (članovi 1065-1068), shodno

primenjivati sve dok se ne zamene nacionalnim zakonodavstvom. Dakle, članovi 1065. do 1068. starog

zakona ostaju na snazi i nakon stupanja na snagu novog Zakona o obligacionim odnosima. Osim odredbi

ZOO-a iz 1978, koje uređuju ugovor o kreditu, na snazi ostaju i druge odredbe kojima se uređuju

bankarska pitanja1

Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. ugovor o zajmu definiše na sledeći način: „Ugovorom o kreditu

banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na

određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje a

banci plaća kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom“.

1.5. Obrazac ugovora o zajmu

Ugovor o zajmu se sklapa u pisanom obliku i to je obavezno. Ugovor koji se sklapa verbalno/usmeno ne

proizvodi nikakvo pravno dejstvo/prava niti obaveze za strane. To načelo nas navodi na latinski izraz

scripta manent verba volent, što u prevodu znači pisanje ostaje, izgovorene reči lete, a što je povezano sa

uslovima za obrasce ugovora u rimskom pravu.

Ugovor o zajmu definiše iznos zajma, mesečnu i godišnju kamatnu stopu, u zavisnosti od toga kako se

ugovorne strane dogovore, razlog za davanje zajma i njegovo trajanje, odnosno trajanje otplate.

1 Zakon br. 04/L-077 o obligacionim odnosima, SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO / br. 16 / 19. Jun 2012, Priština.


Kada govorimo o obrascu ugovora, nijedna odredba Zakona o obligacionim odnosima 1978 niti odredbe

novog Zakona o obligacionim odnosima ne zahtevaju beležničko i javno overavanje ugovora u svakom

slučaju.

1.6. Suštinski delovi ugovora o zajmu

Kao i kod svakog drugog ugovora ili kod obligacionih odnosa gde su suštinski delovi neophodni, ugovor

o zajmu takođe, ima svoje suštinske delove, koji ga čine potpunim i valjanim ugovorom a sledstveno

tome, nepostojanje takvih delova čini ugovor o zajmu nepotpunim i nevaljanim.

Suštinski delovi ugovora o zajmu su:

a) pisani oblik ugovora,

b) razlog za odobravanje zajma,

c) iznos zajma,

d) kamatna stopa, bilo mesečna bilo godišnja,

e) penali,

f) broj rata koje se otplaćuju mesečno/plan otplate,

g) vremenski period u okviru kojeg se svaka rata zajma ili sve rate moraju otplatiti, i

h) sredstva obezbeđenja zajma/obaveze zajmoprimca da bi zajmodavac bio obezbeđen, odnosno

pripisivanje jemstva (pokretna ili nepokretna imovina ili neko drugo pravo) zajmodavcu kao

sredstvo obezbeđenja u slučaju da zajam ne bude otplaćen.

i) Uredba o efektivnoj kamatnoj stopi i uslovima za obaveštavanje, koju je 29. novembra 2012.

donela Centralna banka Kosova, u članu 5. određuje da svaki sporazum (ugovor) o kreditu treba

biti u pisanom obliku, potpisan od strane ugovornih strana i sadržavati najmanje sledeće

elemente:

j) a) Vrstu kredita (rate, rokove itd);

k) b) Svrhu korišćenja kredita;

l) c) Identifikaciju i geografske adrese ugovornih strana;

m) d) Posebne uslove ugovora koji se odnose na iznos, valutu, datum davanja, datum vraćanja,

kamatnu stopu i vrstu iste (fiksna ili promenljiva), orijentišući indeks u slučajevima promenljive

kamate (euribor, libor itd), učestalost promene efektivne kamatne stope ili njenih glavnih

sastojaka, mesečne rate uplata za vraćanje kredita i datume ili period brisanja;

n) e) Početnu proviziju koju plaća klijent (ukoliko je primenjiva) ili razne provizije u momentu

primanja ili tokom vraćanja kredita;

o) f) U slučajevima kredita u obliku odloženog plaćanja za posebnu robu ili usluge ili u slučajevima

sklopljenih sporazuma o kreditu, vrstu robe ili usluge i cenu iste u gotovini;

p) g) Ukupan iznos koji je naplativ od klijenta, obračunat u momentu realizacije ugovora o kreditu;

q) h) U slučajevima kada se primenjuje provizija za podržavanje jednog ili više računa za transakcije

uplata i isplata u vezi kredita (osim ukoliko postoji mogućnost izbora računa za obavljanje ovih

transakcija za klijenta), kao i svaka druga taksa koja proizilazi iz sporazuma o kreditu i uslovi kada

su iste primenjive;

r) i) Primenjivu kamatnu stopu u slučaju kašnjenja u isplati rata, kao što se primenjuje u momentu

realizacije ugovora o kreditu i način njenog obračuna, kao i svaku naplativu taksu ili penal za

kašnjenja i uslove njihove primene;

s) j) Obaveštenje o posledicama u slučaju neplaćanja rata u određenom roku;

t) k) Ukoliko je primenjivo, izjavu o obavezi plaćanja noterske takse za upis, garanciju ili isplate za

treće strane, koje se zahtevaju za kredit;


u) l) Ukoliko se primenjuje, izjavu o posedovanju polise osiguranja ili drugim pomoćnim uslugama,

kada su obavezujuće za uzimanje ili dobijanje kredita prema posebnim uslovima;

v) m) Vrstu kolaterala (ukoliko postoji);

w) n) Obaveze i penale (kazne) stranaka i slučajeve kada do istih dolazi i njihova primena;

x) o) Način promene uslova ugovora i njenog okončanja;

y) p) Broj potpisanih originalnih kopija ugovora i način njihovog raspolaganja kod ugovornih strana.

Neke od odredbi ugovora o kreditu:

Kredit i razlog

Kamata

Plaćanje – uslovi plaćanja

Zastupanje i garantovanje

Ostale obaveze zajmoprimca

Negativna obaveza

Poništavanje

Pretpostavljanje odgovornosti su-zajmoprimca

Troškovi i obaveštenja

Rok

Razno

1.7. Klauzule ugovora o zajmu

Osim suštinskih delova, ugovor o zajmu može sadržati i neke klauzule koje predstavljaju važne delove

ugovora o zajmu.

Jedna od najvažnijih klauzula ugovora o zajmu je klauzula o namirenju zajma, kao i klauzula o

zajmoprimčevoj saglasnosti da isti neće preduzeti određene mere bez prethodnog obaveštavanja

zajmodavca.

Radi bolje ilustracije onoga što je rečeno gore u pogledu ugovora o zajmu, njegovog oblika i sadržaja, mi

predstavljamo primerak ugovora o zajmu, koji se uobičajeno koristi u praksi većine banaka koje rade u

Republici Kosova.

1.8. Jednostrani raskid ugovora

Raskid ugovora od strane zajmodavca

Zajmodavac može jednostrano tražiti raskid ugovora o kreditu ukoliko:

su prekršena pravila namene kredita;


u slučaju nesolventnosti;

pokretanja postupka likvidacije; ili

smrti zajmoprimca ukoliko bi kao rezultat navedenog zajmodavac bio postavljen u nepovoljan

položaj;

Prava zajmodavca

pravo na povraćaj sredstava pre roka;

pravo na obeštećenje;

Raskid ugovora od strane zajmoprimca

Zajmoprimac se može odreći ugovora o kreditu samo pre dodeljivanja sredstva kredita (pre nego što su

ista stavljena na raspolaganje).

Prevremeno vraćanje kredita:

Zajmoprimac uživa pravo prevremenog plaćanja – vraćanja kredita (kreditiranog iznosa) čak i pre

ugovorenog roka, čak i bez volje zajmodavca. Kao i slučaju odricanja od ugovora, tako i u slučaju

prevremenog vraćanja kredita, pojavljuju se obaveze za zajmoprimca u pokrivanju štete zajmodavcu,

ukoliko je istom prouzrokovana određena šteta;

„Ukoliko zajmoprimac izrazi želju da pretplati kredit i time u potpunosti isplati kredit pre vremena i

zajmodavac se složi da primi pretplatu, zajmoprimac će biti dužan a plati obavezu u iznosu do 50%

buduće kamate, a koja će se izračunati do dana konačne isplate kredita“.


UGOVOR O ZAJMU

Br: ________________

Sklopljen između ugovornih strana:

I. Poverenika (banka), sa sedištem u Prištini, na Kosovu, registrovanog u registru banaka Centralne

banke Republike Kosova, sa bankarskom licencom br. 000, od 00.00.0000. godine, i poslovnim

identifikacionim brojem 0000000000 (u daljem tekstu: „Zajmodavac“);

i

II. Ime: N. N.

Sa prebivalištem u: Prizrenu

(u daljem tekstu: „Zajmoprimac“);

i

III. Ime: M. M.

Sa prebivalištem u: Prizrenu

(u daljem tekstu: „Sudužnik“)

Ugovorne strane su saglasne oko sledećeg:

(a) Zajmoprimac se, da bi kupio određenu potrošačku robu, prijavio za potrošački zajam kod

Zajmodavca;

(b) Zajmodavac je saglasan da Zajmoprimcu da zajam pod rokovima i uslovima navedenim u ugovoru a

Zajmoprimac i Sudužnik su saglasni sa takvim rokovima i uslovima;

(c) Zajmodavac i Zajmoprimac su saglasni da će kroz poseban ugovor (ugovor o jemstvu ili hipoteci)

Zajmoprimac obezbediti obaveze Zajmoprimca koje proizilaze iz ovog ugovora;

(d) Ovaj ugovor sklapa Zajmodavac pod uslovom da lice koje nije Zajmodavac Zajmoprimca

potpiše ugovor o jemstvu sa Zajmodavcem kojim isto lice preuzima svu odgovornost za

obaveze Zajmoprimca prema Zajmodavcu.


Strane su ovim saglasne oko sledećeg:

Član 1: Zajam i razlog

1.1. Zajmodavac Zajmoprimcu daje zajam u iznosu od ______________________ evra (u daljem

tekstu „Zajam“).

1.2. Razlog za davanje Zajma jeste finansiranje potreba klijenta.

1.3. Neto iznos Zajma se uplaćuje na bankovni račun klijenta br. ........................., dok se od neto iznosa

koji prima klijent oduzima iznos od ….........% ukupnog iznosa Zajma na ime troškova Banke.

Član 2: Kamata

Zajmoprimac plaća kamatu od _______% mesečno (ili godišnje) za deo neisplaćene glavnice od dana

davanja Zajma.

Član 3: Otplata

3.1. Zajmoprimac otplaćuje glavnicu i dodatnu kamatu prema utvrđenim ratama u skladu sa planom

otplate Zajma iz Dodatka 1 ovom ugovoru.

3.2. Ako Zajmoprimac docni sa isplatom tri mesečne rate koje su dospele, Zajmodavac može otkazati

ugovor i zatražiti otplatu celokupnog duga, ne samo za iznos novčanog davanja koji je dospeo već i za

onaj iznos koji nije dospeo.

3.3. Ako Zajmoprimac docni sa otplatom bilo kog iznosa, Zajmoprimac, osim kamate iz člana 2, isplaćuje

iznos jednak 0,5 % preko kamate/a koje su dospele za isplatu i to za svaki dan koji prođe a da

Zajmoprimac ne isplati taj iznos.

3.4. Ako Zajmoprimac docni sa isplatom bilo kog iznosa, Zajmodavac može da:

(a) od Sudužnika i/ili Jemca/Jemaca Zajma zatraži da otplate neisplaćeni iznos u roku od 24 časova;

(b) blokira svaki račun Zajmoprimca ili Sudužnika koji isti ima kod Zajmodavca;

(c) uzme u posed i proda, izda pod kirijom ili raspolaže sa novcem iz ugovora o hipoteci koji je sklopljen

između Zajmodavca, Zajmoprimca i Sudužnika;


(d) preduzme zakonske mere protiv Zajmoprimca i Sudužnika.

Član 4: Zastupanje i garancije

Zajmodavac zastupa i garantuje:

(a) da su podaci i finansijski izveštaji koje je Zajmoprimac dao Zajmodavcu istiniti, potpuni i precizni i da

odražavaju istinsko finansijsko stanje Zajmoprimca;

(b) da Zajmoprimac nema nikakav dug ili obavezu bilo kakve vrste, osim onih navedenih u finansijskim

izveštajima i da je Zajmoprimac obavestio Zajmodavca o identitetu Zajmoprimčevih poverenika, ako oni

postoje;

(c) da Zajmoprimac nije pod krivičnom istragom i da nije prekršio nijednu zakonsku ili sudsku odluku.

Član 5: Ostale obaveze Zajmoprimca

Zajmoprimac je dužan da ispuni sledeće obaveze:

(a) Zajmoprimac je dužan da u pisanom obliku odmah obavesti Poverenika o razlozima i uslovima koji

mogu dovesti do neispunjenja obaveza Zajmoprimca pod ovim ugovorom (uključujući primenu plana

otplate iz Dodatka 1). Takvi slučajevi obuhvataju, ali nisu ograničeni na:

(i) svaki događaj koji negativno utiče na finansijsko stanje Zajmoprimca i/ili sposobnost za otplatu;

(ii) nemogućnost ispunjenja drugih Zajmoprimčevih obaveza;

(iii) svaki oblik zakonskih mera koje preduzme Zajmoprimac;

(b) Zajmoprimac je dužan da, na zahtev Zajmodavca, dostavi podatke o ekonomskim i finansijskim

aktivnostima Zajmoprimca;

(c) Zajmoprimac je dužan da Zajmodavca obavesti o svakoj promeni pravnog statusa Zajmoprimca,

promeni radnog statusa i promeni Zajmoprimčevog prebivališta, kao i o svakoj drugoj stvari koja je od

interesa za Zajmodavca.

(d) Zajmoprimac je saglasan da neće ugovarati druge finansijske obaveze sa drugim finansijskim

institucijama bez prethodne saglasnosti Zajmodavca.

(e) Zajmoprimac je saglasan da svoju imovinu neće opteretiti u korist drugog fizičkog ili pravnog lica, bez

prethodne saglasnosti Zajmodavca.


Član 6: Negativno jemstvo

6.1. Dok Zajmoprimac u celosti ne otplati Zajam i kamatu, dodatne nastale troškove i rashode,

Zajmoprimac je saglasan da, bez prethodne saglasnosti Zajmodavca, neće uraditi ništa od sledećeg:

(a) Jemčiti ili preuzeti odgovornost za obaveze treće strane;

(b) Obećati, staviti pod hipotekom ili prodati vozilo koje je stavljeno pod hipotekom.

6.2. Kupljeni proizvodi su imovina Zajmodavca dok Zajmoprimac u celosti ne otplati Zajam, zajedno sa

kamatom i svim dodatnim troškovima.

Član 7: Poništenje

7.1. Bez obzira na odredbe člana 11. ovog ugovora, Zajmodavac ima pravo da ukine Zajam ili da povuče

preostali iznos bez prethodnog obaveštenja:

(a) ako se Zajmoprimac ne pridržava plana otplate, priloženog kao Dodatak 1 ovom ugovoru;

(b) ako se Zajam koristi u svrhu koja je drugačija od one navedene u ovom ugovoru;

(c) ako Zajmoprimac nije precizno i u potpunosti obavestio Zajmodavca o finansijskom stanju

Zajmoprimca;

(d) ako je Zajmoprimac na neki drugi način prekršio obaveze Zajmoprimca iz ovog ugovora ili bilo kog

drugog ugovora sklopljenog između Zajmodavca ili Zajmoprimca.

7.2. U slučaju da Zajmoprimac prekrši uslove člana 7. stava 1. Zajmodavac može da iskoristi prava iz

ovog ugovora i svakog drugog ugovora sklopljenog između Zajmodavca i Zajmoprimca. Osim toga, ako

je to izvodljivo, Zajmodavac može da obavesti Zajmoprimčevog poslodavca o Zajmoprimčevoj povredi

uslova Zajma i da od poslodavca zahteva transfer svih dohodaka (plate) Zajmodavcu.

Član 8: Prihvatanje odgovornosti od strane Sudužnika

8.1. Potpisivanjem ovog ugovora, Sudužnik prihvata punu odgovornost i pristaje da bude lično i

dobrovoljno odgovoran za obaveze Zajmoprimca prema Zajmodavcu.

8.2. Sudužnik prihvata da Zajmodavac ima pravo da zahteva otplatu od Sudužnika u slučaju da

Zajmoprimac prekrši bilo koju obavezu iz ovog ugovora, bez prethodne Zajmodavčeve konsultacije sa

Zajmoprimcem.


Član 9: Troškovi i obaveštenja

9.1. Zajmoprimac snosi sve troškove sklapanja i izvršenja ovog ugovora, uključujući troškove u vezi sa

obnavljanjem zajma, kao što su troškovi prevoza, pravni troškovi, isplaćivanje aukcionara.

9.2. Sva obaveštenja i sva komunikacija između strana ovog ugovora vrši se u pisanom obliku i šalje se

preporučenom poštom na adresu strana koja je navedena u uvodu ovog ugovora, ili se predaje stranama

lično.

Član 10: Ostalo

10.1. Svi ugovori: o hipoteci, jemstvu i druga dokumenta u vezi sa Zajmom i/ili ovim ugovorom sastavni

su deo ovog ugovora. Dodaci ovom ugovoru takođe su sastavni deo ovog ugovora.

10.2. Svaka izmena i dopuna ovog ugovora vrši se u pisanom obliku i uz potpis obeju strana.

10.3. Zajmoprimac je saglasan da se svi podaci u vezi sa otplatom Zajmoprimčevog Zajma i finansijskog

stanja mogu podeliti sa drugim zajmodavcima na Kosovu.

10.4. Opšti poslovnik Zajmodavca primenjiv je na Zajmoprimca i Zajmodavca. U slučaju neslaganja ili

suprotnosti između Opšteg poslovnika i ovog ugovora, primenjivaće se odredbe ovog ugovora.

10.5. Za stvari koje nisu predviđene ovim ugovorom, primenjuju se relevantne odredbe Zakona o

obligacionim odnosima, kao i drugi važeći zakoni i propisi.

10.6. Ovaj ugovor se može prevesti radi praktičnosti. Tekst na albanskom jeziku je originalna i zvanična

verzija i ima prednost nad ostalim verzijama u slučaju neslaganja između teksta na albanskom jeziku i

druge prevedene verzije.

Član 11: Rok i prekid ovog ugovora

11.1. Strane ovaj ugovor sklapaju na neograničeni vremenski period.

11.2. Prekid ovog ugovora vrši se u skladu sa Opštim poslovnikom Zajmodavca, uzimajući u obzir to da

Zajmoprimac i/ili Sudužnik ne mogu da prekinu ovaj ugovor dok Zajmoprimac i Sudužnik ne ispune svoje

obaveze prema Zajmodavcu.

11.3. Ako Zajmoprimac izrazi nameru da namiri Zajam i samim tim u celosti otplati kredit pre datuma

dospeća, i ako je Zajmodavac saglasan da prihvati namirenje, Zajmoprimac je dužan da isplati iznos do 50


% od kamate koja bi nastala do poslednjeg dana konačne otplate Zajma.

Član 12: Važeći zakoni i forum

12.1. Ovaj ugovor se tumači u skladu sa zakonima Kosova i rukovodi se istim.

12.2. Svaki spor koji nastane zbog ovog ugovora rešava se pred nadležnim sudom.

Potpis strana iz (mesto): Datum:

Banka: Zajmoprimac:

(Prvi potpis Zajmodavca) (Potpis Zajmoprimca)

Bračni partner Zajmoprimca:

(Drugi potpis Zajmodavca) (Potpis bračnog partnera

Zajmoprimca)

Sudužnik:


MODUL 2

KAMATA


Kamata

2.1. Predgovor

Ovaj modul navodi definiciju i značenje kamate, zabranu obračuna kamata na kamate, obustavu tekuće

kamate ili obračun kamate, obračun ugovorne kamate prilikom reprogramiranja zajma, penale, iznos i

način obračuna penala na ugovor o zajmu, kao i druge proizvode koji se koriste u praksi banaka na

Kosovu, regulisanje penala sa odredbama postojećeg zakona o obligacionim odnosima, obračun

ugovorne kamate prilikom reprogramiranja zajma, obračun penala prilikom prestrukturisanja zajma, a sve

to sa stanovišta odredbi Nacrta zakona o obligacionim odnosima.


Po završetku ovog modula upoznaćete se sa:

definicijom kamate,

načinima obračuna kamate,

promenama u zakonskim odredbama važećeg ZOO i Nacrta zakona o obligacionim odnosima,

penalima i njihovom dozvoljenošću,

najvažnijim klauzulama u vezi sa penalima i naknadom štete u slučaju zadocnelog ispunjavanja

obaveza.

2.3 Definicija

Na osnovu ugovora o zajmu, kako je gore navedeno, osim glavnice (glavni dug), dužnik mora da otplati i

kamatu, u slučaju da je ona definisana ugovorom o zajmu koji sklope zajmodavac i zajmoprimac i ako se

preliminarno definiše zakonom. Takvo rešenje će najverovatnije biti predviđeno novim zakonom o

obligacionim odnosima, koji je još uvek u procesu izrade. Kamatu određuju strane na osnovu

dogovora.Na osnovu ZOO, strane nemaju ograničenja oko određivanja kamate, ali sa novim zakonom o

obligacionim odnosima, to je regulisano i strane neće moći da sasvim slobodno određuju kamatu.


2.4. Obaveze banaka i mikrofinansijskih institucija u vezi sa

transparentnošću kamatnih stopa na zajmove i uloge

Centralna banka Republike Kosova kao institucija za licenciranje i nadzor, i kao regulator banaka i

mikrofinansijskih institucija, u svom pravnom/regulatornom okviru nije definisala kamatnu stopu koju bi

banke trebalo da primenjuju kada daju kredit fizičkim ili pravnim licima, niti je definisala kamatnu stopu za

vremenski ograničene uloge, čime je ta stvar ostavljena slobodnom tržištu.

Međutim, iako Centralna banka u svom pravnom okviru nije definisala minimum ili maksimum za

kamatne stope na zajmove i uloge ista je definisala obavezu banaka i drugih finansijskih institucija da budu

transparentne sa klijentima kada uvode kamatne stope na zajmove i uloge, odnosno kada uvode kamatne

stope za svoje proizvode namenjene klijentima.

Član 379

1. Na dospelu a neisplaćenu kamatu ne teču penali, izuzev kad je to zakonom određeno.

2. Ništava je i nevažeća odredba kojom se predviđa da će na kamatu koja je dospela a nije isplaćena

početi teći kamata.

3. Ali se može unapred dogovoriti da će se stopa kamate povećati ako dužnik ne isplati dospelu kamatu

na vreme.

4. Na dospelu a neisplaćenu kamatu teče zatezna kamata od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu

isplatu.

2.5.Kada kamata prestane da teče

Prema članu 380. zakona o obligacionim odnosima, kamata prestaje da teče kada iznos kamate koja je

dospela a nije isplaćena dostigne iznos glavnice.

U skladu sa odredbama postojećeg ZOO, ne postoji složena kamata na neisplaćenu ugovornu kamatu

koja je dospela, izuzev kada je to zakonom određeno:

Clan 380

Kamata prestaje da teče kada iznos dospelih kamata dostigne visinu glavnog duga.


2.5. Pretpostavka zelenaškog ugovora

Novina u zakona o obligacionim odnosima je da on predviđa slučajeve u kojima se ugovor može nazvati

zelenaškim ugovorom. Pretpostavka zelenaškog ugovora regulisana je članom 381. zakona o obligacionim

odnosima.

Član 381.

1. Zelenaškim ugovorom smatra se ugovor kojim je predviđena stopa penala ili ugovorna kamata za 50 %

viša od propisane stope penala, izuzev ako poverenik pokaže da isti nije iskoristio nevolju dužnika,

ozbiljnost njegovog lošeg finansijskog stanja, ili njegovo neiskustvo, nesmotrenost ili zavisnost, da

prednosti rezervisane za potonjeg ili za treće lice nisu jasno nesrazmerne onima koje je potonji

obezbedio ili uradio, ili pokušao da obezbedi ili uradi.

Ova pretpostavka ne važi za komercijalne ugovore u kojima ugovorne strane imaju slobodu da sklapaju

ugovore i određuju stope kamate, kako je to predviđeno članom 381. stavom 2:

Pretpostavka iz prethodnog stava ne važi za komercijalni ugovor.

2.7. Penali

Dužnik koji docni sa izvršenjem novčane obaveze, pored glavnice duguje i penale. U komercijalnim

ugovorima, dužniku se naplaćuje administrativna tarifa.

Prema novom zakona, godišnja stopa penala iznosi 8 %, izuzev kada je to određeno posebnim zakonima.

Zakona o obligacionim odnosima omogućio je ugovornim stranama – povereniku i dužniku da slobodno

određuju nižu ili višu stopu penala, u zavisnosti od toga kako se ugovorne strane dogovore, čime se

može zaključiti da su odredbe nacrta zakona o obligacionim odnosima kao takve obavezujućeg karaktera.

Sličnosti i razlike između odredaba ZOO iz 1978. god. i odredaba Zakona o obligacionim

odnosima u pogledu penala.

Definišu dužnikovu obavezu po kojoj se, u slučaju zadocnele isplate, na osnovu ugovora o zajmu, pored

glavnice naplaćuju i penali zbog docnje, što u tom slučaju predstavlja kaznu za dužnika jer nije isplatio

zajam na vreme.

Razlika postoji u činjenici da iako se prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima 1978 obračun

kamate vrši tako da se penali isplaćuju prema procentnoj stopi štednje po viđenju, dok shodno

odredbama Nacrta zakona o obligacionim odnosima stopa penala iznosi najviše 8 % godišnje, što je

jasnije i bolje definisano.


2.8. Pravo na punu naknadu

Poverenik ima pravo na penale bez obzira da li je šteta nastala zbog dužnikove docnje.

Ali ako je poverenik pretrpeo štetu nastalu zbog dužnikove docnje koja je veća od sume koja se

naplaćuje na ime penala, poverenik ima pravo da zahteva isplatu razlike do pune naknade.

U komercijalnim ugovorima, osim penala, naplaćuje se administrativna tarifa koja povereniku ne

nadoknađuje zadocnela sredstva (za šta se naplaćuju penali) nego troškove nastale u vremenu

potrošenom da bi se naplatili zadocneli iznosi. Takva administrativna tarifa iznosi 40 evra za dugovanja do

1000 €, 70 evra za dugovanja do 10000 € i 120 evra za dugovanja preko toga. Poverenik ima pravo na

punu naknadu ako su proceduralni troškovi prikupljanja dužnikovih zahteva veći.

Ništava je i nevažeća svaka ugovorna odredba koju nametne privredno društvo, a kojom isto pokušava

da isključi, smanji ili odloži primenu odredbe o penalima ili administrativnoj tarifi koja se naplaćuje u

skladu sa ovim članom, ako je ista u suprotnosti sa načelom pravičnosti. Takva ugovorna odredba je

suprotna načelu pravičnosti izuzev ako je obezbeđena druga alternativa ili ugovorno materijalno sredstvo

za penale.

Da bi se odredilo da li je dato sredstvo suštinsko, u vreme sklapanja ugovora uzimaju se u obzir sve

relevantne okolnosti, a posebno (i) prednost trgovinske sigurnosti, (ii) dobri trgovinski običaji, (iii)

povoljan položaj strana za pregovaranje, (iv) ako su uslovi nametnuti kroz opšte uslove (standarde), i (v)

ako je snabdevač prihvatio podstrek da se saglasi sa uslovima, ili kada ih je prihvatao da je imao

mogućnost da sklopi sličan ugovor sa drugim licima bez potrebe da prihvati slične uslove, (vi) svaki drugi

opravdani razlog za promenu. Ova odredba ne sprečava strane da osmisle uslove ugovora koji

sagledavaju posledice isplate penala za obaveze koje su dospele.

U slučaju ugovora o zajmu ili finansiranju sa licenciranom institucijom, stavovi (1) do (5) ne važe. Umesto

toga, stopa kamate za isto jednaka je nivou godišnje stope kamate od 8 % preko ugovorne stope kamate

za relevantni proizvod. Računanje ugovorne kamate se nastavlja za svaki zadocneli period.

Pravo pune naknade povereniku

Poverenik ima pravo na penale bez obzira na to da li je pretrpeo štetu zbog dužnikove docnje ili ne.

U slučaju da je šteta koju je pretrpeo poverenik zbog dužnikove docnje veća od iznosa koji bi dobio na

ime penala, isti ima pravo da zahteva isplatu pune razlike dok ne dobije punu naknadu za štetu.

Ugovorna kamata

Ugovorne strane se mogu dogovoriti da osim glavnice dužnik otplati ugovornu kamatu za period od dana

kada nastane novčana obaveza do dana kada ista dospe za naplatu.


Ako ugovorne strane dogovore ugovornu kamatu a stopa kamate i vreme kada ista dospe nisu

predviđeni, onda stopa kamate iznosi 6 % godišnje i ista dospeva u isto vreme kada dospe glavnica Ligji i

ri për marrëdhëniet e detyrimeve rregullon me nenin 385 kamatën kontraktore.

Kamata na nenovčane obaveze

Značenje odredbi postojećeg Zakona o ugovornoj kamati primenjuje se na druge obaveze čiji su

predmet stvari fungibilnog karaktera.


MODUL 3:

Kako se obračunavaju kamata i penali

Praksa banaka na Kosovu

Poslovnik Centralne banke Republike Kosova


3.1. Predgovor

Ovaj modul predstavlja i govori o:

tome kako se ugovorna kamata obračunava na osnovu prakse banaka na Kosovu i Poslovnika

Centralne banke Republike Kosova,

obračunu penala na osnovu prakse banaka na Kosovu i Poslovnika Centralne banke Republike

Kosova kojim se ta stvar reguliše,

nivou i načinu obračuna penala na osnovu ugovora o zajmu i drugih proizvoda na osnovu prakse

banaka na Kosovu,

regulisanju penala odredbama postojećeg Zakona o obligacionim odnosima,

obračunu ugovorne kamate u slučaju reprogramiranja zajma, i

obračunu penala u slučaju prestrukturisanja zajma.


Po završetku ovog modula, upoznaćete se sa:

time kako se ugovorna kamata obračunava, i

načinom obračunavanja penala, na osnovu prakse banaka na Kosovu – Poslovnika Centralne

banke Republike Kosova, i odredaba postojećeg Zakona o obligacionim odnosima, kao i

odredaba Zakona o obligacionim odnosima.

3.3. Uvod

Svrha ovog materijala sa izlaganja jeste da pravnicima obezbedi novo znanje i da teorijski i praktično

sagleda način na koji se ugovorna kamata i penali obračunavaju, sa posebnim fokusom na pitanja u vezi sa

ugovornom kamatom i penalima, kao i na način na koji se oni obračunavaju na osnovu prakse banaka na

Kosovu.

3.4. Stopa i način obračuna penala u ugovoru o zajmu i drugim

bankarskim proizvodima na osnovu prakse banaka na Kosovu

U bankarskom sistemu, ili bolje rečeno u praksi banaka u Republici Kosova, stopa penala koju primenjuju

banke prema svojim klijentima/dužnicima obračunava se dnevnim procentima za zajam koji je približno

jednak u svim bankama. Penali se obračunavaju na takav način da je za svaki dan koji dužnik docni sa

otplatom kredita isti dužan da povereniku plati određeni iznos, odnosno određeni procenat na ime

penala, a koji se obračunava na osnovu glavnog duga/glavnice zajma.


3.5. Regulisanje penala odredbama Zakona o ugovorima i deliktima 1978

Penali su regulisani članom 277. Zakona o ugovorima i deliktima, koji izričito definiše sledeće:

a) Dužnik koji docni u izvršavanju novčane obaveze, pored glavnice, duguje zateznu kamatu koja se

uplaćuje kao štednja po viđenju.

b) Za obaveze u novcu koje nastanu iz komercijalnog ugovora, penale određuje Savezno izvršno

veće.

c) Ako je stopa utvrđene kamate veća od stope zatezne kamate iz prethodnog stava, ista nastavlja

da teče čak i nakon dužnikove docnje.

Na osnovu rešenja iz odredaba člana 277. i člana 278. ZUD, možemo protumačiti da poverenik ima

pravo da zahteva penale ako mu je šteta naneta zbog dužnikove docnje (primena te odredbe u vezi sa

ugovorom o zajmu nije isključena). Takvo rešenje je predloženo u novom Zakona o obligacionim

odnosima, a neće biti uvršćeno u odredbe novog zakona o obligacionim odnosima jer će se pitanje

penala verovatno regulisati odvojenim zakonom o penalima. Nije poznato koje će se rešenje predvideti u

pogledu penala, posebno u slučaju ugovora o zajmu.

3.6. Reprogramiranje zajma

Pre nego što objasnimo model obračuna redovne ugovorne kamate u slučaju reprogramiranja zajma iz

bilo kog razloga, neophodno je da objasnimo značenje i svrhu reprogramiranja/prestrukturisanja

zajma/duga.

Reprogramiranje/prestrukturisanje zajma označava situaciju kada zbog finansijskih poteškoća

zajmoprimac nije u stanju da otplati rate zajma kako je predviđeno ugovorom o zajmu, zbog čega je

potrebna pomoć zajmodavca da se takva situacija prevaziđe reprogramiranjem dugovanja – čime bi

zajmoprimcu bilo lakše da otplati zajam, a to znači dogovaranje nižih rata i automatsko produženje

perioda otplate zajma.

U slučaju reprogramiranja/prestrukturisanja duga/zajma, ugovorna kamata/redovna kamata se obračunava

na takav način da se neisplaćeni deo duga zajmoprimca prestrukturiše – iznos rate se smanjuje tako da

zajmoprimac može da redovno i u celosti otplati neisplaćeni deo zajma/duga, i da to bude u skladu sa

smanjenim kapacitetom zajmoprimca za otplatu. Ako se reprogramiranje zajma vrši u fazi kada se smatra

da je zajmoprimac isplatio redovnu ugovornu kamatu zajmodavcu na osnovu plana otplate predviđenog

ugovorom o zajmu, onda, u slučaju reprogramiranja, zajmodavac utvrđuje novu kamatu zbog produžetka

roka za otplatu zajma, a koja naravno pokriva troškove zajmodavčevog poslovanja i može se obračunati

kao izgubljena zarada od kamate za period za koji se otplata zajma produžava.


U slučaju da potreba za reprogramiranjem duga/zajma nastane na samom početku izvršenja ugovora, tj.

na početku otplate zajma, dok redovna kamata/ugovorna kamata još uvek nije isplaćena, onda se redovna

neisplaćena kamata mora obračunati prilikom reprogramiranja duga a stopa kamate se može dodati zbog

produžetka roka i izlaganja zajma većem riziku.

Obračun ugovorne kamate prilikom reprogramiranja zajma regulisan je normativnim aktima Centralne

banke Republike Kosova kao nadzornog i regulatornog tela banaka.

3.7. Obračun penala prilikom prestrukturisanja zajma

U slučaju reprogramiranja/prestrukturisanja duga/zajma, penali se obračunavaju na takav način da se

neisplaćeni dugovi zajmoprimca prestrukturišu – iznos rate se smanjuje do te mere da zajmoprimac

može da redovno i u celosti isplaćuje neisplaćeni deo zajma/duga, da bi se isto uskladilo sa smanjenim

kapacitetom zajmoprimca za otplatu. Penali se ni na koji način ne smeju kapitalizovati ili dodati glavnici

prilikom reprogramiranja/prestrukturisanja zajma. Takvo ograničenje zbog toga što penali nisu

obuhvaćeni/kapitalizovani glavnim dugom prilikom reprogramiranja/prestrukturisanja zajma definisano je

pravilom XI Centralne banke Republike Kosova.

Mogli bismo prirodno i s pravom postaviti pitanje: Šta se dešava sa penalima sakupljenim pre

prestrukturisanja zajma? Odgovor na ovo pitanje: Pre prestrukturisanja zajma, trebalo bi naplatiti

sakupljene penale od sredstava klijenta i ni na koji način se penali ne smeju kapitalizovati u glavnici

klijenta prilikom reprogramiranja zajma.

Da bismo bolje ilustrovali reprogramiranje zajma, predstavljamo obrazac dodatka za reprogramiranje

zajma. Ovaj dodatak u praksi koristi većina banaka na Kosovu.

3.8. Uredba o efektivnoj kamatnoj stopi i uslovi za obaveštavanje

Prema Uredbi o efektivnoj kamatnoj stopi i uslovima za obaveštavanje, koju je 29. novembra 2012.

donela Centralna banka Kosova, banke se obavezuju da prilikom davanja kredita ili u momentu

restrukturiranja istog, klijentu ponude:

Plan amortizacije, u trenutku sklapanja ugovora o kreditu i u slučajevima restrukturiranja, koji treba

sadržavati broj rata i vreme njihovog plaćanja kao i podelu svake isplate na stub amortizovane

glavnice, obračunate kamate i, kada je primenjivo, druge tražene troškove;

Plan svih predodređenih i poznatih uplata, koje klijent plaća u procesu dobijanja kredita i tokom

njenog trajanja, kako fiksne tako i promenljive;


Banka za klijenta treba objaviti sve troškove koji su obuhvaćeni i troškove koji nisu obuhvaćeni u

obračun efektivne kamatne stope;

Ostale moguće buduće troškove i penale (kazne) i uslove kada se isti primenjuju;

U slučajevima promenljivih kamatnih stopa, pismeno upozorenje o riziku kretanja kamatne stope

tokom trajanja kredita, kao rezultat povećanja orijentišućeg indeksa.

U slučajevima potrošačkih kredita uključujući kreditne kartice, prekoračenja (overdraft) ili druge

slične oblike kredita, uslove davanja, korišćenja i njihovog plaćanja kao i sve moguće penale u odnosu

na njih i uslove kada se isti mogu primeniti, se trebaju detaljno navesti u ugovoru;

Penal za pretplatu. Ukoliko se primenjuje penal za celokupnu ili delimičnu pretplatu isplatu glavnice pre

određenog roka, isto treba biti navedeno klijentu uz metod obračuna istog.


ANEKS

(Datum)

Dodatak br..................o reprogramiranju Zajma br........ od dana.................. god.

Kojim se menja i dopunjuje Ugovor o zajmu br. xxxxxxxx od dana xxxxxxx godine), (u daljem tekstu

Ugovor);

Zaključen između sledećih strana:

I. Banke, sa sedištem u Prištini, na adresi, registrovane u registru banaka Centralne banke Republike

Kosova, sa bankarskom licencom br. 00000, od 00.00.0000. godine, i poslovnim identifikacionim brojem

xxxxx (u daljem tekstu: „Zajmodavac“)

i

II. Ime:

Sa prebivalištem u:

(u daljem tekstu „Zajmoprimac“)

i

III. Ime:


(u daljem tekstu „Sudužnik I“)

i

IV. Ime:


(u daljem tekstu „Sudužnik II“)

Član 1.

Član 1. gore navedenog Ugovora o zajmu dopunjuje se sledećim:


Neisplaćeni deo sredstava prema Ugovoru o zajmu br……… od dana xxxx. godine, koji iznosi ….. evra,

reprogramira se tako da Zajmoprimac može da isplati preostali deo u periodu od ….. meseci, koji

period počinje da se računa od dana kada je potpisan ovaj Dodatak.

Član 2.

Shodno članu 1. ovog Dodatka, Zajmoprimac je saglasan da će preostali deo zajma i dodatnu kamatu

isplaćivati u ratama definisanim u skladu sa planom otplate, koji je priložen uz ovaj Dodatak.

Član 3.

Zajmoprimac je saglasan da u slučaju zadocnele otplate kredita na osnovu ovog Dodatka o

reprogramiranju zajma, isti prenese pravo Zajmodavcu da proda, kroz vansudski postupak, nepokretnu

imovinu koja je stavljena pod hipotekom da bi se obezbedio ovaj zajam na osnovu Ugovora o hipoteci od

dana xxxx. godine, saglasno potpisuje priloženo ovlašćenje kao i svaki drugi obrazac koji sastavimo, i

saglasan je da se zamena i promene uknjiže u katastru.

Član 4.

Ostale odredbe Ugovora o zajmu primenjuju se srazmerno i u skladu sa izmenama i dopunama iz ovog

Dodatka.

Član 5.

Ovaj Dodatak stupa na snagu sa danom potpisivanja.

Član 6.

Ovaj Dodatak je sastavljen u dovoljnom broju primeraka za strane, uz saglasnost istih, a strane

propisno potpisuju svaki primerak i svaki primerak ima isto pravno dejstvo u primeni.

Banka: Klijent:

________________ ____________________

(Prvi potpis banke) (Prvi potpis klijenta)

_____________________ _______________________

(Drugi potpis banke) (Drugi potpis klijenta)

Documents

Ugovor o Zajmu, Kamata, Penali - kontrata.netkontrata.net/repository/docs/USAID-_CLE_Training_Manual_on_Contract_on... · Ugovor o zajmu definiše iznos zajma, mesečnu i godišnju