Telekomunikacione Mreze Predavanja Stojanovic Etf Bg

1TELEKOMUNIKACIONEMREE (1)

V semestar V semestar kolska 2008/2009. god.kolska 2008/2009. god.

DrDr MirjanaMirjana StojanoviStojanovi

Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Beogradu ElektrotehniElektrotehnikiki fakultetfakultet

2M. StojanoviM. Stojanovi Elektrotehniki fakultet u BeograduElektrotehniki fakultet u Beogradu

Program kursa (1) Program kursa (1)

UVOD (1 x 3 asa)UVOD (1 x 3 asa) Model komunikacionog sistema Definicija i podela telekomunikacionih mrea Fizika struktura mree Funkcije koje se ostvaruju u mrei: komutacija, prenos, rutiranje

saobraaja Topologija mree Nivo servisa, kvalitet servisa, performanse (osnovni pojmovi) Organizacije za standarde Medijumi prenosa



UVOD U RAUNARSKE MREE I TELEKOMUNIKACIONE UVOD U RAUNARSKE MREE I TELEKOMUNIKACIONE PROTOKOLE (1) PROTOKOLE (1) Podela raunarskih mrea (WAN, MAN, LAN, PAN) Funkcije mrenih ureaja Osnovni pojmovi o telekomunikacionim protokolima OSI referentni model TCP/IP Suite



SLOJ LINKA ZA PODATKE SLOJ LINKA ZA PODATKE DLL (2)DLL (2) Tehnike kontrole greaka u prenosu:

Detekcija greaka (provera parnosti, VRC, LRC, CRC); Korekcija greaka FEC (Forward Error Correction) i ARQ

(Automated Repeat Request) na primerima mehanizama Stop and Wait, Go back N i Selective Repeat

Kontrola protoka: uticaj propagacije i brzine prenosa, klizni prozor (Sliding Window)

Primeri DLL protokola: HDLC i PPP DLL u lokalnim raunarskim mreama: LLC i MAC protokoli


Program kursa (4) Program kursa (4) OSNOVNE KARAKTERISTIKE IP MREA (1) OSNOVNE KARAKTERISTIKE IP MREA (1)

Istorijat Interneta Administrativni domen i mrea ISP IPv4 i IPv6 Rutiranje Transportni protokoli (TCP, UDP i RTP) Aplikacioni protokoli Principi dizajna Interneta i IP-baziranih mrea

JAVNA TELEFONSKA MREA JAVNA TELEFONSKA MREA PSTN (1) PSTN (1) Hijerarhijska organizacija javne telefonske mree Numeracija i rutiranje Saobraaj (Erlangova B i Poasonova formula) Planiranje


Program kursa (Program kursa (55) )

TRANSPORTNA MREA I SISTEMI PRENOSA (3) TRANSPORTNA MREA I SISTEMI PRENOSA (3) Analogni sistemi prenosa: principi FDM, FDM hijerarhija PDH: principi TDM; primarni digitalni sistem; evropski PDH

sistem princip formiranja hijerarhije; veza sa amerikim i japanskim sistemima; karakteristike PDH

SDH: poreklo SONET/SDH; veza izmeu SDH i PDH; struktura STM-1 i STM-N rama; ITU-T struktura SDH multipleksiranja; ETSI pristup; slojeviti model SDH transportne mree; elementi SDH mree - sinhroni multiplekseri, sinhroni ureaji za kros-konekciju, sinhroni linijski ureaji, sinhroni radio-relejni ureaji; raspoloivost SDH mree zatita i restauracija saobraaja; planiranje SDH mree



SINHRONIZACIJA DIGITALNIH SINHRONIZACIJA DIGITALNIH TELEKOMUNIKACIONIH MREA (1)TELEKOMUNIKACIONIH MREA (1) Sinhronizacija komutacionih vorova Sinhronizacija i PDH sistemi prenosa Sinhronizacija SDH mree

ISDN + SS7 + FR (2)ISDN + SS7 + FR (2) ISDN ISDN

ISDN interfejs korisnik-mrea Funkcionalne grupe i referentne take Bazni i primarni pristup LAP-B protokol Slojevita arhitektura ISDN signalizacije: LAP-D i Q.931



SISTEM SIGNALIZACIJE SS7 SISTEM SIGNALIZACIJE SS7 Osnovne osobine i funkcije sistema SS7 Slojevita arhitektura SS7: MTP, SCCP, ISDN-UP, TCAP,

OMAP Preslikavanje Q.931 u ISDN-UP Struktura SS7 mree Modovi signalizacije (asocijativni, neasocijativni, kvazi-

asocijativni) Hipotetina referentna konekcija Koncept inteligentne mree (IN)



FRAME RELAY FRAME RELAY Geneza FR tehnologije LAP-F Arhitektura FR mree; interfejsi; ureaji za pristup funkcije

FRAD Permanentne i komutirane virtuelne veze Parametri FR saobraaja; upravljanje zaguenjem Povezivanje LAN-ova preko FR mree Voice over FR



NADZOR I UPRAVLJANJE TELEKOMUNIKACIONIM NADZOR I UPRAVLJANJE TELEKOMUNIKACIONIM MREAMA (1)MREAMA (1)

Uvod u TMN Funkcije upravljanja FCAPS: upravljanje otkazima,

konfiguracijom, tarifiranjem, performansama i zatitom Slojevita arhitektura TMN: sloj upravljanja elementom,

sloj upravljanja mreom, sloj upravljanja servisom, sloj upravljanja poslom

Fizika arhitektura TMN: operativni sistem; medijator; mrea za razmenu upravljakih podataka; interfejsi

Uvoenje TMN u telekomunikacione mree Primeri upravljanja transportnom mreom i sistemima

prenosa


LiteraturaLiteratura

William Stallings, Data and ComputerCommunications, 5th Edition (CD)

Meunarodni standardi i preporuke Deo prezentacija sa predavanja


ISPIT (1)ISPIT (1)

Varijanta 1Varijanta 1 Integralno: 3 teorijska pitanja + 2 zadatka Ispit traje 3 sata

Varijanta 2Varijanta 2 I kolokvijum sredinom semestra: 2 teorijska

pitanja + 2 zadatka (traje 2 sata) II kolokvijum u januarskom roku, u terminu kada je

i integralni ispit: 2 teorijska pitanja + 2 zadatka (traje 2 sata)

Vai samo za januarski rok; kolokvijum se ne priznaje u kasnijim rokovima


ISPIT (2) ISPIT (2)

U obe varijante neophodno je imati:U obe varijante neophodno je imati: preko 50% uraenih zadataka i preko 50% uraenih teorijskih pitanja

PODRAZUMEVA SE REDOVNO PRISUSTVO PODRAZUMEVA SE REDOVNO PRISUSTVO NA NASTAVI I AKTIVNOST NA ASUNA NASTAVI I AKTIVNOST NA ASU Utie do 20% na strukturu ukupne ocene

UVODUVOD


Model komunikacionog sistemaModel komunikacionog sistema

Izvor informacije Predajnik Prijemnik

Korisnik informacije

Izvor uma

KANAL

Medijum prenosa

Signal Signal

Predajna strana Prijemna strana


Telekomunikaciona mrea i Telekomunikaciona mrea i telekomunikacioni servis (usluga)telekomunikacioni servis (usluga)

Telekomunikaciona mreaTelekomunikaciona mrea je skup telekomunikacionih sistema i sredstva koje omoguavaju prenos poruka saglasno zahtevima korisnika.

Telekomunikacioni servis (usluga) Telekomunikacioni servis (usluga) servis koji se u potpunosti ili delimino sastoji od prenosa i usmeravanja signala kroz telekomunikacione mree u skladu sa zahtevima korisnika i telekomunikacionog procesa.

KorisnikKorisnik je fiziko ili pravno lice koje koristi ili eli da koristi telekomunikacione usluge po osnovu zakljuenog pretplatnikog ugovora ili na drugi predvieni nain.


Fizika struktura Fizika struktura telekomunikacione mree (1)telekomunikacione mree (1)

Telekomunikacionu mreu sainjavaju: vorovi mree prenosni (spojni) putevi oprema za pristup mrei krajnji sistemi sistem za nadzor i upravljanje

Okosnica mree i mrea za pristup


Fizika struktura Fizika struktura telekomunikacione mree (2)telekomunikacione mree (2)

Krajnji sistem(telefon, raunar, lokalna raunarska mrea ...)

Mrea za pristup

Pristupnispojni put

Tranzitni spojni put Okosnica

mree

vormree

Oprema za pristup

X

X

X

Centralna upravljaka

stanica

X

Lokalna upravljaka

stanica

Mrea za pristup

Pristupnispojni put

Oprema za pristup Krajnji sistem

(telefon, raunar, lokalna raunarska mrea ...)


N x 1000

Mrea za pristup(access network)

Okosnica mree (backbone network)

2 100.000 km< 5 km

Primer: jPrimer: javnavnaa komutirankomutiranaa telefonsktelefonskaamremreaa ((PSTNPSTN))

Telefonski kanal

300 3400 Hz


TopologijaTopologija mree (1)mree (1)

vorovi mree su meusobno povezani tako daformiraju odreenu topologiju

Osnovne topologije mree Mesh potpuno povezana mrea Zvezda Stablo Prsten Kaskada


TopologijaTopologija mree (2)mree (2)

Potpuno povezana mrea mesh Zvezda

Prsten Kaskada

Stablo


TipoviTipovi komunikacijekomunikacije

e) Vie taaka - vie taaka (multipoint - to - multipoint)

c) Taka - vie taaka (point - to - multipoint,

one-to-many)

a) Taka - taka (point - to - point), simpleksna

a) Taka - taka (point - to - point), dupleksna

d) Vie taaka - taaka (multipoint - to - point,

many-to-one)


Funkcije koje se ostvaruju u Funkcije koje se ostvaruju u telekomunikacionoj mrei telekomunikacionoj mrei

Prenos Komutacija Usmeravanje (rutiranje) saobraaja


Prenos Prenos

Prenos (Prenos (transmissiontransmission)) proces slanja, propagacije i prijema analognog ili digitalnog signala po fizikom medijumu prenosa Moe obuhvatati modulaciju, demodulaciju, kodovanje,

ekvalizaciju, kontrolu greaka, sinhronizaciju bita i multipleksiranje

Moe obuhvatati digitalizaciju analognog signala i kompresiju

Razlikujemo: Analogne i digitalne izvore podataka Analogne i digitalne signale Analogni i digitalni prenos


Izvori podataka i signaliIzvori podataka i signali

Dve alternative:(1) Binarni signal predstavljen pomou dva nivoa napona (2) Kodovanje digitalnih podataka da se dobije digitalni signal eljenih svojstava

Digitalni podaci se posredstvom modema konvertuju u analogni signal

Kodovanje analognih podataka posredstvom kodeka da se formira digitalni signal

Dve alternative:(1) Signal zauzima isti spektar kao analogni podaci(2) Kodovanje analognih podataka (drugaiji spektar)

Analogni signalAnalogni signal Digitalni signalDigitalni signal

Anal

ogni

An

alog

ni

poda

cipo

daci

Dig

italn

i D

igita

lni

poda

cipo

daci


Signali i prenosSignali i prenos

Digitalni signal povorka 0 i 1, koje mogu reprezentovati digitalne podatke ili kodovaneanalogne podatkeKoristi ripitere za generisanje novog digitalnog signala

Ne koristi se

Analogni signal reprezentuje digitalne podatke Koristi ripitere za generisanje novog analognog signala

Korienje pojaavaa u prenosuIsti tretman bez obzira da li signal reprezentuje analogne ili digitalne podatke

Analogni prenos Analogni prenos Digitalni prenosDigitalni prenos

Anal

ogni

An

alog

ni

sign

alsi

gnal

Dig

italn

i D

igita

lni

sign

alsi

gnal


Analogni i digitalni prenos Analogni i digitalni prenos Izvori informacija

AnalogniPrenos informacija

analogni

Digitalni64 kbit/s

4 kHz

digitalni

Modem

digitalni

analogniModem

Ripiter

10


TraTransportnansportna mrea mrea (mrea prenosa) (mrea prenosa)

Transportna mrea je mrea koja se sastoji od: sistema prenosa za fiziki prenos informacija i logikih funkcija potrebnih za rutiranje (usmeravanje)

informacija za razliite servise, kroz mreu Sistemi prenosa Analogni (FDM) Digitalni (PDH, SDH i dr.)


Primer hijerarhijske Primer hijerarhijske organizacijorganizacijeedigitalne transportne mreedigitalne transportne mree

Magistralna ravan

Regionalnaravan

Lokalna ravan


KomutacijaKomutacija ((switchingswitching) )

Komutirana mrea switched network Veze izmeu korisnika se uspostavljaju

povremenopovremeno (po njihovoj elji i na njihovu komandu) bilateralno

U takvim mreama vorovi su komutacionicentri koji interpretiraju i izvravaju naredbe za uspostavljanje, odravanje i raskid veze

Komutacija kao funkcija vora izbor izlaznog porta na koji e biti prosleen ulazni signal

11


Princip formiranja mreePrincip formiranja mree Mala je verovatnoMala je verovatnoa da svi a da svi korisnicikorisnici

istovremenoistovremeno tratraee memeusobno usobno uspostavljane veza unutar jednog uspostavljane veza unutar jednog lokaliteta. Tako je broj elemenata lokaliteta. Tako je broj elemenata za spajanje za spajanje korisnikakorisnika u u vorovima vorovima manji od broja manji od broja korisnikakorisnika..

JoJo manja je verovatnomanja je verovatnoa da svi a da svi korisnicikorisnici iz jednog lokaliteta iz jednog lokaliteta istovremeno traistovremeno trae uspostavljane e uspostavljane veza sa veza sa korisnicima korisnicima iz drugog iz drugog lokaliteta. Naprotiv, taj broj je lokaliteta. Naprotiv, taj broj je znatno manji od broja znatno manji od broja korisnikakorisnika. . Zato spojni putevi imaju znatno Zato spojni putevi imaju znatno manje kanalamanje kanala nego nego to je broj to je broj korisnikakorisnika..

PovePoveanje broja anje broja vorova skravorova skrauje uje prpristupne i tranzitne istupne i tranzitne spojne puteve i spojne puteve i (jeftinija mre(jeftinija mrea)a), ali raste ukupna , ali raste ukupna cena opreme u cena opreme u voruvoru..


Mrea sa Mrea sa komutacijomkomutacijom kolakola

Mrea sa Mrea sa komutacijomkomutacijom kola kola (Circuit switched network) Tokom komunikacije izmeu izvora i odredita

uspostavlja se fiksno kolo (vod) To znai da su, privremeno, fizike linije dodeljene

komunikacionoj sesiji Kada se sesija zavri, kolo se raskida i postaje

raspoloivo za neku drugu sesiju (za druge korisnike) Primeri mrea sa komutacijom kola: Telefonska mrea ISDN (Integrated Services Digital Network)


Hijerarhijska organizacija javne Hijerarhijska organizacija javne telefonske mreetelefonske mree

NIVO 1

NIVO 2

NIVO 3

NIVO 4

NIVO 5

Pretplatnici Pretplatnici

Meunarodna centrala

Tranzitna centrala

Glavna centrala

vorna centrala

Krajnja centrala

Loka

lne

cent

rale

12


Mrea sa Mrea sa komutacijomkomutacijom paketapaketa

Mrea sa Mrea sa komutacijomkomutacijom paketa paketa (Packet switched network) Tokom komunikacione sesije izmeu izvora i

odredita, podaci se dele u pakete, koji se usmeravaju kroz mreu (najee na osnovu adrese odredita)

Prema tome, uspostavlja se logika veza izmeu izvora i odredita, koja se moe realizovati po razliitim fizikim vezama

Raunarske mree Raunarske mree su mree sa komutacijom paketa: Internet Lokalne raunarske mree Metro mree


Komutacija kola(circuit switching)

Komutacija paketa(packet switching)

PorePoreenje enje komutacijekomutacije kola i kola i komutacijekomutacije paketapaketa

zaglavljepodaci

A

B

Fiksno kolo (vod) tokom komunikacione sesijeA

B


RutiranjeRutiranje saobraaja saobraaja

RutiranjeRutiranje ili usmeravanje (ili usmeravanje (routingrouting)) saobraaja proces odreivanja putanja poruka kroz mreu

Algoritam Algoritam rutiranjarutiranja: reava problem odreivanja optimalne putanje u odnosu na jedan ili vie zadatih kriterijuma

Izvor

Odredite

Putanja A

Putanja B

Putanja C

13


PPodelaodela TK TK mremreaa (1)(1)

Tradicionalna podela po servisima koje pruaju: Telefonska mrea Mrea za prenos podataka (raunarska mrea) Koriste zajedniku transportnutransportnu mreumreu i sisteme prenosa

Mree sa integrisanim servisima ISDN (Integrated Services Digital Network) Nastala polovinom 70-tih godina XX veka Digitalna mrea koja integrie heterogene telekomunikacione

servise: govor, tekst, podatke i sliku Frame Relay (FR) irokopojasne TK mree irokopojasni ISDN - (Broadband ISDN) IP bazirane mree (MPLS, Gigabit Ethernet i dr.)


PPodelaodela TK TK mremreaa (2)(2)

Javna mrea PSTN Public Switched Telephone Network Internet

Namenska ili funkcionalna mrea Sistemi specijalne namene (vojska, policija) Elektroprivreda Saobraaj i transport Banke, trgovina i dr. Zajedniki naziv korporativne mree (corporate

networks)


PodelaPodela TK TK mremreaa (3)(3)

Po geografskom podruju koje pokrivaju: WAN (Wide Area Network) MAN (Metropolitan Area Network) LAN (Local Area Network) PAN (Personal Area Network)

Fiksne i mobilne mree

14


Kvalitet servisa (1)Kvalitet servisa (1)

Problem definicije pojma kvalitet servisa (QualityQuality of of ServiceService QoSQoS) Tehniki aspekti Subjektivni aspekti

Primer: Pokuajte da plasirate telefonski servis koji je odlian u veini

aspekata, ali ima odreenih nedostataka Garantujemo servis na bazi 7 dana/24 asa 99,95% poziva rezultirae uspostavljanjem veze 50,7% tih veza bie pogrean broj

Postoji vie moguih atributa koji mogu da utiu na percepciju korisnika o QoS

Problem: nemogunost da se zadovolje zahtevi korisnika



Izvor: W. Izvor: W. HardyHardy, 2001., 2001.

Nivo servisa (Grade of Service)

Tehniki aspekt (Intrinsic QoS)

Percepcija korisnika

(Percepted QoS)

Karakteristike zahteva

Varijacije zahteva

Oekivanja korisnika

Ocena korisnika (Assessed QoS)

Obezbeivanje servisa

(provisionong)

Operativne performanse

Odzivi na probleme/albe



ITU-T preporuka G.1000 definie QoS kao zajedniki skupperformansi servisa koji odreuje nivo zadovoljstva korisnikaservisom Ovaj pristup odgovara perceptivnom QoS iz Hardy-evog modela ETSI ima u osnovi isti pristup

Tehniki aspekti QoS odgovaraju ITU-T definiciji "performansemree Obuhvata sve funkcije mree koje su bitne za obezbeivanje

odreenog servisa Performanse mree se definiu i mere pomou parametara

pojedinih komponenti mree koje uestvuju u procesuobezbeivanja servisa

Mere performansi: kanjenje, diter (varijacija kanjenja), verovatnoa gubitka paketa/poruke, vreme uspostave veze i dr.

15


Odrivost

Pouzdanost

Saobraaj

Tokovi

Protokoli

Kvalitet servisa - QoS

performanse

Upravljanje mreom Upravljanje mreom

Organizacije za standardeOrganizacije za standarde


Korisnici ProizvoProizvoa opremea opremePotrebe za komunikacijom

Telekomunikacionaoprema

Operator Operator (npr. Telekom)(npr. Telekom)

Telekomunikacioni servisi

Cilj:prodati usluge uz to

manje investicija i trokova

Cilj:proizvoditi nove sisteme

(bolje i jeftinije)

Cilj:kupiti servise eljenog

kvaliteta po to manjoj ceni

Trite telekomunikacija Trite telekomunikacija

16


ProizvoProizvoa a 22

Korisnici Korisnici ProizvoProizvoa a 11TK

oprema

OperatorOperator

StandardiStandardi

Povoljna cena

Preporuke

TK standardi

MeMeunarodniunarodni standardistandardi zaza telekomunikacionetelekomunikacione mreemree i i protokoleprotokole susu odod izuzetnogizuzetnog znaajaznaaja zaza proizvoproizvoaeaemrenemrene opremeopreme, , TKTK operatoreoperatore, , provajdereprovajdere Internet Internet servisaservisa i i generalnogeneralno zaza korisnikekorisnike opremeopreme

StandardimaStandardima se se obezbeobezbeujeuje interoperabilnostinteroperabilnost opremeopremerazliitihrazliitih proizvoproizvoaaaa

ZaZa tutu svrhusvrhu se se vrevre posebniposebni testovitestovi kompatibilnostikompatibilnosti((konformnostikonformnosti) ) sasa standardimastandardima

ZnaZnaaj standardizacijeaj standardizacije


Organizacije za standarde (1)Organizacije za standarde (1)

ITUITU--TT (International Telecommunication Union Telecommunication Standardization Sector) meunarodna organizacija osnovana na osnovu povelje UN, donosi preporuke u oblasti telekomunikacija

ETSIETSI (European Telecommunication Standard Institute) evropski institut koji donosi standarde u oblasti telekomunikacija

ISO ISO (International Organization for Standardization) dobrovoljna meunarodna organizacija, primarna oblast je OSI referentni model



IETFIETF (Internet Engineering Task Force) meunarodna organizacija koja donosi standarde, tehnike propise i informativne dokumente koji se odnose na Internet i IP tehnologiju

IABIAB (International Architecture Board) nadgleda standarde koje donosi IETF

IEEE IEEE (Institute of Electrical and ElectronicsEngineers) profesionalna meunarodna organizacija, primarna oblast u standardizaciji su lokalne raunarske mree i metro mree

17



ANSIANSI (American National Standards Institute) amerika organizacija koja donosi standarde u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija

EIAEIA (Electronic Industries Association) asocijacija organizacija koje donose odreene standarde za prenos podataka

3GPP 3GPP (Third Generation Partnership Project) organizacija koja objedinjava vie organizacija za standarde i primarno donosi standarde za mobilne sisteme tree generacije

i druge asocijacije, forumi itd.


ProcesProces standardizacijestandardizacije u IETF u IETF (RFC (RFC dokumentidokumenti))

Ulaz Eksperimentalni (Experimental)

Informativni(Informational)

Predlog standarda (Proposed Standard)

Nacrt standarda (Draft Standard)

Standard

Zastareli (historic, obsoleted)


Korisni linkovi (1)Korisni linkovi (1)

Od 2007, pdf formati ITU-T preporuka su dostupni besplatno na sajtu httphttp://www.://www.ituitu..intint//opbopb/ /

18


Korisni linkovi (2)Korisni linkovi (2)

IETF definie dokumente RFC RFC nnnnnnnn(Request for Comments, nnnn broj dokumenta) koji mogu biti: standardi informativni dokumenti rezultati eksperimentalnih istraivanja

Svi RFC dokumenti su besplatno dostupni na sajtu: http://www.rfchttp://www.rfc--editor.orgeditor.org//


Korisni linkovi (3)

IP/MPLS forum http://http://www.ipmplsforum.orgwww.ipmplsforum.org Meunarodna, neprofitabilna asocijacija

provajdera servisa, proizvoaa opreme, test centara i biznis korisnika

Ovde se takoe mogu pronai dokumenti ranijih asocijacija kao to su ATM Forum i FR Forum

MedijumiMedijumi prenosaprenosa

19


Uvod (1)Uvod (1)

Medijum prenosa (transmission medium) je fizika veza izmeu dva telekomunikaciona ureaja po kojoj se prenose signali

Medijumi prenosa: Kablovski (ini) Vazduni vodovi, upredene parice, koaksijalni kablovi Talasovodi Optiki sistemi veza

Beini


Uvod (2)Uvod (2)

Karakteristike medijuma prenosa: Slabljenje Kanjenje um Termiki Intermodulacioni Presluavanje Impulsni

Kljuni faktori za izbor medijuma prenosa: Cena Propusni opseg Gubici pri prenosu


Spektar eSpektar elektromagnetsklektromagnetskogog zraenja i zraenja i njegovonjegovo korikorienjeenje uu telekomunikacijamatelekomunikacijama

TV, GSM,Wi-Fi

1016101510141013101210111010109108107106105104103102Hz

SHF EHFUHFVHFHFMFLFVLFULFSLF

101

ELF

Upredena parica

Koaksijalni kabl Optika vlakna

Podmornice AM radio

FM radio, TV, radar

Satelitski prenos

Usmerene veze

Radio Mikro-talasi Infracrveni UVVidljivi

1022 1024

X

20


ine linije vezaine linije veza

Jedna vrsta su vodovi vodovi izgraeni od dva provodnika koji se zajedno nazivaju paricaparica; provodnici su po pravilu od bakra (Cu) Vazduni vodovi Upredene (simetrine) parice Koaksijalni kablovi

Druga vrsta su talasovoditalasovodi kod kojih postoji samo jedan provodnik


Vazduni vodovi (1)Vazduni vodovi (1)

Postavljaju u slobodnom prostoru tako da je izolatorizmeu dva provodnika vazduh Na odreenim rastojanjima, obino 50 m postavljaju se

uporita (stubovi) sa porcelanskim ili staklenim izolatorimana koje se uvruju provodnici

Rastojanje izmeu dva provodnika je 20 cm Prenik provodnika je standardizovan na 1.5, 2 i 3mm

Osetljivost na stanje u atmosferi Vlaga, kia, sneg i led pogoravaju meusobnu izolaciju Taloenjem atmosferskih padavina na provodnicima

poveava se njihova masa opasnost od kidanja provodnika



Provodnici nisu zatieni posledica je indukcija visokognivo elektromagnetnih smetnji koje potiu od drugihvodova, atmosferskih pranjenja, varnienja naelektrinim objektima i radio talasa

Poto radio opsezi poinju ve od talasnih duina = 2000 m, gornja granina frekvencija primenevazdunih vodova je fmax = 150 kHz

21



esto se u blizini vazdunih vodova nalaze bakarniprovodnici koji slue za razvod elektrine energije Od ovih provodnika se u vazdunim vodovima indukuje

napon frekvencije 50 Hz, koji u zavisnosti od blizine vodovai naina ukrtanja moe biti znatan, to dovodi do oteenja telekomunikacionih ureaja, a u ekstremnimsluajevima i do opasnosti po ivot ljudi

Postavljanje naponskih ograniavaa Vazduni vodovi se danas praktino ne primenjuju

Privremena reenja Postojei vazduni vodovi zamenjuju se drugim vrstama vodova


Upredene parice (1)Upredene parice (1)

ine ih dva provodnika odkojih svaki preko bakarne iceima prevuen sloj od izolatora

Izolovani bakarni provodnici meusobno upredaju kako bi se smanjilo presluavanje

Unutar kabla se moe spakovati veliki broj parica

IzolatorIzolator ProvodniciProvodnici

OmotaOmota

IzolacijaIzolacija

ParicaParica


Upredene parice (2)Upredene parice (2)

Meusobno upredanje dve parice (prethodno upredene po dva provodnika) daje najbolje elektrine karakteristike, ali zahteva vie prostora

Zato je najee u primeni upredanje tipa zvezda u etvorku ili skraeno etvorka

Po dva provodnika

Po dve parice

Zvezda u etvorku

22


Upredene parice (3) Upredene parice (3)

Karakteristike Analogni prenos Pojaavai na svakih 5 do 6km

Digitalni prenos Ripiteri (repeaters) na svakih 2 do 3km

Ogranien domet i ogranien propusni opseg Ogranien protok Do nekoliko Mb/s za long-distance prenos taka-taka Do 1 Gb/s za vrlo kratka rastojanja

Osetljivost na interferenciju i um


UpredeneUpredene pariceparice ((44 ))

Simetrini kablovi se polau: pod zemljom, u unapred napravljenu kablovsku kanalizaciju

ili direktno u zemlju pod vodom kao samonosivi vazduni simetrini kablovi

Od naina polaganja kabla zavisi nain izrade omotaa Kablovi koji se postavljaju direktno u zemlju moraju da

imaju dodatne omotae od elinog lima, ili elinih traka, sa dodatnom zatitom od vlage

Posebna zatita kod podvodnih kablova, posebno onihpod morem i okeanima jer tada popravka oteenja nakablu nije mogua. U nekim ekstremnim uslovima prazanprostor izmeu parica u kablu se puni uljem


UpredeneUpredene parice (5)parice (5)

Primena Telefonska mrea Od pretplatnika do lokalne centrale (preplatnika petlja -

subscriber loop) Unutar zgrade Ka kunoj telefonskoj centrali

Za lokalne raunarske mree (LAN): Tipino: 10 Mb/s ili 100 Mb/s

23


Primena upredenih parica u lokalnim Primena upredenih parica u lokalnim raunarskim mreama (1)raunarskim mreama (1)

Neoklopljena parica (UTP - Unshielded Twisted Pair) UTP obina telefonska parica, jeftina i laka za instalaciju,

koristi se za LAN; na UTP dosta utiu elektromagnetske smetnje (susedne parice, umovi)

Oklopljena parica (STP - Shielded Twisted Pair) STP oklop (shield) - metalna folija za zatitu parice

1991. standard EIA-568 (Electronic IndustriesAssociation) specificirao korienje UTP i STP za LAN-ove brzinama prenosa od 1-16 Mb/s


Primena upredenih parica u lokalnim Primena upredenih parica u lokalnim raunarskim mreama (2)raunarskim mreama (2)

1995. EIAEIA--568568--A A Kategorija 3 (Category 3 Cat 3) do 16 MHz, zadovoljava

min. zahteva za prenos podataka u Ethernet mreama; odgovara kvalitetu telefonskih parica u zgradama

Kategorija 4 (Cat 4) do 20 MHz (nije u iroj upotrebi) Kategorija 5 (Cat 5) do 100 MHz, standard za novije LAN-

ove (Fast Ethernet) Najvie se koriste Cat 3 i Cat 5

Cat 5 je jae isprepletena parica, skuplja ali daje bolje performanse mree

EIAEIA--568568--B:B: Cat 5e, 6 i 6a do 100, 250 i 500 MHzrespektivno


UTP i STPUTP i STP

Plastini Plastini omotaomota


Metalni oklopMetalni oklop

a) UTPa) UTP b) STPb) STP

24


KoaksijalniKoaksijalni kablovi (1)kablovi (1)

Koaksijalni vod se sastoji od dva provodnika: unutranjeg od pune bakarne ice i spoljanjeg od bakarne cevi sa spoljnom zatitom od

plastine mase Izmeu unutraneg i spoljnog provodnika izolaciju

ine plastini prstenovi, puna plastina masa (kadase koaksijalni kabl koristi za privod posebnihsignala, na primer za vezu izmeu antene i TV prijemnika)

Spoljanji provodnik je radi vee savitljivostinapravljen od bakarne kouljice


KoaksijalniKoaksijalni kablovi (2)kablovi (2) U javnoj telekomunikacionoj mrei prenici unutranjeg provodnika

ddaa i spoljanje cevi ddbb su standardizovani na: ddbb / ddaa = 9.5 mm / 2.6 mm (normalni prenik ili velika tuba) i ddbb / ddaa = 4.4 mm / 1.2 mm (mali prenik ili mala tuba)

Oba ova odnosa su 3.6 (minimalno slabljenje koaksijalnog voda)


Spoljni Spoljni provodnik provodnik

Unutranji Unutranji provodnikprovodnik

IzolatorIzolator


KoaksijalniKoaksijalni kablovi (3)kablovi (3)

Jedan koaksijalni kabl sadri od jedne do viedesetina koaksijalnih vodova

Spoljna konstrukcija je ista kao i kod simetrinihkablova

U jednom kablu mogu da se zajedniki nauupredene parice i koaksijalni vodovi

25


Primena Primena koaksijalnihkoaksijalnih kablova (1)kablova (1)

Razliite primene za prenos analognih i digitalnihpodataka: telefonija, kablovska TV, LAN

Podela: za prenos u osnovnom opsegu (baseband coaxial cable) za irokopojasni prenos (broadband coaxial cable)

Kabl za prenos u osnovnom opsegu: za prenos digitalnih podataka jedan kanal za prenoenje samo jedne informacije u

jednom trenutku propusni opseg zavisi od duine kabla, npr. za 1km

10 Mb/s koristi se za kablovsku TV i neke LAN mree



Kabl za irokopojasni prenos koristi se: za analogni prenos koji je manje osetljiv od digitalnog, pa

udaljenosti mogi biti i 100 km, ali i za prenos digitalnihpodataka (skuplji i sloeniji nego baseband kabl)

za prenos integrisanih signala govora, podataka i videa Vei domet postie se pojaanjem, ali se signal moe

prenositi samo u jednom smeru Problem se reava korienjem 2 tipa irokopojasnih sistema: dvostruki kabl (dual cable) - koristi 2 paralelna kabla, jedan za

prenos podataka prema glavnom voru (head-end), a drugi od tog vora u suprotnom smeru; raunari alju podatke po jednom, a primaju po drugom kablu

jednostruki kabl (single cable) - koristi razliite frekvencije zaprenos u razliitim smerovima po istom kablu



Za velike brzine prenosa, potiskuju ih optiki kablovi koji imajuznatno vei propusni opseg i manje slabljenje

Primena koaksijalnih kablova ka delovima telekomunikacionemree koji su blii pretplatniku gde je telekomunikacionisaobraaj manjeg inteziteta

Head-end

>

Head-end

>

Nie frekvencije

Vie frekvencije

Dvostruki kabl Jednostruki kabl

26


Primena kablova sa bakarnim Primena kablova sa bakarnim provodnicima provodnicima zakljuakzakljuak Iako je tendencija instalacije optikih kablova evidentna,

ne samo u okosnici mree nego i do krajnjih korisnika, kablovi sa bakarnim provodnicima su jo u upotrebi i ostae u upotrebi bar narednih nekoliko decenija

Razlozi: Zato to instalacije miliona tona bakra ve postoje irom sveta

(poelo je pre 150 godina) i to ih treba valjano iskoristiti Zato to se u mrei za pristup primenjuju irokopojasne

tehnologije (DSL) koje omoguavaju da parice instalirane do milijardi pretplatnika budu iskoriene za istovremeni prenos analognog govora i velikih koliina brzih digitalnih podataka

Zato to se postavlja pitanje isplativosti polaganja optikih kablova u retko naseljenim podrujima (ruralnim)


TalasovodiTalasovodi

U irem smislu, talasovod (waveguide) oznaava bilo koju linearnu strukturu koja provodi elektromagnetne talase

U uem smislu uplja metalna cev u ijoj unutranjostise prostiru elektromagnetni talasi Popreni presek cevi je krunog, eliptinog i pravougaonog

oblika, prenik reda centimetra Bez obzira na njihov veoma veliki propusni opseg, zbog

prednosti optikih vodova, primena im je ograniena namikrotalasnomikrotalasno podrujepodruje elektromagnetnog spektraelektromagnetnog spektra gdedirektno povezuju antenu i udaljen primopredajnik bezkonverzije radio talasa u elektrinu struju


Optika vlakna Optika vlakna uvod (1) uvod (1)

Optika vlakna imaju brojne prednosti u odnosu nadruge fiksne medijume: PoveanPovean kapacitetkapacitet prenosaprenosa. Protoci preko 40Gb/s (sa prvim

linkovima i preko 1 Tb/s). ElektromagnetnaElektromagnetna izolacijaizolacija.. Optika vlakna ne stvaraju

elektromagnetnu interferenciju i nisu osetljiva na spoljanjuinterferenciju i atmosferska pranjenja (ukoliko su vlaknaorganizovana u okviru kabla koji nije armiran).

NemaNema problemaproblema presluavanjapresluavanja i i refleksijerefleksije, prisutnih kodupredenih parica i koaksijalnih kablova.

ManjeManje slabljenjeslabljenje. Slabljenje raste sa rastojanjem sporije nego u sluaju prenosa elektrinim medijumima, ime se omoguavapostavljanje ripitera na veim razmacima.

27


Optika vlakna Optika vlakna uvod (2) uvod (2)

Prednosti optikih vlakana (nastavak): Tipine veTipine verovatnoerovatnoe grekegreke su su redareda 101099 (za koaksijalne

kablove su reda 106). ManjiManji susu i i lakilaki.. Tipino, optiki kablovi imaju deset puta manju

teinu od koaksijalnih kablova, tanji su i laki za ugradnju. Optika vlakna su pogodna za upotrebu u irokomirokom

temperaturnomtemperaturnom opseguopsegu. Poveanje kapaciteta prenosa moe biti ostvareno dodavanjem

postojeem kablu kanala na razliitim talasnim duinamasvetlosti.

Optika vlakna su otpornijaotpornija nana korozijukoroziju i i vlaguvlagu. TrokoviTrokovi odravanjaodravanja susu manjimanji negonego zaza elektrineelektrine kablovekablove.

Takoe je i srednje vreme izmeu otkaza znatno due.


Optika vlakna Optika vlakna uvod (3)uvod (3) Optiko vlakno se sastoji od dva koncentrina sloja:

unutranjeg koji se naziva jezgro i ima vei indeks prelamanja, i spoljanjeg koji se naziva omota i ima manji indeks prelamanja. Zbog razlike u indeksima prelamanja dolazi do odbijanja svetlosnog zraka ka centru jezgra.

Upadni ugao

Ugao refleksije

JEZGROOMOTA

PRIMARNI OMOTA

cnv

= cc brzinabrzina svetlostisvetlosti u u vakuumuvakuumuvv brzinabrzina svetlostisvetlosti u u vlaknuvlaknu

INDEKS PRELAMANJA


Optika vlakna Optika vlakna uvod (4)uvod (4)

Prostiranje svetlosnog zraka kroz optiko vlakno zavisi od: veliine, konstrukcije, sastava optikog vlakna i od prirodesvetlosnog zraka emitovanog u vlakno

Putanje kojima se prostiru svetlosni zraci istih osobina i istogupadnog ugla pri ulasku u vlakno se nazivaju modovimodovi

Mod najnieg nivoa ima najkrau putanju, dok mod najviegnivoa ima najduu putanju kroz optiko vlakno

irina propusnog opsega optikog vlakna zavisi od disperzijedisperzijekoja predstavlja irenje impulsa, odnosno promenu duineputanje svetlosnog zraka kroz optiko vlakno i izraava se u ns/km u vremenskom domenu ili u MHzxkm u frekventnomdomenu

28


Slabljenje optikog vlaknaSlabljenje optikog vlakna

GubiciGubici u u optikomoptikom vlaknuvlaknuse se dogadogaajuaju usledusled::-- apsorpcijapsorpcijee-- rasejanjrasejanjaa-- gubigubitakataka usledusled savijanjasavijanja-- disperzijedisperzijeNa Na krivojkrivoj slabljenjaslabljenja u u odnosuodnosu nana talasnutalasnu duinuduinupostojepostoje tri tri taketakeminimumaminimuma nana tri tri razliiterazliitetalasnetalasne duineduine emitovaneemitovanesvetlostisvetlosti tzv. prozori tzv. prozori

0

3

2

1

Talasna duina [nm]

Slab

ljenj

e [d

B/k

m]

1300 nm / 0.3 - 0.4 dB/km

800 nm/2 dB/km

I prozor

III prozor

II prozor

800 1000 1200 1400 1600

1550 nm/0.2 dB/km


PodelaPodela optioptikihkih vlakanavlakana (1)(1)

Prema materijalu od koga su izraena optikavlakna se dele na: StaklenaStaklena optikaoptika vlaknavlakna, kod kojih su i jezgro i omota

izraeni od dopiranog SiO2, odlikuju se malim gubicima, velikim propusnim opsegom i malim dimenzijama

PCS PCS (Plastic-Clad-Silica) vlakna imaju jezgro nainjeno oddopiranog SiO2, a omota je od plastike, odlikuju se slabljenjima oko 8 dB/km i propusnim opsegom10 MHzxkm

PlastinaPlastina vlaknavlakna, koja su cela nainjena od plastinemase, odlikuju se velikim prenicima, slabljenjem i malimpropusnim opsegom



Prema indeksu prelamanja optika vlakna se dele na: OOptikaptika vlaknavlakna sasa skokovitimskokovitim ((stepstep) ) indeksomindeksom

prelamanjaprelamanja, gde dolazi do nagle promene indeksaprelamanja na prelazu iz jezgra u omota

OOptikaptika vlaknavlakna sasa gradijentnimgradijentnim ((gradedgraded) ) indeksomindeksomprelamanjaprelamanja, gde dolazi do postepene promene indeksaprelamanju polazei od centra jezgra, tako da ta vrednostsmanjuje radijalno da bi na mestu prelaza u omota bilajednaka indeksu prelamanja omotaa

29



Najea podela optikih vlakana se vri premabroju modova koji se prostiru kroz jezgro optikogvlakna, i to na: MMultimodnaultimodna, kroz ije se jezgro prostire vie modova, i

ona mogu imati skokovit ili gradijentni indeks prelamanja MMonomodnaonomodna, kroz ije se jezgro prostire samo jedan mod,

i ona uvek imaju skokovit indeks prelamanja


Podela optikih vlakana (4)Podela optikih vlakana (4)

Optika vlakna

Multimodna Monomodna

Sa step indeksom

Sa gradijentnim indeksom


MultimodnoMultimodno optiko vlakno (1)optiko vlakno (1)

Prenik jezgra je mnogo vei od talasne duine svetlosti koja se prostire kroz njega Svetlost se moe prostirati u vie putanja modova

Stari tip sa skokovitim (sa skokovitim (stepstep) indeksom ) indeksom prelamanja Indeks prelamanja je isti du celog prenika jezgra vlakna Zraci svetlosti kreu se razliitim putanjama kroz jezgro

modovi imaju razliito vreme propagacije Posledica: modalna disperzija Ograniava brzinu prenosa odnosno irinu propusnog

opsega; tipino 20-30MHz za duinu vlakna 1km

30


MultimodnoMultimodno optiko vlakno (2)optiko vlakno (2)

Noviji tip sa sa gradijentnimgradijentnim indeksom indeksom prelamanja Jezgro prenika 50 ili 62,5 m, dok je omota 125 m.

Omota primarne zatite je dvoslojan i prenika je 250 m Indeks prelamanja se postepeno menja du prenika

jezgra od maksimuma u centru do minimuma na povrini Zrak svetlosti (mod propagacije) koji se kree uz ivicu

vlakna putuje bre na duem putu; zrak koji se prostire kroz osu jezgra putuje sporije po kraem putu

Posledica znaajno manja modalna disperzija nego kod vlakna sa skokovitim indeksom prelamanja Tipian propusni opseg: 100 MHz do 1GHz Tipine primene: LAN mree

ITU-T preporuka G.651


MonomodnoMonomodno optiko vlakno optiko vlakno

Monomodno optiko vlakno ima jezgro prenika 8 10 m, dok je omota 125 m. Omota primarne zatite je dvoslojan i prenika je 250 m.

Zbog malog prenika jezgra samo jedan mod prostiranja Nema modalne disperzije posledica vei propusni opseg

Brzine prenosa do 10 Gb/s na rastojanjima do 60km sa komercijalno raspoloivim primopredajnicima

Korienjem optikih pojaavaa DWDM optiki sistemi mogu pokrivati hiljade kilometara na 10 Gb/s i nekoliko stotina km na 40 Gb/s.

ITU-T preporuke G.652G.652, G.653, G.654 i G.655G.655 Primena u okosnici mree,u okosnici mree, sve vie i u mrei za pristup

(FTTx)


Tipovi optikih vlakana Tipovi optikih vlakana

IzvorIzvor

IzvorIzvor

IzvorIzvor

OdrediteOdredite

OdrediteOdredite

OdrediteOdredite

a) a) MultimodnoMultimodno, sa skokovitim (, sa skokovitim (stepstep) indeksom) indeksom

b) b) MultimodnoMultimodno, sa , sa gradijentnimgradijentnim indeksomindeksom

c) c) MonomodnoMonomodno

31


Pobudni sklop Optiki izvor Veza: izvor optiko vlakno

Izlazni sklop Optiki detektorVeza: optiko

vlakno detektor

Optiko vlakno

Elektrini signal

Elektrini signal

Konfiguracija Konfiguracija fiberfiber--optikog optikog sistemasistema

PIN PIN diodadioda, , lavinske foto lavinske foto diodediode ((APDAPD))razliitihrazliitih konstrukcijakonstrukcija, , fotofoto tranzistortranzistor ii dr.dr.

LED LED diodadioda, laserska , laserska diodadioda


Beini prenos Beini prenos uvod (1)uvod (1)

Predaja i prijem signala se ostvaruje pomou antena AntenaAntena konvertor elektrinih signala visokih uestanosti u

elektromagnetno zraenje (predajna antena) i obrnuto (prijemnaantena)

Postoje dva tipa konfiguracije za beini prenos: DDirekcioniirekcioni predajna antena emituje fokusirani elektromagnetni

snop, to zahteva precizno podeavanje predajne i prijemneantene kako bi se omoguio prijem emitovanih signala

OOmnidirekcionimnidirekcioni emitovani signal se prostire u svim pravcima i moe biti primljen od strane vie prijemnika koji su locirani u razliitim pravcima od predajne antene

Generalno vai da je mogunost fokusiranja signala u snop utoliko vea ukoliko je vea uestanost signala



Na prostiranje radio talasa dominatan uticaj imaslabljenje koje je u slobodnom prostoru datoformulom

Pored slabljenja ne treba zanemariti uticajerefleksije, difrakcije i drugih efekata propagacije

2410log [dB]DL =

DD rastojanje rastojanje talasna dutalasna duinaina

32



Tri opsega frekvencija Frekvencije u opsegu od 30 Frekvencije u opsegu od 30 MHzMHz do 1 do 1 GHzGHz Pogodne su za omnidirekcionalne konfiguracije tako da

se taj opseg, izmeu ostalog koristi i za radio difuziju Frekvencije u opsegu od oko 2 Frekvencije u opsegu od oko 2 GHzGHz do 40 do 40 GHzGHz -

mikrotalasne frekvencijemikrotalasne frekvencije U tom opsegu mogunost usmeravanja (fokusiranja)

signala je vrlo velika i mikrotalasi su pogodni za prenos od take do take, kao i za satelitske komunikacije.

Frekvencije u opsegu 310Frekvencije u opsegu 3101111 2102101414 HzHz -infracrveni deo elektromagnetskog spektrainfracrveni deo elektromagnetskog spektra Ovaj opseg se koristi za lokalni prenos od take do

take, obino u jednoj prostoriji


Zemaljske radio veze (1)Zemaljske radio veze (1)

Najranija primena radio veza za prenos podataka, povezana je sa vrlo visokim frekvencijama, odnosno samikrotalasnim delom elektromagnetskog spektra

Razvoj primo-predajne tehnike, omoguio jeirokopojasne SHF (Super High Frequency) linkove kojisu podravali digitalne protoke reda nekoliko desetinaMb/s

Mikrotalasne veze zahtevaju ripitere na regularnimrazmacima za odravanje putanje signala iznadeventualnih prepreka i pojaanje nivoa signala

Na nekim mestima, kao to su vodene povrine, nijeuvek mogue instalirati tornjeve sa ripiterima, usled egase prelazi na prenos zasnovan na principu troposkatera


Zemaljske radio veze (2)Zemaljske radio veze (2)

Troposkaterski sistemi koriste UHF ili SHF radio signale, koji se usmeravaju pod malim uglovima, kakobi se obezbedila refleksija od troposfere (sloj atmosferena visini od 10 km iznad povrine Zemlje) Ovi sistemi omoguavaju prenos vie nezavisnih signala

podataka, sa protocima do 2 Mb/s, na rastojanjima do 500 km 70-tih godina XX veka poinje eksploatacija VHF i UHF

delova elektromagnetnog spektra za prenos podataka Prvi sistemi u tim opsezima su omoguavali veze izmeu

centralnih stanica i pojedinanih korisnika, koji nisu morali da budu stacionirani na jednom mestu

Kasnijim razvojem, prvenstveno sistema za prenos govora u UHF opsegu, stvoreni su preduslovi da se celularnim mobilnimradio mreama prenose i podaci

33


Mikrotalasne veze (1)Mikrotalasne veze (1)

Paraboline antene prenika od 0,4 do 2,6m vrsto fiksirane i fokusiraju uzani snop za postizanje prenosa po

liniji vidljivosti do prijemne antene Mikrotalasne antene su obino locirane na odreenoj

visini iznad zemlje s ciljem da se povea rastojanjeizmeu antena na dva kraja veze i da bi se omoguioprenos preko moguih prepreka

Ako se eli prenos na veim rastojanjima, koristi se niz radiorelejnih stanica Veze od take-do take se nadovezuju jedna na drugu


Mikrotalasne veze (2)Mikrotalasne veze (2)

Najee frekvencije koje se koriste za prenos suizmeu 2 i 40 GHz

Primena: Ostvarivanje prenosa na velikim rastojanjima, kao alternativa

optikom vlaknu. Mikrotalasni linkovi se upotrebljavaju za prenosgovornog i TV signala

U LAN mreama za prenos podataka na kratkim rastojanjima u konfiguraciji taka-taka (izmeu ili unutar zgrada)


Radio difuzija Radio difuzija

Radiodifuzija je omnidirekciona vrsta veze To znai da za radio difuzni prenos nije potrebna parabolina

antena, niti antena mora biti instalirana na preciznoj lokaciji. Opseg uestanosti od 30 MHz do 1 GHz

Za razliku od elektromagnetnih talasa niih uestanosti (MF i HF talasa, odnosno srednjih i kratkih), jonosfera ne reflektuje radio talase uestanosti vee od 30 MHz.

Prenos je ogranien na liniju direktne vidljivosti i za razliku odviih uestanosti u mikrotalasnom opsegu, radio difuzni talasi suotporni na slabljenja usled atmosferskih padavina.

S obzirom da je re o tehnici zasnovanoj na radio prenosu poliniji direktne vidljivosti, vai uslov kao i kod mikrotalasa o maksimalnom moguem rastojanju.

34


SatelitskeSatelitske mikrotalasnemikrotalasne vezeveze (1)(1)

Komunikacioni satelit je u osnovi mikrotalasna relejnastanica (transponder - prijemnik sa automatskom predajom odgovora).

Koristi se za povezivanje dva ili vie mikrotalasnih predajnika/prijemnika koji se nalaze na povrini Zemlje (zemaljske stanice)

Satelit prima emitovani signal u jednom opsegu, pojaava ga ili obnavlja, a zatim emituje na drugoj uestanosti.

Satelit moe funkcionisati na veem broju frekvencijskihopsega, koji se nazivaju kanalima transpondera


SatelitskeSatelitske mikrotalasnemikrotalasne vezeveze (2)(2)

Geostacionarni sateliti Postavljaju se na visini 36000 km iznad ekvatora Satelit treba da ostane stacionaran u odnosu na

Zemlju (u protivnom bi se izgubila linija direktnevidljivosti od zemaljskih stanica) Uslov: period rotacije jednak periodu Zemljine rotacije

Ako se dva satelita koja funkcioniu u istimopsezima nalaze blizu jedan drugom, moe doi do meusobne interferencije Problem se izbegava postavljanjem satelita u razmaku

od 4 u opsegu 4/6 GHz i 3 u opsegu 12/14 GHz Posledica: ogranien broj satelita


Funkcionalna blok ema Funkcionalna blok ema zemaljske satelitske stanicezemaljske satelitske stanice

DOWN konvertori

LNA sistem

UPkonvertori

IDR modemski

sistem

14036MHz

14036MHz

5850-6425 MHz

3625-4200 MHz

HPA sistem

ZSS

Inte

rfej

s ka

tr

ansp

ortn

oj m

rei

i si

stem

ima

pren

osa

Antenski sistem

IDR (Intermediate Data Rate) IDR (Intermediate Data Rate) HPA (High Power Amplifier)HPA (High Power Amplifier)LNA (Low Noise Amplifier) LNA (Low Noise Amplifier)

35


Satelitski prenos: konfiguracijeSatelitski prenos: konfiguracije

SatelitSatelit

Veza taka Veza taka takataka

SatelitSatelit

PrijemniciPrijemnici PrijemniciPrijemnici

PredajnikPredajnik

BroadcastBroadcast komunikacijakomunikacija


Primena satelitskog prenosa (1) Primena satelitskog prenosa (1)

Distribucija TV programaDistribucija TV programa Tradicionalan nain upotrebe satelita za emitovanje

TV signala sa neke centralne lokacije. TV programi se emituju do satelita i potom, na principu difuzije, vraaju na Zemlju do odreenog broja stanica koje ihdistribuiraju do individualnih gledalaca

Jedna od aplikacija ove vrste je sa satelitima zadirektno emitovanje DBS (Direct Broadcasting Satellites), pri emu se sa satelita video signalidirektno emituju do individualnih gledalaca


Primena satelitskog prenosa (2)Primena satelitskog prenosa (2)

MagistralneMagistralne telefonsketelefonske vezeveze Satelitski linkovi koriste za veze od take do

take izmeu telefonskih centrala javnetelefonske mree

To je ujedno optimalan medijum zameunarodne veze koje zahtevaju velikikapacitet

36


Primena satelitskog prenosa (3)Primena satelitskog prenosa (3)

PrivatnePrivatne mreemree (biznis korisnici)(biznis korisnici) Provajder satelitskog servisa deli ukupan kapacitet

na odreeni broj kanala i potom izdaje te kanalepojedinanim poslovnim korisnicima

Korisnik koji raspolae antenama na odreenimpozicijama koristi svoj kanal za uspostavljanjeprivatne satelitske mree

Tradicionalno, ovakve aplikacije su bile vrlo skupe i ograniene na velike organizacije sa zahtjevima zasaobraaj velikog obima

Sistemi VSAT (Very Small Aperture Terminals) omoguavaju znaajno jeftiniju alternativu


Primeri beinih komunikacionih Primeri beinih komunikacionih sistema (1)sistema (1) Celularni telekomunikacioni sistemi Dodeljeni spektar Prva generacija: 800, 900 MHz U poetku analogni govor

Druga generacija: 1800-1900 MHz Digitalni govor, prenos poruka

Trea generacija 2GHz Integracija govora sa drugim servisima


Primeri beinih komunikacionih Primeri beinih komunikacionih sistema (2)sistema (2)

Beini LAN WLAN Nelicencirani ISM (Industrial, Scientific, Medical) spektar 902-928 MHz, 2.400-2.4835 GHz, 5.725-5.850 GHz IEEE 802.11 LAN standard (11-54 Mb/s)

Point-to-multipoint sistemi Direkcione antene na mikrotalasnim frekvencijama Brze digitalne komunikacije izmeu sajtova Brzi Internet radio pristup Linkovi okosnice za ruralne korisnike WiMAX

37


Primeri beinih komunikacionih Primeri beinih komunikacionih sistema (3)sistema (3)

Satelitske komunikacije Long distance telefonija Satelitska TV Internet VSAT za privatne mree (biznis korisnici)

1TELEKOMUNIKACIONEMREE (2)

V semestar V semestar kolska 2008/2009. god.kolska 2008/2009. god.

DrDr MirjanaMirjana StojanoviStojanovi

Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Beogradu ElektrotehniElektrotehnikiki fakultetfakultet

2M. StojanoviM. Stojanovi ElektrotehniElektrotehniki fakultet u Beograduki fakultet u Beogradu

UvodUvod u u raraunarskeunarske mremree i e i telekomunikacione protokoletelekomunikacione protokole

Podela raunarskih mrea Osnovni pojmovi o telekomunikacionim

protokolima OSI referentni model TCP/IP Suite Funkcije mrenih ureaja


RaRaunarske mreunarske mreee

Raunarska mrea je sistem za komunikaciju izmeu dva ili vie raunara i pridruenih ureaja. To je interkonekcija raunara u cilju deljenja informacija i resursa

Najpoznatiji primer raunarske mree je Internet, koji omoguuje razmenu informacija milionima ljudi

Klasifikacija po podruKlasifikacija po podruju koje pokrivajuju koje pokrivaju: PANPAN Personal area network LANLAN Local area network MANMAN Metropolitan area network WANWAN Wide area network


PAN (personalna mrePAN (personalna mrea)a) PAN je mrea za komunikaciju

raunara i raunarskih ureaja (ukljuujui telefone) na rastojanju od nekoliko metaranekoliko metara(tipino unutar prostorije)

Moe se povezati na veu mreu (npr. Internet)

PAN moe biti iinana ili bebeiinana iina:na: moe se povezati sa

magistralom raunara preko USBUSB (Universal Serial Bus)

BeBeiina:na: koristi tehnologije kao to su BBluetoothluetooth ili IrDAIrDA(Infrared Data Association)


LANLAN (lokalna ra(lokalna raunarska mreunarska mrea)a)

LokalnaLokalna raraunarskaunarska mremrea (a (LANLAN)) je mrea koja se koristi za komunikaciju izmeu raunarskih ureaja lociranih unutar poslovne ili stambene zgrade (kompleksa)

LAN omoguava korisnicima deljenje resursadeljenje resursa kao to su fajlovi, hardver, tampai i dr.

LAN pokriva ogranieno podruje, tipitipino nekoliko no nekoliko stotina metarastotina metara, a ne vee od 1-2km

Protoci: od od 10 Mb10 Mb//s s ddo 1o 1 (1(100)) GbGb//ss Nie cene u odnosu na MAN i WAN mree


PrimarPrimarne funkcije ne funkcije LANLAN--aa

Povezivanje veeg broja raunarskih ureaja Fajl server: hard disk velikog kapaciteta slui kao

centralni repozitorijum za uvanje fajlova Print server: opsluivanje jednog ili vie zajednikih

tampaa E-mail server Brzi LAN-ovi podravaju prenos video signala (video

streaming) Distribuirane aplikacije PodruPodruja primeneja primene: industrija, poslovni korisnici,

akademske institucije


MAN (metro mreMAN (metro mrea)a)

MAN (MAN (Metropolitan Area NetworkMetropolitan Area Network)) je optimiziranaza ire geografsko podruje od LAN-a, od nekoliko blokova zgrada do celog grada

Komunikacija: od srednjih do velikih brzinavelikih brzina Moe biti vlasnitvo jedne organizacije, ali ga tipino

koristi vie pojedinaca i organizacija MAN takoe moe biti javna mrejavna mrea a Obezbeuje meusobno povezivanje lokalnih mrea Prenik zone pokrivanja do 50km


WAN (mreWAN (mrea a irokog podruirokog podruja)ja)

Wide Area Network (WAN) raunarska mrea koja pokriva iroko geografsko podruje Komunikacioni linkovi prolaze granice grada,

regiona ili dravne granice Javne i privatne Razliite tehnologije komutacije i prenosa Najpoznatiji primer WAN mree je Internet


Telekomunikacioni protokolTelekomunikacioni protokol

Telekomunikacioni protokolTelekomunikacioni protokol je skup pravila po kojima se vri razmena informacija izmeu entiteta u elektronskim komunikacionim sistemima

Generalno: entitetentitet je celina koja predaje i prima informacije, a sistemsistem je fiziki izdvojen objekat koji sadri jedan ili vie entiteta.

Primeri entitetaentiteta su korisnike aplikacije, sistemi za upravljanje bazama podataka, elektronska pota i dr.

Primeri sistemasistema su raunari, terminali, senzori i dr.


KljuKljuni elementi ni elementi telekomunikacionog protokolatelekomunikacionog protokola

SintaksaSintaksa obuhvata nain formatiranja podataka SemantikaSemantika obuhvata kontrolne informacije za

koordinaciju entiteta i kontrolu greaka Merenje vremena (Merenje vremena (tajmingtajming)) povezano je sa

brzinom prenosa kontrolnih i korisnikih informacija i redosledom (sekvenciranjem) isporuke


Pregled mehanizama protokola (1)Pregled mehanizama protokola (1)

AdresiranjeAdresiranje Slojevi moraju da identifikuju predajnike i prijemnike

Pravila prenosa podatakaPravila prenosa podataka Smer prenosa, logiki kanali

Kontrola greKontrola greakaaka Postoje mnoge tehnike detekcije i kontrole greaka Parnjaci moraju da se dogovore koju tehniku koriste Prijemnik treba da informie predajnu stranu da je korektno

primila podatke

Kontrola protokaKontrola protoka Ima za cilj da se izbegne pojava zaguenja u mrei

(preoptereenje linkova, spreavanje breg predajnika da zagui sporiji prijemnik)


Pregled mehanizama protokola (2)Pregled mehanizama protokola (2)

Segmentiranje i Segmentiranje i reasembliranjereasembliranje Omoguava razmenu poruka proizvoljne duine koje se na

predajnoj strani dele (segmentiraju) u jedinice podataka ograniene duine, a na prijemnoj strani se vri obrnut postupak -reasembliranje

MultipleksiranjeMultipleksiranje i i demultipleksiranjedemultipleksiranje Korienje iste logike veze za vie nezavisnih instanci

komunikacije

RutiranjeRutiranje (usmeravanje)(usmeravanje) Ako postoji vie putanja izmeu izvora i odredita, treba izabrati

rutu

VAVANO:NO: protokol ne mora da implementira sve nabrojane mehanizme to zavisi od referentnog modela, sloja, tipa prenosa i dr.


Koncept sloja i Koncept sloja i meuslojnemeuslojne komunikacije (1)komunikacije (1)

Telekomunikaciona mrea organizovana je kao skup stek (stack) slojeva

Osnovna ideja slojevite arhitekture: podeliti sloen problem komunikacije na nekoliko problema manjeg obima, od kojih se svaki nezavisno reava (najveim delom)

Struktura steka je hijerarhijskahijerarhijska svaki sloj obezbeuje viem sloju definisani skup servisa

Broj slojeva, sadraj, funkcije i nazivi zavise od referentnog modela primenjenog u konkretnoj mrei (OSI, TCP/IP, hibridni model)



Sloj N na jednom sistemu komunicira sa slojem N na drugom sistemu, pomou pravila i konvencija sadranih u protokolu N sloja

Sloj N+1 je korisnik servisakorisnik servisa sloja N Sloj N je davalac (provajder) servisadavalac (provajder) servisa za sloj N+1 Protokol entiteti koji pripadaju istom sloju na

razliitim sistemima nazivaju se parnjaciparnjaci (peerspeers) ili ravnopravni entiteti



Protocols are very interesting!

Protocols are very interesting!

Protokoli su vrlo interesantni!

Les protocols sont trs interesante!

Prevodi na engleski

alje poruku

Prenos pote, npr. preko Interneta

Prima poruku

Prevodi na srpski

Meusobna komunikacija prevodilaca na engleskom

Pota, npr. elektronska

Diskusija francuskog profesora i srpskog

studenta o TK protokolimaSloj 3

Sloj 2

Sloj 1

6OSI referentni modelOSI referentni model


Kako je nastao OSI referentni Kako je nastao OSI referentni model ?model ?

OSI Open Systems Interconnection povezivanje otvorenih sistema

OSI referentni model je definisala ISO (International Organization for Standardization), krajem sedamdesetih godina 20. veka

Cilj: okvir za definisanje odgovarajuih standarda za povezivanje sistema

Otvoreni sistemi sistemi koji zajedniki koriste odgovarajue standarde

ITUITU--T preporuke serije X.200 T preporuke serije X.200


Osnovni koncepti OSI modelaOsnovni koncepti OSI modela

ServisServis:: definie funkcije sloja i semantiku InterfInterfejsejs:: definie meuslojnu komunikaciju u

sistemu ProtoProtokkolol:: implementira servise Parnjaci u okviru jednog sloja izvravaju

specificirane funkcije Sloj moe koristiti bilo koji protokol sve dok

obezbeuje ponueni servis viem sloju Sloj moe da promeni protokol, bez ikakvog

uticaja na softver viih slojeva


OSI koncept sloja i OSI koncept sloja i meuslojnemeuslojne komunikacijekomunikacije

(N+1)-entitet

(N1)-entitet

(N)-entitet

(N+1)-entitet

(N1)-entitet

(N)-entitet

(N)-SAP

(N1)-SAP

(N)-SAP

(N1)-SAP

(N+1)-protokol

(N)-protokol

(N1)-protokol

(N+1)-sloj

(N)-sloj

(N1)-sloj

Granica (N)-servisa

Granica (N1)-servisa

SAP (Service Access Point) taka pristupa servisu


OSI referentni model OSI referentni model

1. Fiziki sloj(Physical Layer/ Layer 1)

2. Sloj linka za podatke (Data Link Layer/ Layer 2)

3. Mreni sloj (Network Layer/ Layer 3)

4. Transportni sloj (Transport Layer/ Layer 4)

5. Sloj sesije (Session Layer/ Layer 5)

6. Sloj prezentacije (Presentation Layer/ Layer 6)

7. Sloj aplikacije (Application Layer/ Layer 7)

- Sinhronizacija- Konektori- Kodovanje- Specifikacija elektr. i optikih interfejsa

- Operacije mree- Komutacija i rutiranje- Mreni interfejsi

- Kontrola sesije (poziva)

- Aplikacioni interfejsi- Fajl transfer- Elektronska pota- Baze podataka

- Integritet linka (kanala)- Kontrola greaka- Kontrola toka

- Integritet podataka od jednog do drugog kraja veze- Kontrola kvaliteta servisa

- Sintaksa podataka- Konverzija sintakse- Strukture podataka


OSI slojevi u OSI slojevi u hostovimahostovima i mrei mrei i

Fiziki sloj

Sloj linka za podatke

Mreni sloj

Transportni sloj

Sloj sesije

Sloj prezentacije

Sloj aplikacije

Fiziki sloj


Mreni sloj

Transportni sloj

Sloj sesije

Sloj prezentacije

Sloj aplikacije

Fiziki sloj


Mreni sloj

Komunikacija od jednog do drugog kraja (End-to-End, E2E)

Mrea

Host Host


FiziFiziki slojki sloj

Obuhvata mehanike, elektrine, funkcionalne i proceduralne karakteristike koje se odnose na prenos nestruktuirane povorke bita po fizikom medijumu

Tipina pitanja: Koliki napon predstavlja 1, a koliki 0? Koliko ns je trajanje bita? Da li se prenos odvija istovremeno u oba smera? Kako se uspostavlja i raskida fizika veza? Koliko pinova ima mreni konektor i kako se koristi?


Sloj linka za podatke (DLL)Sloj linka za podatke (DLL)

Omoguuje prenos jedinica podataka izmeu entiteta mrenog sloja

Predajni entitet formatira podatke koje dobija od mrenog sloja u okvire (frames) koje prosleuje na liniju odgovarajuim redosledom

Moe ukljuivati procedure za detekciju i ispravljanje greaka u prenosu, kao i procedure za upravljanje protokom

Podsloj za kontrolu pristupa medijumu MAC (Medium Access Control) kontrolie pristup zajednikom medijumu koji deli vie stanica


MreMreni sloj ni sloj

Omoguuje transparentan prenos podataka izmeu transportnih entiteta

Kljuna funkcija: rutiranjerutiranje jedinica podatakajedinica podataka (paketa) od izvora do odredita (statiko i dinamiko rutiranje)

Kontrolie uska grla u mrei Kontrolie realizaciju zahteva za kvalitet servisa

(kanjenje, diter i dr.) Obezbeuje nezavisnost viih slojeva od tehnologija

prenosa i tipa komutacije Obezbeuje interoperabilnost sa drugim mreama


Transportni slojTransportni sloj

Obezbeuje nadgledanje i kontrolu prenosa podataka izmeu krajnjih korisnika

Kljuna karakteristika orijentisan ka prenosu od orijentisan ka prenosu od jednog do drugog krajnjeg sistema (jednog do drugog krajnjeg sistema (endend--toto--endend))

Transportni sloj, zajedno sa niim slojevima, prua jedinstven transportni servis, kojim se obezbeuje pouzdan i transparentan prenos podataka izmeu entiteta sesije

Moe ukljuivati procedure za detekciju i ispravljanje greaka u prenosu, kao i procedure za upravljanje protokom


Sloj sesijeSloj sesije

Definie organizaciju razmene podataka i strukturu dijaloga izmeu aplikacija

Dve kategorije servisa sloja sesije: Administrativni servisAdministrativni servis Obezbeuje povezivanje/ razdvajanje entiteta

prezentacije

Servis dijalogaServis dijaloga Obezbeuje kontrolu razmene podataka Razgranienje i sinhronizaciju pojedinih operacija


Sloj prezentacijeSloj prezentacije

Obezbeuje nezavisnost aplikacionih procesa od nezavisnost aplikacionih procesa od naina na koji su predstavljeni podaci, tj. sintaksesintakse

Strukture podataka koje razmenjuju entiteti prezentacije mogu se definisati na apstraktan nain, tipino pomou ASN.1ASN.1 (Abstract Syntax Notation)

To je potrebno i primenljivo kod kompjutera sa razliitom prezentacijom podataka, tipino kod transakciono orijentisanih aplikacija, kakve su bankarske aplikacije

10


Aplikacioni slojAplikacioni sloj

Najvii sloj OSI modela koji direktno prua servise aplikaciji, njenom upravljakom delu i delu za sistemsko upravljanje

Aplikacioni sloj obezbeuje resurse aplikacijama (aplikacionim procesima) za pristup OSI okruenju

Sastavljen od aplikacionih aplikacionih servisnihservisnih elemenata elemenata (ASEASE) koji sadre odgovarajue aplikacione protokole

irok spektar protokola: fajl transfer, X.400 za uvanje i rukovanje porukama i dr.


Osnovni naOsnovni naini prenosa i ini prenosa i vrste servisavrste servisa NaNaini prenosa:ini prenosa: Prenos sa uspostavom veze konektivnikonektivni prenosprenos

(connection-mode transmission) Prenos bez uspostave veze nekonektivni prenos

(connectionless mode transmission)

VrsteVrste servisaservisa:: Servis sa uspostavom veze konektivnikonektivni servisservis

(connection-oriented service) Servis bez uspostave veze nekonektivninekonektivni servisservis

(connectionless service)


PrenosPrenos sasa uspostavomuspostavom vezeveze

Podrazumeva uspostavljanje i odravanje logikih veza (konekcija) radi prenosa informacija izmeu entiteta parnjaka

Krajnje take veze na sloju N se nalaze u servisnom interfejsu tog sloja

Tipovi logikih veza: taka taka (point-to-point) taka vie taka (point-to-multipoint) vie taaka vie taaka (multipoint-to-multipoint)

11


Servis sa uspostavom veze Servis sa uspostavom veze konektivnikonektivni servis (1)servis (1)

Podrazumeva prenos informacija na sloju N, sa uspostavom veze

Predajna i prijemna strana dogovaraju se o skupu parametara kao to su maksimalna veliina jedinice podataka, kvalitet servisa i dr.

Faze konektivnog servisa: Uspostava veze Prenos informacija Raskid veze


Servis sa uspostavom veze Servis sa uspostavom veze konektivnikonektivni servis (2)servis (2)

Tipian primer konektivnog servisa je transportni servis koji prua TCP u Internetu

Korespodencija izmeu veza na slojevima N i N1 Preslikavanje 1:1 Multipleksiranje nekoliko veza na sloju N po jednoj vezi na

sloju N1 Razdvajanje jedne veze na sloju N u vie veza na sloju N1


PrenosPrenos bez bez uspostavuspostavee vezeveze

Podrazumeva prenos informacija bez uspostavljanja logikih veza izmeu entiteta parnjaka

Svaka jedinica podataka (paket, okvir) koja se prenosi predstavlja zasebnu celinu, koja se nezavisno od ostalih prosleuje naznaenom odreditu

Za tu svrhu neophodna je kompletna adresna informacija u svakom paketu

12


Servis bez Servis bez uspostavuspostavee veze veze ((nekonektivninekonektivni servis)servis)

Podrazumeva prenos informacija na sloju N bez uspostave veze

Svaki poziv nekonektivnog servisa zapoinje prenos jedne jedinice podataka, nezavisno od bilo kog prethodnog ili budueg poziva tog servisa

Tipini primeri: mreni servis koji prua IP i transportni servis koji prua UDP u Internetu


Servisne Servisne primitiveprimitive (1)(1)

Servis sloja N se definie skupom operacija koje se nazivaju servisne servisne primitiveprimitive

Entitet sloja N+1 pristupa i zahteva servise sloja N pomou servisnih primitiva (npr. uspostavljanje veze, prenos informacija, raskid veze)

Sloj N obavetava sloj N+1 o ishodu zahteva pomou servisnih primitiva

Drugim reima: servisne servisne primitiveprimitive su sredstvo su sredstvo interne interne meuslojnemeuslojne komunikacije u istom komunikacije u istom fizifizikom sistemukom sistemu (hostu, gejtveju, ruteru)



etiri vrste etiri vrste primitivaprimitiva:: RequestRequest zahtevzahtev, koji generie korisnik servisa radi

poziva neke procedure IndicationIndication indikacijaindikacija, koju generie davalac servisa radi

poziva neke procedure ili indikacije da je korisnik servisa u udaljenoj SAP aktivirao neku proceduru

ResponseResponse odzivodziv, potvrdan ili negativan koji generie korisnik servisa sa ciljem da zavri proceduru u odreenoj SAP, prethodno aktiviranu primitivom tipa indikacija

ConfirmConfirm potvrdapotvrda, afirmativna ili negativna, koju generie davalac servisa sa ciljem da zavri proceduru u odreenoj SAP, prethodno aktiviranu primitivom tipa zahtev

13



Nazivi primitiva sadre tri elementa: PoPoetno slovoetno slovo oznaava o kom se sloju radi Naziv servisaNaziv servisa uspostava veze, prenos obinih

podataka, prenos ubrzanih podataka, raskid veze Tip Tip primitiveprimitive zahtev, indikacija, odziv ili potvrda

Primer: T_T_ConnectConnect__requestrequest Zahtev za uspostavu transportne veze



N_operation_request

N_operation_indication

N_operation_response

N_operation_confirm

t1

t2

t3

t4

Korisnik servisa (sloj N+1)


Davalac servisa (sloj N)

Meuslojni interfejs u sistemu A

Meuslojni interfejs u sistemu B

Operation, npr. Connect (uspostavi vezu)


Servisne primitive (5)

N_operation_request

N_operation_indication

t1

t2



Davalac servisa (sloj N)

Meuslojni interfejs u sistemu A

Meuslojni interfejs u sistemu B

Operation, npr. Data (poalji podatke)

14


OSI definicije jedinica podataka (1)OSI definicije jedinica podataka (1)

Jedinica podataka (N)-protokola (N)(N)--PDUPDU (ProtocolData Unit) Slui za razmenu podataka izmeu udaljenih (N)-

entiteta Jedinica podataka (N)-servisa (N)(N)--SDUSDU (Service

Data Unit) Predstavlja koliinu podataka (N)-interfejsa koji se

transparentno prenose od jednog do drugog kraja (N)-veze

Jedinica podataka (N)-interfejsa (N)(N)--IDU IDU (InterfaceData Unit) Slui za razmenu informacija izmeu (N+1) i (N) sloja i

prenosi se kroz taku pristupa (N)-servisu (N)-SAP


(N)-PCI (N)-UDT

(N)-PDU


Jedinica podataka (N)-protokola (N)-PDU (Protocol Data Unit)

Polje upravljaPolje upravljake informacije (N)ke informacije (N)--protokola protokola PCI (PCI (ProtocolProtocol ControlControlInformationInformation) sadr) sadri podatke i podatke potrebne za koordinaciju potrebne za koordinaciju zajednizajednikog rada para (N)kog rada para (N)--entitetaentiteta

Polje podataka (N)Polje podataka (N)--korisnika korisnika UDT (UDT (UserUser DataData) sadr) sadri i korisnikorisnike podatke koji se ke podatke koji se prenose izmeu prenose izmeu (N)(N)--entitetaentiteta


(N)-ICI (N)-IDT

(N)-IDU


Jedinica podataka (N)-interfejsa (N)-IDU (InterfaceData Unit)

Polje upravljaPolje upravljake informacije (N)ke informacije (N)--interfejsa interfejsa ICI (ICI (InterfaceInterface ControlControlInformationInformation) sadr) sadri podatke koje i podatke koje razmenjuju (N+1) entitet i (N)razmenjuju (N+1) entitet i (N)--entitetentitet

Podaci (N)Podaci (N)--interfejsa interfejsa IDT IDT ((InterfaceInterface DataData) sadr) sadri i korisnikorisnike podatke koji se ke podatke koji se prenose izmeu prenose izmeu (N+1)(N+1)-- i (N)i (N)--entitetaentiteta

15


Preslikavanje 1:1Preslikavanje 1:1

(N)-PCI (N)-SDU

(N)-PDU


Segmentiranje/objedinjavanjeSegmentiranje/objedinjavanje

(N)-PCI

(N)-SDU


Formiranje/razlaganje bloka podatakaFormiranje/razlaganje bloka podataka

(N)-PCI (N)-SDU (N)-PCI (N)-SDU

(N)-PDU

16


UlanUlanavanje/razdvajanjeavanje/razdvajanje

(N)-PDU (N)-PDU

(N - 1)-SDU


U suU sutini ...(1)tini ...(1)

Komunikacija izmeu entiteta protokola istog sloja u razliitim sistemima realizuje se pomou protokolskih jedinica podataka (PDU Protocol Data Unit)

Primeri jedinica podataka: okviri (frames), paketi/datagrami, poruke, fajlovi

Opti format

H header (zaglavlje), obavezan deo; T trailer(opciono, tipino kod sloja linka za podatke)

H+T zajedno predstavljaju kontrolnu informacijukontrolnu informaciju, na osnovu koje operie protokol sloja N

HN TNPDU sloja N+1


U suU sutini ... (2)tini ... (2)

Format jedinica podataka je sastavni deo protokola i definie se meunarodnim standardima

Kontrolna informacija (H+T) moe sadrati adrese, podatke o verziji protokola, kontrolne sume i dr.

VAVANO:NO: protokol sloja N ne bavi se sadrajem PDU sloja N+1; ona za njega predstavlja informacioni sadraj koji treba transparentno preneti preko mree

Na taj nain se ostvaruje meusobna nezavisnost slojeva i razgranienje funkcija

HN TNPDU sloja N+1

Deo koji protokol sloja N transparentno prenosi

17


Princip formiranja jedinica Princip formiranja jedinica podataka podataka

InformacijaH4

Inform.(1. deo)H4H3

H4H3H2 T2Inform.(1. deo)

Informacija

H3 Inform.(2. deo)

H3H2 T2Inform.(2. deo)

InformacijaH4

Info

Documents

Telekomunikacione Mreze Predavanja Stojanovic Etf Bg