Telekomunikacione instalacije Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Telekomunikacione instalacije se izrauju za prenos poruka koje mogu biti u obliku digitalnih (raunari,teleprinteri,video signali,alarmni sistemi itd.) ili analognih signala (govor,muzika itd.).

Propisi dele telekomunikacione sisteme u tri grupe:1.-sistem za prenos poruka sa manjom komplikovanou prenosa (elektrina zvonca, interfoni);2.-sistem za prenos poruka sa veom komplikovanou prenosa;3.-sistem za zatitu ivota i imovine (protivpoarna i protivpoplavna signalizacija).Razlike izmeu grupa 1. i 2. se pre svega ogledaju u stepenu komplikovanosti i nainu korienja,sto se odraava u ceni instalacije i samoga ureaja.Sto se tie ureaja 2. oni se smatraju kao vie profesionalni, pa se otuda javlja razlika u kvalitetu veine sastavnih delova,mogunosti popravke itd. to se tie grupe 3. tu su zastupljene razlike jer tako nalau propisi, u pogledu prikljuivanja, povezivanja, odravanja i napajanja. Kod napajanja ovih ureaja, propisi nalazu dvostruko napajanje iz dva energetsko nezavisna sistema. Velika komplikovanost napajanja je zbog paralelnog korienja dva nezavisna izvora (prilikom prekida jednog,optereenje preuzima drugi, bez prekida). Kao osnovni energetski izvor najee koriste niskonaponsku mreu, kao pomoni akumulatorske baterije iji kapacitet mora da iznosi 60 asova.Telekomunikacioni sistemi sadre sledee elemente: predajnik, pretvara, prenosni sistem (iani ili beini), prijemniki uredjaj koji omoguuje napajanje.Najprostiji elementi su:tasteri svetlosnih signala,aparata ili poarni alarmni sistemi.U tom sluaju ima vie predajnika,a samo jedan prijemnik.

Izbor instalacionih cevi s obzirom na broj provodnika

Postavljanje provodnika zavisi od telekomunikacionog sistema i vrste graevinskog objekta.Senzori automatskih javljaa su montirani na plafonima prostorije,runi javljai poara na zidovima hodnika i stepenita,telefonske utinice na zidovima ili u pod (poslovne prostorije) itd.Razmak izmeu telekomunikacionih provodnika i energetskih mora da iznosi minimum 30cm,moraju da se ukrtaju pod pravim uglom.Uvek se mora izbegavati paralelno ukrtanje energetskih i telekomunikacionih provodnika.Ukoliko se vri postavljanje u metalne kanale izmeu oba sistema mora se nai metalna pregrada.Projekanti telekomunikacionih sistema i instalacija pri projektovanju moraju striktno potovati uputstva proizvoaa,opte kao i posebno tehnike propise i preporuke, a naroito JP PTT koje mogu da nastanu prilikom izvoenja instalacija.

Telefonske instalacije u zgradama

Telefonske instalacije i aparate delimo u dve grupe i to:-telefonske instalacije koje su povezane sa javnom telefonskom mereom-jednostavne interne telefonske instalacije,koje nisu povezane sa javnom telefonskom mrezom.Kod jednostavnih telefonskih instalacija razlikujemo sledece vrste:-kune govorne aparate sa ili bez daljinskog otvaranja -interfone-kucne telefoneKod telefonskih instalacija povezanih sa javnom telefonskom mrezom razlikujemo sledee izrade:-glavni telefon, koji je instalisan i neposredno povezan sa telefonskom centralom lokalni telefon koji je povezan na naruitu telefonsku garnituru ili centralu koja je povezana sa centralom sa dva ili vise provodnika.

Jednostavne interne telefonske instalacije

Posebni propisi JP PTT ne vaze za ove instalacije jer ove instalacije TT-monteri se ne povezuju sa javnom telefonskom mreom.Instalacije se najee izrauju provodnikom P1,5mm2 i provodnikom TI 20 ili po potrebi oklopljenim kablom IYSTI u zid u termoplastinim instalacionim cevima.Ti aparati se prikljuuju na mrezu 20V kao samostalno strujno kolo na jednosmerni napon od 6 do 24V.Provodnici se najee povezuju u razvodnim kutijama.

Telefonske instalacije povezane sa javnom telefonskom mrezom

to se tice viespratnih zgrada svaki stan ima prikljuak na glavni telefon.Instalacije se izrauju u zid,u termoplastinim instalacionim cevima,provodnicima TI20,najee prenika 0,8mm.Svaki glavni telefon podrazumeva postojanje jedne samostalne parice.U instalacionim cevima ne smeju da budu provodnici drugih aparata.Telefonske aparate treba prikljuivati preko telefonskog prikljunog pribora.Utinice se postavljaju u pretsoblje 30cm od poda.U poslovnim zgradama se koriste garniture (sekretarske garniture) ili centrale.U prvom slucaju se rade telefonske instalacije kao u stambenim zgradama,a za povezivanje lokalnih telefona sa glavnim koriste se telefonski kablovi.

Uputstvo za izradu telefonske instalacije

Za stambene zgrade sa klasinim krovom imamo sledei postupak i prioritet rada:1.Uvod telefonskog samonoseeg kabla u zgradu treba predvideti na onoj strani krova koja je najbliza ulici,odnosno gde je lokacija kablovskog izvoda telefonske mreze (na to mesto PTT ugradie na krovni nosa i dovee samonosei kabal)!2.Kroz tavan i u zidovima zgrade postaviti PVC instalacione cevi prenika 11mm do svih prikljunih mesta zgradi gde treba na visini od 0,3m od poda uraditi razvodne kutije prenika 55mm!U njih treba montirati tropolne utikake kutije!3.Na mestima razvoenja treba uraditi razvodne kutije odgovarajuih dimenzija!4.Kroz instalacione cevi se provlae zice TI20 2x0,8mm,ili TR40 2x0,8mm odnosno TR 41 2x0.8 do tropolnih utikakih kutija u sobama.Za stambene zgrade sa ravnim krovom prioritet i postupak je sledei: 1.Uvod telefonskog samonoseeg kabla u zgradu se predvia na zid,na onoj strani zgrade odakle je planiran prikljuak na telefonsku mrezu (prema izvodnom stubu ili kako odredi PTT). 2.Na mestu uvoda se ugrauje krajni zidni nosa PSK-14. Ispod njega,kroz spoljanji zid ,od uvodne kutije koja se ugrauje na unutranju stranu zida treba provui cev koja se zavrava lulom sa spoljne strane.

Vrste telefonskih instalacija

U opstem sluaju telefonska instalacija je instalaciona mreza koja se sastoji iz osnovnih sastavnih delova:mree instalacionih cevi i kanala i mree instalacionih kablova i provodnika.Mree instalacionih cevi i kanala sastoji se od kablova i instalacionih cevi postavljenih u zid ili na zid zgrade.U izuzetnim slucajevima instalacioni kablovi se mogu postavljati na podnu povrinu.U instalacione cevi i kanale uvlae se instalacioni provodnici i kablovi i na takav nain se instalacioni vodovi brzo razvode i tite od oteenja (mehanikih).Mrea instalacionih provodnika i kablova sastoji se od instalacionih provodnika i kablova uvuenih u instalacione kanale i cevi.Kada ne postoji mreza instalacionih cevi i kanala (u posebnim sluajevima),ako ne postoji mogucnost od bilo kakvih mehanikih osteenja kablova,instalacioni kablovi se mogu postaviti direktno na zid.Postavljanje instalacionih kablova i provodnika nije dozvoljeno na zid.

Telefonska koncetracija instalacionih vodova

Svi vodovi telefonske instalacije moraju da budu skupljeni na odredjeno mesto koje se naziva mesto koncentracije vodova, zbog prikljucivanja telefonske instalacije na mesnu mrezu, a sam skup vodova naziva se telefonska koncentracija instalacionih vodova.Ove koncentracije moraju da budu povezane pretplatnickim ili instalacionim kablovima sa termo-plasticnom izolacijom. Zajednicka koncentracija se ostvaruje pomocu zavrsnog nastavka, kablovskog razdelnika ili izvodnog ormara (sa odgovarajucom opremom). Mesto nacina ostvarenja zajednicke koncentracije

Tehniki uslovi i tehnika reenja za realizaciju pasivne telekomunikacione infrastrukture u graevinskim objektima

Slobodan Pavlovi

SADRAJ

U ovom radu je ukazano na neophodnost usvajanja novih tehnikih uslova za realizaciju telekomunikacionih instalacija u stambenim objektima, umesto trenutno vaeih. Izloeni su najznaajniji vaei standardi za realizaciju strukturnih kablovskih sistema (SKS) u graevinskim objektima i ukazano je na one za koje se procenjuje da bi morali da budu obavezujui u realizaciji telekomunikacione infrastrukture novih zgrada. Za stambene objekte prikazano je tehniko reenje za izradu telekomunikacione kablovske instalacije i objanjene su njegove prednosti u odnosu na postojea reenja. Predloeno je da se i u stambenim objektima uvode glavna telekomunikaciona koncentracija (GTK) objekta i korisnike telekomunikacione koncentracije (KTK). Jedan od ciljeva ovog rada je da strunu javnost zainteresuje za debatu oko standardizovane konstrukcije i upotrebe razvodnog ormara za slabu struju koji bi se ugraivao u stambene prostore.1. UVOD

Kvalitetna telekomunikaciona infrastruktura obezbeuje velikoj populaciji jednostavno korienje savremenih informacionih servisa. Realizacijom dobre telekomunikacione infrastrukture dostupne korisnicima doprinosi se realizaciji ideja o ravnopravnosti potroaa i o zatiti interesa korisnika telekomunikacionih usluga (Zakon o telekomunikacijama). Takoe je poznat stav da ulaganje u telekomunikacionu infrastrukturu predstavlja osnov za ekonomski napredak drutva (Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji).

U poslednjih nekoliko godina, dolo je do nagle ekspanzije telekomunikacionih servisa koji se nude krajnjim korisnicima. Ti servisi postaju sve zastupljeniji ak i kod individualnih korisnika po stambenim objektima. Razlog takve ekspanzije lei u tri osnovna pokretaka elementa razvoja telekomunikacija danas:

Deregulacija koja je otvorila lokalnu petlju za konkurenciju, to je dalje dovelo do pojave novih kompanija koje ulau u razvoj sopstvene mrene infrastrukture i razvoj novih servisa na tritu.

Drastian pad cena opreme koja se koristi u pristupnim mreama, prvenstveno komponenti za optike i Ethernet mree - to je doprinelo veoma atraktivnim reenjima u pristupnim mreama (FTTx).

Veliki porast upotrebe interneta koji je poveao potrebe korisnika za irokopojasnim servisima, i koji donosi sve vie tehnikih sistema i reenja zasnovanih na IP tehnologijama, to sve zajedno utie na izuzetno dinamino ulaganje u mrenu infrastrukturu od strane prualaca telekomunikacionih usluga.

Telekomunikaciona infrastruktura koja je sposobna da distribuira sve raspoloive servise i obezbedi dovoljan kapacitet za korisnike unutar poslovnih i stambenih objekata moe se realizovati strukturnim kablovskim sistemom (SKS). Danas su praktino sve komponente SKS potpuno pokrivene vaeim standardima. Zbog toga sva tehnika reenja i tehniki uslovi za telekomunikacionu infrastrukturu u objektu moraju biti u saglasnosti sa standardima koji definiu SKS.

Telekomunikaciona infrastruktura u graevinskim objektima definie se tehnikom dokumentacijom. Sa stanovita zakona, tehnika dokumentacija je skup projekata koji se izrauju radi utvrivanja koncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje i za potrebe odravanja objekta (Zakon o izgradnji, lan 2.). Sa stanovita inenjerske struke pojam tehnike dokumentacije oznaava elaborat kojim se sa tehnike strane razrauje tehniko-proizvodna i eksploataciona koncepcija nekog graevinskog objekta ili odreenih ureaja i sistema, (investiciona oprema) i daju tehnika reenja za izgradnju, odnosno proizvodnju.

Obavezujui deo tehnike dokumentacije su tehniki uslovi. U tom smislu, ovaj rad ima za cilj da definie minimalne tehnike uslove koje telekomunikaciona infrastruktura u poslovnim i stambenim objektima danas treba da zadovoljava. Ukazano je na komponente SKS na koje treba posebno obratiti panju pri projektovanju kablovskih instalacija. Deo rada posveen je tehnikim reenjima u stambenim objektima u kojima je, i pored naraslih potreba korisnika, telekomunikaciona infrastruktura danas jo uvek projektantski marginalizovana.

2. DOSTUPNI SERVISI I IROKOPOJASNI PRISTUP

Da bi se objasnile karakteristike SKS i definisale minimalne karakteristike telekomunikacione infrastrukture u poslovnim i stambenim objektima, potrebno je razumeti kojim se telekomunikacionim kapacitetima raspolae u pristupnim mreama, to jest koji se sve servisi mogu uiniti dostupnim korisnicima kroz adekvatnu infrastrukturu. Izvesnu revoluciju u telekomunikacijama izazvalo je korienje optike IP Ethernet arhitekture. Ona predstavlja kombinaciju najboljeg iz optikih mrea i Ethernet tehnologija. To je otvorilo prostor da mnoge kompanije ubrzano razvijaju nove servise i opremu za sve vee zahteve korisnika. Rezidencijalnim korisnicima danas se nude i servisi koji su vrlo zahtevni u pogledu irine propusnog opsega: HDTV, video striming, onlajn gejming, brzi internet. Mnoge institucije uoile su i iskoristile potencijal telekomunikacione infrastrukture i krenule u pravcu razvoja takozvanog informatikog drutva. To je dalje dovelo do institucionalnog okvira za razvoj servisa kao to su e-uprava, e-zdravlje, e-obrazovanje i e-poslovanje.

Vlasnici poslovnih zgrada danas uoavaju mogunost utede korienjem centralizovanih sistema, kao to su sistemi upravljanja potronjom energije, bezbednosni sistemi i slino. Proizvoai opreme brzo su reagovali, pa su i drugi tehnoloki sistemi u graevinskim objektima kao osnov komunikacije poeli da koriste IP tehnologiju: klimatizacija, protivprovalna zatita, kontrola pristupa i slino. Zajedniko za sve ove sisteme je to to zahtevaju irokopojasno povezivanje korisnika sa operatorom.

DSL tehnologija je donela kratkorono unapreenje i omoguila irokopojasni pristup preko postojee bakarne infrastrukture. Meutim, ve danas je jasno da e efektivan vek upotrebe DSL tehnologija biti ogranien, i da u pristupnoj mrei koja se ugrauje u poslovne i stambene objekte moraju da se primene neka dugoronija reenja. Danas je jasno da to dugoronije reenje predstavlja mrena arhitektura u ijoj su osnovi optike komponente i eternet tehnologija (EPON), i to:

FTTB Fiber to the BusinessFTTH Fiber to the HomeFTTb Fiber to the BuildingRastui jaz izmeu kapaciteta gradskih mrea i potreba korisnika, praen uskim grlom na zavrnom delu, na takozvanoj poslednjoj milji, prevazien je pojavom FTTx mrea do objekata i SKS sistema unutar objekata.

3. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA U GRAEVINSKIM OBJEKTIMA

Razvoj SKS poeo je im je postalo tehniki mogue da se kroz istu infrastrukturu integriu prenos govora i podataka. Danas se kod nas pod SKS uobiajeno podrazumeva telekomunikaciona infrastruktura za integrisan prenos govora i podataka. Meutim, u savremenim objektima SKS se koristi i za integraciju, osim govora i podataka, takoe i videa, upravljakih sistema, sistema kontrole pristupa, protivprovalnih sistema, sistema za upravljanje energijom, itd. U savremenim poslovnim objektima danas SKS moe praktino da se koristi za povezivanje svih sistema, osim sistema zatite od poara. Taj sistem se jo uvek izvodi nezavisno od ostalih, zbog vaee zakonske regulative (mada u SAD ve postoje instrukcije o nainu na koji je kroz SKS mogue integrisati i protivpoarni sistem).

Kada se za novoprojektovane graevinske objekte definiu tehniki uslovi za realizaciju telekomunikacione infrastrukture, mora se voditi rauna da ona bude izvedena na nain koji omoguava potroaima jednostavan izbor operatora. To pre svega znai da operatori mogu pruati svoje usluge bez intervencija na telekomunikacionoj infrastrukturi unutar objekta, to je od sutinske vanosti u buduoj eksploataciji izgraenog objekta. Ako je to zadovoljeno, infrastruktura e s tehnikog aspekta omoguavati zatitu konkurentnosti na tritu, jer e svaki davalac usluga imati lak pristup do korisnika. Sve to moe jednostavno da se rei prilikom izgradnje objekta, ako se sistemom tehnikih uslova pravilno postavi jo u fazi projektovanja.

Pri projektovanju poslovnih objekata u Srbiji, danas je uobiajena projektantska praksa da se u njima sprovede SKS koji integrie govor i podatke. Meutim, u novim stambenim objektima u praksi jo uvek nema primene SKS ili neke njegove varijante. Projektovanje slabe struje u stambenim objektima kod nas se jo uvek svodi samo na ispunjenje zakonske obaveze koja je u tehnikom smislu zastarela i nesumnjivo predstavlja neadekvatno reenje. To kasnije u eksploataciji objekta izaziva ozbiljne probleme operatorima, odnosno pruaocima usluga, i moe da bude veliki nedostatak za korisnike, ali i da uspori razvoj telekomunikacionih usluga.

Ekspanzija u oblasti telekomunikacione infrastrukture danas je vrlo dinamina, to donosi nove proizvode i nova reenja. Neka reenja koja postanu standardizovana, ve posle nekoliko godina postaju tehniki praktino prevaziena. Ponekad i proizvoai unose zabunu nudei svoja reenja koja nisu standardizovana.

Standardi koji definiu SKS sistem u razliitim regionima su:

Evropska unija EN 50173

SAD TIA/EIA 568

Kanada CAN/CSA- T529

Meunarodni standard ISO 11801

U daljem tekstu se pod pojmom standarda podrazumeva ono to je eksplicitno definisano jednim od sledeih dokumenata: ISO 11801, EN 50173 i TIA/EIA 568.

Svi standardi vrlo slino opisuju SKS. Ovde nee biti elaborirane razlike meu njima, ve e biti prikazan pregled glavnih komponenti SKS-a koje su tim standardima definisane. Takoe, nee biti obraeni detalji i specifinosti razliitih standardizovanih reenja, ve e biti analizirane samo glavne komponente koje su bitne za definisanje tehnikih uslova pri projektovanju.

4. TOPOLOGIJA

Slika 1. Standardni model SKS

injenica da SKS tradicionalno podrazumeva integraciju govora i podataka praktino je definisala model distribucije. Standardni model SKS prikazan je na Slici 1, a njegova varijacija koja pokazuje mogunost centralizacije SKS prikazana je na Slici 2. Zajednika karakteristika ova dva modela je to to je krajnja taka u sistemu telekomunikaciona utinica.

Slika 2. Varijacija SKS sa centralizacijom

Savremen SKS, koji osim podataka i govora integrie i druge sisteme, ilustrovan je ematski na Slici 3. jednom hipotetikom strukturom. U njemu se za krajnja taka smatra bilo koji ureaj koji se povezuje. Prikaz sa Slike 3. ilustruje raznorodnost signala koji se distribuiraju SKS-om. Neki od ureaja koji se povezuju veoma su zahtevni po pitanju propusnog opsega. Takoe, mogu biti osetljivi na elektromagnetne smetnje koje deluju na instalacije. Zbog toga SKS postaje zahtevniji po pitanju kvalitetnog projektovanja i izvoenja.

Slika 3. Savremeni SKS u objektima

4.1. Predlog topologije SKS sistema u stambenim objektima

U svim novim poslovnim ili stambenim objektima potrebno je definisati nezavistan prostor gde se formira glavna telekomunikaciona koncentracija objekta (GTK). U fizikom smislu, to je prostorija relativno malih dimenzija, a moe biti i deo neke zajednike prostorije druge namene. Koncentracija mora biti projektovana tako da bilo koji prualac usluge (provajder), uz instaliranje odgovarajue opreme, preko GTK moe uiniti dostupnim svoje TK servise svim korisnicima objekta pojedinano. Drugim reima, pruaocu usluge dovoljan je samo pristup GTK da bi svoje usluge uinio dostupnim korisnicima. Standardi koji opisuju topologiju definiu razliite take distribucije, a o njima i njihovom poloaju mora se posebno voditi rauna kada postoji vie korisnika prostora.

Glavna telekomunikaciona koncentracija je naziv primereniji za distributivna vorita, pre svega u stambenim objektima i velikim namenskim poslovnim objektima koji se izdaju veem broju zakupaca. Meutim, ovde se taj pojam uvodi za mesto gde, gledajui sa strane pruaoca usluge, poinje unutranja instalacija u objektu. Samim tim, to je ujedno i prostor gde se zavrava spoljanja TK infrastruktura. U logikom smislu to je pristupna taka spoljnim TK servisima.

U korisnikim prostorima predlae se obavezno formiranje korisnike telekomunikacione koncentracije (KTK). Glavna telekomunikaciona koncentracija mora da ima fiziku vezu sa svim KTK koje se nalaze u objektu. U poslovnim objektima nain formiranja i komponente potrebne za definisanje GTK i KTK potpuno su utvreni standardima. Meutim, u stambenim objektima pojam KTK jo uvek nema primenu u projektantskim realizacijama. KTK bi predstavljala koncentraciju za prostor stana. Miljenja smo da bi minimalno tehniko reenje koje bi zadovoljilo korisnike stambenog prostora u Srbiji u narednim godinama, a koje ne bi uticalo na trokove gradnje, bilo da se od GTK do KTK u svakom stanu instaliraju 3 FTP kabla, minimum klase D, kategorije 5, pri emu bi se:

prvi kabl koristio da se korisnicima omogui ethernet povezivanje sa pruaocem usluga;

drugi kabl koristio da se korisnicima omogui povezivanje na postojeu infrastrukturu Telekoma, to jest da se na standardan nain obezbede servisi fiksne telefonije , DSL povezivanje i slino;

trei kabl koristio za ostale sisteme slabe struje i njihovu meusobnu integraciju. (video nadzor, interfonska instalacija, ...).

Projektanti posebnu panju treba da obrate na izbor prostora za smetaj GTK. Nekada je pogodno da GTK bude u prizemlju ili suterenu objekta, dok je nekada pogodnije da bude smeten na drugim mestima unutar objekta, kako rastojanje izmeu GTK i KTK ne bi prelo kritinu duinu od priblino 90 m. Na Slici 4. ematski su prikazani GTK i KTK u jednom hipotetikom stambenom objektu i njihovo meusobno povezivanje.

Slika 4. Predlog SKS u stambenim objektima

5. KORISNIKA TELEKOMUNIKACIONA KONCENTRACIJA (KTK) U STAMBENIM OBJEKTIMA

Korisnici stambenih prostora danas su sve zahtevniji po pitanju telekomunikacione infrastrukture. Moe se rei da su prosene potrebe korisnika stambenog prostora relativno naglo porasle, tako to su se od jedne obine analogne telefonske parice pribliile potrebama radnog prostora, sa svim sistemima uobiajenim u poslovnom okruenju (LAN mrea, video nadzor, protivprovalni sistemi, TV). Imajui u vidu i servise kao to su HDTV, onlajn igrice, inteligentna kua i slino, jasno je da je unutar stambenog prostora (kua i stanova) danas neophodna ozbiljna kablovska infrastruktura.

Sigurno je da e u narednom periodu razliiti proizvoai opreme ponuditi tritu, izmeu ostalog, i neka reenja za opremu, razvodne ormare i slino, prilagoene ugradnji u stanove i kue. ta e od svega toga biti standardizovano ne moe se sa sigurnou tvrditi. Iz prakse se moe zakljuiti da standardni ormar od 19 nije dobro reenje za formiranje KTK u stambenim prostorima, a sasvim sigurno je potpuno neprimeren i neprimenljiv za manje stambene celine. Takoe, smatramo da e, pored osnovne funkcionalnosti, vani elementi za buduu standardizaciju opreme biti i dimenzije opreme, nain instaliranja, nain napajanja. U tom smislu, u svakom KTK mora da postoji mogunost energetskog napajanja aktivne opreme (minimalno 1 x 220 V). Neka reenja za KTK koja su se u praksi pokazala kao tehniki solidna zasnivala su se na razvodnim ormarima slinim onima koji se koriste za energetske instalacije i pe panele od 10.

Na kraju, jo jedna vana napomena. Graevinske trase voenja kablova za ovakva tehnika reenja moraju biti isplanirana tako da omoguuju i zajedniko voenje drugih kablova koji se ugrauju paralelno, ili e se naknadno ugraivati u stambene objekte. Tu se pre svega misli na koaksijalne kablove i, eventualno, reenja FTTH (fiber to the home). I za te sisteme je obavezno da u objektu poinju od GTK, a zavravaju kod korisnika u KTK.

5.1. Izbor kablova

Predlog za izbor kablova, odnosno njihove minimalne karakteristike, za vezu izmeu GTK i KTK u stambenim objektima su zatieni (oklopljeni, ili u tehnikom argonu: irmovani) kablovi klase D, kategorije 5. Meutim, preporuuje se i korienje kablova klase E, kategorije 6. Da bi se detaljnije objasnio izbor kablova koji se ovde predlau, u nastavku je prikazan kratak pregled njihovih najvanijih karakteristika sa stanovita vaeih standarda.

Kablovi su standardizovani prema razliitim kriterijumima. Prema materijalu od koga su izraeni, razlikuju se bakarni i optiki kablovi. U osnovi izrade bakarnih kablova je upredena bakarna parica, a u osnovi izrade optikih kablova je optiko vlakno. Prema mestu polaganja, definisani su unutranji i spoljanji kablovi (indoor/outdoor). Osnovna razlika kod ove podele je u konstrukciji omotaa i stepenu zatite kabla od atmosferske i druge agresivne pojave iz okruenja.

Bakarni kablovi: Osnovna konstrukcija podrazumeva 4 uparene bakarne parice. U zavisnosti od zatitnog omotaa oko bakarnih parica, postoji nekoliko vrsta bakarnih kablova:

UTP kompletno nezatien (tehniki argon je neirmovan)

F/UTP- zatitna folija oko kabla

FTP - zatitna folija oko svake parice

SF/UTP-zatitna folija i bakarna mreica oko kabla

S/FTP folija oko svake parice i bakarna mreica oko celog kabla

Razliiti proizvoai imaju razliite oznake za svoje proizvode, ali je sutina u oznakama U, F i S (U oznaava da nema nikakvog dodatnog omotaa, F oznaava omota od aluminijumske folije, a S oznaava omota od bakarne mreice). U konstrukciji samih kablova postoji mnogo varijacija. Takozvani hibridni kablovi kombinuju vie pojedinanih kablova u jednom omotau.

Standardi definiu komponente SKS i prema frekvencijskom opsegu u kome rade. Podela je izvrena na sledei nain:

klasa C/kategorija 3 16 MHz

klasa D/kategorija 5 100 MHz

klasa E/kategorija 6 250 MHz

klasa F/kategorija 7 600 MHz

U februaru 2008. godine, od strane TIA/EIA promovisan je standard kategorija 6A koji definie rad na frekvencijama do 550 MHz. Danas se bakarni kablovi prave i sa deklarisanom frekvencijom rada do 1500 MHz.

Prema ovakvoj podeli utvreni su svi elementi SKS-a (kablovi, konektori, pe paneli i pe kablovi). U praksi se primenjuje oprema kategorije 6 i kategorije 6a, dok se u kategoriji 7 u veini sluajeva primenjuju samo kablovi, a konektori i pe paneli se praktino ne upotrebljavaju u veoj meri. Najavljivana je i kategorija 8 do 1200 MHz, ali danas, sa padom cena optikih kablova praktino se odustalo od standardizovanja kategorije 8. Interesantno je da ameriki standard ne pokazuje interesovanje ak ni za kategoriju 7, ve se ona pojavljuje u ISO 11801 i EN 50173.

5.1.1. Zato oklopljeni kablovi?

Dugi niz godina u strunoj javnosti se vodi vrlo vana debata na temu: da li u SKS treba ravnopravno koristiti oklopljene i neoklopljene kablove. Osnovni razlog ovakve debate je razlika u ceni ove dve vrste kablova. Za argumentaciju u toj debati bitan je standard elektromagnetane kompatibilnosti (EMC). Termin EMC se danas esto koristi kao termin koji obuhvata i emitovani i primljeni elektrini um.

U skladu sa Direktivom Evropske unije o EMC koja je stupila na snagu 1. januara 1996. godine, oprema koja se koristi u informacionim tehnologijama mora da ispunjava potrebne evropske specifikacije i zadovolji EMC standarde, i tada nosi oznaku CE (Conforming European). Meutim, CE oznaka ne moe da bude postavljena na pasivnu opremu koja se koristi u SKS. Vrsta signala koja se prenosi, duina i priroda datog kabla mogu se menjati s vremenom u zavisnosti od opreme koja se ugrauje. Sutina svakog dobro projektovanog i izvedenog kablovskog sistema jeste da ne sme da degradira EMC karakteristike bilo koje aktivne opreme koja se ugrauje u SKS.

3P Laboratorije u Danskoj sprovele su testove u kojima su nezatieni (UTP) i zatieni kablovi bili izloeni poljima od 3 V/m. Pokazalo se da su najvie vrednosti do 35 mV bile indukovane na nezatienim kablovima, a samo nekoliko milivolti je bilo indukovano na zatienim kablovima.

Postavlja se pitanje da li ove vrednosti mogu imati uticaja na rad u SKS. Kod standarda 10BaseT i 100baseT, koji su se doskora koristili, nisu imali uticaja na prenos signala, ali kod standarda 1000BaseT i 10GBaseT ove vrednosti polja mogu imati uticaja. Imajui u vidu da u okviru SKS kroz bakarne kablove poinju da se integriu i drugi sistemi, ukljuujui i napajanje ureaja integrisanih u SKS, miljenja smo da tehniki uslovi treba da propiu iskljuivo korienje zatienih kablova.

U prilog tome idu i sledee injenice: u Francuskoj, Austriji, vajcarskoj i Nemakoj zatien kabl danas je praktino standard. U Americi preko 60% instaliranih bakarnih kablova u SKS sistemima kablova su zatieni. Da bi pravilno funkcionisao, svaki zatieni kabl mora da bude propisno uzemljen.

5.1.2. Karakteristike kablova u sluaju poara

Ponaanje kablova u sluaju poara takoe je bitan element o kome mora da se vodi rauna prilikom definisanja tehnikih uslova za TK instalacije. Iako SKS standardi ne daju nikakve preporuke o ponaanju kablova u prisustvu vatre, jer je to tema drugih standarda, postoji nekoliko vanih napomena vezanih za ovu problematiku. PVC je jo najee sredstvo za oblaganje unutranjih kablova za prenos podataka. Danas postoje razliiti dodaci koji usporavaju vatru i materijali sa niskim stepenom zapaljivosti bez halogena. Takvi materijali imaju razliite oznake, kao to su LSF (nizak stepen dima i isparenja), LSF0H (nizak stepen dima i isparenja bez halogena) i LS0H (nizak stepen dima, nula halogena).

Ovde bez dublje analize treba skrenuti panju da prilikom izbora kablova mora da se vodi rauna i o njihovom ponaanju u okolnostima poara. Poto standardi za SKS ne definiu ovaj aspekt kvaliteta, korisniku se preporuuje da utvrdi koji su nacionalne regulative u tom domenu. One su jasne u SAD, ali ne i drugde. Izvan SAD, korisnik bi trebalo da prihvati IEC 60332-1 kao apsolutni minimum standarda za bezbednost u sluaju poara za unutranju upotrebu. Unutar Evropske unije treba slediti uputstva Direktive o graevinskim proizvodima.

6. TESTIRANJE IZVEDENE INSTALACIJE

Testiranje izvedene instalacije veoma je vaan postupak prilikom realizacije SKS-a. Kablovski sistemi moraju da se testiraju nakon zavrene instalacije kako bi se dokazalo da ispunjavaju standarde u skladu s kojim su nabavljeni. Za aplikacije koje nisu zahtevne, a kakve su ranije u stambenim objektima bile uobiajene, nije ni bilo potrebe za posebnim testiranjima. Meutim, s pojavom kablova kategorije 5, kategorije 6, sistema optikog vlakna i multigigabitnog prenosa, neophodno je temeljno testiranje kablovske opreme. Standardi u testiranju pojavili su se posle prvog talasa standarda za kablovske sisteme. Mnogo godina jedini standard na raspolaganju bio je TSB 67, Bilten Sistema Telekomunikacija broj 67 od TIA/EIA-568. Danas postoji veliki broj standarda koji obrauju testiranja.

Testiranje izvedene instalacije je postupak koji instalateru i korisniku omoguava da imaju nedvosmislen skup parametara za utvrivanje da li kablovski sistem radi na zadovoljavajui nain. Veliine koje se uobiajeno testiraju na bakarnim kablovima su:

Wire Map - definie ispravnu uienost kabla, odnosno proverava da li je svaki od osam ulaznih pinova pojedine veze u kablu vezan za odgovarajui izlazni pin. Ovim testom otkrivaju se mehanika oteenja kabla i lociraju prekidi, kratki spojevi i eventualne nepravilnosti pri konektovanju;

Attenuation predstavlja slabljenje signala u dB pri njegovoj propagaciji kroz pojedini kablovski par;

Length predstavlja duinu svakog kablovskog para u metrima;

DC Resistance predstavlja otpornost u omima (otpornost kabla za jednosmerni signal) svakog kablovskog para;

Prop. Delay predstavlja vreme (u nanosekundama) prenosa test signala kroz svaki kablovski par;

Delay Skew predstavljaj razliku Prop. Delay za pojedini kablovski par i najkraeg Prop. Delay;

Return Loss predstavlja gubitak signala koji se prostire du kablovskog para usled refleksije koja nastaje kao posledica neravnomerno rasporeene podune impadanse;

NEXT (Near-End Crosstalk) predstavlja presluavanje pojedinih kablovskih parova, to jest veliinu gubitaka koji su iskazani s primljenim signalom u jednom kablovskom paru (na istom kraju kabla sa kojeg je signal i poslat) kad je test signal poslat kroz drugi kablovski par;

ACR - predstavlja razliku merenog NEXT-a i slabljenja;

ELFEXT predstavlja razliku merenog FEXT-a i slabljenja; FEXT je NEXT meren na udaljenom kraju kabla kad je signal poslat sa bliskog kraja;

PSACR - je izraunata algebarska suma pojedinanih ACR efekata za odgovarajui kablovski par;

PSELFEXT - je izraunata algebarska suma pojedinanih ELFEXT efekata za odgovarajui kablovski par;

PSNEXT - je izraunata algebarska suma pojedinanih NEXT efekata za odgovarajui kablovski par.

U svim ovim pojedinanim testovima Limit/Loss Budget (dB), predstavlja ogranienje merene veliine propisane izabranim standardom.

Margin (dB) prestavlja razliku izmerene vrednosti i Limit/LossBudgeta. Frequency (MHz) je frekvencija signala na kojoj je Margin merene veliine za pojedini kablovski par UTP/STP kablovske veze najgora.

Rezultat testa je uspean (PASS) ako su uspeni svi gore opisani pojedinani testovi. Kao opta karakteristika svakog izvetaja o atestiranju UTP/STP kablovske veze, pored ocene uspenosti (PASS ili FAIL), jeste i Headroom. Vrednost Headrooma se namee kao koeficijent dobrote (faktor kvaliteta) pojedine kablovske veze. Headroom je najgori sluaj, tj. najmanja vrednost ACR Margina.

7. ZAKLJUAK

U projektovanju telekomunikacione infrastrukture graevinskih objekata, poslovnih, stambenih i industrijskih, nesumnjivo mora da se vodi rauna o nameni objekta. Zajedniko za sve vrste objekata jeste da telekomunikaciona infrastruktura danas mora da se izvodi na principima strukturnog kablovskog sistema (SKS). Nagla ekspanzija telekomunikacionih servisa koji se nude krajnjim korisnicima i narasle potrebe tih korisnika zahtevaju jedno takvo tehniko reenje. Promene koje su se deavale u tehnologiji poslednjih godina pokazuju da e se razvoj servisa i potreba korisnika dinamino menjati i u budunosti. Strukturni kablovski sistem daje fleksibilnost koja omoguava da graevinski objekat tokom svog ivotnog veka uspeno prihvata sve te oekivane tehnoloke promene bez drastinih fizikih intervencija i sa minimalnim investicijama.

Da bi se u novim poslovnim ili stambenim objektima (zgradama koje imaju vie korisnika) projektantski realizovao strukturni kablovski sistem potrebno je definisati nezavistan prostor gde se formira glavna telekomunikaciona koncentracija objekta (GTK), zajednika za sve korisnike u njemu. U pojedinanim prostorima korisnika (stanovima, kuama, poslovnim prostorima) potrebno je formirati korisniku telekomunikacionu koncentraciju (KTK). Glavna koncentracija mora da ima fiziku vezu sa svim korisnikim koncentracijama u objektu.

Nain formiranja i komponente potrebne za GTK i KTK u poslovnim i industrijskim objektima i zgradama institucija potpuno su definisani standardima. Meutim, za stambene objekte i za naselja sa individualnim kuama nema direktno primenjivih standardizovanih reenja. U projektantskoj praksi se vri prilagoavanje izmeu arhainih propisa i realnih potreba, od sluaja do sluaja.

U stambenim objektima se kao minimalno tehniko reenje veze izmeu GTK i KTK u svakom stanu predlae postavljanje tri FTP kabla. Kablovi koji se koriste za ovu vezu u objektu (takozvani vertikalni razvod) moraju da budu oklopljeni zbog zatite od spoljanjih uticaja. Za takozvani horizontalni razvod unutar korisnikog prostora takoe se preporuuje korienje oklopljenih kablova. Kablovi moraju da imaju odreen stepen zatite u sluaju poara, u skladu sa graevinskim propisima za konkretan objekat. Najzad, svaka izvedena instalacija mora da bude adekvatno testirana pre putanja u funkciju.