strukovnih studija

Projektovanje informacionih sistema

dr Rade Matić

Beogradska Akademije poslovnih i umetničkih

strukovnih studija

1

Karakteristike savremenog razvoja is

1. Sve veći značaj informacija kao vitalnog resursa bilo kog sistema

2. Veoma razvijena tehnološka osnova za implementaciju is (računari, ICT)

3. Nedovoljno razvijene metode za razvoj is, niska produktivnost, nezadovoljstvo korisnika, visoki troškovi održavanja

2

1880 1900 1920 1940 1960 1980

INFORMACIJE

USLUGE

INDUSTRIJA

POLJOPRIVREDA15

30

45

60

ZAPOSLENI

%

Promena strukture radne snage u

različitim sektorima u SAD

3

Softver kao kritični faktor razvoja

• U tzv. “novoj ekonomiji” smatra se da je

softver najkritičniji faktor za razvoj preduzeća,

odnosno organizacija svih vrsta, uopšte.

• Osnovne karakteristike savremenog

poslovanja su:

– Vreme do stupanja na tržište.

– Povećanje produktivnosti.

– Globalizacija.4

Softversko inženjerstvo i softverska kriza

Termin “Softversko inženjerstvo” se prvi put pojavio

na jednoj NATO konferenciji još 1968. godine.

Pod njim se podrazumevao skup metoda, tehnika i

alata za projektovanje softvera, po principima

projektovanja proizvoda, uređaja i objekata u drugim

inženjerskim disciplinama.

Softversko inženjerstvo se javilo kao odgovor na

“softversku krizu”.

5

Softversko inženjerstvo i softverska kriza Pod “softverskom krizom” se podrazumevaju svi, ne mali,

problemi u razvoju softvera, prvenstveno niska produktivnost

i visoki troškovi razvoja.

Od 1985. godine razvijaju se različite formalne metode, alati i

metodologije kako bi se poboljšalo upravljanje kvalitetom

softvera.

Sofverska kriza se obično ilustruje sledećim Boehm-ovim

dijagramom:

6

Softversko inženjerstvo i softverska kriza Tipovi održavanja softvera prema ISO/IEC/IEEE 14764

standardu:

◦ Korektivno održavanje - modifikacija sofverskog proizvoda radi popravke

otkrivenih grešaka. (ispravke otkrivenih grešaka; vraćanje podataka iz

sigurnosne kopije (engl. restore); isporuku u formi delova – Servisnih paketa

(engl. Patches), ili kao nova Revizija važeće Verzije.)

◦ Preventivno održavanje - modifikacija sofverskog proizvoda nakon isporuke

da bi se otkrile i ispravile latentne greške pre nego što se manifestuju.

(kontrole ispravnog funkcionisanja sistema; zaštitu od mogućih problema;

redovna izrada sigurnosnih kopija; otkrivanje i ispravljanje skrivenih grešaka

pre nego što one postanu efektivne greške.)

◦ Adaptivno održavanje - modifikacija sofverskog proizvoda da bi se sačuvala

upotrebna vrednost u promenljivoj sredini. (prilagođavanje izmenjenom ili

promenjivom okruženju; prilagođavanje strukture (promene strukture

podataka); poboljšanje performansi (optimizacija programa).)

◦ Perfektivno održavanje - modifikacija softverskog proizvoda radi unapređenja

performansi ili održivosti. (nadogradnja sistema da bi se rešili novi poslovni

problemi; implementacija novih funkcionalnosti.)

Pod terminom “kriza” podrazumeva se nešto prolazno. Da li

kriza još traje? DA. Oko 70% je održavanja u procesu razvoja.7

Softversko inženjerstvo i softverska kriza

8

Računarske discipline

Fokus informacionih sistema je na integraciji informacionih

tehnologija i poslovanja da bi se efikasno ostvarili ciljevi

preduzeća.

9

CE - Computer Engineering

CS - Computer Science

IS - Information Systems *

IT - Information Technology

SE - Software Engineering

EE - Electrical Engineering

Istorija softverskog inženjerstva

Istorijat softverskog inženjerstva se razmatra sa tri

međusobno čvrsto povezana aspekta:

1. Programski jezici i programiranje (kontrolne strukture:

sekvenca, selekcija, iteracija)

2. Modeli i metode razvoja sofvera

3. CASE alati za razvoj softvera (“upper CASE” obezbeđuje

podršku za prve faze životnog ciklusa razvoja IS, kao što su

analiza i projektovanje. “lower CASE” obezbeđuje podršku

za kasnije faze u životnom ciklusu, kao što su generisanje

programskog koda, generisanje šeme baze podataka i

testiranje. Integrisani CASE alati podržavaju sve faze

razvoja.)

Istorijat, odnosno “revolucionarne promene” se dešavaju

uvek na isti način: Prvo u programskim jezicima, zatim u

metodologiji razvoja softvera i na kraju u CASE alatima. 11

Revolucionarne promene – faze razvoja

• “Herojsko doba” - rešavanje problema isključivo

programiranjem

do 1970, a traje kod mnogih i dalje

(xp - extreme programming)

• Strukturne metode :strukturna analiza i projektovanje (ssa) i

strukturno programiranje (sindrom špagete koda, vodopad)

1965 –1985

• Konvencionalni pristup: modeli podataka, baze podataka i

jezici iv generacije (1980 – 1995)

• Doba zrelosti - objektni metode (1980 - danas): standardi -

uml - zrelost - 1998

12

Opšta teorija sistema je naučna disciplina koja se bavi

izučavanjem sistema i zakonitosti koje u njima vladaju.

Dva pristupa teoriji sistema: analitički i sistemski.

1. Analitički pristup predstavlja izdvajanje iz celine

pojedinih delova koji se zatim zasebno proučavaju.

Osnovne osobine analitičkog pristupa su:

Svi predmeti i pojave (fenomeni) - posmatraju se

kao skup nezavisnih elemenata koje treba izučavati.

Odnosi između elemenata - objašnjavaju se uzročno-

posledičnim vezama.

Predmeti i pojave - opisuju se krutim statičkim

definicijama, pravilima ili materijalnim strukturama.

13

Teorija sistema

2. Sistemski pristup posmatra sve fenomene

(predmete ili pojave) kao sisteme, odnosno celine koje

se ne mogu rastaviti na svoje elemente, a da se pri tome

ne izgube osnovna svojstva celine.

Osnovne faze ovog pristupa su:

•razmišljanje o svrsi i ciljevima i

•razmišljanje o funkcijama kojima se ostvaruju ciljevi.

14

Teorija sistema

Osnovne postavke opšte teorije sistema su:

celina predstavlja više nego zbir delova;

celina određuje prirodu delova;

delovi se ne mogu shvatiti ako se posmatraju

nezavisno od celine;

između delova postoje dinamične veze i

međuzavisnosti U mnogim naučnim oblastima se fenomeni

(predmeti izučavanja) mogu posmatrati kao sistemi:◦ Biološki sistemi

živi organizmi◦ Tehnički sistemi

strujno kolo,◦ Organizacioni sistemi

Poslovni sistem (preduzeće)15

Pojam sistema se najopštije definiše kao skup

objekata (entiteta) (realnih ili apstraktnih),

njihovih utvrđenih svojstava (atributa) i

njihovih međusobnih veza koji zajedno čine

jednu celinu.

Ilustracija opšte definicije sistema 16

Sistemi sa kontinualnim vremenom

Sistemi sa diskretnim događajima

17

SU Y

u1

u2

ur

...

y1

y2

yk

...

Sa tačke gledišta teorije sistema ovakav opis IS

odgovara definiciji sistema kao "trojke" koja povezuje

skup trenutaka vremena (T), skup ulaza (U) i skup

izlaza (Y):

S: T×U×Y

Sistem posmatran kao crna kutija

Sistemi sa kontinualnim vremenom:

Ulazi i izlazi sistema imaju kontinualne vrednosti u

vremenu

18

Ulazi u sistem predstavljaju dejstva okoline na sistem.

Izlazi sistema predstavljaju dejstva sistema na okolinu.

Činjenica je da isti ulazi ne generišu uvek iste izlaze,

odnosno da izlazi iz sistema zavise ne samo od ulaza

već i od stanja sistema.

Stanje sistema je skup informacija o prošlosti i

sadašnjosti sistema koji je dovoljan da se utvrde njegovi

budući izlazi, pretpostavljajući da su budući ulazi dati

Sistemi sa kontinualnim vremenom:

19

•Sistemi u kojima su ulazi i izlazi diskretni

događaji

•Ponašanje sistema ne zavisi od vremena

Sistem se ne predstavlja kao funkcija

vremena

•Ponašanje sistema (izlazni događaji) zavisi od

stanja sistema (akumulirana istorija rada

sistema) i poslednjeg ulaznog događaja

•Ulazno-izlazna definicija sistema sa diskretnim

događajima :

S: U* Y

Sistemi sa diskretnim događajem:

20

• Mnoge klase “realnih” sistema se prirodnije

opisuju kao sistemi sa diskretnim događajima

Softverski sistemi

Ulazi: pritisak na dugmić, izbor menija

Izlazi: prikaz forme i podataka na njoj,

zatvaranje forme

Poslovne organizacije (preduzeća)

Ulaz: zahtev za ponudom, narudžbenica

Izlaz: ponuda kupcu, faktura

• Formalizmi za opisivanje ovakvih sistema:

Petrijeve mreže

Dijagram promene stanja

Sistemi sa diskretnim događajem:

21

Dijagram promene stanja (DPS)

• Sistem se posmatra kao konačni automat

• Ima konačni broj stanja

• Automat opisuje kako sistem menja svoja stanja u zavisnosti od događaja

• Postoji više oblika DPS (eng. State transition diagrams)

• Moor-ov automat, Mealy-ev automat,

• UML DPS - Statecharts ili State Machines

• UML DPS je zasnovan na Harelovim hijerarhijskim mašinama promene stanja

• Moguća hijerarhijska dekompozicija stanja


Primer: klima uređaj

Greje

Pasivan

Do: duvajHladno()

Hladi

Zagrevanje

grejača

Do: duvajToplo()

Duva toplo

Grejač Zagrejan / Uključi ventilator()

Hladno(t)Postignuta tempreratura

Isključen

Pretoplo(t)

Postignuta tempreratura

Hladno(t)


• DPS predstavlja graf koji se sastoji od stanja i

tranzicija

• Stanje

◦ Sistem je uvek u nekom stanju

◦ U stanju se obavlja neka akcija ili čeka neki

događaj

◦ Specijalna stanja: početak i kraj

Tranzicija

◦ Prevodi sistem iz jednog stanja u drugi

◦ Tranziciju okida događaj

◦ Tranzicija može imati uslov

◦ Događaj može imati argumente

◦ Prilikom tranzicije se može izvršiti akcija

A B

Događaj / Akcija()

[Uslov]


Složeno stanje - Nadstanje

◦ Jedno stanje može imati podstanja

◦ Sistem se nalazu u samo jednom podstanju

Greje

Zagrevanje

grejačaDuva toplo


Složeno stanje – Agregirano stanje

◦ Stanje je agregacija podstanja - stanje sistema ima

više komponenti

◦ Sistem je istovremeno u svakom od podstanja

Greje

Grejač

uključen

Grejač

isključen

Ventilator

uključen

Ventilator

isključen

Pretoplo(t)Hladno(t) Hladno(t)Pretoplo(t)


IS treba da bude model realnog sistema u kome deluje, a razvoj

IS se u velikoj meri svodi na nalaženje odgovarajućeg modela

realnog sistema. Osnovu IS čini dobro projektovana baza

podataka, jer ona predstavlja fundamentalne, stabilne,

karakteristike sistema, objekte u sistemu, njihove atribute i

njihove međusobne veze. 28

Organizacija je svesno upravljani složeni

društveni entitet, u relativno definisanim

granicama, koji funkcioniše kontinualno radi

postizanja određenih ciljeva.

Organizacija je sredstvo za postizanje cilja i

njena svrha postojanja je ispunjavanje

određenih ciljeva.

29

Organizacioni sistemi mogu biti:

Moralni sistemi - čijim se funkcionisanjem

uspostavljaju određene relacije ili odnosi među

ljudima (političke partije, verske zajednice, druga

udruženja i savezi).

Instrumentalni sistemi - čija je namena da posluže

kao instrument nekoj ljudskoj delatnosti ili

društvenoj aktivnosti (razna naučna, stručna ili

umetnička dela).

Materijalni sistemi - oni koji funkcionišu na

osnovu materijalnog ulaza u sistem, materijalne

transformacije u sistemu i materijalnog izlaza iz

sistema. Tu spadaju ekonomski, poslovni ili

proizvodni sistemi.30

Organizacija u odnosu na strukturu se deli na:

Hijerarhijska (sa izdiferenciranim nivoima

rukovođenja i strukturom koja podrazumeva

subordinaciju, slično kao u organizaciji preduzeća);

Projektna (timska - podrazumeva fleksibilno

formiranje i funkcionisanje mešovitih stručnih

timova u periodu intenzivnog rada na novim

projektima IS);

Matrična (uz hijerarhiju uključuje i horizontalne

veze, odnosno stalnu saradnju timova iz pojedinih

organizacionih celina).

31

Domeni organizacije:

Ciljevi organizacije mogu biti dugoročni, koji su

uobičajeno definisani kroz strategiju razvoja, i

kratkoročni, koji se ostvaruju na operativnom nivou.

Obe vrste ciljeva se ispunjavaju poslovnim procesima

koji za svoje izvođenje zahtevaju odgovarajuće resurse

koji, sa druge strane moraju biti pravovremeno

obezbeđeni, organizovani i upravljani.Domeni predstavljaju identifikovane konceptualne celine,

odnosno oblasti interesovanja svake organizacije.

32

Funkcionisanje organizacije i upravljanje organizacijom

i njenim procesima je postalo nezamislivo bez

odgovarajućih podataka, informacija i znanja.

• Podaci se registruju, pripremaju, unose, organizuju,

čuvaju u bazama podataka informacionog sistema.

• Informacioni sistem organizacije iste obrađuje i

obezbeđuje informacije i znanje za realizaciju

poslovnih procesa i rešavanje poslovnih problema

organizacije.

• IS imaju primarni cilj da podatke na ekonomičan

način obrade i transformišu u informaciju ili znanje.

• Podaci, informacije i znanje su potencijalni ulazi ali

istovremeno mogu biti i izlazi IS.

33

Podaci, elementarno opisuju stvari, događaje,

aktivnosti i transakcije koji su zabeleženi, klasifikovani

i uskladišteni, ali nisu organizovani da prenesu neko

konkretno značenje. Oni mogu biti različitih oblika:

numerički, alfanumerički, zvuci, slike i dr. Oni se

skladište u bazu podataka i organizuju na način da se

lako pronađu.

Informacije, su prerađeni i organizovani podaci na

način da imaju značenje i vrednost za primaoca.

Najčešće se podaci obrađuju aplikativnim programima,

kako bi se proizvela veća njihova korisnost od one koja

se postiže u slučaju direktnog i jednostavnog pozivanja

iz baze podataka.

34

Znanje, čine podaci ili informacije koji se organizuju i

obrađuju da prenesu razumevanje, iskustvo,

akumulirano učenje i stručnost u primeni na određeni

aktuelni problem ili aktivnost.

Mudrost je imanje iskustva, znanja, razumevanja uz

moć primene svega predhodno rečenog sa razboritošću,

praktičnošću, diskretnošću i zdravim razumom,

odnosno mudrost je sposobnost donošenja ispravnih

odluka.

Podatak je najosnovniji stepen, informacija

dodaje kontekst, znanje dodaje kako ga upotrebiti, a

mudrost dodaje kada i zašto ga upotrebiti.

35

Informacioni sistem (IS) se, polazeći od opšte

teorije sistema i sistemskog pristupa, može

definisati kao sređeni skup metoda, procesa i

operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu,

prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne

organizacije, uključujući i opremu koja se u te

svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima

bave.

36

Informacioni sistem je model realnog -

poslovnog sistema.

Osnovni zadatak informacionog sistema je

prikupljanje, obrada, arhiviranje, analiza i

širenje informacija.

Resursi informacionog sistema su: ljudski

resursi, hardverski resursi, softverski resursi,

resursi podataka i resursi računarskih mreža.

37

Mogu se izdvojiti sledeće vrste IS:

Transakcioni informacioni sistemi (TIS) čija je namena da

evidentiraju i obrađuju podatke o poslovnim transakcijama;

Upravljački informacioni sistemi (UIS) [Management Information

System (MIS)], koji imaju zadatak da podržavaju upravljačku funkciju

na osnovu dokazanih matematičkih/statističkih metoda;

Sistemi za podršku odlučivanju (SPO), koji služe za odlučivanje na

osnovu nestrukturiranih podataka iz različitih izvora;

Izvršni informacioni sistemi, koji predstavljaju podvarijantu IS za

izvršne rukovodioce;

Ekspertni sistemi, odnosno sistemi sa ugrađenim znanjem i

simulacijom zaključivanja;

Sistemi za automatizaciju kancelarijskog poslovanja;

Sistemi za grupnu podršku;

Sistemi za podršku odlučivanju izvršnog rukovodstva;

Elektronski sistemi za održavanje sastanaka;

Sistemi za podršku odlučivanju organizacije

Inteligentni informacioni sistemi organizacije i dr.38

Intelektualna sredstva (alati) koja čine model IS su:

Model podataka služi za prikazivanje stanja

objekata sistema, njihovih atributa i njihovih

međusobnih veza (statičkih karakteristika sistema)

preko logičke strukture baze.

Model procesa služi za opisivanje dinamike

sistema, dejstva ulaza na stanje sistema i izlazne

transformacije, preko programa nad definisanim

modelom podataka. On prikazuje skup procesa koji

menjaju stanje sistema i skup procesa pomoću kojih

se formiraju izlazi iz sistema.

Model resursa prikazuje procesore (kadrove,

organizacione jedinice, opremu) sa tačke gledišta

njihovih kapaciteta i dinamike korišćenja tih

kapaciteta.39

40

Projekat je imenovana zamisao koja

podrazumeva izvođenje skupa poslova

neophodnih za izgradnju informacionog

sistema.

Osobe koje projektuju IS nazivamo

projektantima.

41

Svi projekti se realizuju pod određenim ograničenjima:

troškovi, vreme i opseg.

Projekat se može završiti brže povećavajući

troškove ili smanjući opseg.

Povećanje opsega zahteva ekvivalentno povećanje

troškova i vremena.

Smanjivanje troškova bez pomeranja vremena ili

obima doneće niži kvalitet.

Projektni trugao – trostruko ograničenje

Projekat mora biti isporučen u

okviru troškova, na vreme, i da

ispuni dogovoreni opseg.

Projekat takođe mora ispuniti

zahteve kvaliteta kupaca

42

U oblasti IS skoro uvek važi pravilo-aksiom da se mogu

ispuniti 2 od 3 stvari-principa (u roku, u okviru budžeta,

da ispuni očekivanja-kvalitet) u projektu.

- Ako možemo da čekamo, kvalitetno ćemo završiti

projekat unutar budžeta.

- Ako možemo da potrošimo više novca, projekat

ćemo brže završiti.

- Možemo kvaliteno završiti projekat u roku i unutar

budžeta ali sa slabijim kvalitetom.

Tri glavna bitna faktora koja utiču na uspešnost IS

projekta:

- Zainteresovanost klijenta;

- Podrška Top menadžmenta i

- Jasni ciljevi i specifikacija projekta.

IS treba projektovati prema ključnim

procesima koji učestvuju u kreiranju

proizvoda ili usluga, u zavisnosti od

konkretnog poslovnog sistema.

Ovim se postiže da IS bude nezavisan od

organizacione strukture jer je ona podložna

čestim promenama a razvoj IS je

dugoročan i skup posao. Zato se IS

projektuje prema ciljevima i poslovnim

procesima, stalnim za određenu delatnost

preduzeća. 43

Polazne osnove projektovanja IS su:

Projekat treba da radi mešoviti tim stručnjaka:

eksternih (eksperata za pojedine oblasti) i internih

(ljudi iz poslovnog sistema).

Pre formiranja tima treba oformiti koordinaciono

telo za kontrolu i praćenje rada na realizaciji

projekta. Ovo telo utvrđuje sastav i vrši izbor

projektnog tima.

U tim ulaze (pored eksternih konsultanata za

pojedine oblasti) projektanti, analitičari i

programeri.44

Polazne osnove projektovanja IS su:

Uključivanje vlasnika i korisnika u proces razvoja.

Utvrđivanje faza i aktivnosti, (postoji veći broj

pristupa).

Utvrđivanje standarda za konzistentan razvoj i

dokumentovanje aktivnosti razvoja.

Ocena finansijskih ulaganja u IS,

Sloboda da se proceni ili revidira projekat IS sa

aspekta troškova, vremena ili ciljeva.45

Značaj IS za poslovanje i menadžment:

Povećanje produktivnosti (smanjenje

troškova, povećanje efektivnosti),

Povećanje kvaliteta,

Ostvarivanje konkurentske prednosti,

Podrške ostvarivanju ciljeva i strategije

organizacije,

Kvalitetnije reorganizacije i reinženjering

poslovanja,

Donošenje kvalitetnijih upravljačkih odluka,

46

Značaj IS za poslovanje i menadžment:

Povećanja ukupne fleksibilnosti, a posebno u

delu transformacije zahteva kupaca u

proizvod ili uslugu,

Brži pristup važnim informacijama za

poslovanje,

Povećanje kreativnosti i inovativnosti

zaposlenih

Efektivno upravljanje kapitalom,

Efektivniju i efikasniju realizaciju poslovnih

procesa,

Veću produktivnost rada,

Bolju strategijsku poziciju i prednost... 47

Primer organizacije i vođenje projekta

Primer projektne organizacije strukture projektnih

timova koja se sastoji od:

Odbora projekta

Tima za upravljanje projektom (Project

Management)

Tima analitičara

Razvojnog tima

Tima za podršku

48

Odbor projekta ima glavni zadatak da verifikuje

rezultate projekta i prati razvoj projekta po fazama.

Sastoji se od:

1. Direktora organizacije koja je Naručilac Posla (NP)

ili zamenika direktora (NP) ili lica direktno

ovlašćenog od strane direktora. Na osnovu izveštaja

(Project Management Tima-NP) i IT Managera (NP)

i ličnog uvida verifikuje statusne i finalni izveštaj.

2. IT Manager (NP) verifikuje projektnu

dokumentaciju, test prihvatanja i odobravanja i u

celini isporuku sofvera sa tehničke strane.

3. Product Manager - Izvođač Posla (IP) koji verifikuje

promene zahteva od strane korisnika do kojih može

doći prilikom razvoja aplikacije.

49

Tim za upravljanje projektom je odgovoran za

upravljanje projektom (planiranje, nadzor i

izveštavanje).

Sastoji se od:

Project Manager-a (NP) – nadzor svih članova tima

iz (NP), planiranje, učestvovanje u definisanju

zahteva i prioriteta projekta.

Project Manager-a (IP) – nadzor svih članova tima

iz (IP), planiranje, kreiranje izveštaja, odgovoran za

razvoj softvera i sve aktivnosti vezane za

implementaciju softverske aplikacije.

50

Zajednički tim Analitičara je prvenstveno zadužen za

precizno definisanje zahteva za realizaciju softverskog

rešenja i odgovoran je timu za upravljanje projektom.

Razvojni Tim (IP)-a ima zadatak da razvije softver po

ugovoru koji između ostalog detaljno opisuje

metodologiju razvoja softvera koja se primenjuje u

(IP). Odgovoran je Project Manager-u (IP).

Tim za podršku se sastoji od sistem inžinjera IP,

sistem administratora NP i administrativnog osoblja.

Odgovoran je timu za upravljanje projektom.

51

Sve aktivnosti vezane za projektovanje IS

odslikavaju se kroz sledeće projekte i

dokumente koji nastaju u pojedinim fazama

razvoja IS:

1.Projektni zadatak;

2.Idejni projekat;

3.Glavni projekat i

4.Projekat izvedenog stanja.

52

Projektnim zadatkom se naručuje jedan projekat IS i sa njim se

jasno definiše zadatak projektnog tima.

Projektni zadatak sadrži:

naslovnu stranu (identifikacija naručioca, naziv projekta za

koji se daje zadatak);

osnovne vezane podatke (inicijalna dokumentacija, nosilac

istraživanja i izrade projekta, zahtevani rok - period izrade i

implementacije);

potpise predstavnika naručioca i izvršioca (overa zadatka);

uvodne napomene (kratak opis postojećeg sistema);

uzroke i inicijative (uočene probleme u postojećem sistemu);

ciljeve čije postizanje se očekuje izradom projekta;

1. Projektni zadatak

53

predmet i granice istraživanja (šta se radi a šta ne);

period istraživanja;

sadržaj projekta (sa što više detalja);

obavezu izrade projektnih zadataka za npr. instalacije,

obuku;

organizaciju, oblik i način prezentacije rezultata

projektovanja;

način verifikovanja rezultata projektovanja;

eventualno način regulisanja odnosa naručioca i izvođača

(kod eksternih projektanata);

očekivanu dinamiku izrade projekta (faze, termini);

datum i mesto izdavanja projektnog zadatka.

1. Projektni zadatak

54

Idejnim projektom se vrši projektovanje logičke strukture IS.

Njime se daje logika prikupljanja, obrade i izdavanja informacija

kao i logička struktura tehničko - tehnoloških resursa potrebnih

za realizaciju projektovanog sistema.

Ovaj projekat se naziva i investicioni, jer se njime predviđaju

sredstva potrebna za realizaciju IS.

On sadrži:

kratak opis poslovnog sistema za koji se projektuje IS

(delatnost, kratak istorijat poslovnog sistema, organizaciona

struktura);

prikaz metodologija koje se koriste u PIS-u;

identifikaciju procesa u poslovnom sistemu (matrice proces -

funkcija, prethođenje procesa, struktura procesa, dijagrami

zavisnosti procesa);

2. Idejni projekat

55

Identifikaciju bitnih entiteta (entiteti, atributi, zavisnosti i veze

među entitetima);

strukturu / logičku arhitekturu IS za sve nivoe rukovođenja

(globalna organizacija podataka, organizacija prikupljanja

podataka, način obrade podataka i asortiman informacija sa

njihovim sadržajem);

sagledavanje vizije razvoja realnog IS;

specifikaciju potrebne opreme za realizaciju projekta (hardver,

sistemski softver, infrastruktura - objekti, komunikacione

linije i sl.);

organizacija poslova IS, plan obezbeđenja i obuke potrebnih

kadrova za realizaciju IS;

plan daljih aktivnosti sa rokovima i zaduženjima.

2. Idejni projekat

56

Predstavlja konkretizaciju onog rešenja IS koje je dato u idejnom

projektu, i sadrži:

sve podsisteme sa svojim modelima;

specifikaciju opreme na kojoj će se razvijati IS;

logičku i fizičku organizaciju baze podataka;

način prikupljanja podataka;

način održavanja baze podataka;

način dobijanja svake od informacija;

definisanu proceduru čuvanja podataka i baze podataka;

definisan način prelaska na novi informacioni sistem;

operativni plan aktivnosti za sledeću fazu.

3. Glavni projekat

57

Ovaj projekat treba da sadrži konkretna rešenja svih elemenata i

aktivnosti informacionog sistema.

On sadrži:

specifikaciju i opis svih fajlova (npr., izvorni kod i sl.);

bazu podataka;

specifikaciju programskih zadataka;

uslove za održavanje baze podataka;

specifikaciju i listinge svih programa za izvođenje procesa

obrade podataka;

šifarnike resursa;

scenario (prikaz) obrade tj. izvođenja aplikacija;

specifikaciju i razmeštaj opreme;

potrebna uputstva (za rad korisnika, održavanje baze

podataka)

4. Projekat izvedenog stanja

58

Projektovanje informacionih sistema

HVALA !

Pitanja?

dr Rade Matić

Beogradska Akademije poslovnih i umetničkih

strukovnih studija

59

Documents

strukovnih studija