Studija Izvodljivosti_peletiranje Suncokreta

8/18/2019 Studija Izvodljivosti_peletiranje Suncokreta

1/12

STUDIJA IZVODLJIVOSTI PROIZVODNJESUNCOKRETOVOG PELETA

1


2/12

SADRŽAJ:

2. Sadržaj

3. Uvod

4. Opis proizvoda

6. Postupak kod izrade peleta

9. Analiza postojećeg stanja i predložene izmene

10. Prednost i dobit predloženih izmena

11. Važne napomene

12. Zaključak

2


3/12

UVOD:

Investicijom se želi pokrenuti projekt izgradnje pogona za proizvodnju PELETAz suncokretove ljuspe.

Postoje brojne prednosti koje se postižu korišćenjem peleta, uključujući i ekonomski iekološki. Industrijalizovane zemlje, koje su odgovorne za preko 70% globalnog zagrevanjatrebalo bi da smanje emisije štetnih gasova. Jedan od načina ispunjenja tih obavezapredložen od strane protokola je proizvodnja obnovljivih izvora energije, od kojih peletiranjepredstavlja jedno od najzastupljenijih u Evropi.

Ljuske od suncokreta koje nastaju u tehnološkom procesu proizvodnje jestivog uljapredstavljaju veoma kvalitetno biogorivo, koje je rentabilno sagorevati u ložištima parnihkotlova instaliranim u uljarama. Toplotna moć ljuske od suncokreta je 15.600–16.700 kJ/kg, zavisno od sadržaja vlage u ljusci. Sadržaj vlage u ljusci obično iznosi do 7,2%, dok jesadržaj pepela oko 2%, a sadržaj volatila relativno visok (oko 77%). Jedan kilogram ljuskemože da zameni 0,4 kg mazuta. Kod dobrog sagorevanja ljuske u ložištu kotla ne dolazi dozagađivanja okoline. Produkti sagorevanja (dimni gasovi) nemaju štetnih sastojaka, akoličina pepela je mala.

Svi ovi parametri predstavljeni su tabelarno:

Ljuspa suncokretaVlaga Wh

(%)Pepeo A

(%)Koks K

(%)VolatiliVg(%)

Toplotna moć hg (kJ/kg)

7,2 2,93 15,5 77,3 17.550

3


4/12

OPIS PROIZVODA

Pelet od suncokretove ljuspe je nova vrsta goriva koje spada u kategoriju biomasetoplotne vrednosti 5.2 -5.3 kWh/kg. U poređenju sa suncokretovom ljuspom, pelet odnjegove ljuspe se preferira radi izrazito smanjenog volumena (čak 10x) usledkompresovanja, kao i boljih gorivih karakteristika i do 20%.Proizveden je isklučivo iz prirodnih materijala bez aditiva, gde je vezivo prirodno i organskosredstvo, lignin, sadržan u strukturi biljaka.

Prizvodnja se zasniva na sabijanju suvih ljuspi usitnjenih u finu masu, u granulepromera 6 mm i dužine 10-30 mm. Ove granule su veoma koncentrisan ogrevni materijaledinice težine 1-1,1 kg/dm3.

Imaju izuzetne karakteristike, pre svega pri gorenju u automatskim kotlovima, jeromogućuju laku manipulaciju, automatsko doziranje i dugoročnu efikasnost kotla uzminimalne troškove održavanja.

4


5/12

Razvijeni uređaj za presovanje suncokretove ljuspe ima sledeće tehničkekarakteristike:- Kapacitet peletirke: 150 – 200 kg/h- Dimenzije peleta (prečnik): 6 mm- Dimenzije peleta (dužina): 10 – 30 mm- Sirovina: suncokretova ljuspa, vlažnosti < 14%- Struktura peleta: homogena- Stepen sabijenosti peleta: 1:5 – 1:12- Gustina: 0,9 – 1,2 g/cm3- Oblik peleta: valjak- Toplotna moć peleta: 5,2 – 5,3 kWh/kg- Sadržaj vlage: < 12%

Mašine su automatizovane i zahtevaju mali input manuelne radne snage. Dizajnpeletirke omogućava fleksibilnost u procesu proizvodnje.Proces peletiranja baziran je na istiskivanju ulazne sirovine, odnosno ulazna sirovina se usto vreme i sabija i istiskuje kroz rupe na matrici.

Ulazna sirovina mora prethodno da se usitni kako ne bi došlo do začepljenja matrice i blokade i zaustavljanja rada sistema. Osušen i usitnjen otpad se ubacuje u sistem zapeletiranje, gde se pod pritiskom valjaka, koji ostvaruju relativno kotrljanje po matrici istiskuje kroz rupe na situ kao što je prikazano na sledećoj slici.

Prečnik i dužina peleta zavise od prečnika rupa na situ i debljine sita. Kalorična moćednog kilograma peleta veća je od kalorične moći jednog kilograma sečenog drveta za oko17%, u zavisnosti od vlažnosti sečenog drveta. Ukoliko je sečeno drvo vlažnije onda se

ovaj procenat povećava u korist peleta.

5


6/12

POSTUPAK KOD IZRADE PELETA

Suncokrtova ljuspa se pužnim transporterom dovodi do drobilice gde se usitnjava ismešta u silos. Nakon toga se dozatorom vodi do prese gde se sabijanjem pretvara u pelet.z prese se pelet transportuje do dela za sušenje i čišćenje gde se prašina i oštećeni pelet

ponovo vraćaju u proces peletiranja a dobar pelet vodi do izlaza mašine.

Šema procesa peletiranja

6


7/12

Obzirom da Vaša kompanija poseduje halu pripremljenu za pakovanje suncokretovejuspe u džambo vreće, ali kako ona nije u upotrebi za tu namenu, jedno od predloženihrešenja moglo bi da bude da se mašine za proizvodnju peleta instaliraju u tom prostoru.zgled i dimenzije hale su date na sledećoj slici:

Vaš godišnji kapacitet prerade suncokreta je 90.000 tona, gde je učešće suncokretove ljuspe oko 10%. Dolazimo do podatka da godišnje imate 9.000 tona ljuspe,od čega u vašem kotlu sagorite izedju 6.000 i 7.000 tona.

Da bi smo ispeletirali ovu količinu ljuspe potrebo nam je 7 presa kapaciteta 150kg/h.

150kg/h X 7 presa X 24h X 365 dana ≈ 9100 t /god

Da bi 7 presa imalo kontinuirani rad potrebno je instalirati 8 presa iz razloga remonta ičišćenja mašina.

7


8/12

Pomenuta prostorija ispunjava sve zahteve kako u smislu površine i visine, tako i usmislu logistike. Naime u pomenutoj prostoriji već postoji dovod suncokretove ljuspe, a štose tiče odvoženja i skladišta gotovog proizvoda, ima dovoljno prostora za pakovanje,skladištenje kao i kamionski prilaz. Raspored peletirki bi mogao biti kao što je prikazano nasledećoj slici.

Što se tiče radne snage potreban je jedan proizvodni radnik po smeni. S’ obzirom dase u Vašoj kompaniji van sezone javlja višak radne snage dolazi se do zaključka da bieventualno postojala potreba za samo 4 sezonska radnika.

Prednost većeg broja peletirki manjeg kapaciteta u odnosu na jednu veliku jevišestruk:

Niža nabavna cena za preko 30% Lakše i brže puštanje u rad Manji broj potrebnih radnika za opsluživanje Nema prekida rada kod prevetivnih ili redovnih održavanja Niži troškovi održavanja U sličaju zastoja u radu nastavlja se neometan rad na ostalim presama.

8


9/12

ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA I PREDLOŽENE IZMENE

Kao rezultat analize predstavljamo vam sledeće opcije za proizvodnju peleta odsuncokretove ljuspe pri optimalnim uslovima:

-Postojeće stanje

Vaša potreba za parom je 5t/h za šta trenutno trošite 750kg/h suncokretove ljuspe, štoznaci:

750 kg ljuspe X 24h = 18t peleta / dan18t/dan X 365 dana = 6.570t / god

-Predložena situacija

Za proizvodnju 5t/h pare potrebno je 500kg/h suncokretovog peleta što znači:

500 kg ljuspe X 24h = 12t peleta / dan12t/dan X 365 dana = 4.380t / god

Razlika u potro šnji = 2.190 t

-Troškovi dobi janja 1 tone peleta: Struja: 5,2 eur/t

Radna snaga: 1,3 h X 2,5 eur/h= 3,25 eur Odrzavanje i amortizacija: 5 eur/t

____________________________________________________________________________________________________________________________ Ukupno za proizvodnju 1t peleta : 13,45 eur/t

-Ušteda u potrošnj i za sopstvene potrebe:

Vrednost razlike u pot rošnj i 2.190t X 120 eur = 262.800 eur Za proizvodnju 6570t peleta potrebno je 6.570t X 13,45 eur/t = 88.366 eur

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ukupna ušteda 174.434 eur

9


10/12

Kako je godišnja proizvodnja ≈ 9.000t dolazimo do zaključka da se možeprodati višak proizvedenog peleta i to:

Ukupna proizvodnja 9.000tSopstvena potrošnja 4.380t

__________________________________________________________ Za dalju prodaju 4.620t

Prodajna vrednost 4.620t X 120 eur = 554.400 eur

Troškovnik godišnje proizvodnje 9.000t X 13,45 eur/t = 121.050 eur ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________

UKUPNA DOBIT: 433.350 EUR

Ako uzmemo u obzir da je prosečna cena peletirke 50.000 eur po komadu, dolazimo

do zaključka da je za nabavku 8 peletirki period isplativosti investicije oko godinu dana.

Prednost i dobit predloženih izmena

Razlika u sopstvenoj potršnji na godišnjem nivou je 2.190t energenta. Ako sve toprevedemo u novac kao što je gore predstavljeno, dolazimo do zaključka da je godišnja

ušteda 174.433 eur, a dalje koristimo isti kotao i istu infrastrukturu za proizvodnju pare.Usput, ovo je jedini način da se postojeći kotao u slučaju potrebe može koristiti zaproizvodnju projektovanh 10t/h pare, a što se korišćenjem suncokretove ljuspe ne možepostići.

Treba imati u vidu da vaš kotao radi u idealnim uslovima i da je ovaj iznos samorazlika utroška materijala koja će se javiti usled prelaska na pelet kao energent.

10


11/12

VAŽNE NAPOMENE!!!

U gore navedenoj kalkulaciji uzeta je u obzir cena peleta koja je niža od tržišnecene, a koja bi bila naša otkupna cena. U slučaju da se otkup ne vrši sa našestrane, može se postići viša prodajna cena.

U predhodnih pet godina najniža cena peleta bila je 130 eur, a u zimsk immescima i preko 270 eur.

Za razliku od dosadašnjeg čišćenja kotla na svakih 3-5 dana, (zastoj od oko 8h),

sa prelaskom na pelet kao energent, period između čišćenja bi se produžio na20 dana.

11


12/12

ZAKLJUČAK:

Iz dana u dan pelet se sve češće pojavljuje u upotrebi. Trendovi u očuvanju životne

sredine, globalno zagrevanje, energetska bezbednost i postepen rast cena nafte je uposlednjih desetak godina naveo mnoge zemlje da se okrenu peletu i pokrenu njegovuproizvodnju.

Pored mnogobrojnih prednosti, implementiranje ovakvog projekta ima za posledicukako ekonomsku dobit, tako i značajan ekološki napredak.

Šta stvara realizacija ovakvih projekata?

• Stvaranje pozitivne klime kod strannih kompanija usled stvaranja svesti o zaštiti

životne sredine• Mogućnost dobijanja kako povratnih tako i bespovratnih sredstava za ulaganje

u obnovljive izvore energije

• Vraćanje uloženih sredstava već u prvoj godini eksploatacije

• Ovaj vid investiranja ima tendeciju rasta i smatra se sigurnim i profitabilnim, jer je tržište ostalih energenata sve nestabilnije

• U prilog svemu gore navedenom govori i inicijativa Pokrajinskog sekretarijataza energetiku i mineralne sirovine, kao i Ministarstva poljoprivrede RepublikeSrbije za izvoz peleta, što se može videti iz sledećeg članka.

Počinje izvoz agropeleta u zemlje članice EU

Na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine uz pomoć i

podršku Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, pokrenut je

postupak za omogućavanje izvoza peleta i briketa od agrarne i drvne biomase u zemljeEvropske unije.

Kako je naglasila pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine, Nataša Pavićević Bajić, izvoz ovogproizvoda je u prvoj fazi neminovan, kako bi se omogućio opstanak i razvoj ove privredne grane. Agropelet jeneophodno predstaviti i približiti svim menadžerima i direktorima budžetskih ustanova, u prvom redu toplana, jer odovog resursa moguće je obezbediti i do 50 odsto energije.

Korišćenjem agropeleta iz domaćeg resursa u narednih nekoliko godina omogućiće se oživljavanje ove industrijskegrane, čime će se obezbediti i stvaranje energetski stabilnog regiona, prijemčivog i za strana ulaganja.

Kao rezultat podnetog zahteva od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Uprave za

veterinu Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, 9. aprila 2014. godine, Evropska komisija donela je Uredbu, naosnovu koje se našoj zemlji omogućava izvoz agropeleta u zemlje članice EU.

Documents

Studija Izvodljivosti_peletiranje Suncokreta